Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

[ДушанВучко]

Видећемо да ли је дефинитивно нов Y331554* Никић из Жупе, то би значило велику разноврсност и старину тамо, јер је грана тренутно процењена на 800 година:
Y331554* Никић (Драговољићи) (?), 800 година
Y331554>Y336905 Бјелетић (Ковачи, Никшић), 800 година
Y331554>Y329074 Дачевић (Облатно), 550 година
Остали припадници ове гране су из Србије
Ова грана би ишла у прилог предањима о присуству у Жупи од 13. века
https://www.yfull.com/tree/I-Y331554/
До сада се тумачило на темељу разноврсности и предања, а ова грана прва показује конкретни континуитет од 800 година у Жупи (до сада је на основу TMRCA то била Y250780, али Y331554 је померила лествицу за још један век, што опет иде у прилог старини у Жупи која се у предањима помиње)

[ДушанВучко]

Још једна ствар везана за неналажење неких грана у Жупи, то по мени није ништа спорно (али чак и да је то спорно, имамо сада код Y189944>Y331554 доказану дужину присуства), ако погледамо стабло Дробњака напр , па и тамо већина огранака није нађена у матици Дробњаку, него код исељеника, али то не значи да оне нису одатле (тамо је још мање на стаблу из матице, него на стаблу Никшића, али нико не поставља питање матице)
Генерално код свих родова је нађено више грана ван матице него у њој

[Владимир Бојановић]

Колико год да је промашио остала предања (овде се опет ослањам само на оно што си ти написао о њему и његовом раду), овде је погодио, јер Новитовићи заиста припадају роду Никшића. Због тога се то не може игнорисати, и буди ми сумњу у твоју тврдњу да је он то изнебуха излупетао. За сад имамо то предање о Никшићкој Жупи које се прилично добро поклопило са овим резултатом и још једном показало већу разноврсност нивоа FT190799* у крајевима ближим Жупи у односу на Полимље и Потарје. То што се то не уклапа у твоје хипотезе не би требало да те спречи да то трезвено размотриш.  Не знам ни какве Озринићи имају везе са целом причом? Ако се мисли на насеље Озринићи, оно се налази близу Никшића, али није део Жупе Никшићке, тако да би онда и то домишљање дефинитивно отпало.

Очигледно је да постоји предање о Новитовићима који су слављеници Лучиндана и чији се један огранак одвојио и одселио у Добрачу (тај огранак накнадно мења славу у Аранђеловдан), док је остатак рода наставио пут ка тополском крају. Немамо их тестиране, што не значи да их у будућности нећемо имати, али и без тога, забележена слава иде у прилог резултату добрачког Новитовића и његовој припадности роду Никшића. За сада се још увек у нашем роду није десио пробој у смислу да нађемо неки род за који нема никаквих назнака да је икад славио Лучиндан, а да је FT190799+. Све више мислим да се то неће ни десити, што би потврдило дубоку старост прослављања Лучиндана у нашем роду, односно могућност да је слава прихваћена приликом саме христијанизације претка од родоначелника FT190799, током раног средњег века.

Озринићи су као што знаш један од већих херцеговачких родова и свакако највећи и најпознатији са славом Аранђеловдан, па отуд претпоставка да се овај родословац пардон, уметник, водио овом инерцијом, као што је порекло Недељковића и Кукоља везивао за Куче због Никољдана, Ћирјаковиће и Стојановиће са познатим никшићким Војводама због Лучиндана и тд.

Још нешто мало о Потарју и Полимљу. Глиша Елезовић у књизи Турски споменици (Београд, 1940. године, на стр. 867.) закључује да је постојало још једно насеље које се звало Никшић, највероватније негде у околини Мојковца, на основу неких турских докумената. Стојан Новаковић у Srpski pomenici XV-XVIII века (Glasnik Srpskog učenog društva XLII, Beograd 1895. god, 17, 133, 137) наводи да је на 107. листу Пећког поменика, где су унета имена од 15. до краја 17. века, уписано као насеље Затарски Никшић, а на истом месту и село Лепенац, село које се налази северно од Мојковца и које је припадало Нахији Никшић. Позната је и критика Жарка Шћепановића, на рачун појединих истраживача, у првом реду Радоја Ускоковића, да нису указали откуда то да многе породице у Србији, пореклом из Никшића, истичу да су се доселиле из околине Бијелог Поља ио Колашина (Средње Полимље и Потарје, Београд 1979 год, стр. 150, 151.) Није се бавило тиме јер у време њиховог истраживања није се ни знало за турске изворе и Нахију Никшић. Осим тога, зар се нисмо сложили да је село Жупа некада постојало и на Тари: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7026.msg173096#msg173096 Можеш ли гарантовати да предак Новитовића није мигрирао из овог села у Стари Влах? И иако је Посо остао недоречен, подсетио бих те и на ово: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg189760#msg189760

Дакле, што се матице FT190799 тиче, наравно да се Полимље и Потарје истичу као области где је она настала, укључујући и њену низводну Y189944, разгранатост и одлична генетска покривеност Жупљана, међу којима су 4/5 (четири петине) никшићких подграна потпуно непостојеће, доказ су тога.

