Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

[Grbić]

Хвала на питању, драго ми је да нас и даље пратите.

Стеван Поповић: Ровца и Ровчани у историји и традицији,
“Универзитетска ријеч”, Никшић 1990., (стр. 279.):

“Сем Бошковића, у Попово судосељени у исто вријеме и Иванишевићи–Срезојевићи
из Међурјечја са кнезом Иванишем Радоњиним, по коме су се тако назвали. Традиција
каже да се тада преселило са кнезом Иванишем 70 Срезојевића. Иванишевићи су се населили
у Пољицу, Попово, и представљају велики род са огранцима: Љепаве, Мостарице,
Сетенчиће, Глигиће, Рунде, Пенде и др. Сви они (сем Пенде) славе Лучиндан,
као и Шешељи и Чалаке из Завале и Милићи из Величана, а тамо су се доселили
из Орахова Дола и сви су “лучинци” (славе Св. Луку).”
Ако би екипа из Попова испала BY68536+ а BY149000- и уколико Булатовић припадне BY149000, то би можда значило да су били старинци у Ровцима пре досељења Никшића у Ровца?

Postoji mogućnost,
Zanimljivo je da je jedan deo našeg roda pribraćen Bulatovićima a opet jedan deo Srezojevićima.Ili smo starosedelačko stanovništvo pre dolaska Nikšića ili smo bili u nekom tesnom dodiru sa njima.Sačekajmo da vidimo wgs testove Radenovića,Cvijovića,Ljepave i drugih pa će nam verovatno biti nešto jasnije.

[Владимир Бојановић]

Postoji mogućnost,
Zanimljivo je da je jedan deo našeg roda pribraćen Bulatovićima a opet jedan deo Srezojevićima.Ili smo starosedelačko stanovništvo pre dolaska Nikšića ili smo bili u nekom tesnom dodiru sa njima.Sačekajmo da vidimo wgs testove Radenovića,Cvijovića,Ljepave i drugih pa će nam verovatno biti nešto jasnije.

Може бити, мада постоји и могућност да су се најпре прибратили Срезојевићима Y250780>A32852, а затим да је један припадник тог рода остао у Ровцима тачније у Мртвом Дубоком, "прибративши" се Булатовићима у 17. веку, док су остали мигрирали у Никшићку Жупу а одатле у Попово. Подсећам, такав случај прибраћивања једног Срезојевића је откривен у братству Шћепановић, захваљујући резултатима П. Шћепановића, Вукомановића из Срезојеваца и Илинчића - Срезојевића из Мртвог Дубоког, који су припали А32852 подграни. Можда твоје даље рођаке треба тражити и међу Никшићима у жупском селу Дучице, код тамошњих братстава Миличић, Јокић и Вујиновић (Костићи су припали Y250780 подграни). По предању су пореклом од Шћепановића, Костић никако да поручи тест на А32852 али мишљења сам да би се управо међу њима открила комбинација A32852 и BY68536 (BY149000) родова.

Што се тестираног Булатовића - Бајовића из Мртвог Дубоког тиче, потрудићемо се да дођемо до његовог узорка за SNP тест. Било би добро тестирати и неког од Пешића и Ненадића који са овим Булатовићем имају предање о заједничком пореклу, од три брата: Пеше, Баја и Вукосава (поп Вукосав је био Ненадов отац). Можда су и они BY68536.

[Gorance]

  Да ме неко не схвати погрешно. Постоји ли веза између имена Никша и имена села Никчи у северној Албанији или Зети. У сваком сличају делује ми словенски и једно и друго.

[Владимир Бојановић]

  Да ме неко не схвати погрешно. Постоји ли веза између имена Никша и имена села Никчи у северној Албанији или Зети. У сваком сличају делује ми словенски и једно и друго.

Не постоји одн. није откривена никаква веза, ни генетска ни нека друга, само су називи слични.

[Gorance]

Не постоји одн. није откривена никаква веза, ни генетска ни нека друга, само су називи слични.

