Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2521367 пута)

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2517
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2680 послато: Новембар 28, 2016, 03:32:19 поподне »
Интересује ме откуд податак у загради (Морача), да ли је то тестирани навео као део предања који је упамћен у његовој породици, или је то само као претпоставка, његова или чија већ. Ако се мисли на Веље Дубоко, оно је заиста некада давно припадало нахији Доња Морача, а пре тога жупи Морача. Зато је јако битно откуда тај податак, ако је део предања онда има шансе да се ради о том Дубоком, ако је нечија претпоставка онда може бити било које село под тим називом, а верујем да их има још и да ово у Ровцима (а некада у Морачи) није једино. Мислим да постоји село са таквим називом и у близини Умке код Београда.

Тако је стајало у подацима о тестираном, нажалост не знам да ли је тај податак оставио он лично, или је само претпоставка. Синиша би вероватно требао знати више, па сачекајмо да се јави.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2681 послато: Новембар 28, 2016, 03:37:53 поподне »
Радовић, Ђурђевдан, Џурово (засеок Забрђе), Пријепоље, раније Дубоко (Морача) ?, хаплогрупа Ј2b1-M205, род Крича

Са већ тестираним Радовићем из Уневине код Бијелог Поља се разликује на само 1 од 17 маркера, а и слава се поклапа, па се по свој прилици ради о истом роду. Немам детаљнијих података о овим Радовићима, могуће је да се ради о староседеоцима у Полимљу.

У овом случају се генетика коси са предањем, пошто су морачки Радовићи R1b и славе Аранђеловдан. Ови Радовићи који су већ тестирани као J2b1 су део оне познате групе, која према предању води порекло "из Завршја". У ову групу мислим спадају и Радовићи I2a DS.

Радовићи из Уневина имају друго предање. Често презиме, честа слава, па није сигурно да су исти "род" са овима из Џурова. Међутим, генетика је свакако потврдила да су некако повезани. :)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2682 послато: Новембар 28, 2016, 03:47:50 поподне »
Тако је стајало у подацима о тестираном, нажалост не знам да ли је тај податак оставио он лично, или је само претпоставка. Синиша би вероватно требао знати више, па сачекајмо да се јави.

у суштини, не знам ни ја подробније податке. Тестирани су сами попуњавали упитнике. Чим је стављено ? поред Морача, вјероватно ни сам тестирани није сигуран да ли је тачно или није.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2683 послато: Новембар 28, 2016, 04:03:48 поподне »
Пошто се често расправља о Вељку Гашићу по форумина и често се помиње да је из околине Пећи. чисто да расвијетлим његовог поријекло. Ово је некролог Илији Гашићу, Вељковом оцу, објављен у Гласнику СКИД Његош из Чикага 1971. године.

image upload no size limit


Ван мреже ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 35
  • I2-PH908 PH3310+ mtDNA V
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2684 послато: Новембар 28, 2016, 04:14:08 поподне »
Помаже Бог свима !

Замолио бих господина Јерковића да погледа миј допуњени резултат и наравно коментар :)) . .  .
" Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! "

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2685 послато: Новембар 28, 2016, 06:32:36 поподне »
Помаже Бог свима !

Замолио бих господина Јерковића да погледа миј допуњени резултат и наравно коментар :)) . .  .

Бог ти помого, Вулићевићу!

Погледах вечерас мало детаљније твоје резултате и чини ми се да ова допуна носи одређену информацију која раније није била присутна. На почетку написао бих оно што сам можда и раније писао о твојим Вулићевићима, а што сам успио пронаћи у неколико студија.

