(порука 1 од 2)
Поштовани,
Поздрављајући и подржавајући акцију „Пројекат профилизације генетичког рода Дробњака-Новљана (I1-FGC22045>FGC22061)“ нудимо два бесплатна FTDNA Y-DNA 37 теста (редовна цијена једног пакета је 119$), са могућношћу будуће надоградње на дубински тест са већим бројем маркера (111 или 700) уз евентуално пребацивање резултата на YFULL.
Тражимо два кандидата за тестирање поријеклом из Пошћења, слава Савиндан, од племена Дробњака, братства Косовчића, групе Омакаловића, и рода Абазовића (I1-FGC22045>FGC22061>FT36856). Заинтересовани кандидати не морају нужно да и данас живе у Пошћењу, али треба да су јасне спознаје поријекла из тог мјеста и од тог рода и славе, пожељно да знају име барем до прађеда, а још боље чукунђеда. Уколико вас је више од истог презимена, најбоље је да тестирамо најстаријег живог мушког члана породице. Главни циљ нам је да потврдимо (и наставимо да надограђујемо) постојећи родослов и наше заједничко потомство од војводе Павла, по директној мушкој линији. А. Лубурић је навео имена петорице Павловљевих синова, а потом и прецизно наводи прва знана презимена која настају од његових потомака уз, наравно, одувијек присутну главну линију презимена Абазовића. Ми већ пуне двије деценије радимо на употпуњавању овог родослова, идентификујући још многа новонастала презимена овог рода нарочито током XVIII и XIX вијека, широм српских земаља, а посебно са Гласинца, Вранеша као и Крајине.
Војвода Павле Драгићевић (Абазовић) је јуначки погинуо 1645. током Кандијског рата на Смријечну у Пиви са још, по предању, 300 ратника из Дробњака и Пиве. Сахрањен је код цркве у Пошћењу, и остао је упамћен као изузетно храбар, лијеп и писмен човјек, чак је имао и сопствени печат, а помогао је и осликавање припрате Манастира Пива у периоду 1625-1626 финансирајући рад најзнаменитијег зографа XVII вијека Јована који је осликавао и друге српске манастире попут Хиландара и Мораче. Вриједно је поменути да је на источном зиду припрате Манастира Пива, насликан Свети Сава Српски са одложеним владарским знацима пред Богородицом, управо рад зографа Јована потпомогнут од војводе Павла. Изворна слава свих Косовчића је Савиндан, а постоји неколико индиција које указују да Косовчићи узимају Савиндан за заједничку братственичку славу чак од средине XV вијека, односно након што Стефан Вукчић Косача постаје Херцег од Светог Саве у манастиру Милешева 1448-1449. Имамо традиционално блиске односе браства Косовчића са српском средњовјековном хумском племићком породицом Косача. Чини се да не би Косаче могле тако олако и брзо, у свега двије-три генерације, да овладају огромном територијом да им Дробњаци предвођени Косовчићима нису у томе свесрдно помагали, као моћни и вјерни савезници. Косаче су биле одане Котроманићима и Немањићима, а Дробњаци Косачама.
Натпис на гробном стећку војводе Павла су тумачила два наша врхунска стручњака, Ш. Бешлагић и Г. Комар, од којих је Комар дошао до несумњиво прецизнијег тумачења, јер смо тако сазнали и за име од оца војводе Павла, што је касније потврђено и на другом запису. За све ово што је овдје наведено је било сачувано не само у предањима из Дробњака, која су се много пута до сада показала задивљујуће поузданим у својој суштини, него и у историјским изворима првог реда попут факсимила оригиналних писама које чува которски архив, надгробних епитафа и ктиторских записа из манастира Пива. И. Томић је још 1891. уочио да старци из Дробњака „предање држе као аманет“ и да такви докази „могу бити истинитији него ли акти кога прашњавог архива“.
Војвода Павле је био савременик и близак рођак, врло могуће и стриц, од још једног знаменитог припадника овог рода - Владике Дионисија. Имали смо приступ оригиналном писму млетачког провидура (Girolamo Corner, број 55, fol. 538, Сплит, датум 5.1.1689) из Архива у Задру, до којег смо недавно дошли и превели га. Поред овог, и постојећа стручна литература и радови несумњиво потврђују да је Владика Дионисије био Епископ Зворника (Ф. Онганиа, Б. Храбак, Г. Комар, Р. Старовић), тако да смо покренули иницијативу при Архиву Епархије зворничко-тузланске, са којом је упознат и Епископ зворничко-тузлански господин Фотије, да се блаженопочивши Владика Дионисије призна и уврсти на званични списак свих знаних архијереја те епархије, и то као „Митрополит Зворнички и Дробњачки Дионисије“, за период 1688-1689.
Свим овим родовима, војвода Павле (у. 1645) је пра-прађед, а владика Дионисије (у. 1689) је прастриц. Обојица, Војвода Павле и Владика Дионисије су несумњиво били истинске вође „Хришћана из Дробњака и Херцеговине“ (како пише провидур у извјештају свом сенату) у борби српског народа за ослобођење од турске окупације у доба прво Кандијског, а потом и Морејског рата. Наша историографија их је неправедно, и готово у потпуности запоставила, а наша света дужност, не само као њихових потомака, него и као изданака српског рода, је да пробамо ту неправду барем дјелимично исправити.