Претпоставио сам. После се сетих још неких имена, Мркша итд.

[Иван Вукићевић]

Хвала на питању, драго ми је да нас и даље пратите.

Хвала на одговору. Пратим све осим беспотребног препуцавања и контрирања. Било би добро, ако је могуће, да ви који сте активно ангажовани повремено дате преглед филогентичких низова до сада утврђених грана код Никшића, као што сте то раније радили. Значило би нама осталима да лакше испратимо нове резултате.

Стеван Поповић: Ровца и Ровчани у историји и традицији,
“Универзитетска ријеч”, Никшић 1990., (стр. 279.):

“Сем Бошковића, у Попово судосељени у исто вријеме и Иванишевићи–Срезојевићи
из Међурјечја са кнезом Иванишем Радоњиним, по коме су се тако назвали. Традиција
каже да се тада преселило са кнезом Иванишем 70 Срезојевића. Иванишевићи су се населили
у Пољицу, Попово, и представљају велики род са огранцима: Љепаве, Мостарице,
Сетенчиће, Глигиће, Рунде, Пенде и др. Сви они (сем Пенде) славе Лучиндан,
као и Шешељи и Чалаке из Завале и Милићи из Величана, а тамо су се доселили
из Орахова Дола и сви су “лучинци” (славе Св. Луку).”
Ако би екипа из Попова испала BY68536+ а BY149000- и уколико Булатовић припадне BY149000, то би можда значило да су били старинци у Ровцима пре досељења Никшића у Ровца?

Сумњам да се ради о предању из Роваца. Пре бих рекао да је у питању конструкција аутора базирана на томе што је у Ровцима некада живео неки Иваниш Радоњин, а пошто има Иванишевића у Попову који славе Лучиндан, "онда мора да су то потомци тог Иваниша који се некуд иселио". Посебно је сумњиво то што их назива "Иванишевићи–Срезојевићи", пошто не само да Иванишевићи из Попова себе не зову Срезојевићима, већ ниједно од тих братстава из Попова нема предање о пореклу из Роваца (што наравно не значи да не потичу одатле, али говорим о свести о пореклу). А то што помиње Шешеље само указује на то да је аутор био "инспирисан" радом Филиповића и Мићовића о Попову. Ако се у Ровцима памти да је неки Иваниш Радоњин био кнез Срезојевића, мало је вероватно да је био од неког прибраћеног братства. Видећемо тек колико су блиски прибраћеним Булатовићима. И ако јесу из Роваца, сумњам да имају било какве везе са поменутим кнезом Иванишем Радоњиним Срезојевићем.

[Владимир Бојановић]

Сумњам да се ради о предању из Роваца. Пре бих рекао да је у питању конструкција аутора базирана на томе што је у Ровцима некада живео неки Иваниш Радоњин, а пошто има Иванишевића у Попову који славе Лучиндан, "онда мора да су то потомци тог Иваниша који се некуд иселио". Посебно је сумњиво то што их назива "Иванишевићи–Срезојевићи", пошто не само да Иванишевићи из Попова себе не зову Срезојевићима, већ ниједно од тих братстава из Попова нема предање о пореклу из Роваца (што наравно не значи да не потичу одатле, али говорим о свести о пореклу). А то што помиње Шешеље само указује на то да је аутор био "инспирисан" радом Филиповића и Мићовића о Попову. Ако се у Ровцима памти да је неки Иваниш Радоњин био кнез Срезојевића, мало је вероватно да је био од неког прибраћеног братства. Видећемо тек колико су блиски прибраћеним Булатовићима. И ако јесу из Роваца, сумњам да имају било какве везе са поменутим кнезом Иванишем Радоњиним Срезојевићем.