Видећемо да ли је дефинитивно нов Y331554* Никић из Жупе, то би значило велику разноврсност и старину тамо, јер је грана тренутно процењена на 800 година:
Y331554* Никић (Драговољићи) (?), 800 година
Y331554>Y336905 Бјелетић (Ковачи, Никшић), 800 година
Y331554>Y329074 Дачевић (Облатно), 550 година
Остали припадници ове гране су из Србије
Ова грана би ишла у прилог предањима о присуству у Жупи од 13. века
https://www.yfull.com/tree/I-Y331554/
До сада се тумачило на темељу разноврсности и предања, а ова грана прва показује конкретни континуитет од 800 година у Жупи (до сада је на основу TMRCA то била Y250780, али Y331554 је померила лествицу за још један век, што опет иде у прилог старини у Жупи која се у предањима помиње)

Још једно у низу погрешних тумачења, ништа ново. Прво, не можеш тврдити да је Бјелетић Жупљанин, пошто село Ковачи не припадају Жупи, већ се оно налази на самом западу општине Никшић. Друго, не можеш тврдити ни за остале припаднике Y331554, чија је старост 800 година, да су пореклом из Жупе, просто што њихових рођака доле нема, укључујући и непостојеће рођаке Бјелетића, наравно. И управо је овај резултат Никића из Драговољића веома значајан за разумевање генеалогије не само јужних, већ исеверних Никшића, јер нетестираних већих огранака у Жупи више немамо. Можемо једино одређена подбратства тестирати, као и до сада, наставићемо и даље са тестирањима наше браће "јужних" Никшића (Жупљана, Ровчана и Требјешана), упркос њиховој већ сада одличној генетичкој покривености дубинским резултатима, како би спекулације о матици и пореклу свих осталих Никшића, од ових јужних огранака, свели на минимум, а касније их и у потпуности занемарлили и одстранили, али отом-потом. Ја бих вас замолио, пре свих тебе и старог Срезојевића, да будете мало стрпљиви, јер тек сам започео са анализама новотестираних Никшића.

[Александар Новитовић]

Колико год да је промашио остала предања (овде се опет ослањам само на оно што си ти написао о њему и његовом раду), овде је погодио, јер Новитовићи заиста припадају роду Никшића. Због тога се то не може игнорисати, и буди ми сумњу у твоју тврдњу да је он то изнебуха излупетао. За сад имамо то предање о Никшићкој Жупи које се прилично добро поклопило са овим резултатом и још једном показало већу разноврсност нивоа FT190799* у крајевима ближим Жупи у односу на Полимље и Потарје. То што се то не уклапа у твоје хипотезе не би требало да те спречи да то трезвено размотриш.  Не знам ни какве Озринићи имају везе са целом причом? Ако се мисли на насеље Озринићи, оно се налази близу Никшића, али није део Жупе Никшићке, тако да би онда и то домишљање дефинитивно отпало.

Очигледно је да постоји предање о Новитовићима који су слављеници Лучиндана и чији се један огранак одвојио и одселио у Добрачу (тај огранак накнадно мења славу у Аранђеловдан), док је остатак рода наставио пут ка тополском крају. Немамо их тестиране, што не значи да их у будућности нећемо имати, али и без тога, забележена слава иде у прилог резултату добрачког Новитовића и његовој припадности роду Никшића. За сада се још увек у нашем роду није десио пробој у смислу да нађемо неки род за који нема никаквих назнака да је икад славио Лучиндан, а да је FT190799+. Све више мислим да се то неће ни десити, што би потврдило дубоку старост прослављања Лучиндана у нашем роду, односно могућност да је слава прихваћена приликом саме христијанизације претка од родоначелника FT190799, током раног средњег века.

Помаже Бог момци ! 

Ево да се мало и ја умешам у причу. 

