Аутор Тема: Хрвати  (Прочитано 70852 пута)

Ван мреже barbarylion

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 727
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Хрвати
« Одговор #340 послато: Октобар 05, 2021, 01:44:04 поподне »
Дворови од Будима, Беча и Венеције радили су на завађању два поробљена народа у сврху лакшег владања. До појаве Старчевића и касније усташа заиста није било већих сукоба, чак је било и конкретне сарадње као 1848.

To bi trebalo da bude jedna od najvećih sramota u istoriji čovečanstva. Zamisli tu propagandu i takve zločine koji se čine nad fenetski istom narodu, a većina tih ustaša je bila upravo iz štokavskog govornog područja, da ne kažem da su poreklom bili Srbi.

Ван мреже Христифор

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Хрвати
« Одговор #341 послато: Октобар 05, 2021, 01:45:54 поподне »
Те карте које свако направи на компјутеру су тотално ирелевантне. Ми просто не можемо да знамо опсег Беле Србије и Беле Хрватске која свакако није била онолика како је представљају хрватски митомани или још боље некаква Црвена Хрватска која никада није постојала.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11717
Одг: Хрвати
« Одговор #342 послато: Октобар 05, 2021, 01:47:57 поподне »
Ако није проблем да се већ 50. пут не понављају исте фразе, апропо ове теме ко су Срби а ко Хрвати. Као и да се користи примеренији речник, а не да се пише све што у том тренутку падне на памет, у налету емоција. Било би много рационалније да се поруке прореде, а да буду смисленије.

Ван мреже barbarylion

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 727
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Хрвати
« Одговор #343 послато: Октобар 05, 2021, 01:51:15 поподне »
Ако није проблем да се већ 50. пут не понављају исте фразе, апропо ове теме ко су Срби а ко Хрвати. Као и да се користи примеренији речник, а не да се пише све што у том тренутку падне на памет, у налету емоција. Било би много рационалније да се поруке прореде, а да буду смисленије.

Ako misliš na ovo što sam napisao za ustaše, bio sam vrlo blag.  ;)

Ван мреже Христифор

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Хрвати
« Одговор #344 послато: Октобар 05, 2021, 01:51:47 поподне »
To bi trebalo da bude jedna od najvećih sramota u istoriji čovečanstva. Zamisli tu propagandu i takve zločine koji se čine nad fenetski istom narodu, a većina tih ustaša je bila upravo iz štokavskog govornog područja, da ne kažem da su poreklom bili Srbi.

То просто нису били људи нити су били нормални у глави. Било је и има нормалних Хрвата срећом у великом броју и не треба све гурати у исти кош нити је то колективна кривица, али не сме да се заборави.    Управо што смо тако слични необјашњива је мржња коју неки гаје према свом суседу који говори и изгледа исто као и ти.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7296
  • I2-PH908>Y189944>Y250780, род Никшића
Одг: Хрвати
« Одговор #345 послато: Октобар 05, 2021, 01:53:41 поподне »
Ако није проблем да се већ 50. пут не понављају исте фразе, апропо ове теме ко су Срби а ко Хрвати. Као и да се користи примеренији речник, а не да се пише све што у том тренутку падне на памет, у налету емоција. Било би много рационалније да се поруке прореде, а да буду смисленије.

Слажем се са Небојшом. Већ сам упозоравао око спамовања теме и свођења исте на чет-форму, па бих позвао barbarylion-a и Христифора да то обуставе или ћу бити принуђен да их санкционишем због кршења Правилника форума.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11717
Одг: Хрвати
« Одговор #346 послато: Октобар 05, 2021, 01:55:05 поподне »
Ako misliš na ovo što sam napisao za ustaše, bio sam vrlo blag.  ;)

Нема шта ти да будеш благ, или неблаг, поента је да не можеш да тролујеш једну исту тему која тебе занима, понајвљајући исте фразе.

Да појасним, због евентуалних фрустрација, што су некоме генетички блиски Хрвати из Далмације, или Буњевци, константно се овде ко мантра понавља да су они усташе и да су пореклом Срби.

Нећеш ти понављањем тих ствари убедити њих да буду мање усташе, или да прихвате да су евентуално српског порекла. Заправо мржња може бити само већа, па није јасно шта се жели постићи тиме. А ни себи не радиш претерано корисну ствар.