Сумњали - не сумњали тек напредне генетске анализе ће дати коначну реч о пореклу ових братстава, а с обзиром на њихову генетску блискост и заједничку крсну славу са Булатовићима - Бајовићима из Мртвог Дубоког у Ровцима, вероватно ће ствари доћи на право место које се очекује. WGS тестовима Љепаве из Попова, Цвијовића из Пљеваља и Раденовића из Плава добићемо филогенетски низ њихових заједничких SNP мутација испод R-BY68536, јер су по тестовима на 23 маркера управо ови родови једни другима најближи. Видећемо да ли ће припасти нижој R-BY149000, али у сваком случају након WGS резултата погураћемо Булатовића из Мртвог Дубоког на SNP тестирања како би се утврдио степен њихове међособне блискости, који се огледа и у заједничкој, карактеристичној вредности за све њих DYS389ii=29, уједно веома реткој вредности за све остале R-YP6098 родове, а потпуно непостојећој за R-BY149000 припаднике са крсним славама Ђурђевдан, Никољдан и Срђевдан. Све остале разлике на маркерима, којих иначе нема пуно (крећу се од 2 до 4 разлике) су резултати приватних мутација. Осим генетике још нешто је индикативно, Булатовићи - Бајовићи и Илинчићи - Срезојевићи живе у истом селу Мртвом Дубоком, а познато је и истакнуто предање Ровчана да су Срезојевићи пре исељења били најбројније братство у Ровцима, па се и из овога може закључити да се ради о раном прибраћивању неког припадника R-BY68536 (или више њих) Срезојевићима, које се највероватније догодило током 15. века.

[Radosav]

Поштовани,
Већ дуже времена као гост повремено пратим неколико тема на овом форуму.
Наравно оне које ме интересују.
Не могу а да не приметим да међу форумашима постоје они који су овде само да би направили забуну, контрирају сваком и изводе неке своје ничим не утемељене теорије. Волео бих да ти људи престану са тим јер ће они озбиљни и они од ауторитета, који имају шта да  кажу, полако напуштати тему по тему.
Овде ће на жалост остати само контраши.
Ова моја констатација се не односи само на ову тему. 

[Владимир Бојановић]

Поштовани,
Већ дуже времена као гост повремено пратим неколико тема на овом форуму.
Наравно оне које ме интересују.
Не могу а да не приметим да међу форумашима постоје они који су овде само да би направили забуну, контрирају сваком и изводе неке своје ничим не утемељене теорије. Волео бих да ти људи престану са тим јер ће они озбиљни и они од ауторитета, који имају шта да  кажу, полако напуштати тему по тему.
Овде ће на жалост остати само контраши.
Ова моја констатација се не односи само на ову тему.

То што се поједини ауторитети овде не сналазе у одбрани својих застарелих хипотеза о Никшићима није разлог за овакво непримерено јављање. Ипак, интересантно је да сте поред толико тема које пратите, изабрали баш ову да солите памет о "неутемељеним теоријама", па да видимо, Радосаве, која Вас је теорија заболела? То што Грбаљ није матица Никшића? Што су Тарски Никшићи ипак (били) Никшићи FT190799? Можда Вас ова најновија о ровачком пореклу родова из Попова поља нешто посебно "жуља"? Или нека четврта?

[Владимир Бојановић]

Недавно сам најавио стратешко планирање у циљу тестирања бројних родова са славом Лучиндан из Рашке области и оно је напокон кренуло, поруџбом WGS теста. Наиме, ускоро ћемо на YFull стаблу имати резултат КОРИЋАНЦА из села Богутовац код Краљева, који је у најновијој акцији Порекла припао J2b-M241>PH1602 хаплогрупи. О важности његовог дубинског тестирања и откривања даљих веза са припадницима ове подгране, писао сам овде:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6850.msg178552#msg178552