Село Кијевчиће код Лепосавића, колико сам видио, насељено је новим српским становништвом тек након Балканских ратова 1912-1913. године. За Вулићевиће се каже да су досељени из Топлице (околина Куршумлије),а да су даљим поријеклом из села Бишева код Рожаја, те да су им сродни Бишевци поријеклом из тог мјеста. У самим Кијевчићима Вулићевићима су сродни Вукадиновићи. Све ове породице славе Мратиндан. Очигледно је да се ради о разгранатом роду чија је матица село Бишево код Рожаја и које се под разним презименима расељавало по новопазарском крају, Ибарском Колашину, Косову, Топлици, Ибру и Копаонику. Неки Бишевци код Новог Пазара су се и исламизовали.

Само село Бишево код Рожаја подијељено је на два дијела, један дио гдје живе Кучи муслимани и други дио назван Кулеса гдје живе Срби Кулизе, који славе Мратиндан, неспорно остатак Бишеваца који се нису иселили. Каже се да су Кулизе трпиле насиље (Куча муслимана свакако)и да је то био разлог њиховом исељавању. Могуће је да је још у Бишеву настало предање о томе да су и сами Бишевци Кулизе поријеклом из Куча. Ништа необично за тај дио Старе Србије. Једини начин опстанка за раштркано српско становништво послије Велике сеобе био је да се вјештачки прибија уз јака брдска или малисорска племена. Сличну ситуацију смо видјели и за Мараше из Мојстира који су говорили да су поријеклом од Васојевића. Сасвим је вјероватно да Бишевци Кулизе немају везе са Кучима.

У самом Бишеву је остала једна породица Кулиза са презименом Милићевић.

О самим Кулизама је написана читава студија која се може наћи на Пореклу. Теза аутора је да су Кулизе, остаци некадашњег католичког становништва средњовјековне Србије, које се постепено утапало у православно окружење, али којег то становништво није увијек у потпуности прихватало, већ је надимак Кулиза остао као назив за човјека притворног, којем се не може вјеровати, другачијег и сл. И крсна слава Кулиза Мратиндан (слично Михољдану) иде у прилог овој тези. Ради се о празницима чији се датуми поклпају са католичким календаром.

Досадашњи генетски резултати су показали да Кулизе нису један генетички род већ да их има разних хаплогрупа, што такође потврђује тезу да се ту радило о вјерски, а не генетички изолованој групи, која је сама по себи била разнородног поријекла.

Како год, Бишевци и њихови огранци који славе Мратиндан би могли сви заиста бити један род јер постоји предање и правци сеоба који то потврђују.

Тестирани Вулићевић је већ раније био одређен као I2a Динарик Југ, проширеним резултатима се то само потврдило. Међутим, резултати проширени на 111 маркера донијели су једну прилично интересантну везу, а то је веза са српском породицом Озимковић из Средње Босне. За Озимковиће у селу Малешићима код Вогошће (Сарајево) записано је да су стара породица, која је страдала од куге, да не знају одакле су дошли, и да им је старије презиме Милићевићи. Озимковићи славе Аврамијевдан, славу која је само једна од варијанти слављења Мратиндана ( о томе сам и раније писао, ради се о 13 дана календарске разлике, Аврамијевдан се слави 11. новембра, а Мратиндан 24. новембра).

Наиме, резултати Озимковића на 111 маркера су генетски најближи управо Вулићевићу. Разлика између Вулићевића и Озимковића на 111 маркера је 17 маркера, док је сљедећи најближи Озимковићу на 111 имају преко 21 маркер разлике. Генетска веза између Вулићевића и Озимковића свакако постоји, питање је само колико је стара. Видимо да обе породице имају најстарије презиме Милићевић и да славе славе које се могу свести на једну. Озимковић је тестиран као позитиван на грану Z16983+ Најједноставнији начин да се брзо провјери веза између Вулићевића и Озимковића био би тест Вулићевића на овај СНП Z16983+.

У случају ова два хаплотипа, има заиста доста подударности, али у генетици често се дешава да и код великих подударности резултати буду потпуно супротни. Зато ово остаје као занимљива прича коју треба још додатно провјерити.

Остаје да се види како су, када и гдје ови Милићевићи раздвојени и гдје је матица и да ли су заиста исти род.

