Мени? Изгледа ми одлично, ако си Еским... и сасвим примерено. Али ово су моји лични афинитети, то не треба да буде предмет расправе. По некоме је то лош укус, некоме је ок...
Теби делује примерено да се турнирске кресте постављају на народне капе (или шта већ на главу стављају разне етничке групе)? Збиља занимљиво.. Ево један грб где уместо шлема, истина, није ескимска шубара, али јесте индијски турбан. Радио га је наш познати хералдичар, вероватно се (по)водећи истом логиком- да с
уштина треба да буде изнад форме:
The Armorial Achievement of Lieutenant Colonel The Honourable Osborne Augustus Daniel Arul Neill Wrigley-Pimley-McKerr III
Artist: Prof. Ljubodrag Grujić
http://colonel.ga/arms/Верујем да није далеко дан кад ће међу Србљем да осване грб на коме је уместо кациге- шајкача, а на њој коронет са крестом.
На ФБ постоји озбиљна хералдичка страница International heraldry society, Престао сам да је озбиљније пратим када сам приметио да је пар расправа о јако лепим грбовима отишло на страну цепидлачења неких познавалаца. Једном су мерили до у ситна цревца да ли је стуб (ординарија, не архитектонски) баш тачно заузео трећину ширине штита, јер, побогу, таква су стриктна правила. То нема везе са правилима хералдике, против којих нико тамо нема ништа. Радило се о вербалним егзибицијама доконих чистунаца, надобудних разметљиваца вишком теоријског знања. После се јавио тамо неки лик Кабањас који је уз грбове које је цртао образлагао техничким цртежима где се види свака конструктивна линија. А ти критичари, нарочито једна критичарка, ми страшно личе на музичке критичаре, код њих је најстрожи и најоштрији онај који није гитару у руке узео.
Слажем се, Козма. Кад су у питању грбови, људи се углавном баве небитним и често сасвим тривијалним стварима, типа- да ли је орлу нацртан овакав или онакав кљун, где му је поглед усмерен, колико пера има у крилима или репу и сл. Проблем је у томе што лаици грб сматрају искључиво за сликовну (или рељефну) представу, а хералдику за умеће цртања, сликања или резбарења. И ту се отприлике завршава њихово поимање те дисциплине. Зато ће они данима да распредају о томе да ли је овај турбан горе могао лепше да се нацрта, или можда да се платно омота на другачији начин. А нико неће да постави питање- да ли је уопште могао (било какав) турбан?
Можда је превише очекивати да неки који се превасходно баве повлачењем линија схвате да је хералдика пре свега уређен систем норми, па тек онда примењена уметничка вештина и помоћна историјска дисциплина. Зато и не треба да нас чуди што су два врховна хералдичка ауторитета у Великој Британији (
The Garter Principal King of Arms и
The Lord Lyon King of Arms) с разлогом обојица правници.
Моје је мишљење да суштина треба да буде изнад форме. Наглашавам да сам ја неко ко правила не схвата олако.
По истој логици је целокупна руска савремена хералдика за осуду, одбацују овојницу, а турнирске кресте им се настављају у плашт, што је практично незамисливо и тешко технички изводљиво на витешком шлему...
Мислим да се не може поредити руска хералдика (која је један заокружен систем) са овим псеудохералдичким егзибицијама у Канади, вођеним левичарском идејом да су све културе равноправне и једнако вредне; и да на сваки начин треба показали политичку коректност, па макар то значило да се у европску хералдику уводе одевни предмети домородачких племена. И онда имамо као ''грб'' неког Ескима, Алеута, Ирокеза или кога већ. Вуци сити, а овце на броју.. Како да не.
Ако већ желиш посебну националну амблематику (намерно не кажем
хералдику), онда мораш да осмислиш цео систем елемената које ћеш преузети из историјског (или фолклорног) наслеђа своје културе. Није довољно да у европски грб уместо кациге ставиш ескимску шубару, турски турбан или монголску капу и да кажеш-
ето, то је наша хералдка. То није ништа, то је циркус. Ако хоћеш нешто особено своје, онда мораш бити доследан да то изведеш до краја. Као што су урадили Јапанци нпр.
Што се тиче Руса, они у својим грбовима носе шлемове. Можда су другачији од оних које имају њихови западни суседи, али то су ипак металне кациге које су у средњем веку биле део стандардне ратничке опреме. Овојница (плетеница) је нужан елемент грба само у британској хералдици, не и на Континенту. И ако си разгледао средњоевропске и скандинавске грбовнике, видео си да врло често фигура из кресте прелази у плашт, баш као на савременим руским грбовима. Не разумем шта ту није изводљиво? Креста се лако може причврстити на врх металне кациге, али не може на турбан, крзнену шубару или чојану шајкачу. Но, машта може свашта.. па не треба сумњати да ће и тога бити.