У случају да Корићанац формира млађу подграну са Боторићем из Опаљеника код Ивањице испод J-Y40288 (Боторић са пореклом из Бијелог Поља и један Бугарин су припадници ове подгране: https://www.yfull.com/tree/J-Y40288/ ), што је по мени на основу њихових блиских хаплотипова потпуно извесно, план је да се SNP тестом БАЊАНЦА из Богутовца са славом Лучиндан и преславом Марковдан, испита предање о истородности Корићанаца и Бањанаца. Чини ми се да смо управо у Корићанцу добили толико жељено, велико појачање и важног сарадника за будуће акције у циљу профилизације Лучинштака Рашке. Захваљујући његовом утицају, покушаћемо у будућем периоду да дођемо до узорака што већег броја Лучинштака Рашке, посебно оних у селима: Сирча, Милочај, Обрва, Драгосинци, Рвати, Цветке, Опланићи, Поповићи, Прогорелица, Заклопача, Метикоши и тд. али отом-потом, свакако ће бити потребно доста година ако не и деценија рада да се све искристалише, но орни смо свакако за нове изазове.  Оно што је рекао бих најбитније у целој причи јесте да ове породице нису "херцеговачког" ни "црногорског" порекла, тако да у погледу флуктуације становништва, Лучинштаци ових села и ове области представљају стариначки одн. староседелачки слој, као што сам и навео на претходној страници, како их је Драгољуб Корићанац оквалификовао у својој књизи "Надибар II / НАСЕЉА У РУДНИЧКОЈ МОРАВИ И ИБРУ / АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСТРАЖИВАЊА“, Београд, 1995. год. :

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg179023#msg179023

Други део овога подухвата обухвата планско тестирање Лучинштака из Босанске Крајине и то поручен WGS тест од стране ТРУБИЋА из Стражица код Рибника (Y189944+, Y250780-) као и будуће WGS или SNP тестирање тамошњих родова са J2b-M241>PH1602 хаплогрупом (можда се нешто и реализује ових дана у том смеру, видећемо), они ће нам дефинитивно дати коначан одговор на питање где се догодило њихово прибраћивање Никшићима и старијег, заједничког порекла ове исељене групације Лучинштака, а порекло је по свој прилици Бијело Поље > Нови Пазар одн. Никшићи Старе Рашке.

Видећемо шта ће нам ова нова истраживања донети, у комбинацији са будућим тестирањима Лучинштака Лимске долине, Тарских Никшића, Никшића Жупљана, Ровчана, Лучинштака Старога Влаха и Републике Српске, али чињеница је да су Лучинштаци из Рашке области до сада били потпуна непознаница, као што су то до скора били и Никшићи Рашке, забележени у Сумарном попису санџака Босне из 1468-69. године: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg178413#msg178413

Велика захвалност Dejan R Vukićević-у који је допринео да се овај велики посао са Корићанцем реализује.

[drajver]

Видећемо шта ће нам ова нова истраживања донети, у комбинацији са будућим тестирањима Лучинштака Лимске долине, Тарских Никшића, Никшића Жупљана, Ровчана, Лучинштака Старога Влаха и Републике Српске, али чињеница је да су Лучинштаци из Рашке области до сада били потпуна непознаница, као што су то до скора били и Никшићи Рашке, забележени у Сумарном попису санџака Босне из 1468-69. године: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg178413#msg178413

Владимире, погрешно читаш тај дио пописа. Нема никаквих Никшића у Рашкој. Ни Аличић то не тврди. Пописани су само Никшићи на подручју Полимља и Потарја са својим насељима.

У попису је то јасно и назначено:
Ono stoje upisano ispod ovog sela, do carskoga hasa, dato je, službeno kao zeamet, Abmedserbevabu. Ovdje je uračunat prihod, dole niže upisanih Nikšića."

"Dole niže" значи да су Никшићи пописани доле ниже у попису, не одмах испод ове напомене. На страни 22 пописа се наводи:
"N A H I J A  N I K Š I Ć I  , pripada JELEČU Gore je u ruci Ahmed-begovoj i sav prihod se tamo nalazi u njegovoj ruci"
И затим се набрајају сва насеља тарско-полимских Никшића:
Плана, Крушево, Штитар, Мојковац...

Дакле и у попису 1468. године, Никшићи су пописани на истом мјесту гдје су били и у попису 1455. године. Само је приход који се узимао од њих био у рукама Ахемд-бега, ап је то у самом попису поменуто.