Зато кажем да се сведу поруке на научне доказе и историјске изворе.

Ван мреже Христифор

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 382
Одг: Хрвати
« Одговор #347 послато: Октобар 05, 2021, 02:03:01 поподне »
Слажем се са Небојшом. Већ сам упозоравао око спамовања теме и свођења исте на чет-форму, па бих позвао barbarylion-a и Христифора да то обуставе или ћу бити принуђен да их санкционишем због кршења Правилника форума.

Не видим да сам написао било шта негативно што вреди санкционисања, али свако има другачији поглед.

Ван мреже barbarylion

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 727
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Хрвати
« Одговор #348 послато: Октобар 05, 2021, 02:04:22 поподне »
Нема шта ти да будеш благ, или неблаг, поента је да не можеш да тролујеш једну исту тему која тебе занима, понајвљајући исте фразе.

Да појасним, због евентуалних фрустрација, што су некоме генетички блиски Хрвати из Далмације, или Буњевци, константно се овде ко мантра понавља да су они усташе и да су пореклом Срби.

Нећеш ти понављањем тих ствари убедити њих да буду мање усташе, или да прихвате да су евентуално српског порекла. Заправо мржња може бити само већа, па није јасно шта се жели постићи тиме. А ни себи не радиш претерано корисну ствар.

Зато кажем да се сведу поруке на научне доказе и историјске изворе.

Posle ovoga možeš slobodno da me banuješ i za stalno i šta sve već ne. Niko ne ponavlja da su Ustaše, onaj ko je Ustaša susrešće se sa suprotnim mišljenjem i kritikom. Ne bih više ništa ni komentarisao na ovoj temi. Suviše se svodi na neke lične stvari, da ne kažem uvrede.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11717
Одг: Хрвати
« Одговор #349 послато: Октобар 05, 2021, 02:07:32 поподне »
Posle ovoga možeš slobodno da me banuješ i za stalno i šta sve već ne. Niko ne ponavlja da su Ustaše, onaj ko je Ustaša susrešće se sa suprotnim mišljenjem i kritikom. Ne bih više ništa ni komentarisao na ovoj temi. Suviše se svodi na neke lične stvari, da ne kažem uvrede.

Претворили сте тему управо у то, у личне фрустрације и пљувачину уличног типа. Ја немам опцију никога да банујем, али могу, као и сваки други члан, да укажем када видим да тема клизи у бесмисао.

Иначе сматрам да је тема једна од занимљивијих на форуму, и да зато мора да се одржава уредна дискусија.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7296
  • I2-PH908>Y189944>Y250780, род Никшића
Одг: Хрвати
« Одговор #350 послато: Октобар 05, 2021, 02:16:13 поподне »
Замолио бих све, без личних препирки и да се вратимо нормалној комуникацији. Хвала.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3463
Одг: Хрвати
« Одговор #351 послато: Октобар 05, 2021, 02:35:15 поподне »
Zašto sam više puta spomenuo župu Imota (a mogao sam i Livno jer se također nalazi istočno od Cetine)? Jer ima svoju izrazitu prostornu logiku koja se kasnije i može uočiti na primjeru osmanske nahije Imotski.
Rijeka Cetina se kod Porfirogeneta isključivo povezuje sa Paganijom čija prostorna logika je primarno vezana za Biokovo i kontrolu morske obale. S druge strane opisujući granice Zahumlja taj izvor nam iz perspektive Carigrada (zato uvijek kartu treba okrenuti oko 40-60 stupnjeva prema sjevero-zapadu) prikazuje s jedne strane granicu prema Paganiji (Neretva) a sa druge strane („prema planinama“) to područje je navodno graničilo na sjeveru sa Hrvatskom i s prida sa Srbijom. To je sve što nam taj izvor izričito kaže i sve drugo je stvar interpretacije i čitanja imena određenih „kastra oikoumena“. U tu problematiku je po meni najdublje ušao nažalost prerano preminuli Tibor Živković. Tko se njegovim radom nije pozabavio jednostavno na ovu problematiku gleda iz zastarjele i romantičarske perspektive 19. stoljeća.