« Последња измена: Новембар 28, 2016, 06:36:25 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5484
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2686 послато: Новембар 28, 2016, 06:50:53 поподне »


У самом Бишеву је остала једна породица Кулиза са презименом Милићевић.




Тестирани Вулићевић је већ раније био одређен као I2a Динарик Југ, проширеним резултатима се то само потврдило. Међутим, резултати проширени на 111 маркера донијели су једну прилично интересантну везу, а то је веза са српском породицом Озимковић из Средње Босне. За Озимковиће у селу Малешићима код Вогошће (Сарајево) записано је да су стара породица, која је страдала од куге, да не знају одакле су дошли, и да им је старије презиме Милићевићи. Озимковићи славе Аврамијевдан, славу која је само једна од варијанти слављења Мратиндана ( о томе сам и раније писао, ради се о 13 дана календарске разлике, Аврамијевдан се слави 11. новембра, а Мратиндан 24. новембра).

Наиме, резултати Озимковића на 111 маркера су генетски најближи управо Вулићевићу. Разлика између Вулићевића и Озимковића на 111 маркера је 17 маркера, док је сљедећи најближи Озимковићу на 111 имају преко 21 маркер разлике. Генетска веза између Вулићевића и Озимковића свакако постоји, питање је само колико је стара. Видимо да обе породице имају најстарије презиме Милићевић и да славе славе које се могу свести на једну. Озимковић је тестиран као позитиван на грану Z16983+ Најједноставнији начин да се брзо провјери веза између Вулићевића и Озимковића био би тест Вулићевића на овај СНП Z16983+.

У случају ова два хаплотипа, има заиста доста подударности, али у генетици често се дешава да и код великих подударности резултати буду потпуно супротни. Зато ово остаје као занимљива прича коју треба још додатно провјерити.

Остаје да се види како су, када и гдје ови Милићевићи раздвојени и гдје је матица и да ли су заиста исти род.

Eвo и ja дa дoдaм...Paдocлaв Пaвлoвић у cтудиjи "Кoпaoник" нa 209. cтpaни, a вeзaнo зa ceлo Киjeвчићe кaжe дocлoвцe:

Бишeвци/Вулићeвићи и Вукaдинoвићи (4 кућe,  Cв. кpaљ Cтeфaн Дeчaнcки. Mpaтиндaн), oд Mилићeвићa из Бишeвa у Poжajу.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5484
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2687 послато: Новембар 28, 2016, 07:46:13 поподне »

Тестирани Вулићевић је већ раније био одређен као I2a Динарик Југ, проширеним резултатима се то само потврдило. Међутим, резултати проширени на 111 маркера донијели су једну прилично интересантну везу, а то је веза са српском породицом Озимковић из Средње Босне. За Озимковиће у селу Малешићима код Вогошће (Сарајево) записано је да су стара породица, која је страдала од куге, да не знају одакле су дошли, и да им је старије презиме Милићевићи. Озимковићи славе Аврамијевдан, славу која је само једна од варијанти слављења Мратиндана ( о томе сам и раније писао, ради се о 13 дана календарске разлике, Аврамијевдан се слави 11. новембра, а Мратиндан 24. новембра).


Зaнимљивo je дa у близини Maлeшићa пocтojи и ceлo Coвpлe. Кao штo ce знa Coвpлићи (Mpaтиндaн) cу иcтo Кулизe.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2517
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2688 послато: Новембар 28, 2016, 07:51:20 поподне »
Један резултат који није из истраживања САНУ:

Бојанић, Никољдан, Трнавци код Рудог, хаплогрупа G2а-L497

Бојанић припада код нас најбројнијем роду L497 А01, има доста блиских поклапања али ниједно потпуно. Тестирани је активан на форуму, па бих га молио да напише више детаља о свом пореклу.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1943
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2689 послато: Новембар 28, 2016, 08:00:44 поподне »
Један резултат који није из истраживања САНУ:

