Аутор Тема: Хаплогрупа I2a2a (M223)  (Прочитано 5171 пута)

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Хаплогрупа I2a2a (M223)
« послато: Септембар 25, 2017, 12:51:10 поподне »
Стање на септембар 2017.
Извор: Еупедија, http://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_I2_Y-DNA.shtml

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #1 послато: Септембар 25, 2017, 12:55:08 поподне »
Стање на септембар 2017.
Извор: Еупедија, http://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_I2_Y-DNA.shtml


Једна од најмистериознијих хаплогрупа код нас (у смислу како је дошла). Врло је ретка у динарском појасу, али је свакако присутна у Црној Гори, на нашем југу, па и даље ка Грчкој...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #2 послато: Децембар 06, 2017, 11:05:02 пре подне »
Видех малопре да Ђорђевићи из околине Лепосавића (Ковачани) имају поклапање у Бугарској (анонимно истраживање).

И хаплотип Павловића из Врања (друга подграна) се јавља на том истраживању, што иде у прилог оној тези да је хаплогрупа I2-M223 широко распрострањена на истоку, тј. југоистоку Балкана.

(Origins, admixture and founder lineages in European Roma)

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #3 послато: Март 13, 2020, 02:58:53 поподне »
Хаплогрупа I2a2a-M223 8)



Литература 1/3:

1.   Adams, S. M., Bosch, E., Balaresque, P. L., Ballereau, S. J., Lee, A. C., Arroyo, E., ... & Carracedo, A. (2008). The genetic legacy of religious diversity and intolerance: paternal lineages of Christians, Jews, and Muslims in the Iberian Peninsula. The American Journal of Human Genetics, 83(6), 725-736.
2.   Albania (This is an approximate point-position of a sampling area!), 5 matches in 296 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Albania [Albanian], Albania [Gabel Romani], Albania [Gheg Albanian], Albania [Jevg Romani], Albania [Tosk Albanian]; I2-M223
3.   Antwerpen, Belgium, 20 matches in 342 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Antwerpen, Belgium [Belgian], Antwerpen, Belgium [Dutch]; I2-M223
4.   Balanovsky, O., Rootsi, S., Pshenichnov, A., Kivisild, T., Churnosov, M., Evseeva, I., ... & Villems, R. (2008). Two sources of the Russian patrilineal heritage in their Eurasian context. The American journal of human genetics, 82(1), 236-250.
5.   Balearic Islands, Spain, 0 matches in 134 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Balearic Islands, Spain [Spanish]; I2-M223
6.   Battaglia, V., Fornarino, S., Al-Zahery, N., Olivieri, A., Pala, M., Myres, N. M., ... & Hadziselimovic, R. (2009). Y-chromosomal evidence of the cultural diffusion of agriculture in Southeast Europe. European Journal of Human Genetics, 17(6), 820-830.
7.   Berlin-Brandenburg, Germany, 4 matches in 136 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Berlin-Brandenburg, Germany [German]; I2-M223
8.   Bern, Switzerland, 5 matches in 130 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Bern, Switzerland [Swiss]; I2-M223
9.   Blekinge, Sweden, 2 matches in 41 haplotypes with Y-SNP information. Population samples:, Blekinge, Sweden [Swedish]; I2-M223
10.   Boattini, A., Martinez-Cruz, B., Sarno, S., Harmant, C., Useli, A., Sanz, P., ... & Quintana-Murci, L. (2013). Uniparental markers in Italy reveal a sex-biased genetic structure and different historical strata. PloS one, 8(5).)
11.   Catalonia, Spain, 30 matches in 1375 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Catalonia, Spain [Spanish]; I2-M223
12.   Central Switzerland (This is an approximate point-position of a sampling area!), 4 matches in 79 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Central Switzerland [Swiss]; I2-M223
13.   Cinnioğlu, C., King, R., Kivisild, T., Kalfoğlu, E., Atasoy, S., Cavalleri, G. L., ... & Oefner, P. J. (2004). Excavating Y-chromosome haplotype strata in Anatolia. Human genetics, 114(2), 127-148.
14.   Di Gaetano, C., Cerutti, N., Crobu, F., Robino, C., Inturri, S., Gino, S., ... & Cali, F. (2009). Differential Greek and northern African migrations to Sicily are supported by genetic evidence from the Y chromosome. European Journal of Human Genetics, 17(1), 91-99.
15.   East Tyrol, Austria, 7 matches in 270 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: East Tyrol, Austria [Tyrolean]; I2-M223
16.   Eastern Switzerland (This is an approximate point-position of a sampling area!), 4 matches in 109 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Eastern Switzerland [Swiss]; I2-M223
17.   Gonçalves, R., Freitas, A., Branco, M., Rosa, A., Fernandes, A. T., Zhivotovsky, L. A., ... & Brehm, A. (2005). Y‐chromosome lineages from Portugal, Madeira and Açores record elements of Sephardim and Berber ancestry. Annals of human genetics, 69(4), 443-454.
18.   Gotland, Sweden, 2 matches in 40 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Gotland, Sweden [Swedish]; I2-M223
19.   Greece (This is an approximate point-position of a sampling area!), 3 matches in 153 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Greece [Greek], Greece [Romani]; I2-M223
20.   Grugni, V., Raveane, A., Mattioli, F., Battaglia, V., Sala, C., Toniolo, D., ... & Torroni, A. (2018). Reconstructing the genetic history of Italians: new insights from a male (Y- chromosome) perspective. Annals of human biology, 45(1), 44-56
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #4 послато: Март 13, 2020, 02:59:36 поподне »
Литература 2/3:

21.   Hay, Maciamo (2016). Genetic history of the British and the Irish, https://www.eupedia.com/genetics/britain_ireland_dna.shtml
22.   Jankova, R., Seidel, M., Paska, A. V., Willuweit, S., & Roewer, L. (2019). Y-chromosome diversity of the three major ethno-linguistic groups in the Republic of North Macedonia. Forensic Science International: Genetics, 42, 165-170.
23.   Karachanak, S., Grugni, V., Fornarino, S., Nesheva, D., Al-Zahery, N., Battaglia, V., ... & Toncheva, D. (2013). Y-chromosome diversity in modern Bulgarians: new clues about their ancestry. PLoS One, 8(3).
24.   Karlsson, A. O., Wallerström, T., Götherström, A., & Holmlund, G. (2006). Y-chromosome diversity in Sweden–a long-time perspective. European Journal of Human Genetics, 14(8), 963-970.
25.   Kayser, M., Lao, O., Anslinger, K., Augustin, C., Bargel, G., Edelmann, J., ... & Hohoff, C. (2005). Significant genetic differentiation between Poland and Germany follows present-day political borders, as revealed by Y-chromosome analysis. Human genetics, 117(5), 428-443.
26.   King, R. J., Özcan, S. S., Carter, T., Kalfoğlu, E., Atasoy, S., Triantaphyllidis, C., ... & Michalodimitrakis, M. (2008). Differential Y‐chromosome Anatolian influences on the Greek and Cretan Neolithic. Annals of human genetics, 72(2), 205-214.
27.   Lappalainen, T., Koivumäki, S., Salmela, E., Huoponen, K., Sistonen, P., Savontaus, M. L., & Lahermo, P. (2006). Regional differences among the Finns: a Y-chromosomal perspective. Gene, 376(2), 207-215.
28.   Limburg, Belgium, 4 matches in 149 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Limburg, Belgium [Belgian]; I2-M223
29.   Luca, F., Di Giacomo, F., Benincasa, T., Popa, L. O., Banyko, J., Kracmarova, A., ... & Brdicka, R. (2007). Y‐chromosomal variation in the Czech Republic. American Journal of Physical Anthropology: The Official Publication of the American Association of Physical Anthropologists, 132(1), 132-139.
30.   Martínez-Cruz, B., Mendizabal, I., Harmant, C., de Pablo, R., Ioana, M., Angelicheva, D., Kouvatsi, A., Makukh, H., Netea, M. G., Pamjav, H., Zalán, A., Tournev, I., Marushiakova, E., Popov, V., Bertranpetit, J., Kalaydjieva, L., Quintana-Murci, L., & Comas, D. (2016). Origins, admixture and founder lineages in European Roma. European journal of human genetics : EJHG, 24(6), 937–943. https://doi.org/10.1038/ejhg.2015.201; Supplementary Table 2. Y chromosome haplotypes and haplogroup classification.
31.   Mršić, G., Gršković, B., Vrdoljak, A., Popović, M., Valpotić, I., Anđelinović, Š., ... & Underhill, P. (2012). Croatian national reference Y-STR haplotype database. Molecular biology reports, 39(7), 7727-7741.
32.   Noord-Brabant, Netherlands, 6 matches in 136 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Noord-Brabant, Netherlands [Dutch]; I2-M223
33.   Northwestern Switzerland, Switzerland (This is an approximate point-position of a sampling area!), 8 matches in 108 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Northwestern Switzerland, Switzerland [Swiss]; I2-M223
34.   Noveski, P., Trivodalieva, S., Efremov, G., & Plaseska-Karanfilska, D. (2010). Y chromosome single nucleotide polymorphisms typing by SNaPshot minisequencing. Balkan Journal of Medical Genetics, 13(1), 9-16.
35.   Oost-Vlaanderen, Belgium, 7 matches in 198 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Oost-Vlaanderen, Belgium [Belgian]; I2-M223
36.   Östergötland/Jönköping, Sweden, 1 matches in 40 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Östergötland/Jönköping, Sweden [Swedish]; I2-M223
37.   Passarino, G., Cavalleri, G. L., Lin, A. A., Cavalli-Sforza, L. L., Børresen-Dale, A. L., & Underhill, P. A. (2002). Different genetic components in the Norwegian population revealed by the analysis of mtDNA and Y chromosome polymorphisms. European Journal of Human Genetics, 10(9), 521-529.
38.   Ramos-Luis, E., Blanco-Verea, A., Brión, M., Van Huffel, V., Sanchez-Diz, P., & Carracedo, A. (2014). Y-chromosomal DNA analysis in French male lineages. Forensic Science International: Genetics, 9, 162-168.
39.   Reutte, Austria, 7 matches in 258 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Reutte, Austria [Tyrolean]; I2-M223
40.   Saiz, M., Alvarez-Cubero, M. J., Lorente, J. A., Alvarez, J. C., & Martinez-Gonzalez, L. J. (2019). Genetic structure in the paternal lineages of South East Spain revealed by the analysis of 17 Y-STRs. Scientific reports, 9(1), 1-9.
41.   Sanchez, J. J., Børsting, C., Hernandez, A., Mengel-Jørgensen, J., & Morling, N. (2004, April). Y chromosome SNP haplogroups in Danes, Greenlanders and Somalis. In International Congress Series (Vol. 1261, pp. 347-349). Elsevier.
42.   Skaraborg, Sweden, 1 matches in 44 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Skaraborg, Sweden [Swedish]; I2-M223
43.   Spain (This is an approximate point-position of a sampling area!), 3 matches in 288 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Spain [Romani], Spain [Spanish]; I2-M223
44.   Tiroler Unterland, Austria, 1 matches in 551 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Tiroler Unterland, Austria [Austrian]; I2-M223
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #5 послато: Март 13, 2020, 03:00:18 поподне »
Литература 3/3:

45.   United Kingdom (This is an approximate point-position of a sampling area!), 17 matches in 405 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: United Kingdom [British]; I2-M223
46.   Valencia, Spain, 4 matches in 280 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Valencia, Spain [Spanish]; I2-M223
47.   Värmland, Sweden, 2 matches in 42 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Värmland, Sweden [Swedish]; I2-M223
48.   Varzari, A. (2006). Population History of the Dniester-Carpathians: evidence from Alu insertion and Y-chromosome polymorphisms (Doctoral dissertation, lmu).
49.   Västerbotten, Sweden, 7 matches in 41 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Västerbotten, Sweden [Swedish]; I2-M223
50.   Vlaams-Brabant, Belgium, 7 matches in 187 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Vlaams-Brabant, Belgium [Belgian]; I2-M223
51.   Walloon, Belgium, 2 matches in 48 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Walloon, Belgium [Belgian]; I2-M223
52.   Western Switzerland (This is an approximate point-position of a sampling area!), 4 matches in 129 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Western Switzerland [Swiss]; I2-M223
53.   West-Vlaanderen, Belgium,6 matches in 241 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: West-Vlaanderen, Belgium [Belgian]; I2-M223
54.   Wiik, Kalevi (2008). "Where did European Men Come From?". Journal of Genetic Genealogy. 4: 35–85.
55.   Трофимова, Н. В. (2015). Изменчивость митохондриальной ДНК и Y-хромосомы в популяциях Волго-Уральского региона. Автореф. дисс.… канд. биолог. наук. Уфа: УНЦ РАН.
56.   Српски ДНК пројекат стање од 13.3.2020. године.
« Последња измена: Март 13, 2020, 03:04:31 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #6 послато: Март 13, 2020, 04:32:34 поподне »
Хаплогрупа I2a2a-M223 8)