Мислим да је тренутно најбоље да причу о Новитовићима ставимо са стране. Компликовано је и не можемо је сада одгонетнути. Али, мислим да је веома реално да у блиској будућности решимо загонетку. Поштујем Ваша мишљења, и много је разлога ЗА, а много је и ПРОТИВ приче да смо из Жупе Никшићке. Влада и ја имамо много података са " терена " и зато нам та прича није реална. Као што је Влада навео, а и ја сам овде писао о томе, у Добрачама Новитовићи немају предање да су из Жупе Никшићке ! Писао сам и о томе да је тај податак " дошао " од дела фамилије из Атенице код Чачка, који су се одавно иселили из Добрача. У питању је најмање 100 година. Они су вероватно истраживали порекло фамилије и некако дошли до тог сазнања, не искључујем могућност да су то чули од родословца кога Влада помиње. Мислим да велики број Новитовића из Ариља и околине не зна за тај податак. Велики број фамилија је почео да истражује своје порекло 90-тих година прошлог века и много је " Божидара Кљајевића " који су " открили " порекло многим фамилијама. Као што је Кљајевић погодио некима порекло, тако је можда и тај Корда погодио нешто. Да будем искрен, у целу ову причу не бих ни ушао да се у монографији о Добрачама није појавила информација да смо даљим пореклом из Никшића ( Жупа ). Поред тога, коментар Дејана на страници о Новитовићима ме је додатно покренуо на то. Дејан је навео да су се Новитовићи доселили у Добраче 1704 године, а од Владе сам чуо податак да је Неофит вероватно рођен између 1700-те и 1710 године. Ту се неке ствари поклапају. Што се тиче Новитовића из Белосаваца, и ту је прича компликована. У Новитовићима у Добрачама постоји " јако " предање да сви Новитовићи у земљи и свету потичу од Новитовића из Добрача ! За Новитовиће из Белосаваца се наводи да их је Карађорђе довео 1809 године из Сјенице. У то време Новитовићи су већ разгранато братство у Добрачама. Могуће је да је неко од Новитовића био са Карађорђем у походу на Сјеницу и да се приликом повлачења одселио у Шумадију са фамилијама из Сјенице. Могуће да се том приликом прибратио или призетио Миловановићима који славе Светог Луку. То је био турбулентан период и свашта је могуће. А опет, могуће је да је то и нека млада грана Новитовића која је је отишла пре него што су Новитовићи постали бројнији и пре тог усменог предања. По тој теорији, која није нереална, испада да нам ипак није изворна Слава Свети Лука. Ух, када бисте знали шта ми се све " мота " по глави о пореклу Новитовића, схватили бисте да сте срећни људи.    Имајте на уму да су Новитовићи из Добрача велика фамилија и да остали Новитовићи нису тако бројни, што ме наводи на мисао да су остали Новитовићи исељени из Добрача. Немојте сметнути са ума да у Вујетинцима код Чачка постоје Новитовићи који Славе Ђурђевдан. Први помен о њима је 1824 године. Могуће је да Влада и ја од дрвећа не видимо шуму и да је прича много једноставнија тј. да је Никола у праву. Али, опет шта би било да је на порталу порекла прво изашла прича о Новитовићима из Вујетинаца са Славом Ђурђевдан, а да нема Новитовића из Белосаваца као што тренутно на порталу Порекла нема приче о Новитовићима из Вујетинаца. Где би нас одвела та прича ? А, Новитовићи из Вујетинаца су веће братство од Новитовића из Белосаваца. Као што рекох, много је КОМПЛИКОВАНО !  Али, није неразрешиво ! 

Како радили тако нам Бог помогао ! 

[ДушанВучко]

Александре, у погледу славе (и дилеме које имаш, да ли је стара слава била Лучиндан или није), најбоље је послужити се хладном логиком:
1. Имамо пет грана за сада испод FT190799
2. Четири од њих слави Лучиндан
3. У моменту раздвајања тих грана, они су били релативно блиски рођаци
4. Уколико су породице од четири различите гране славиле исту славу, значи да је и њихов заједнички предак, тј. FT190799 славио ту славу
5. Пошто је FT190799 и твој предак, то значи да су и твоји преци славили Лучиндан (до неког периода), али у моменту раздвајања твоје гране, свакако је и тај пети родоначелник никшићке гране, тј. твој предак који одваја твоју линију на стаблу, славио Лучиндан (једино може да се постави питање времена промене славе)

Нема ту места за неки "изворни" Аранђеловдан неког припадника FT190799 , јер је и он ( тј. FT190799, а пошто је први носилац те мутације био особа, назовимо га напр. "пра Никша) славио Лучиндан

[ДушанВучко]

Још једна ствар коју је поменуо Никола, а и ја, је да је врло могуће да нам је то и прва слава по примању хришћанства. Тако је врло реално да се Лучиндан славио у нашој линији и пре FT190799 (пошто нисмо пре 900 година примили хришћанство, него раније), тј. да није немогуће да би у теорији неко ко слави Лучиндан могао да поцепа низ између Y52621 и FT190799 (али то је тек тражење игле у пласту сена )

[ДушанВучко]

Ацо, рођо, предлажем ти да кренеш да поред Аранђеловдана, носиш колач у цркву и 31.10., у част предачке славе 

[ДушанВучко]

Владо, шта значи у контексту гране Y331554 и њених огранка (Жупљана Никића и Дачевића, и Бјелетића који је у никшићкој општини), да они нису из Жупе , само зато што немају рођаке тамо? Тј. да им матица није Жупа. А где им је матица? Тамо где су им рођаци? А где су им рођаци? На стаблу имамо њих и исељеника у Србији.
Имамо двојицу из Жупе (једном је TMRCA 800, другом 550, и једног из никшићке општине, TMRCA 800, двојица од њих имају "парњаке" у Србији), и не знам шта је ту спорно?
Значи, није им матица у Жупи, јер немају рођаке тамо (иако су двојица одатле), него им је матица негде где ниједан припадник Y331554 није нађен?
На крају, имамо тестиране из Жупе на СНПове, Пековић, Јовановић и Матијашевић, можда су они грана Дачевића или Никића

[ДушанВучко]

Ајде још једном, Владо, на целом Yfull стаблу, једина двојица из Бијелог Поља су Војиновић и Кургаш. Ти си ту дописао своје, Скерлића и још једног чини ми се, и целу причу наводиш на ту воденицу, тј. да су Никшићи у суштини пореклом одатле, са јединим мотивом да оповргнеш право прибраћених Y56203 родова Тарским Никшићима да се називају тако... погрешан ти је мотив
https://www.yfull.com/tree/I-FT190799/

[ДушанВучко]