[Владимир Бојановић]

Владимире, погрешно читаш тај дио пописа. Нема никаквих Никшића у Рашкој. Ни Аличић то не тврди. Пописани су само Никшићи на подручју Полимља и Потарја са својим насељима.

У попису је то јасно и назначено:
Ono stoje upisano ispod ovog sela, do carskoga hasa, dato je, službeno kao zeamet, Abmedserbevabu. Ovdje je uračunat prihod, dole niže upisanih Nikšića."

"Dole niže" значи да су Никшићи пописани доле ниже у попису, не одмах испод ове напомене. На страни 22 пописа се наводи:
"N A H I J A  N I K Š I Ć I  , pripada JELEČU Gore je u ruci Ahmed-begovoj i sav prihod se tamo nalazi u njegovoj ruci"
И затим се набрајају сва насеља тарско-полимских Никшића:
Плана, Крушево, Штитар, Мојковац...

Дакле и у попису 1468. године, Никшићи су пописани на истом мјесту гдје су били и у попису 1455. године. Само је приход који се узимао од њих био у рукама Ахемд-бега, ап је то у самом попису поменуто.

Наравно, приметио сам још пре где су пописани Лимски Никшићи у овом дефтеру али оно што је битно истаћи јесте за која села су урачунати приходи уписаних Никшића, а то су управо села у околини Новог Пазара. Тек након неколико страница следе приходи Никшића у селима у околини Бијелог Поља и Мојковца. Придодао бих овде и приходе за село Поштење (Постење) у Нахији Звечан "koje je pripadalo Nikšićima":

https://pdfslide.net/documents/sumarni-popis-sandzaka-bosna-iz-1468-69-godine.html?page=5

као и приходе за село Долну Брницу, која се налазила "u ruci Ali-Begovoj": "

https://pdfslide.net/documents/sumarni-popis-sandzaka-bosna-iz-1468-69-godine.html?page=22

Очигледно се ради о данашњем селу Брњица, које се налази између Новог Пазара и Сјенице. Дакле, јасно је из приложеног да су Никшићи имали своје поседе у 15. веку у Старом Расу, а самим тим то значи и да су неки Никшићи FT190799 још тада били присутни у овој области.

Да ли су предања Кургаша о Новом Пазару и разгранатост никшићких подграна на северу у односу на Херцеговину у корелацији са информацијама које нам открива дефтер санџака Босне из 1468-69. године, као и евентуална веза Корићанца са родовима из Босанске Крајине? Будуће генетске анализе Лучинштака Рашке ће нам дати одговоре на ово питање. Можда би и ти могао неке породице са славом Петровдан да анимираш за SNP тестирање на Y52621, јер су у питању највероватније староседеоци Рашке.

[drajver]

Наравно, приметио сам још пре где су пописани Лимски Никшићи у овом дефтеру али оно што је битно истаћи јесте за која села су урачунати приходи уписаних Никшића, а то су управо села у околини Новог Пазара. Тек након неколико страница следе приходи Никшића у селима у околини Бијелог Поља и Мојковца. Придодао бих овде и приходе за село Поштење (Постење) у Нахији Звечан "koje je pripadalo Nikšićima":

https://pdfslide.net/documents/sumarni-popis-sandzaka-bosna-iz-1468-69-godine.html?page=5

као и приходе за село Долну Брницу, која се налазила "u ruci Ali-Begovoj": "

https://pdfslide.net/documents/sumarni-popis-sandzaka-bosna-iz-1468-69-godine.html?page=22

Очигледно се ради о данашњем селу Брњица, које се налази између Новог Пазара и Сјенице. Дакле, јасно је из приложеног да су Никшићи имали своје поседе у 15. веку у Старом Расу, а самим тим то значи и да су неки Никшићи FT190799 још тада били присутни у овој области.