Литература 1/3:

1.   Adams, S. M., Bosch, E., Balaresque, P. L., Ballereau, S. J., Lee, A. C., Arroyo, E., ... & Carracedo, A. (2008). The genetic legacy of religious diversity and intolerance: paternal lineages of Christians, Jews, and Muslims in the Iberian Peninsula. The American Journal of Human Genetics, 83(6), 725-736.
2.   Albania (This is an approximate point-position of a sampling area!), 5 matches in 296 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Albania [Albanian], Albania [Gabel Romani], Albania [Gheg Albanian], Albania [Jevg Romani], Albania [Tosk Albanian]; I2-M223
3.   Antwerpen, Belgium, 20 matches in 342 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Antwerpen, Belgium [Belgian], Antwerpen, Belgium [Dutch]; I2-M223
4.   Balanovsky, O., Rootsi, S., Pshenichnov, A., Kivisild, T., Churnosov, M., Evseeva, I., ... & Villems, R. (2008). Two sources of the Russian patrilineal heritage in their Eurasian context. The American journal of human genetics, 82(1), 236-250.
5.   Balearic Islands, Spain, 0 matches in 134 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Balearic Islands, Spain [Spanish]; I2-M223
6.   Battaglia, V., Fornarino, S., Al-Zahery, N., Olivieri, A., Pala, M., Myres, N. M., ... & Hadziselimovic, R. (2009). Y-chromosomal evidence of the cultural diffusion of agriculture in Southeast Europe. European Journal of Human Genetics, 17(6), 820-830.
7.   Berlin-Brandenburg, Germany, 4 matches in 136 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Berlin-Brandenburg, Germany [German]; I2-M223
8.   Bern, Switzerland, 5 matches in 130 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Bern, Switzerland [Swiss]; I2-M223
9.   Blekinge, Sweden, 2 matches in 41 haplotypes with Y-SNP information. Population samples:, Blekinge, Sweden [Swedish]; I2-M223
10.   Boattini, A., Martinez-Cruz, B., Sarno, S., Harmant, C., Useli, A., Sanz, P., ... & Quintana-Murci, L. (2013). Uniparental markers in Italy reveal a sex-biased genetic structure and different historical strata. PloS one, 8(5).)
11.   Catalonia, Spain, 30 matches in 1375 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Catalonia, Spain [Spanish]; I2-M223
12.   Central Switzerland (This is an approximate point-position of a sampling area!), 4 matches in 79 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Central Switzerland [Swiss]; I2-M223
13.   Cinnioğlu, C., King, R., Kivisild, T., Kalfoğlu, E., Atasoy, S., Cavalleri, G. L., ... & Oefner, P. J. (2004). Excavating Y-chromosome haplotype strata in Anatolia. Human genetics, 114(2), 127-148.
14.   Di Gaetano, C., Cerutti, N., Crobu, F., Robino, C., Inturri, S., Gino, S., ... & Cali, F. (2009). Differential Greek and northern African migrations to Sicily are supported by genetic evidence from the Y chromosome. European Journal of Human Genetics, 17(1), 91-99.
15.   East Tyrol, Austria, 7 matches in 270 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: East Tyrol, Austria [Tyrolean]; I2-M223
16.   Eastern Switzerland (This is an approximate point-position of a sampling area!), 4 matches in 109 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Eastern Switzerland [Swiss]; I2-M223
17.   Gonçalves, R., Freitas, A., Branco, M., Rosa, A., Fernandes, A. T., Zhivotovsky, L. A., ... & Brehm, A. (2005). Y‐chromosome lineages from Portugal, Madeira and Açores record elements of Sephardim and Berber ancestry. Annals of human genetics, 69(4), 443-454.
18.   Gotland, Sweden, 2 matches in 40 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Gotland, Sweden [Swedish]; I2-M223
19.   Greece (This is an approximate point-position of a sampling area!), 3 matches in 153 haplotypes with Y-SNP information. Population samples: Greece [Greek], Greece [Romani]; I2-M223
20.   Grugni, V., Raveane, A., Mattioli, F., Battaglia, V., Sala, C., Toniolo, D., ... & Torroni, A. (2018). Reconstructing the genetic history of Italians: new insights from a male (Y- chromosome) perspective. Annals of human biology, 45(1), 44-56

Свe картe одличнe, па и ова!