Ајде још једном, Владо, на целом Yfull стаблу, једина двојица из Бијелог Поља су Војиновић и Кургаш. Ти си ту дописао своје, Скерлића и још једног чини ми се, и целу причу наводиш на ту воденицу, тј. да су Никшићи у суштини пореклом одатле, са јединим мотивом да оповргнеш право прибраћених Y56203 родова Тарским Никшићима да се називају тако... погрешан ти је мотив
https://www.yfull.com/tree/I-FT190799/

И нема некаквих  "јужних"и "северних" Никшића. Има само Никшића из матице, и исељених из матице

[Владимир Бојановић]

3. ДЕО:

Можда бих требао да наставим даље са тестираним родовима који су остали на Y189944* нивоу, такав ми је и био план, међутим, корисније од тога би било да пре тога анализирам један од важнијих резултата из ове туре, који смо (надам се) сви са нестрпљењем очекивали. Урадио сам и рекапитулацију досадашњих резултата Жупљана у иностраним лабораторијама (Dante Labs, Nebula, YSEQ), како би се на најбољи могући начин разумела њихова генеалогија и већ сада извели одређени закључци. упоређујући остатак FT190799 стабла. Помоћи ће ова рекапитулација и ДушанВучку, у то немам ни мало сумње.

НИКИЋ, село Драговољићи, Никшић, Лучиндан, припао је подграни FT190799>Y189944>Y331554*: id:YF121241 https://www.yfull.com/tree/I-Y331554/ Никићи потичу од братства Савић, чији је родоначелник Сава по предању син Драга, по којем је село и добило име Драговољићи. Осим Никића, овом братству припадају поред старијих, поменутих Савића још и Шућури и Мркићи. Тестирани Никић ми је испричао да је село "дивергентног" типа, означава шире подручје што се може и закључити погледом на мапу. Сам назив села му не делује као прастари, и у праву је, јер се оно у турским изворима не помиње све до дефтера из 1701. године. Може се рећи да је предање о Драгу и Ливеру (родоначелнику Ливеровића) као рођеној браћи, овим резултатом дефинитивно оборено, раније је оборено оно о њиховој сродности са Гојаковићима и Гезимировићима (Y250780).

Рекапитулација:

СЕЛО КУТА:
Рашковић, Бојовић, Бечановић, Крулановић и Томић (Гезимировићи) сви су FT190799 > Y189944 > (Y251117, Y251345) Y250780+ (чекамо WGS Рашковића)

СЕЛО ВАСИЉЕВИЋИ:
Шундић (Гезимировићи) FT190799 > Y189944 > (Y251117, Y251345) Y250780+

СЕЛО БЈЕЛОШЕВИНА:
Јоковић (Гезимировићи) FT190799 > Y189944 > (Y251117, Y251345) Y250780* (WGS тест)

СЕЛО ДУЧИЦЕ:
Костић FT190799 > Y189944 > (Y251117, Y251345) Y250780 > А32852+ (род Ровчана - Срезојевића и највероватније припадник гране CTS12249 коју чине Вукомановић из Срезојеваца код Г. Милановца и Радовић из Љуше код Куршумлије)

СЕЛО ОБЛАТНО:
Дачевић - Ливеровић FT190799 > Y189944 > Y331554 > Y336905 > Y329074* (WGS тест)

СЕЛО ЛИВЕРОВИЋИ:
Пековић и Јовановић FT190799 > Y189944+ (Y250780-)

СЕЛО ДРАГОВОЉИЋИ:
Никић FT190799 > Y189944 > Y331554* (WGS тест)
Матијашевић FT190799 > Y189944+ (WGS тест)

СТАРО СЕЛО:
Ћираковић и Пиндовић FT190799-

СЕЛО ЗАГРАД:
Ђуровић FT190799 > Y189944+ (Y250780-)
Чворовић и Ђилас FT190799-

СЕЛО ЈУГОВИЋИ:
Ђоковић - Војводић FT190799 > Y189944 > Y263686 (WGS тест, род Требјешана)

У преосталим селима ЦАРИНЕ живе новији досељеници Булатовићи из Роваца (Ровчани) и Радуловићи из Рубежа (Требјешани), у МОРАКОВУ су Булатовићи (Ровчани), у селу БАСТАСИ нема фамилија из племена Никшић.

Никшићи - Ровчани (Гојаковићи) су захваљујући WGS и SNP тестовима профилисани у следећим гранама:
Срезојевићи FT190799 > Y189944 > (Y251117, Y251345) Y250780 > А32852,
Бултовићи FT190799 > Y189944 > (Y251117, Y251345) Y250780 > А29200,
Шћепановићи FT190799 > Y189944 > (Y251117, Y251345) Y250780*,
Влаховићи нису до сада дубински тестирани.

Погледајмо сада још једном стабло FT190799: https://www.yfull.com/tree/I-FT190799/ и где је на њему позициониран један од већих огранака Никшића Жупљана. Дакле, од скоро 50 дубински тестираних Никшића, Драговољићи нису формирали ни са једним Никшићем млађу подграну. Као што можете видети, старост Y331554 је процењена на 800 година: https://www.yfull.com/tree/I-Y331554/ и овај SNP се не користи за естимацију старости грана јер није квалитетан, а његову номинацију нису прихватили ни у YSEQ-у, као ни низводну Y336905 (на коју Драговољићи нису позитивни). На почетном нивоу грањања Y331554 се већ неко време налази Матијашевић - Војводић из Ђераћа код Лучана id:YF104314.

