Помаже Бог свима !
Замолио бих господина Јерковића да погледа миј допуњени резултат и наравно коментар . . .
Бог ти помого, Вулићевићу!
Погледах вечерас мало детаљније твоје резултате и чини ми се да ова допуна носи одређену информацију која раније није била присутна. На почетку написао бих оно што сам можда и раније писао о твојим Вулићевићима, а што сам успио пронаћи у неколико студија.
Село Кијевчиће код Лепосавића, колико сам видио, насељено је новим српским становништвом тек након Балканских ратова 1912-1913. године. За Вулићевиће се каже да су досељени из Топлице (околина Куршумлије),а да су даљим поријеклом из села Бишева код Рожаја, те да су им сродни Бишевци поријеклом из тог мјеста. У самим Кијевчићима Вулићевићима су сродни Вукадиновићи. Све ове породице славе Мратиндан. Очигледно је да се ради о разгранатом роду чија је матица село Бишево код Рожаја и које се под разним презименима расељавало по новопазарском крају, Ибарском Колашину, Косову, Топлици, Ибру и Копаонику. Неки Бишевци код Новог Пазара су се и исламизовали.
Само село Бишево код Рожаја подијељено је на два дијела, један дио гдје живе Кучи муслимани и други дио назван Кулеса гдје живе Срби Кулизе, који славе Мратиндан, неспорно остатак Бишеваца који се нису иселили. Каже се да су Кулизе трпиле насиље (Куча муслимана свакако)и да је то био разлог њиховом исељавању. Могуће је да је још у Бишеву настало предање о томе да су и сами Бишевци Кулизе поријеклом из Куча. Ништа необично за тај дио Старе Србије. Једини начин опстанка за раштркано српско становништво послије Велике сеобе био је да се вјештачки прибија уз јака брдска или малисорска племена. Сличну ситуацију смо видјели и за Мараше из Мојстира који су говорили да су поријеклом од Васојевића. Сасвим је вјероватно да Бишевци Кулизе немају везе са Кучима.
У самом Бишеву је остала једна породица Кулиза
са презименом Милићевић.
О самим Кулизама је написана читава студија која се може наћи на Пореклу. Теза аутора је да су Кулизе, остаци некадашњег католичког становништва средњовјековне Србије, које се постепено утапало у православно окружење, али којег то становништво није увијек у потпуности прихватало, већ је надимак Кулиза остао као назив за човјека притворног, којем се не може вјеровати, другачијег и сл. И крсна слава Кулиза Мратиндан (слично Михољдану) иде у прилог овој тези. Ради се о празницима чији се датуми поклпају са католичким календаром.
Досадашњи генетски резултати су показали да Кулизе нису један генетички род већ да их има разних хаплогрупа, што такође потврђује тезу да се ту радило о вјерски, а не генетички изолованој групи, која је сама по себи била разнородног поријекла.
Како год, Бишевци и њихови огранци који славе Мратиндан би могли сви заиста бити један род јер постоји предање и правци сеоба који то потврђују.
Тестирани Вулићевић је већ раније био одређен као
I2a Динарик Југ, проширеним резултатима се то само потврдило. Међутим, резултати проширени на 111 маркера донијели су једну прилично интересантну везу, а то је веза са српском породицом Озимковић из Средње Босне. За Озимковиће у селу Малешићима код Вогошће (Сарајево) записано је да су стара породица, која је страдала од куге, да не знају одакле су дошли, и да им је старије презиме
Милићевићи. Озимковићи славе
Аврамијевдан, славу која је само једна од варијанти слављења Мратиндана ( о томе сам и раније писао, ради се о 13 дана календарске разлике, Аврамијевдан се слави 11. новембра, а Мратиндан 24. новембра).
Наиме, резултати Озимковића на 111 маркера су генетски најближи управо Вулићевићу. Разлика између Вулићевића и Озимковића на 111 маркера је 17 маркера, док је сљедећи најближи Озимковићу на 111 имају преко 21 маркер разлике. Генетска веза између Вулићевића и Озимковића свакако постоји, питање је само колико је стара. Видимо да обе породице имају
најстарије презиме Милићевић и да славе славе које се могу свести на једну. Озимковић је тестиран као позитиван на грану Z16983+ Најједноставнији начин да се брзо провјери веза између Вулићевића и Озимковића био би тест Вулићевића на овај СНП Z16983+.
У случају ова два хаплотипа, има заиста доста подударности, али у генетици често се дешава да и код великих подударности резултати буду потпуно супротни. Зато ово остаје као занимљива прича коју треба још додатно провјерити.
Остаје да се види како су, када и гдје ови Милићевићи раздвојени и гдје је матица и да ли су заиста исти род.