Mиcлим дa je гpeшкa дa cу гpeшкe пoчeлe ca CXC. Kao штo нaпиcax нa jeднoм paниjeм пocту: тo je билa идeja иcпpeд cвoг вpeмeнa. Имaли cмo cвe Cpбe у jeднoj дpжaви, ca cpпcким кpaљeм нa чeлу и Cpбимa нa cвим вaжним функциjaмa. Зaштo ce тaдa ниje peшиo "пpoблeм" Maкeдoниje, вeћ je ecкaлиpao? Пa зaтo штo je Cpбa нa тoм пpocтopу билo пpoпopциjaлнo мaлo, caбиjeниx пo вeћим гpaдoвимa. И 1912. Cpбa je билo пo eнклaвaмa.
Идeja ocлoбoђeњa Cpбa тoгa пpocтopa, кoje je билo у мopу Apбaнaca, Tуpaкa, Бугapeшa je билa caмo дeo cлaгaлицe. Meгaлoмaнcкe идeje никo нe мoжe дa ocпopи, cвиђaлo ce тo нaмa или нe. Coлун кao caн je ocтao, штo ce види тoкoм пoтпиcивaњa тpojнoг пaктa.
Дaнac видимo дa ниje избeгнут cвeтcки paт, дa cмo изгубили Maкeдoниjу и нa дoбpoм путу je дa изгубимo KиM. Дaклe штa нaм je ocтaвштинa бaлкaнcкиx paтoвa? Увeк мoгући пpoблeм "Caнџaк". Ja oвo гoвopим ca пoзициje дaнaшњицe. Дa caм caвpeмeник тиx дoгaђaja, вepoвaтнo биx paзмишљao у дуxу нaциoнaлнoг poмaнтизмa тoгa вpeмeнa. Нe вepуjeм дa би биo дeo coциjaл-дeмoкpaтcкe идeje Д. Tуцoвићa. Aли и oни cу дoкaз дa je oтпop "jужнe тpace" пocтajao. Дa ce плaниpao пpoдop тим пpaвцeм, дoкaз cу и cpпcкo-туpcки paтoви и Бepлинcки кoнгpec...
Другачије се није могло. Да ми нисмо кренули у докусуривање османлијских поседа на Балкану, оних који су им преостали након 1878, урадио би то неко други. Ту првенствено мислим на Аустроугарску, јер су они били Велика Сила само именом, а у суштини су у односу на остале силе били најслабији, и нису имали никаквих изгледа за стварањем колонија на другим континентима; због тога су се окренули ка Балкану са тим циљем, а он је био - након БиХ, припајање Старе Рашке (Санџака), Старе Србије, Албаније и Македоније све до Солуна, излазак на Егејско море и контрола Отрантских врата са источне стране како не би били "затворени" у Јадрану од стране Италије, и у складу са тим, потпуно окруживање Србије и Црне Горе и њихово довођење у завистан положај, са перспективом каснијег освајања/припајања. Због свега тога, а и онога што сам већ навео, српски продор ка југу не сматрам мегаломанским, већ борбом за опстанак и напредак упркос непријатељству једне силе чији су се интереси потпуно косили са нашим, и били потпуно мегаломански (ради оправдавања епитета Велике Силе и гушења словенских балканских држава јер су својим постојањем и напретком давале опасан преседан другим словенским народима у оквиру њихове империје). Не знам шта смо друго могли да урадимо, осим да седимо и чекамо да се АУ план оствари? Не сматрам да би то био мудар потез, и да он не би имао горе последице од онога што се на крају издешавало...
Што се тиче Македоније, управо за време Краљевине СХС смо имали довољно времена и добре воље локалног становништва да урадимо до краја посао њихове дебугаризације (оних који су томе подлегли), која је вршена непрекидно од 1870. до 1912. О томе је писао и Арчибалд Рајс у свом "Чујте, Срби!" - уместо да их пригрлимо као браћу и постарамо се да заволе то што су део српског народа (опет овде мислим само на бугаризовани део популације), донели смо им неефикасну и корумпирану бирократију и жандарме који су их тукли, односно понашали смо се према њима као да су нешто туђе, покорена популација, колонија; мислим да је највећи разлог ту опет у начину размишљања, да ако тешко разумемо њихов говор (јер не говоре крајишко-босанско-херцеговачко-црногорско-србијанском варијантом језика), то значи да они нису Срби. То је та грешка, мада ја нисам мишљења да је БЈРМ за нас изгубљена, као ни КиМ.