Жупа Имота заиста чисто географски гледано улази "иза леђа" Паганији. Међутим, постоји читав један појас који је изворима веома слабо покривен у раном средњем вијеку, а који се налази између српских и хрватских подручја (бар оних који се помињу код Порфирогенита),а то су управо Имотски, Дувно, Купрес, па и Плива донекле. Имота и Плива су код Порфирогенита поменуте као хрватске жупе, али већ у каснијим изворима видимо да су биле у  Босни (Плива- помиње се као дио босанске територије већ код Дукљанина) или Хуму (Имотски- у српској држави у 13. вијеку). Ливно и Цетина (Сињ) не би требале бити спорне као хрватске у средњем вијеку, јер је доста извора која говоре детаљано о земљама, племству и становништву на подручју тих жупа. А то је све оно што нам недостаје за Дувно, Купрес, Гламоч, Имотски.

Први поуздан помен Имотског као тврђаве је тек из половине 13. вијека, а тада је то већ увелико штокавско подручје под управом хумског жупана Радослава, унука Немањиног брата Мирослава.

Питање је такође колико је тај међупростор између Хрвата и Срба око поменутих подручја суштински био насељен. Можда се Срби и Хрвати у почетку нису сукобљавали јер је постојао нешто шири појас ничије земље између њих. На том простору ће касније штокавци издоминирати као експанзивнији.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 998
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Хрвати
« Одговор #352 послато: Октобар 05, 2021, 02:44:11 поподне »
Da bi ste se razumno služili geografskim odrednicama u historijskim izvorima morate najprije imate poimanje o (i) rabljenim pojmovima i (ii) eko-geografskim datostima određenog područja.

Pojam „župa“ kao osnovna teritorijalna jedinica je jedan takav terminus technicus dugog vijeka koji je usko povezan sa prostornom logikom i potrebama stanovnika određenog područja. Kakav je relijev, gdje su vodeni izvori, pašnjaci, šume, kakve su mogućnosti obrane tog teritorija, jesu li napušteni urbani centri i infrastruktura preuzeti od došljaka, itd?

Sve se to mora uzeti u obzir kod crtanja nekakvih granica i pošto su izvori za ranu epohu naseljavanja dosta škrti može se pod određenim okolnostima referencirati i na kasnije teritorijalne podijele jer vam jednostavno prostorna logika našeg podneblja određuje mogućnosti kontrole ili utjecaja iz jednog određenog centra.
Potom se dodatno mora uzeti u obzir, da se „granice“ ne mogu crtati na mapi po modernim principu gdje se područja moraju na svakoj točci granične crte dodirnuti. Kad stanovnici župe A ovisno o svome načinu privrede iskorištavaju prirodne resurse naprimjer jedne kraške doline a stanovnici župe B resurse susjedne kraške doline, među njima može postojati relativno veliki i neiskorišteni među-prostor koji se ne može ni treba dodijeliti ni jednoj od ovih župa. To je jednostavno prostorna logika srednjeg vijeka sve do modernog doba.

Zašto sam više puta spomenuo župu Imota (a mogao sam i Livno jer se također nalazi istočno od Cetine)? Jer ima svoju izrazitu prostornu logiku koja se kasnije i može uočiti na primjeru osmanske nahije Imotski.
Rijeka Cetina se kod Porfirogeneta isključivo povezuje sa Paganijom čija prostorna logika je primarno vezana za Biokovo i kontrolu morske obale. S druge strane opisujući granice Zahumlja taj izvor nam iz perspektive Carigrada (zato uvijek kartu treba okrenuti oko 40-60 stupnjeva prema sjevero-zapadu) prikazuje s jedne strane granicu prema Paganiji (Neretva) a sa druge strane („prema planinama“) to područje je navodno graničilo na sjeveru sa Hrvatskom i s prida sa Srbijom. To je sve što nam taj izvor izričito kaže i sve drugo je stvar interpretacije i čitanja imena određenih „kastra oikoumena“. U tu problematiku je po meni najdublje ušao nažalost prerano preminuli Tibor Živković. Tko se njegovim radom nije pozabavio jednostavno na ovu problematiku gleda iz zastarjele i romantičarske perspektive 19. stoljeća.
Безусловно се слажем са великом већином изреченог. Говоримо о временима када се у Европи још није знало за компас и када је картографија била у повојима. Главни оријентири су били у виду топонима а они нису увек најпрецизније описивани. Грешке су се често могле мерити у километрима а често су и они који су субјективно утврђивали чињенично стање знали да "побркају лончиће" и доставе недовољно тачне податке. Иначе, ДАИ без сваке сумње садржи велики број нетачних података. Одличан пример је навођење бројног стања хрватске војске. Са таквом силом Хрватска не би била само до Земуна већ би лако догурала до Лесковац и Ниш :)
Накнадни је проблем што се свака таква флуидна процена може тумачити произвољно, што доводи до злоупотребе од национално острашћених тумача догађаја из прошлости.