И опет понављам, 800 година су генетски удаљени једни од других (исто питање постављам као и за остале припаднике који се налазе на нивоима FT190799* и Y189944* и тд.), где су његови даљи рођаци у Жупи?
Зашто нема Жупљана ни у бочној Y336905, старости 750-800 година?
Имамо ли једно братство у Жупи да је негативно на Y189944?
Зашто се нису развиле ове бројне линије у Жупи, племенској "оази" Никшића, упоредо са рецимо огранком Y250780 одн. са потомцима њених грана из 15. и 16. века, родоначелницима братстава?
Зашто међу Жупљанима имамо само 4 гране испод Y189944?
Да ли је неко од њих "поцепао" Y250780, на начин да буде негативан на нека од два изолована SNP-а Y251117 и Y251345?
Зашто се прећуткују апсолутно сва народна предања, која говоре о томе да Никшићи нису староседеоци Жупе одн. Оногошта?
Да су се Никшићи по досељењу ширили на земље староседелаца Угреновића од 15. века па надаље, што су и Богумил Храбак и Бојан Новаковић доказали у својим радовима, користећи се историјским изворима првог реда?
Зашто се до потпуног образовања племена Никшић у околини Оногошта долази тек у другој половини 16. века, када су у потпуности апсорбовали један део катуна и потиснули староседеоце, у једном делу поља и слива Грачанице?
Да ли се ово досељавање и ширење Никшића може објаснити и са оваквом генетском сликом Жупљана, као и са генетиком Ровчана (па и са генетиком Требјешана Y189944 > Y263686)?

Никић ми је обећао да ће потражити неког из бочног огранка Драговољића за WGS, како би га успешно профилисали или евентуално за SNP тестове на Никићеве приватне новеле, којих има 11 (8 одличног квалитета). Чекамо WGS Јовановића из Ливеровића, који ће највероватније формирати млађу подграну са Дачевићем на нивоу Y329074*. Вршићемо преговоре и са Ђуровићем из Заграда за WGS.

[НиколаВук]

Озринићи су као што знаш један од већих херцеговачких родова и свакако највећи и најпознатији са славом Аранђеловдан, па отуд претпоставка да се овај родословац пардон, уметник, водио овом инерцијом, као што је порекло Недељковића и Кукоља везивао за Куче због Никољдана, Ћирјаковиће и Стојановиће са познатим никшићким Војводама због Лучиндана и тд.

Не бих рекао да су херцеговачки род, пошто им је матица на Чеву, у оквиру Катунске нахије, односно Старе Црне Горе. Управо зато ми није јасно то домишљање у вези њих и Никшићке Жупе, када тамо никада није било Озринића, барем да је мени познато.

[Владимир Бојановић]

3. ДЕО:

СЕЛО ДРАГОВОЉИЋИ:
Никић FT190799 > Y189944 > Y331554* (WGS тест)
Матијашевић FT190799 > Y189944+ (WGS тест)

Овде сам направио грешку. Матијашевић из Драговољића није радио WGS тест, већ SNP провере на наведени Y189944 и Y250780 (негативан).

4. ДЕО:

ТРУБИЋ, село Стражице, Рибник, Република Српска, Лучиндан, нови је тестирани на Y189944* нивоу: id:YF121770 https://www.yfull.com/tree/I-Y189944/. Трубићима су по предању сродни Ерцези и Мејићи из истог села, а даље порекло им је Никшић у Херцеговини: https://www.poreklo.rs/2016/11/13/poreklo-prezimena-zmijanjskih-sela-gornje-i-donje-ratkovo-i-strazice/ Имамо на 23 маркера тестираног Ерцега из Халапића код Гламоча, са три разлике у маркерима у односу на Трубића, али би свакако сада било корисно контактирати и тестирати га на Трубићеве приватне новеле, као и неког Ерцега и/или Мејића из Стражица. Проблем може представљати мали број Трубићевих приватних новела одличног квалитета, има их само два, уз један хомолог. Номиновао сам их па се надајмо да ће сва три ставити у понуду.

Вратимо се на причу о пореклу, уколико би је "скенирали" кроз овај WGS резултат, рекло би се да преци Трубића пре миграције на запад нису оставили генетскога трага у околини средњовековног Оногошта. Очекивали смо генетску повезницу са Никшићима Жупљанима и Требјешанима који су негативни на Y250780, с обзиром да су такав резултат добила двојица тестираних Трубића, о чему је раније писано, међутим, то се није догодило. С тога, прилично сам сигуран да се и у њиховом случају ради о честом, асоцијативном одређивању племенског порекла од стране истраживача, на основу крсне славе Никшића Св. Лука и места одсељења (модерни) Никшић. Једна претпоставка ми се намеће као једино могуће решење, Оногошт им је била само краткотрајна транзитна зона, где им се генетика није развила или су је заобишли, мигрирајући од Потарја (дакле, где су Никшићи били доминантно племе, по којима је и Нахија у 15. веку носила назив и где је очито и постојало једно такво насеље, што сте имали прилику да сазнате у мом одговору Николи у једном од претходних постова), преко централних делова Херцеговине до области Змијања.