Бојанић, Никољдан, Трнавци код Рудог, хаплогрупа G2а-L497

Бојанић припада код нас најбројнијем роду L497 А01, има доста блиских поклапања али ниједно потпуно. Тестирани је активан на форуму, па бих га молио да напише више детаља о свом пореклу.
Колико сам слушао приче од старијих рођака, увек се потенцирало неко нејасно порекло ''из Црне Горе''.
По интернету постоји пар варијанти порекла презимена Бојанић. Једна је о пореклу из премена Кривошија и сродности са Самарџићима.
Такође постоји и теорија о пореклу из Орловића.  Такође постоји теорија о пореклу из Љешанске нахије. Те теорије никада нису ''пиле'' воду, просто због распострањености презимена и различитих слава међу Бојанићима.
Оно што сам ја успео документовати о мојој породици јесте да се спомиње на попису из 1882. и да припада парохији у Штрпцима (месту поред Трнаваца код Рудог).

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2690 послато: Новембар 28, 2016, 08:10:48 поподне »
По интернету постоји пар варијанти порекла презимена Бојанић. Једна је о пореклу из племена Кривошија и сродности са Самарџићима.
Такође постоји и теорија о пореклу из Орловића. 

Ови Бојанићи славе Јовањ-дан. Накићеновић пише да су староседеоци у Кривошијама. По другој варијанти, они су огранак орловићких Самарџића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1943
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2691 послато: Новембар 28, 2016, 08:12:57 поподне »
Ови Бојанићи славе Јовањ-дан. Накићеновић пише да су староседеоци у Кривошијама. По другој варијанти, они су огранак орловићких Самарџића.
Да, управо ме је то навело да је мало вероватно да смо у сродству.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2692 послато: Новембар 28, 2016, 08:17:54 поподне »
Зaнимљивo je дa у близини Maлeшићa пocтojи и ceлo Coвpлe. Кao штo ce знa Coвpлићи (Mpaтиндaн) cу иcтo Кулизe.

Да, такође занимљива подударност.

Да су на то подручје , околина Сарајева долазиле породице директно из дијелова данашње сјеверне Црне Горе показују и примјери других породица.

Рецимо, за породицу Сантрач која слави не тако честу славу Пантелиндан се каже да је доселила из Колашина. У Црној Гори нема Сантрача, али чини ми се да на сјеверу Црне Горе постоји једна група родова која слави Пантелиндан. Сантрачи су интересантни и због чињенице да су они доселили у околину Сарајева прилично давно, јер су на подручју Кремеша Вогошћа већ изумрли. Остали су неки њихови огранци (Љубичићи).

Да су Сантрачи старији насељеници показује и њихова присутност у Бјелајском Пољу у Босанској Крајини са истом славом Пантелинданом. Тамо су они једна од најстаријих породица, али она породица која није учествоавала у сеобама у Лику и Далмацију, што заправо показује да су Сантрачи досељени у Бјелајско Поље кад је већина претходних становника око 1692. године отишла за Сјеверну Далмацију. Сантрачи су дакле на подручје Бјелајског поља могли доћи почетком почетком 18. вијека, а на подручје Сарајева и нешто раније, можда крајем 17. вијека.

Зашто пишем ово за Сантраче. Из разлога што то показује и путању како су и кад и преци Озимковића-Милићевића могли доћи из Црне Горе у исто подручје. Не мора да буде тако, али остаје као могућност.

Иначе за ове Сантраче сам се између осталог расписао, јер ми је једна прабаба Сантрач.
« Последња измена: Новембар 28, 2016, 08:19:41 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2693 послато: Новембар 28, 2016, 08:26:58 поподне »
У попису Босне из 1910. нађох само Трнавце код Бијелог Брда са 104 српска становника.

Сад се на интернету, на википедији, могу наћи неки "Трнавци" и други "Трнавци код Рудог". Има ли више таквих села?