Ради заштитe ауторских права на свeтском нивоу (и лакшe идeнтификацијe, али и рeкламe Српског ДНК пројeкта)  било би одлично да ознаку са лeвe странe Српски ДНК пројeкат  ставитe и у eнглeској вeрзији (у можда мањој форми) и датум (на годишњeм нивоу бићe измeна тих мапа), а са дeснe странe вашe личнe податкe (имe и прeзимe) и у латиничној вeрзији (порeд онe у ћириличној наравно).

Ово јe вeлики труд и дар.

Поздрав!
 :)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #7 послато: Март 13, 2020, 06:12:54 поподне »
предео са високом стопом I2a M223 на североистоку Бугарске се поклапа (случајно или не) са последњим посведоченим стаништем Бастарна.
https://de.wikipedia.org/wiki/Bastarnen

Велико Браво на труду и резултату, Radul-е!
« Последња измена: Март 13, 2020, 06:17:12 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #8 послато: Март 13, 2020, 07:33:49 поподне »
Како се на мапи разликују области где је присуство хаплогрупе 0 до 1% од оних за које нема података?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #9 послато: Март 13, 2020, 08:02:19 поподне »
Како се на мапи разликују области где је присуство хаплогрупе 0 до 1% од оних за које нема података?
За сваку земљу постоје подаци.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #10 послато: Март 15, 2020, 03:17:59 пре подне »
 
Low pass DNA sequencing of 1,200 Sardinians reconstructs European Y chromosome phylogeny iz 2013 (Paolo Francalacci, Laura Morelli, Andrea Angius, Riccardo Berutti, Frederic Reinier, Rossano Atzeni ...).

https://science.sciencemag.org/content/341/6145/565.abstract/

https://www.researchgate.net/publication/253953198_Low_pass_DNA_sequencing_of_1200_Sardinians_reconstructs_European_Y_chromosome_phylogeny

https://www.researchgate.net/figure/Super-haplogroups-haplogroups-sub-haplogroups-and-private-Sardinian-Corsican-clades_tbl1_253953198

Да ли сe овај рад односи и на ову хаплогрупу I2a2a (M223)?

И зна ли сe уопштe гдe сe (гeографски) одиграло раздвајањe ИЈ хаплогрупe на И
 и Ј  хаплогрупe (када сe то врeмeнски догодило зна сe)?
« Последња измена: Март 15, 2020, 03:21:19 пре подне Kunoichi »

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #11 послато: Март 15, 2020, 11:13:54 пре подне »

Low pass DNA sequencing of 1,200 Sardinians reconstructs European Y chromosome phylogeny iz 2013 (Paolo Francalacci, Laura Morelli, Andrea Angius, Riccardo Berutti, Frederic Reinier, Rossano Atzeni ...).

https://science.sciencemag.org/content/341/6145/565.abstract/

https://www.researchgate.net/publication/253953198_Low_pass_DNA_sequencing_of_1200_Sardinians_reconstructs_European_Y_chromosome_phylogeny

https://www.researchgate.net/figure/Super-haplogroups-haplogroups-sub-haplogroups-and-private-Sardinian-Corsican-clades_tbl1_253953198

Да ли сe овај рад односи и на ову хаплогрупу I2a2a (M223)?
За Сардинију је коришћен рад Боатинија из 2013 (број 10) и у њему је тестирана популација из Ористана на западу и Нуора на истоку.

Горе поменути рад је одличан, поготово за рјеђе хаплогупе, али ли га нисам овдје користио (мада га јесам узимао у обзир код других карти).

И зна ли сe уопштe гдe сe (гeографски) одиграло раздвајањe ИЈ хаплогрупe на И
 и Ј  хаплогрупe (када сe то врeмeнски догодило зна сe)?

Раздвајање се десило прије 42.900 година (Yfull, 2020), на подручју Мале Азије, на простору Плодног полумјесеца (Mahal & Matsoukas, 2017).
 :)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #12 послато: Март 15, 2020, 12:26:11 поподне »

Раздвајање се десило прије 42.900 година (Yfull, 2020), на подручју Мале Азије, на простору Плодног полумјесеца (Mahal & Matsoukas, 2017).
 :)

Хвала лепо!

