Хвала на приложеним фотографијама Небо-Саве, прелепе су. С обзиром да сам планински тип човека, који се родио и одрастао на надморској висини од 1000 метара, једва чекам на лето са породицом да обиђем ову планину. Рече ми наш будући водич Рашковић да се на Лукавици ускоро отвара добар ресторан са бунгаловима.
Јавио ми се Предраг Шћепановић, ево и његовог одговора:
"Звао сам Зарију Бећковића у Веље Дубоко и био код Горана Драшковића, професора у Колашину, па сам се мало и са њима консултивао. Планина Лукавица је од најстаријих времена служила као љетњи катун Жупљанима и Ровчанима, али и Пиперима. Ровачки катуни су око самог Капетановог језера, а на Равном Требијешу је споменик предка-Никшин киљан. Код њега је недавно саграђена црква посвећена Светом Илији. Она служи као катун од најстаријих времена, на њој нема никаквих трагова неких градова или села него се зна да су ту били само љетњи катуни, тако да нема ни говора о некаквој колијевци Жупљана и Ровчана на Лукавици, а камоли за Никшиће на Тари. И добро си примијетио, Стари Свијет је термин који се односио на староседелачка племена које су наши преци затекли у Морачи и Жупи, не и на Никшиће. Ми смо их тако назвали. И Лукавицу су држали док их нијесмо истисли.
Што се тиче Срезојевића, потомци Ненезе Срезојевића се данас презивају Илинчић и Јовановић и сви остали Ровчани знају да су они били Срезојевићи. Народни посланик Никола Јовановић из Међуријечја - Ровца, који је измолио паре од регента Александра за пробијање Платија, на неким документима потписивао као Срезојевић. Њега су комунисти убили 1941.г.код његове куће. Иначе,у Ровцима су сви Срезојевићи промијенили презимена. У Србији има Срезојевића у Уровици, али не знам је су ли поријеклом из Роваца. У Јагодини је живио рано преминули српски пјесник Душан Срезојевић, који је био поријеклом из околине Гостивара. У документима се помиње неки Петроније Срезојевић, војник Шумадијског кора, из Горијевице, округа рудничког, који је умро 1878.г.и сахрањен у Пироту. У том селу данас живе Рашевићи и Николићи који су поријеклом из Миланџе код Ивањице, одакле су поријеклом и тестирани Вукомановићи из Срезојеваца код Г.Милановца. Иначе ово село припада Љубићу код Чачка и граничи се са Срезојевцима. Из разних докумената с краја 19. вијека има 20-так појединаца с овим ријетким презименом по Србији, као државни чиновници (Катарина, учитељица у Рековцу, моравски округ, Михаило, порезник у Беличком округу...) али не тврдим да су поријеклом Ровчани, зато би их требало тестирати. Сад је подјела Ровчана јаснија, Булатовићи су A29200, Срезојевићи А32852, за Шћепановиће ћу пронаћи још неког кандидата за тест да би формирао њихову хаплогрупу са Владом Шћепановићем, који је из познатог и великог огранка Шћепановића Мандић.
Што се Никшића на Тари тиче, о њима се ништа није знало поуздано јер су страдали али се знало да смо један род, нико се није осмијелио да то негира јер носимо исти назив племена и географски смо близу једни других. Мислим да су Војиновићи њихови потомци, Кургаши из Бијелог Поља и Јовановићи из села Прошћење исто тако, јер нијесмо генетски блиски са њима, али припадамо истој хаплогрупи."