Да ли су предања Кургаша о Новом Пазару и разгранатост никшићких подграна на северу у односу на Херцеговину у корелацији са информацијама које нам открива дефтер санџака Босне из 1468-69. године, као и евентуална веза Корићанца са родовима из Босанске Крајине? Будуће генетске анализе Лучинштака Рашке ће нам дати одговоре на ово питање. Можда би и ти могао неке породице са славом Петровдан да анимираш за SNP тестирање на Y52621, јер су у питању највероватније староседеоци Рашке.

"Poštenje" у том дијелу пописа се односи на тарско Пошћење, зато је и стављена напомена да припада Никшићима. Аличић га је погрешно убицирао на Ибар.

Такође други навод, на страни 22 гдје се каже "Nahija NIKŠIĆI, upisana je i ranije. Zato se sada  ovdje ne iznose prihodi." не односи се на село Доња Брница (фусноста 287), већ је то фуснота 288 чије је означавање у приређеном тексту испуштено.

Нема никаквих Никшића на Ибру и у Рашкој. Жао ми је да због оваквог погрешног читања и једне погрешне Аличићеве убикације, правиш читаву нову конструкцију око Никшића. Али бар сам покушао да ти укажем на грешку, а ти вјеруј како хоћеш. Прије или касније схватићеш да си погријешио.

Иначе је цијели тај попис 1468 од стране Аличића прилично траљаво одрађен, чак иако се изузму политичке и националне алузије којима обилује.

[Владимир Бојановић]

"Poštenje" у том дијелу пописа се односи на тарско Пошћење, зато је и стављена напомена да припада Никшићима. Аличић га је погрешно убицирао на Ибар.

Такође други навод, на страни 22 гдје се каже "Nahija NIKŠIĆI, upisana je i ranije. Zato se sada  ovdje ne iznose prihodi." не односи се на село Доња Брница (фусноста 287), већ је то фуснота 288 чије је означавање у приређеном тексту испуштено.

Нема никаквих Никшића на Ибру и у Рашкој. Жао ми је да због оваквог погрешног читања и једне погрешне Аличићеве убикације, правиш читаву нову конструкцију око Никшића. Али бар сам покушао да ти укажем на грешку, а ти вјеруј како хоћеш. Прије или касније схватићеш да си погријешио.

Иначе је цијели тај попис 1468 од стране Аличића прилично траљаво одрађен, чак иако се изузму политичке и националне алузије којима обилује.

Како знаш да је попис из 1468. године траљаво одрађен и шта то конкретно значи? Дакле да будем прецизан, овде не треба да нас интересују Аличићеве политичке и националне алузије, већ искључиво превод дефтера и она места у попису где се помињу Никшићи. Имао си прилике да видиш оригинал пописа? Да ли га је још неко преводио? Да ли на 2а страници пописа у оригиналу заиста пише:
 
DIO NAHIJE ZVEČAN

Selo POŠTENJE
10
pripada NIKSICIMA
domova 70 https://pdfslide.net/documents/sumarni-popis-sandzaka-bosna-iz-1468-69-godine.html?page=5

Aко заиста овако пише, онда се ово село нипошто не може односити на тарско Пошћење, из два разлога. Први је географска удаљеност тарског села Постења (правилно је ипак Прошћења) од Нахије Звечан одн. ово село никада није припадало овој Нахији. Други разлог, потребно је погледати и урачунате приходи из осталих (убицираних) села на страници 2а дефтера Нахије Звечан, да би се закључило како тарско Поштење (Прошћење) нема апсолутно никакве везе са осталим селима ове Нахије, укључујући и село POŠTENJE. Аличићева убикација гласи: "POŠTENJE, selo. Danas istoimeno selo u Ibru." Дакле, очито се ради о селу код Новог Пазара.