Ван мреже Imoćanin

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 127
Одг: Хрвати
« Одговор #353 послато: Октобар 05, 2021, 02:49:22 поподне »
Љетопис попа Дукљанина оставља податке о некаквом хрватско- српском (босанском) сукобу око жупа Плива, Лука и Ускопље (подручје горњег тока Врбаса и Пливе), али је то теже датирати и потврдити.

Upravo ovakav izvor potvrđuje prostornu logiku o kojoj sam pisao. Od rimskih vremena komunikacija između srednje Dalmacije i Bosne ide od Splita, Trilja preko Livna, Duvna i Kupresa do Uskoplja. Kao što je i bilo u osmanska vremena, Livno je najvažniji čvor na tom putu i tko kontrolira Livanjsko polje može ugrožavati sva susjedna polja.

Na osnovi Porfirogenetovih indicija i spominjanja razgraničenja Zahumlja, Hrvata i Srba na strani "prema planinama" izvjesno je da prije ili kasnije moralo doći do sukoba baš na širem području koje je u osmansko vrijeme obuhvaćeno nahijama Uskoplje i Neretva.

U to bi se i uklopila ta Dukljanova legenda o Svatopleku i sastanku na Duvanjskom polju, čisto u geografskom smislu. Da bi se riješile neke razmirice svima je najlakše bilo doći na Duvanjsko polje kao neku vrstu najbližeg graničnog ili među-prostora.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 998
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Хрвати
« Одговор #354 послато: Октобар 05, 2021, 02:54:12 поподне »
Evo jedno pitanje: odakle potice titula bana?
Долази из Мађарске али је источног порекла
Цитат
Бан је титула аварског или илирског порекла коришћена у неколико југоисточних европских земаља од седмог до двадесетог века.
Сматра се да реч бан потиче од сарматске речи бајан; ова је титула такође сродна титулом кан. Реч данас постоји у облику разних географских појмова. Постоје и теорије да је реч илирског порекла (баниус), како се може наћи код археолошких остатака у Босни. Према једној теорији, ова титула води порекла из назив аварског кагана Бајан.
Титула се користила у Влашкој од 14. века до 1831. (када се припојила већој бољарској области Олтенија), средњовековној Молдавији, а након тога и у Краљевини Југославији између 1929. и 1941. године. Значење титуле се временом променило – позиција бана може се упоредити са позицијом намесника или војводе, али ниједна од њих није тачан опис историјске банове. Територија под управом бана звала се банат или бановина.
Такође се користила и у Мађарској краљевини и њеним зависним територијама у Босни. Према познијем Барском родослову користила се не само у Босни, већ и у другим српским земљама од 10. до 12. века.
Ја би овде гратис још додао титулу пана.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 898
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Хрвати
« Одговор #355 послато: Октобар 05, 2021, 03:09:44 поподне »
Неспорно је да су се Хрвати доселили са Србима на ове просторе, али шта званична и незванична хрватска наука потура и поставља карте са Хрватима до источне Босне и другде где никад крочили нису је комедија епских размера.


Можеш ли мало да појасниш зашто је неспорно "да су се Хрвати доселили са Србима"?