У сваком случају, намеће се још једна претпоставка где су на том путу исељења могли неко извесно време боравити, а то је некадашње село Струбићи, данас Струпићи које се налази недалеко од Берковића и Стоца. На ову реалну могућност ми је скренуо пажњу тестирани, с обзиром да Трубићи не знају за порекло свог крајње необичног и ретког презимена. Нити га они знају, нити међу осталим мештанима села Стражице постоји било каква анегдота везана за настанак овог презимена, што је заиста чудно. Интересантно, пронашао је податак да се село под називом Струбићи налазило у Нахији Дабар у Попису Санџака Босна из 1468-69. Ово свакако може значити неки траг, јер је назив села готово идентичан са презименом, а уз то могло би се објаснити и презиме Ерцег. Иначе, у селу Струпићи данас нема породица са славом Св. Лука, а његово становништво чине досељеници из 19. века. https://www.poreklo.rs/2015/10/11/poreklo-prezimena-selo-strupici-stolac/ По мишљењу тестираног и на основу његовог истраживања, Трубићи и остале породице са славом Св. Лука су у Стражицама присутне најмање 250 година.

Раније сам био мишљења да би било корисно и Опачића из Биовичиног села тестирати на Трубићеве новеле, због блиских хаплотипова, али више нисам сигуран у њихову евентуалну везу.

[drajver]

У сваком случају, намеће се још једна претпоставка где су на том путу исељења могли неко извесно време боравити, а то је некадашње село Струбићи, данас Струпићи које се налази недалеко од Берковића и Стоца. На ову реалну могућност ми је скренуо пажњу тестирани, с обзиром да Трубићи не знају за порекло свог крајње необичног и ретког презимена. Нити га они знају, нити међу осталим мештанима села Стражице постоји било каква анегдота везана за настанак овог презимена, што је заиста чудно. Интересантно, пронашао је податак да се село под називом Струбићи налазило у Нахији Дабар у Попису Санџака Босна из 1468-69. Ово свакако може значити неки траг, јер је назив села готово идентичан са презименом, а уз то могло би се објаснити и презиме Ерцег. Иначе, у селу Струпићи данас нема породица са славом Св. Лука, а његово становништво чине досељеници из 19. века. https://www.poreklo.rs/2015/10/11/poreklo-prezimena-selo-strupici-stolac/ По мишљењу тестираног и на основу његовог истраживања, Трубићи и остале породице са славом Св. Лука су у Стражицама присутне најмање 250 година.

Уколико такво предање код Трубића постоји, можда би се прије могло радити о ливањском мјесту Струпнићу, за које се, ако се добро сјећам, везује старије поријекло Ерцега из Халапића.

Како год, драго ми је да се коначно дубински тестирала нека од породица Никшића у Крајини. Да ли је неко још од I2-PH908 лучинштака у крајини потврђен Никшић осим Трубића? Мени се некако чини да Никшића генерално нема у Крајини, тј. да уопште нису били дио главног таласа досељавања у 16. вијеку. Ова група родова Ерцег-Трубић на простор Ливањског поља су могли доћи и касније. И само презиме Ерцег указује на то, јер се тај по коме су добили презиме морао налазити у маси оних који се нису сматрали Херцеговцима, па су њему по мјесту поријекла дали такво презиме. На подручју Ливна има још тих каснијих херцеговачких досељеника.

С друге стране треба имати у виду да су Срби у сјеверном дијелу Ливањског поља (нахија Саромише) и у Грахову (нахија Грахово) били насељавани у 16. вијеку директно из источне Херцеговине, јер су поменуте нахије биле хас херцеговачког санџакбега. Негдје смо већ помињали преношење топонима типа Казанци, Срђевићи, Малешевци и сл.

[Batara1]

Ровчанима и Никшићима се много тога не поклапа око Никше. По предању, Никшин отац Илијан (неки говоре да се звао Владимир, а да је добио име зато што је претендентима на позицију бана говорио: „Или ти или јан” 😁) је оженио кћерку Вукана Немањића, Јевросиму. Вукан је умро 1207. године, дакле кћерка му је морала бити рођена прије тога
По неким народним легендама, а и понеким историјским изворима, бан Илијан се побунио против Немањића (којима је до тада био вјеран и чије је повјерење имао, што је резултовало браком са Јевросимом), због чега је погубљен. По предању, наводно је Стефан Вуканов, ктитор манастира Морача и кнез Зете, усинио тада малог Никшу, јер није имао потомака. Дакле, Никша је био млад кад му је умро отац. Не знамо да ли је то било прије или послије основања манастира Мораче 1252. Е сад, питање је како је Никша проглашен војводом од стране народа Никшића 120 и нешто година касније, након убиства бана Угрена, није ми јасно. Вјероватно су постојала двојица Никши, како каже „Казивање старих Требјешана”. Један је био син Илијана и Јевросиме Немањић, други отац Гојака. Е сад, по којем су Никшићи добили име, по овом првом или другом, питање је. И судбина другог Никше је нејасна. Једни кажу да је убијен од стране Угренових потомака, други да је постао војвода Никшића и да је убијен од Климената неђе. Трећи не помињу његово убиство. Такође је и Гојаков одлазак у Ровца мистерија. Једни кажу да је побјегао из страха од одмазде Угренових синова (ово је компактибилно са предањем да је Никша убијен од стране Угренових синова), а други да је побјегао јер се посвађао са оцем око наследства. И спорно је да ли се кнез Богдан већ населио у Ровца за вријеме Гојаковог доласка. Ја мислим да није, јербо потомци Богдана кажу да се он доселио у Лијешње након турског заузумања Подгорице и креирања границе са Зетом Црнојевића на Морачи Зети, 1474. По турском дефтеру из 1477., Гојакови синови су већ били мртви, а у истом дефтеру су поменути Гојакови унуци.