Даље, да ли на страници 6а дефтера заиста пише:

D I O  N A H I J E  J E L E Č

Z E A M E T  J E L E Č , O S I M  D E M I R DŽ I  P A Z A R A,
S A  N I K Š I Ć I M A , Č I F L U K Č I J A M A  I  S P A H I J A M A ,
K O J I  S U  P O S T A L I  R A J A

U posjedu Paša Jigit-bеgovom.  https://pdfslide.net/documents/sumarni-popis-sandzaka-bosna-iz-1468-69-godine.html?page=15

А затим и на страници оргинала 6b:

Ovdje je uračunat prihod, dole niže upisanih NikŠiča. https://pdfslide.net/documents/sumarni-popis-sandzaka-bosna-iz-1468-69-godine.html?page=17

Aко тако заиста пише у оригиналу, онда ови приходи се такође не могу односити за села из околине Бијелог Поља и Мојковца, опет из два разлога, први што су приходи Лимских Никшића (NAHIJA NIKŠIĆI) забележени тек на страници 10b дефтера:
https://pdfslide.net/documents/sumarni-popis-sandzaka-bosna-iz-1468-69-godine.html?page=25
https://pdfslide.net/documents/sumarni-popis-sandzaka-bosna-iz-1468-69-godine.html?page=26
а други је што су између страница 6а и 10б пописани приходи села као и бројни чифлуци који се не налазе у близини Лимских Никшића, односно сва ова села и имања су убицирана на широком простору данашњег Новога Пазара, Сјенице, Тутина и Косовске Митровице одн. на ширем простору који је иначе обухватала средњовековна Нахија Јелеч. Дакле, не ради се о једној Аличићевој убикацији већ о убикацијама читавих ових села Нахије Јелеч, па да ли је Аличић одрадио траљав посао и на основу чега то тврдиш или су ове убикације добре?

[Владимир Бојановић]

Да додам и ово, не треба да ти буде жао што "правим нову конструкцију око Никшића", напротив, она су неопходна и сасвим природна, ја покушавам да се прилагодим новим открићима као и дубинским, генетским анализама Никшића, за разлику од тебе и колеге Милоша, који сте превремено и на основу насумичних тестова Лучинштака на 23 маркера поставили ничим утемељене теорије о пореклу Никшића. Не да немаш одговоре на тренутну генетску профилизацију Никшића, већ игноришеш и моје позиве као и онај списак Лучинштака Рашке области и будуће кораке у циљу њиховог тестирања, не само њиховог већ и осталих породица Рашке, потенцијалних припадника Y52621 подгране. Имамо ли неког тестираног и шта знамо о старијем пореклу Лучинштака у селима Сирча, Милочај, Обрва, Драгосинци, Рвати, Цветке, Опланићи, Поповићи, Прогорелица, Заклопача, Метикоши и многих других села Рашке области? Апсолутно ништа, ни ти ни ја, осим да су понегде забележена њихова предања о локалним миграцијама а а понегде видимо да носе и статус "староседелаца", што би можда могло значити да су ту присутни још од великих померања и сеоба са краја 17. века. Такав је образац и за породице са твојом славом Петровдан а индикативно је да неке од њих заједно живе са Лучинштацима у поменутим селима, и не само са њима, ту има и породица са славама осталих припадника Y52621.

А списак Лучинштака Рашке је ништа наспрам осталих области и њихове бројности у областима Качер, затим Шумадијском управном округу са седиштем у Крагујевцу (који осим Крагујевца обухвата и Аранђеловац, Тополу, Баточину, Лапово, Кнић и Рачу), па Расинског округа, да не помињем Старог Влаха и Републике Српске, посебно мислим на оне који се налазе на тромеђи Соколац-Рогатица-Пале, као и на оне у околини Сарајева. Да ли ти је уопште позната њихова бројност? Знаш ли колико је мали број Лучинштака са пореклом од Никшићке Жупе и да ли ти је познато да огромна већина њих нема информације о старијем пореклу, нити су успели да их забележе етнолози током својих истраживања? Међу Лучинштацима Рашке, има приличан број оних са предањима "од Бихора, "Новог Пазара", "Сјенице", треба ли да те подсећам на резултат Милекића из Доње Краварице са предањем које је записао Јован Ердељановић о њиховом пореклу "од Бихора" и тренутног статуса на YFull стаблу Y189944*? На остале WGS резултате, Јовановића из Прошћења, Кургаша, Симеуновића, Вићовића, Матијашевића - Војводића, Бојановића и многих других Никшића, укључујући и на SNP резултате Скерлића са пореклом "од Бијелог Поља", Боровине - Војводића, Ћирјаковића, Каљевића и тд.? Не знам на чију жалост али давно је прошло време када се о Никшићима писало и закључивало на нивоу "знања" које су нам нудиле анализе кратких хаплотипова као и на основу предања Жупљана и Ровчана, која су у односу на најјранија грањања Никшића, удаљена 2-3 века.