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 998
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Хрвати
« Одговор #356 послато: Октобар 05, 2021, 03:10:14 поподне »
Занимљива је чињеница да у средњовјековним изворима није забиљежен ниједан сукоб Хрвата и Срба у том првобитном периоду након досељавања, што јесте прилично чудно за два народа чије су се територије непосредно додиривале. Љетопис попа Дукљанина оставља податке о некаквом хрватско- српском (босанском) сукобу око жупа Плива, Лука и Ускопље (подручје горњег тока Врбаса и Пливе), али је то теже датирати и потврдити.
Очигледно да у том времену нису имали разлога за међусобне сукобе и да им се интересне сфере нису претерано преклапале. Хрватима је главна опасност претила од Франака а Србима од Бугара. По неком мом виђењу тих догађаја, управо је снажна Бугарска онемогућавала развој Србије, док су Срби истовремено били тампон зона Хрватима која им је омогућило да развију снажну војску и да остваре територијалну експанзију. Падом Хрвата под Мађаре и обуздавањем Бугара стварају се услови за развој српске државе. Било је ту свакако сукоба и улазака у туђе феуде али то није имало неку велику историјску вредност па због тога и не постоје подаци да су се такве ствари дешавале. Лично сматрам да су у тим временима српско и хрватско племе имали пријатељске односе и да су се међусобно преплитали. Наша перцепција перманентне мржње је везана за оно што ће се дешавати у 19. и 20. веку. То је већ нека друга прича.

Ван мреже Imoćanin

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 127
Одг: Хрвати
« Одговор #357 послато: Октобар 05, 2021, 03:35:21 поподне »
Безусловно се слажем са великом већином изреченог. Говоримо о временима када се у Европи још није знало за компас и када је картографија била у повојима. Главни оријентири су били у виду топонима а они нису увек најпрецизније описивани. Грешке су се често могле мерити у километрима а често су и они који су субјективно утврђивали чињенично стање знали да "побркају лончиће" и доставе недовољно тачне податке. Иначе, ДАИ без сваке сумње садржи велики број нетачних података. Одличан пример је навођење бројног стања хрватске војске. Са таквом силом Хрватска не би била само до Земуна већ би лако догурала до Лесковац и Ниш :)
Накнадни је проблем што се свака таква флуидна процена може тумачити произвољно, што доводи до злоупотребе од национално острашћених тумача догађаја из прошлости.

Da, izgleda da je Porfirogenet bio neki cinik koji je namjerno i jednim i drugima ubacio laskave stvari da bi se 1000 godina kasnije vodili nekakvi forumski sporovi oko granica ;-)

Uglavnom, ono što bi svatko koji se poziva na Porfirogeneta trebao proučiti je Živkovićev rad. Kad se jedanput shvati da je "de administrando imperio" nedovršen rad koji je sakupljao više izvora s time da su neka poglavlja bili pri kraju "usklađivanja" a neka tek na početku, uopće više nije čudno da u cijelom radu ima dosta kontradiktornosti.

Meni je u svemu tome najzanimljiviji politički "spin" koji se uočava na primjer u šturom ponavljanju da područja A, B, C i D "nikad nisu bili pod Bugarima". "Sadašnjost" i "bliska prošlost" u autorsko vrijeme je bila velika bugarska prijetnja i sve druge sklavinije su prema tome relativno nevažni sem ako se ne pridruže Bugarima. Ako je autor doživio da se Mihajlo udružio sa Bugarima protiv Srba i da su Hrvati bili sposobni njih negdje u Bosni poraziti, za očekivati je da je strateško rasmišljanje na carigradskom dvoru bilo u pravcu stabiliziranja tog ne-bugarskog slavenskog kordona duž Jadrana i uspostavljanja odnosno produbljivanja posebnih veza sa Carigradom. U tom smislu dobro dođe predanje o posebnim vezama od vremena cara Herakleia. Tako imaš skup slavenskih zemalja koji su došli na bazi "međunarodnog ugovora" a sa druge strane Bugare koji su došli na silu i njihov vođa se uz to još proglašava "carom".

Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 152
Одг: Хрвати
« Одговор #358 послато: Октобар 05, 2021, 03:45:26 поподне »
Da li titula bana ima koren u prototurskom?
Srbija se nije mogla razviti jer su Srbi bili u planinaskom masivu gde nije bilo dovoljno hrane i ruda za razvoja a komunikacije su bile izuzetno lose. Bugari su dosli kasnije. Razvoj srpske drzave krece sa ulaskom na Kosovo i jos neke oblasti jer su tamo znacajni rudnici, pre svega, srebra. Tako je drzava centralizovana sa snaznom placenickom vojskom. Srbija tokom Srednjeg veka postaje jedan od najvecih izvoznika srebra u Evropi sto koristi Dubrovnik za svoj razvoj kroz trgovinu a ovde dolaze Sasi da rade. A uzimanje celog kosova nema veze toliko sa vojnickim umecem Stefana Nemanja koliko sa IV Krstaskim pohodom i padom Vizantije.
Sa druge strane te planine su sacuvale Srbiju da ne prodje kao hrvatska koju su Madjari uzeli pod svoje. Da nije bilo izdaje Humskog kneza ni Bugari ne bi imali nikakvih uspeha protiv Srbije, kao sto nisu ni imali tokom celog 9. veka kada je najveca ekspanzija Bugara i gde prakticno gube samo od Srba.