Од до сада тестираних, географски су Бојанићима иоле близу само они Аврамијевци из Читлука код Љубовије, из засеока Бабино. Пошто они изгледа нису оригинални Аврамијевци, могуће да су славу променили,а да потичу из Горњег Подриња. Ово износим само као претпоставку.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1943
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2694 послато: Новембар 28, 2016, 08:33:01 поподне »
У попису Босне из 1910. нађох само Трнавце код Бијелог Брда са 104 српска становника.

Сад се на интернету, на википедији, могу наћи неки "Трнавци" и други "Трнавци код Рудог". Има ли више таквих села?

Од до сада тестираних, географски су Бојанићима иоле близу само они Аврамијевци из Читлука код Љубовије, из засеока Бабино. Пошто они изгледа нису оригинални Аврамијевци, могуће да су славу променили,а да потичу из Горњег Подриња. Ово износим само као претпоставку.
Да, ти Трнавци стварају забуну. О њима се пише у књизи попа Стјепе Трифковића – Вишеградски Стари Влах из 1902 https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEZXJOR1hBNnFkT0U/edit, то је и мени било стварало забуну када сам управо спомињао ову књигу пре неких пола године на форуму и питао се зашто се не спомињу ''моји'' Трнаваци у њој.
О овоме се ради. Трнавци одакле сам ја пореклом се званично зову ''Трнавци код Рудог'', а постоје и ''Трнавци'' на североистоку општине које си ти нашао на википедији и који се спомињу у оној књизи.  :)
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2695 послато: Новембар 28, 2016, 08:39:51 поподне »
Хвала за објашњење. Кад већ гњавим, шта значи у том попису из 1910. назив "Ново Рудо"? Јел Старо Рудо одмах поред тог новог или је било негде другде?

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1943
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2696 послато: Новембар 28, 2016, 08:45:08 поподне »
Хвала за објашњење. Кад већ гњавим, шта значи у том попису из 1910. назив "Ново Рудо"? Јел Старо Рудо одмах поред тог новог или је било негде другде?
Старо Рудо се налази на левој обали Лима и основано је цитирам ''1555. године, на основу Вакуфнаме Мустафе паше Соколовића, блиског сродника, надалеко чувенијег и познатијег везира Османског царства Мехмед паше Соколовића, који такође потиче из овог краја, села по имену Соколовићи. Овај ктитор је Лим премостио ћупријом са пет окана, а затим је дао да се изгради неколико објеката, који су у то вријеме обично пратили изградњу насеља. Изграђена је чаршија са занатским радњама и продавницама.''
Старо Рудо је данас познато као ''Рудо'', то је скоро па једна целина.
« Последња измена: Новембар 28, 2016, 08:55:38 поподне Црна Гуја »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2697 послато: Новембар 28, 2016, 09:16:46 поподне »
Један резултат који није из истраживања САНУ:

Бојанић, Никољдан, Трнавци код Рудог, хаплогрупа G2а-L497

Бојанић припада код нас најбројнијем роду L497 А01, има доста блиских поклапања али ниједно потпуно. Тестирани је активан на форуму, па бих га молио да напише више детаља о свом пореклу.

Изгледа да постоји (или ми се само чини) потпуно поклапање са Златановићем из Горње Студене код Беле Паланке.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3423
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2698 послато: Новембар 28, 2016, 09:23:15 поподне »
Ови Бојанићи славе Јовањ-дан. Накићеновић пише да су староседеоци у Кривошијама. По другој варијанти, они су огранак орловићких Самарџића.
Бојанићи из Кривошија су по устаљеном предању пореклом Војиновићи, док су им Радуловићи из Пјешиваца најближи рођаци. У сваком случају, требало би да су J2a, тако да су Бојовићи код Рудог вероватно од неких других Бојовића из Црне Горе.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3423
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #2699 послато: Новембар 28, 2016, 09:24:05 поподне »
Бојовићи код Рудог
Бојанићи, грешка у куцању...