45. Инић, Никољдан, Делеуша, Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Припада генетичком роду Матаруга, односно подроду Драгошевића из Грахова, чија је крсна слава Никољдан. Хаплотип тестираног је модалан за овај род, услед чега има више потпуних поклапања хаплотипова. Од хаплотипа претходно тестираног Инића из оближњег Вучјег Дола у Опутним Рудина разликује се на једном маркеру.
Косто Перућица је у свом раду о Опутним Рудинама прикупио податке о Инићима:
„Инићи веле, да су прије двјеста голина доселили из Црне Горе. Поријеклом су од породице Томановић. То је све што знају о својој старини. Славе Никољ–дан." (Ј. Дедијер, Билећске Рудине, страна 838, село Делеуша)
„Инићи су поријеклом од Томановића из Цуца. Мушо се насели на своју земљу — торине 1883. г. доселивши се из Делеуше. Прије рата било их је 3 куће, сада 1 кућа Славе Никољ–дан, прислужују Никољице." (Архив СР Србије, Збирка писама Андрије Лубурића, Инићи из Вучјег Дола)
И Инићи на Вучијем Долу, Васкови синови Косто и Мушо, који су од Инића први дошли на Вучи До, живјели су прво у Делеуши. Вучи До био је y прво вријеме само пасиште стоке и баљачке торине. Тамо су и Инићи издизали стоку, имали своја јањила и торине. Са Берлинским конгресом 1878. г. успостављањем нове границе између Црне Горе и Аустро-Угарске, Вучи До (и делеушке торине) остали су при Црној Гори, тако да је Васко са синовима, Костом и Мушом и њиховим насљедницима, остали на Вучијем Долу.
Томановићи и њима сродна братства из Малих Цуца потичу из Риђана од тамошњих Драгошевића.
