Уз дужно поштовање, ова теорија је поприлично проблематична. Прво Словени не долазе у 7. веку на Балкан, већ у 6. веку. У 7. веку врло вероватно долазе Срби, који ту затичу разна словенска племена која су се раније настанила. Друго, Словени доласком на Балкан нису затекли Илире. Илири су у том периоду већ нестали, тј. романизовали су се и утопили у Римљане. Тако да помена Илира у 6. и 7. веку не може бити. Што се Келта тиче прича је иста. Ми знамо да су Келти у 3. веку пре н.е продрли дубоко на југ. Што се територије коју су контролисали тиче знамо да се она на југ простирала негде до планине Јухор, а да је центар њихове државе био у Срему и околини Београда. И њихови остаци су се у време проширења Рима на ове просторе романизовали. Нама ова романизација можда делује као неки дуг процес и као потпуно немогућ за кратко време али није тако. Римљани су били изузтено напредни у односу на народе које су покоравили. Врло лако се латински језик ширио на покорено становништво, римска религија се стапала са религијом покорених староседелаца, римска култура је као напреднија постајала доминантнија. Галија је од Цезарових ратова па у наредних 100 година потпуно романизована. Што се Трибала тиче њих помиње Херодот и ја, мада се не бавим античком историјом, колико знам они се и не помињу као значајан фактор после похода Александра Великог на Трачане. После ове победе они су хеленизовани, што чини ми се може потврдити и археологија. Тако да ни о њима не може бити речи у периоду Сеобе народа.
Питање је уопште колико су романизованих балканских староседелаца затекли Словени при насељавању ван важнијих градских центара и њихове околине. Знамо да су варваски народи стално пролазили и пљачкали Балканско полуострво. Готи прелазе Дунав 376. и већ исте године долази до побуне. То је био увод у Готски рат. Године 378. су се сукобили са Римљанима код Хадријанопоља и у тој истој битци гине и цар Валенс. Варварска племена су се кретала природним саобраћајницама, као што су долине река, кланци, равнице. С тога можемо закључити да се становништво са тих простора склањало или у утврђене градове или неприступачне области. Друго, бубонска куга је у време цара Јустинијана десетковала становништво. Прокопије каже да је у Цариграду дневно умирало по 10.000 људи (ово је врло вероватно претерано). Услед таквих услова не можемо очекивати да је велики број староседелаца Балкана сачекао Словене, нарочито у руралним пределима и далеко од градских центара. Друга прича су наравно велика насеља на обалама Средоземног мора.
Што се тиче тога да Ромеји у каснијем периоду Србе називају Илирима и Трибали, то није ништа необично за њих. Наиме, Ромеји су "боловали" од тога да савременим народима дају имена античких, варварских народа, који су живели на том простору раније. Па тако, осим што Србе називају Трибалима, Арапе називају Персијанцима, који су као што знамо били велики непријатељи Источног Римског Царства а које су Арапи сменили и географски и политички.
Словени свакако јесу затекли староседеоце али њихов број никако није могао бити толико велики јер да је било тако они би, као културно напреднији, условно речено, асимиловали Словене. Десило се обратно.
А што се тиче Влаха Србије, којих кажете да је на попису 1850. било око 200.000, морам да истакнем да они немају никакве везе ни са Келтима, ни Трибалима, а камоли са Илирима који уопште нису ни насељавали тај простор. Власи се у Србију насељавају тек од краја 17. века из Баната и Ердеља. Њихов број није знатан све до 1820-их када почињу да се масовно насељавају из Влашке. И ако упоредите неколико пописа видећете да се њихов број константно повећава до средине 19. века. Узрок томе су велики притисак феудалаца, латифундиста у Влашкој, изложеност мађаризацији у Банату и Ердељу и доста слободне земље у Србији која је 1835. укинула феудализам.