Што значи да још неко време (можда још следећих 20.000 и кусур година) обитавају на простору Плодног полумјесеца заједно И и Ј хаплогрупа (само се догодила тада мутација) свако са низом своји потомака (односно подгранама) који носе те мутације на истом том простору.

Али, када (временски) заиста креће путешствије И хаплогрупе тј. "колонизација " Eвропе њеним јужним и западним ободом све до крајњег севера (конкретно I2a2a - M223) или је колонизација ишла у разним правцима, а ово што данас видимо на вашој карти само показује где данас имамо њихове потомке (са већом или мањом заступљеношћу)?

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 482
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #13 послато: Јул 03, 2022, 03:13:51 поподне »
Хвала лепо!

Што значи да још неко време (можда још следећих 20.000 и кусур година) обитавају на простору Плодног полумјесеца заједно И и Ј хаплогрупа (само се догодила тада мутација) свако са низом своји потомака (односно подгранама) који носе те мутације на истом том простору.

Али, када (временски) заиста креће путешствије И хаплогрупе тј. "колонизација " Eвропе њеним јужним и западним ободом све до крајњег севера (конкретно I2a2a - M223) или је колонизација ишла у разним правцима, а ово што данас видимо на вашој карти само показује где данас имамо њихове потомке (са већом или мањом заступљеношћу)?

Да поставим своје мишљење у вези са постављеним питањем у нади да ће дискусија можда оживети после дуже паузе и да ће јој се прикљукити форумаши који су боље упућени у проблематику.

Ширење I хаплогрупе по Европи је вероватно последица мега ерупције вулкана на југу Апенинског полуострва познатијег као Campanian Ignimbrite eruption. Она је вероватно задала последњи ударац Неандерталцима али и савременим људима који су колонизовали Европу и пре ерупције. Савремени људи који су пре ерупције живели у Европи су вероватно побегли у Азију и због тога источни Азијати данас имају у просеку више неандерталске ДНК од Европљана. Кад се слегла прашина у годинама након ерупције и Европа постала поново настањива ова популација из плодног полумесеца је реконолизовала Европу и постала већинска у Европи.

Касније је та популација преживела Последњи глацијални максимум у рефугијуму на југозападу Европе и генетски се диференцирала од својих рођака на Блиском истоку јер су те две популације биле веома дуго одвојене. Тако је настала WHG популација која је била доминантно I хаплогрупе и CHG популација која је имала висок проценат J хаплогрупе.

Након завршетка Леденог доба се људи поново мешају и спајају. Једна од значајних тачака додира је и Лепенски вир где имамо у најстаријим узорцима мешавину хаплогрупе I са хаплогрупом R која је се проширила у Европи тако што је дошла из сибирског рефугијума након завршетка Леденог доба. Онда је дошло до нових мешања у неолиту, бакарном, бронзаном и гвозденом добу па смо добили данашњи микс какав имамо и који је прилично тешко до краја распетљати.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 482
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #15 послато: Јул 09, 2022, 07:25:35 поподне »

Археогенетски налази I2-M223 https://haplotree.info/maps/ancient_dna/slideshow_samples.php?searchcolumn=Y_Haplotree_Variant&searchfor=I-M223&ybp=500000,0&orderby=MeanYBP&ascdesc=DESC .


У раду Population Genomics of Stone Age Eurasia је објављено још археогенетских узорака ове хаплогрупе понајвише из неолита:

NEO747 - Henriksholm-Bøgebakken (Vedbæk) - Denmark_Mesolithic - старост 6.728 година - I-M436
NEO855 - Fannerup D - Denmark_Mesolithic - старост 6.299 година - I-M436>M223>CTS10057
NEO594 - Neverkær mose - Denmark_Neolithic - старост 5.181 година - I-M436>M223>CTS10057
NEO739 - Kolind - Denmark_Neolithic - старост 3.971 година - I-M436>M223>CTS10057
NEO738 - Kolind - Denmark_Neolithic - старост 4.111 година - I-M436>M223>CTS10057>Z161

NEO307 - Zvejnieki - Latvia_Mesolithic - старост 7.456 година - I-M436>M223>CTS10057

NEO304 - Volnensky - Ukraine_Neolithic - старост 7.006 година - I-M436
NEO265 - Lysa Gora - Ukraine_Neolithic - старост 5.535 година - I-M436
NEO522 - Voloshskoe - Ukraine_Neolithic - старост 6.055 година - I-M436
NEO302 - Volnensky - Ukraine_Neolithic - старост 6.839 година - I-M436>M223>CTS10057
NEO305 - Vasilevsky - Ukraine_Neolithic - старост 6.611 година - I-M436>M223>CTS10057

