Данас ми је нешто пало на памет. Заиста чуди онолика разгранатост ПХ908 у данашњој БИХ која се махом поклапа с матицом штокавске популације. Словенска језичка заједница опстаје као јединствена цјелина још 100-200 година након словенских миграција, док језичко заједништво предака данашњих Срба, Хрвата и Словенаца траје чак и дуже. Мислим да се до другог миленијума нове ере не јавља чак ни једна иновација типична за развој штокавског, дијалекта који је несумњиво "рођен" у популацији у којој је доминирала поменута хаплогрупа.
Зашто све ово говорим? Зато што је, као што већ знамо, ПХ908 млада, али доста разграната на подручју на којем се је формирао штокавски дијалект. Опет је, међутим, старија не само од штокавског дијалекта, него и од распада прасловенске језичке заједнице, па и од словенских миграција на Балкан, а и њене прве подгране (561=15 и 561=16) су старије од поменутих историјских процеса. Па и неке подгране настале од поменутих су такође старије. Како онда објаснити толику разноврсност ПХ908 код Срба и других штокаваца, који су, ако ћемо се већ водити лингвистичким критеријумом, језички засебни у односу на чакавце и кајкавце максимум 1000 година?
Ово је неки мој "покушај" реконструкције историјских процеса који су до тога довели.
У 7. вијеку, кад преци Срба долазе на Балкан, једноставно је нешто држало на окупу већину припадника хаплогрупе ПХ908, која је већ тад била издијељена у више грана и подграна. То није могао бити засебан језик, јер су исти дијелили са свим осталим Словенима. Нити различита религија чак. Ми, опет понављам, на штокавском говорном подручју, поготово код данашњих Срба, имамо највећу разноврсност ПХ908 (само су Украјинци испред нас, јер су они ипак остали у прасловенској матици), што значи да је већина припадника те хаплогрупе населила подручје на којем ће се касније формирати штокавски дијалект.
Ако узмемо у обзир историјске изворе, мислим да је етноним Србин тај кључ који би објаснио ово питање које сам данас поставио себи. Изгледа да су Срби првенствено били једна група прасловенских говорника уједињена заједничком племићко-војном елитом која им је вјероватно пренијела свој етноним, тј. тим етнонимом су исти исказивали лојалност својој елити. Унутар те дружине повезане лојалношћу истом владарском сталежу вјероватно се је нашла велика већина потомака првог човјека рођеног с мутацијом 448=19, а како је та хаплогрупа тад још увијек била јако млада и имала јако мало припадника, вјероватно су ти људи још увијек били свјесни својих рођачких веза, па су можда зато највећим дијелом ушли у ту ратничку дружину названом Србима (по свом владарском сталежу).
Повезани српским именом, долазе на Балкан и насељавају подручја која ће многи каснији историјски извори назвати српским. И онда се та ратничка дружина, која се је првобитно карактерисала само лојалношћу одређеној владарској елити, почела језички диференцирати у односу на оне који тој скупини нису припадали, те смо од Срба као ратничке дружине добили Србе као етничку групу која се је и језички издвојила од остатка словенске етничке масе формирањем штокавског дијалекта унутар исте те заједнице.
Синиша је више пута писао о томе да се ова хаплогрупа често јавља тамо гдје постоје топоними који упућују на Србе или међу словенским популацијама међу којима је коришћен тај етноним.