Ево, да довршим преглед дефтера:
26. Нахија Свети Миклош, северозападно од Ораховице.
У самој вароши Свети Миклош (Свети Никола, данас село Миклеуш), живе муслимани, а у хришћанској махали су католици. Села су већином православна – 8, и по једно католичко и муслиманско.
Православна села су: Шалетинци (данас не постоји), Слобоштина (и данас), Лехова (данас не постоји), Горња и Доња Пушина (данас једно село – Пушина), Базје (и данас), Предрхова (данас Доње Предријево) и Попова Вас (данас не постоји). Занимљиво име је у Поповој Васи – Дракула харамбаша. Православна села нису укмећена, већ плаћају новчани порез. Католици живе у Ивановцима (ово село данас не постоји), а муслимани у Поречу.
27. Нахија Воћин, јужно од Светог Миклоша.
У вароши Воћин становништво је мешано – православно, католичко и муслиманско.
Села су сва православна: Вукмировци (данас не постоји), Велики и Мали Хум (данас Хум Варош), Ораховац (данас не постоји), Кузма, Поклица (данас Пуклица), Марошевац (данас не постоји), Слеменарци (данас не постоји), Филипанци (данас не постоји), Срнећанци, Горанци (данас не постоји) и Света Каталена (данас Катинци). У Вукмировцима и Срнећанцима живи по један муслиман. Села имају своје кнезове и, већина, свештенике. Плаћају новчани порез. Очито се ради о крајишницима. У Слеменарцима имамо два пута презиме Бошњанин.
28. Нахија Брезовица, на Драви, источно од Вировитице.
У вароши Стара Брезовица, за разлику од свих осталих вароши и касаба у Славонији, живи православно становништво. Имају кнеза (Младен Гругуров) и плаћају порез у новцу (као и сва православна села).
У селима Дидековци, Сигет, Градци, Речина, Јапатовци, Манковци, Вирови и Хрушан живи католичко становништво, а по имена би се могло рећи и Мађари. Павославни су у селима: Андришевци (данас не постоји), Ораховица (данас Орешац), Велачина (данас не постоји) - ова три села имају заједничког кнеза Вука (Бачучевић?), Гаћиште, Нова Вез / Нова Вас (данас, можда, Дуго Село Лукачко), Добунова, Обреж (данас не постоји), Слобоштина (данас не постоји), Иванци (данас не постоји), Новак (данас Новаки; кнез Велимир Тодоров), Орешак (данас не постоји) и Петровци (данас не постоји). Село Потковци (данас не постоји) је, судећи по именима, католичко, али тамо налазимо и следећа (закључујем – православна) имена: Ђорђе Сајчић, Ђорђе Зубан, Ђурађ Колесар (? Овај последњи може бити и православни, а и не мора). Села Андришевци, Ораховица и Велачина имају једног кнеза. Занимљиво име је Митрела акинџија. Кнез стоји и у селу Новак. У селу Петровци налазимо занимљиво презиме – Ћеранић.
29. Нахија Слатинић, југозападно од Мославине.
У вароши Слатинић (Слатина, данас Подравска) живе муслимани. У џемату раје живе помешано муслимани и неколико католика. Пажњу привлачи име Ненко Недељков, који је уписан међу мартолосима поред 10 муслимана.
У селима живи православно становништво: Горња и Доња Ружаница (данас је можда то село Рачанац, мене подсећа на Ржаницу у Полимљу; села имају заједничког кнеза Радоњу Радошевог), Јазавиново (данас не постоји; кнез Милија Радованов; у селу имамо и једног могућег католика – Бартола Бошњака, као и муслимана на филуријској баштини), Луковац (данас Слатински Липовац; кнез Вујица), Сегедац (данас Карска Адица), Дојутровци (данас не постоји; кнеззанимљивог презимена – Манојло Вукоја Бакића), Велика Буковица (данас Горња Буковица; кнез Павле Добричић), Мала Буковица (данас Доња Буковица; старешина је Радован, заповедник оде; у селу је уписан и Вујан мартолос), Велико и Мало Виљево (данас Виљево и Горње Виљево), Боричевци (данас не постоји; уписан и један муслиман на филуријској баштини), Лунић (касније село Ловник, данас шума Оловик), Луковац (данас Лукавац), Вашка (кнез Дракула), Михољци (данас Горњи Михољац; кнез Димитрашин Јованов), Капинци. Сви плаћају новчани порез.
30. Нахија Мо(ј)славина у Подравини, источно од Брезовице.
У овој нахији села су већином католичка. У касаби Мо(ј)славина живе муслимани и један број хришћана (судећи по именима – католици), а у вароши Сопје муслимани.
Православна су села Сигет (данас не постоји, овај крај, сада рудину, зову Сигетац; кнез је Иваниш Милатов) и Сенковци (данас Нови Сенковац; за двојицу уписаних домаћина стоји назнака „из Босне“).