Хртковци су старо село у Доњем Срему. Према неким подацима, село је 1747. године забележено као Худровци, па је временом дошло до промене назива, те се село од 1881. године назива Хртковци (Википедија).
Међутим, увидом у расположиву грађу, налазимо назив Хртковци много давније, у османским дефтерима из 1546, 1568, 1578. и 1590. године. Арапски испис може да се чита и као Хртковци, и као Рдковац (Ратковац? Ратковци?).
Да Хртковци и Худровци нису исто место говори и податак да су Худровци забележени 1566/67. године, дакле ова два места су постојала напоредо. 1477. године налазимо их као Hudrovcz. Према редоследу пописаних насеља у овом документу, Худровци су негде код Шашинаца, дакле у непосредној близини Хртковаца. Можда је релативна сличност топонима, као и њихов географски положај навео на закључак да је у питању исто насеље.
Хртковци су 1714-15. забележени као српско насеље. 1741. године забележена је пустара Хртковци. По свој прилици село је запустело током аустро-турског рата 1737-39. Током Друге сеобе Срба, на пустару се насељавају пребегли Срби, па је за Хртковце 1744. године забележено да је ту „збег капетана Трифуна (Исаковића) са попом Теодором".
Хртковци су, уз Никинце, познати по Климентима који су пребегли са југа заједно са Србима, склањајући се од османске одмазде, 1739. године. Они су дуго живели по пустарама и неким полуномадским животом у Доњем Срему, да би 1755. године били трајно насељени као граничари у три села уз Саву: Хртковце, Никинце и Јарак. У Јарку су насељени православни Албанци, тако да су се временом утопили у Србе, а у Хртковцима и Никинцима Климената је 1840. године било око 1600 душа. Њихов опстанак и очување римокатоличке вере били су могући захваљујући томе што су аустријске власти ту стално насељавали ново римокатоличко становништво, углавном Мађаре, један број Немаца (1854), као и Хрвате из Лике и Горског Котара.
Током револуционарне 1848. године, Клименти из ова два села су наоружани кренули на србску Митровицу, због чега су србске трупе морале против њих да употребе и артиљерију.
Феликс Каниц, пролазећи Сремом 1863. године, свраћа у Хртковце и Никинце и пише да тамо живе „посрбљени досељеници из далеке Албаније“. Можда је то „посрбљавање“ било последица умиривања ових Климената 1848. године, или их је Каниц сматрао посрбљенима јер су говорили србски, али касније видимо да се римокатолици из ова два насеља почињу изјашњавати као Хрвати.
После Другог светског рата, Немци су напустили Хртковце, а на њихово место су насељени колонисти из опустошених србских села у Хрватској.
1981. године 41,3% Хртковчана се изјашњавало као Хрвати, Мађара је било 19,4%, а Срба 17,2%. Током ратова 1990-их много хртковачких католика је заменило своје куће са избеглим Србима из Хрватске, тако да је етнички састав становништва села за кратко време потпуно измењен. Данас у Хртковцима Срби чине 69,89% популације, Мађари 9,04%, а Хрвати 7,46%
По свој прилици је у основи топонима лично име Хртко, а можда назив долази по хртовима. Мађари место називају Herkóca. На подручју које данас спада у атар Хртковаца некада је постојало самостална село такође занимљивог назива - Живолић (постојало у 18. веку). Данас је то пустара.