Ван мреже Imoćanin

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 127
Одг: Хрвати
« Одговор #359 послато: Октобар 05, 2021, 04:12:37 поподне »
Жупа Имота заиста чисто географски гледано улази "иза леђа" Паганији. Међутим, постоји читав један појас који је изворима веома слабо покривен у раном средњем вијеку, а који се налази између српских и хрватских подручја (бар оних који се помињу код Порфирогенита),а то су управо Имотски, Дувно, Купрес, па и Плива донекле. Имота и Плива су код Порфирогенита поменуте као хрватске жупе, али већ у каснијим изворима видимо да су биле у  Босни (Плива- помиње се као дио босанске територије већ код Дукљанина) или Хуму (Имотски- у српској држави у 13. вијеку). Ливно и Цетина (Сињ) не би требале бити спорне као хрватске у средњем вијеку, јер је доста извора која говоре детаљано о земљама, племству и становништву на подручју тих жупа. А то је све оно што нам недостаје за Дувно, Купрес, Гламоч, Имотски.

Први поуздан помен Имотског као тврђаве је тек из половине 13. вијека, а тада је то већ увелико штокавско подручје под управом хумског жупана Радослава, унука Немањиног брата Мирослава.

Питање је такође колико је тај међупростор између Хрвата и Срба око поменутих подручја суштински био насељен. Можда се Срби и Хрвати у почетку нису сукобљавали јер је постојао нешто шири појас ничије земље између њих. На том простору ће касније штокавци издоминирати као експанзивнији.

Moje perspektiva na te stvari je sasvim drugačiji. Nije važno ni plemstvo ni pripadnost nekim krovnim srednjovjekovnim "državnim" institucijama. Za mene na prvom mjestu dolazi međusobna povezanost ljudi na određenom mikroprostoru koja se ostvaruje kroz razne vidove komunikacija, bili privatni, gospodarski ili kulturni. Granice takvih komunikacijskih prostora su određeni i prostornom logikom i prometnom infrastrukturom. U tom smislu prostor Biokova, preko Imotske krajine do Posušja i Duvna su jedan komunikacijski prostor. Kako to na primjeru jedne scene iz Benetovićeve "Hvarkinje" (oko 1600g.) izgleda lijepo se vidi i na primjeru vlaja Radoje koji je zaljubljen u plemkinju Goju i koji zamišlja svoje svatove i koga će sve pozvati:

„Aj, što mi zatvori vrata u obraz. Ne čini se tako, tako mu kruha! Kako ću sest ovde prid vrata, i ne dilih se dočim gospodin ne dojde da imam već ta odgovor. Naaa, vira t' i duša Radoje, nikako je ovo čeljade prihirno, mila lišca a male pameti. Daj srićo, stoj bolje, ništo mi se uzdrima; nisam spao ovih noći misleći ob ovomu da bi se već spirilo ovo. Zvati ću na pir iz priko vrha, čak od Cetine, rodbinu; istom da mi se je vina dobaviti. Ubit ću desetero goved i najmanje četrdeset ovan i zaoblice. Staroga ću svata Vuletu Jugovića Podgornjanina; kume venčane Miloša Planinčića i Grgura Dorotića Bilajane; vojvodu prid svatove Radosava Oblačinovića Dumnjanina; bandiraša Dragića Vojkovića; i ostale svatove po izboru Primorjane i za gorom vladike. Uz nevistu Barbara i Madalena Zoričića, Milica Miličića, Stanuša Petkovića, Ana Vinovića, Ljubuša Vojkovića, Dorotija Vučića i neviste po izboru od Imotskoga do Radoboljice. Haj, haj, haj! Goje, lipa mi te čast čeka!“