[ДушанВучко]

Ровчанима и Никшићима се много тога не поклапа око Никше. По предању, Никшин отац Илијан (неки говоре да се звао Владимир, а да је добио име зато што је претендентима на позицију бана говорио: „Или ти или јан” 😁) је оженио кћерку Вукана Немањића, Јевросиму. Вукан је умро 1207. године, дакле кћерка му је морала бити рођена прије тога
По неким народним легендама, а и понеким историјским изворима, бан Илијан се побунио против Немањића (којима је до тада био вјеран и чије је повјерење имао, што је резултовало браком са Јевросимом), због чега је погубљен. По предању, наводно је Стефан Вуканов, ктитор манастира Морача и кнез Зете, усинио тада малог Никшу, јер није имао потомака. Дакле, Никша је био млад кад му је умро отац. Не знамо да ли је то било прије или послије основања манастира Мораче 1252. Е сад, питање је како је Никша проглашен војводом од стране народа Никшића 120 и нешто година касније, након убиства бана Угрена, није ми јасно. Вјероватно су постојала двојица Никши, како каже „Казивање старих Требјешана”. Један је био син Илијана и Јевросиме Немањић, други отац Гојака. Е сад, по којем су Никшићи добили име, по овом првом или другом, питање је. И судбина другог Никше је нејасна. Једни кажу да је убијен од стране Угренових потомака, други да је постао војвода Никшића и да је убијен од Климената неђе. Трећи не помињу његово убиство. Такође је и Гојаков одлазак у Ровца мистерија. Једни кажу да је побјегао из страха од одмазде Угренових синова (ово је компактибилно са предањем да је Никша убијен од стране Угренових синова), а други да је побјегао јер се посвађао са оцем око наследства. И спорно је да ли се кнез Богдан већ населио у Ровца за вријеме Гојаковог доласка. Ја мислим да није, јербо потомци Богдана кажу да се он доселио у Лијешње након турског заузумања Подгорице и креирања границе са Зетом Црнојевића на Морачи Зети, 1474. По турском дефтеру из 1477., Гојакови синови су већ били мртви, а у истом дефтеру су поменути Гојакови унуци.

Ја мислим да је део предања о Угреновићима тачан, јер и они имају исто предање (са варијацијама на исту тему), а да се део предања везан за Јевросиму Вукановић односи на никшићки линију Y189944, тј. за Никшу првего , катори помагајет возвиженије манастира Морача со својими суроденцами (сунце ће ми ваљда дати двојку  )
Наравно, ово за Јевросиму смо већ прошли давно на теми, ипак је изгледа део сумњивог предања

[Владимир Бојановић]

5. ДЕО:

РАДУЛОВИЋ, село Седобро, Пријепоље, Лучиндан, тренутно је седми тестирани Никшић са утврђеном позицијом на YFull стаблу Y189944* : d:YF121636 https://www.yfull.com/live/tree/I-Y189944/ Радуловићи живе у пријепољским селима Седобро и Косатица као и у граду и приградским насељима. Огранци Радуловића су лучинштаци Поповићи из Доње Косатице и Пришуњци из суседног села Правошево, где се доселио Јован Радуловић, по предању из неког села између Колашина и Мојковца 1808. године, где му тамошњи ага (у Правошеву) надену надимак и од тога времена им је презиме Пришуњак (В. Љујић, Правошево и околна села, Пријепоље 2017, 31 стр.).

Подсећања још једном ради, простор између данашњег Колашина и Мојковца, интегрални је део некадашње Нахије Никшић (Лимски/Тарски Никшићи), која се у турским изворима први пут јавља још од времена најранијих продора Османлија у ову област, тачније од половине 15. века. Нахија Никшић обухватала је претежно села око Бијелог Поља и Мојковца, а на простору који нас у случају Радуловића интересује, забележено је у пописима неколико села која су такође била у њеном саставу. То су сеоска насеља Плана, Требаљева, Штитарица, Подбић, као и нешто западније од поменутих, село Липова. Сасвим је извесно да су преци Радуловића били житељи једног од ових поменутих, као и највероватније њихов родоначелник Радул, с обзиром да је презиме донето у пријепољски крај. Такође, у катастиху манастира Добриловине, међу приложницима, а управо поред уписаног кнеза Радича Милошевића из села Плана, почетком 17. века, помиње се и извесни кнез Војин Радуловић (врло могући предак Радуловића).