NEO175 - Ksizovo 6 - Russia_Neolithic - старост 4.607 година - I-M436
NEO204 - Golubaya Krinitsa - Russia_Neolithic_MiddleDon - старост 7.228 година - I-M436
NEO212 - Golubaya Krinitsa - Russia_Neolithic_MiddleDon - старост 7.393 година - I-M436>M223>CTS10057

На основу ових резултата ми делује да се хаплогрупа још у неолиту проширила прилично далеко на исток Европе, али је уз то била заступљена и на северу. Штета што нису одређене неке дубље подгране свих ових узорака. Очекивао бих да међу овим са истока доминира L701.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 482
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #16 послато: Мај 06, 2023, 01:09:24 поподне »
Да поставим своје мишљење у вези са постављеним питањем у нади да ће дискусија можда оживети после дуже паузе и да ће јој се прикљукити форумаши који су боље упућени у проблематику.

Ширење I хаплогрупе по Европи је вероватно последица мега ерупције вулкана на југу Апенинског полуострва познатијег као Campanian Ignimbrite eruption. Она је вероватно задала последњи ударац Неандерталцима али и савременим људима који су колонизовали Европу и пре ерупције. Савремени људи који су пре ерупције живели у Европи су вероватно побегли у Азију и због тога источни Азијати данас имају у просеку више неандерталске ДНК од Европљана. Кад се слегла прашина у годинама након ерупције и Европа постала поново настањива ова популација из плодног полумесеца је реконолизовала Европу и постала већинска у Европи.

Касније је та популација преживела Последњи глацијални максимум у рефугијуму на југозападу Европе и генетски се диференцирала од својих рођака на Блиском истоку јер су те две популације биле веома дуго одвојене. Тако је настала WHG популација која је била доминантно I хаплогрупе и CHG популација која је имала висок проценат J хаплогрупе.

Након завршетка Леденог доба се људи поново мешају и спајају. Једна од значајних тачака додира је и Лепенски вир где имамо у најстаријим узорцима мешавину хаплогрупе I са хаплогрупом R која је се проширила у Европи тако што је дошла из сибирског рефугијума након завршетка Леденог доба. Онда је дошло до нових мешања у неолиту, бакарном, бронзаном и гвозденом добу па смо добили данашњи микс какав имамо и који је прилично тешко до краја распетљати.

Након мање од годину дана морам сам себе да исправим. Пре извесног времена је објављен рад Palaeogenomics of Upper Palaeolithic to Neolithic European hunter-gatherers који је већ дискутован на овој теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1791.1080. Након резултата објављених у раду јасно је да је у рефугијуму у југозападној Европи доминирала хаплогрупа C, а да је европска популација која је и пре LGM-а поседовала хаплогрупу I у значајном проценту (Věstonice cluster including Gravettian-associated individuals from central–eastern and southern European sites) изумрла током леденог доба. Дакле дефинитивна колонизација хаплогрупе I у Европи је почела како се ледено доба приводило крају, а њени носиоци су били припадници епиграветијанске археолошке културе. Очигледно су у раном холоцену били прилагођенији топлој клими и шумском екосистему од људи из југозападног франко-кантабријског рефугијума, чија се генетика готово потпуно губи. https://www.yfull.com/tree/C-V20/

Занимљиво је да су колонизацију Европе припадници епиграветијанске групе започели из правца Балкана, мада је упитно да ли је ту био њихов рефугијум за време LGM-a или даље на истоку.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 482
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Хаплогрупа I2a2a (M223)
« Одговор #17 послато: Мај 06, 2023, 02:08:56 поподне »
Иначе, сам LGM је утицао на то да се популације солитрејске и епиграветијенске културе мешају још за време леденог доба, вероватно зато што је ниво мора био много нижи тада него данас па су људи живели у равницама које је данас Медитеран потопио. Подела на популације носиоце I и C хаплогрупа је још тада вероватно доста изгубљена, то јест одређене гране хаплогрупе I су се нашле на западу (можда I1 мада осим аутозомалног уплива није примећен уплив хаплогрупа са истока). Обрнуто случај ширења хаплогрупе C на запад није сигуран због археогенетских резултата из Италије који за сада доследно указују на правац миграције са истока на запад.