Дакле, и овај резултат (уз сасвим јасно дефинисано предање о исходишту фамилије Радуловић), свакако иде у прилог овде више пута изнетој констатацији, да су изворни Лимски (Тарски) Никшићи били носиоци хаплогрупе FT190799 (Y189944). С тим у вези, сада је можда најбољи тренутак да још једном пажљиво погледамо стабло Никшића, направимо пресек стања и да видимо које су то генеалогије у петој, најразвијенијој FT190799>Y189944 никшићкој подграни, такође непостојеће међу Никшићима Жупљанима, Ровчанима и Требјешанима (осим непостојећих четири FT190799 подграна, о којима је већ било речи): https://www.yfull.com/live/tree/I-Y189944/

Кренимо редом. Поред новотестираних ТРУБИЋА и РАДУЛОВИЋА, на Y189944* нивоу у овом тренутку су још петорица од раније тестираних Никшића (за оне који се тек сада упознају са материјом, свака од ових тестираних особа, на овом нивоу грањања, репрезентује своју, засебну линију генеалошког развоја мушких предака, испод SNP мутације Y189944 одн. од њеног настанка (почетак 13. века) па све до савременог доба), то су:

id:YF109462 МИЛЕКИЋ, Доња Краварица, Лучани, пореклом из Бихора/Бијелог Поља
id:YF104558 ВОЈИНОВИЋ, Мајсторовина, Бијело Поље
id:YF102572 СИМЕУНОВИЋ, Бјелуша, Ариље, пореклом из сјеничког краја, са Голије
id:YF102571 ВИЋОВИЋ, Драгојевац, Ариље, без предања
id:YF071118 КУРГАШ, Кукуље, Бијело Поље

Даље, у подграни Y189944>Y336366: https://www.yfull.com/tree/I-Y336366/ имамо следеће тестиране:
id:YF109022 ЈОВАНОВИЋ, Прошћење, Мојковац (познато је из турских дефтера 15. века, да је село Прошћење било султанов хас и припадало Нахији Никшић)
id:YF103822 ВАСИЉЕВИЋ, Чумић, Крагујевац, пореклом из Овсишта

У подграни Y189944>Y264395:  https://www.yfull.com/tree/I-Y264395/ се налазе:
id:YF115149 СКЕРЛИЋ, Липовац, Топола, пореклом из Бијелог Поља и то на нивоу Y264395* дакле, Скерлић представља једну засебну грану испод Y264395, удаљену око 750 година, од осталих њених припадника у подграни Y189944>Y264395>А30291:
id:YF105602  СТОЈАНОВИЋ (презиме усвојитеља), Прокупље
id:YF093009 ВЕЈСИЛОВИЋ, Урсуле, Сјеница
id:YF092970 ТАХИРОВИЋ, Урсуле, Сјеница
БИХОРАЦ, Јанча, Нови Пазар, пореклом из Бихорс/Бијелог Поља (није радио WGS али му је панал тестом утврђена припадност А30291+ а тако и дефинитивно утврђено порекло Y189944>Y264395 подгране).

О Y189944>Y331554 сам већ писао одн. о генетској удаљености (800 година) њених
северних припадника  у односу на јужне Никшиће Жупљане, Драговољиће
 и Ливеровиће:
id:YF104314 МАТИЈАШЕВИЋ - ВОЈВОДИЋ, Ђераћ, Лучани (Y331554*)
У Y331554>Y336905 су:
id:YF104070 ЈОВОВИЋ - БАЛТИЋ, Мочиоци, Ивањица
id:YF103920 КРСТИВОЈЕВИЋ - ЛИМАЦ, Крчмар, Мионица (родовски надимак довољно говори о пореклу, иначе рекордер по броју приватних новела, 11 квалитетних (толико их YFull користи за процену стсрости) + 6 хомолога, наравно, нема Никшића Жупљанина позитивног на бар један)
id:YF103093 БЈЕЛЕТИЋ, Ковачи, Никшић
О Y358110 биће ускоро речи због новотестираног припадника.

Уочавате ли велику разноврсност северних огранака Y189944 у односу на исту јужних Никшића, огранака старости 750-800 година?
Колики број ових грана није пронађен нигде међу тестираним братствима Жупљана, Ровчана и Требјешана?
Да ли ико више има намеру и жељу да у будућности пише о пореклу ових фамилија, изван контекста њихове припадности Лимским/Тарским Никшићима?

И опет понављам, ово је само тренутно стање, које ће се свакако мењати са будућим WGS тестовима.

[ДушанВучко]

Главоњић (Бистрица, Нова Варош), А32852*, новооткривени припадник Срезојевића (Гојаковића, Ровчана):
https://www.yfull.com/live/tree/I-A32852/

[ДушанВучко]

Главоњић (Бистрица, Нова Варош), А32852*, новооткривени припадник Срезојевића (Гојаковића, Ровчана):
https://www.yfull.com/live/tree/I-A32852/

Срезојевићи, "дискретни хероји" Ровчана...Славу покупише Булатовићи, Шћепановићи и Влаховићи у изворима, а потомци "Стрезе" се само множе на стаблу (доминирају )

[ДушанВучко]

Иначе, од Срезојевића по женској линији, имамо Кнегињу Љубицу (Вукомановић) Обреновић, и краљицу Драгу Машин (Луњевица)
Срезојевићке одиве су обележиле почетак и крај династије Обреновић