[drajver]

Нећу наравно улазити у даљу полемику са тобом, јер видим да нема сврхе. Увијек си у праву.

Обрати ипак пажњу на два детаља код Аличићевих убикација.

На страни 2 пописа убицира Поштење које припада Никшићима као: "POŠTENJE, selo. Danas istoimeno selo u Ibru."
На страни 6 пописа убицира Поштења као:  "U originalu Poštenja. Danas naselje POŠTENJE u okolini Novog Pazara."
На страни 7 пописа убицира Поштење као: "POŠTENJE, selo. U originalu Poštenja. Danas postoji raško i ibarsko Poštenje. Vjerovatno je ovdje riječ o ovom prvom."

Поштење са стране 6 заиста јесте Поштење код Новог Пазара (рашко Поштење). То се види и из списка насеља пописаних заједно са њим. Онда Поштење на страни 7 не може бити рашко Поштење већ само ибарско Поштење што се такође види по списку насеља пописаних заједно са њим. И ибарско и рашко Поштење нису влашка већ тимарска села и као таква су пописана и у попису 1455. године, гдје су такође пописивани Никшићи.

Такође, у дијелу нахије Звечан гдје је поменуто Поштење које припада Никшиће, сам Аличић убицира и друга локалитете који се уопште не налазе у нахији Звечан, попут Murgule, Loda, Cernice, које је убицирао у гњилански, подујевски крај, Метохију. не улазим у то да ли су му убикације тачне, али је евидентно да то што је Поштење овдје уписано под нахију Звечан не значи пуно, јер ту има и других насеља ван те нахије, а осим тога поред Поштења изричито стоји да припада Никшићима (мисли се на нахију Никшићи).

Без обзира на ове погрешне убикације, Аличић нигдје не тврди да су Никшићи нахија на подручју Новог Пазара, већ их смјешта на подручје Бијелог Поља. "NIKŠIĆI, nahija. U originalu Nikšikler. Vlaška nahija u starom vilajetu Jeleč, odnosno u okolini Bijelog Polja. Vlasi su je napustili i premjestili se u nahiju Onogošt. Tamo gdje su se naselili osnovan je današnji Nikšić koji je pripadao Bosni do 1876. kada su ga preoteli Crnogorci i počinili zlodjela nad stanovištvom koje koje je bilo u cjelosti muslimansko-bošnjačko."

Значи, већ на први поглед се види да му се доста убикација подуплава, а да најчешће сам себи противријечи. Рекох већ, нису битне његове националистичке алузије, већ је и онај чисто технички научни дио посла веома траљаво урадио.

Нећу се више оглашавати по овом питању. Признати понекад да ниси у праву није смак свијета. Уосталом, ова погрешна Аличићиве убикација је и мене својевремено збунила.

[Драган Обреновић]

Значи, већ на први поглед се види да му се доста убикација подуплава, а да најчешће сам себи противријечи. Рекох већ, нису битне његове националистичке алузије, већ је и онај чисто технички научни дио посла веома траљаво урадио.

Нећу се више оглашавати по овом питању. Признати понекад да ниси у праву није смак свијета. Уосталом, ова погрешна Аличићиве убикација је и мене својевремено збунила.

Нема дилеме да је Аличић на пуно места погрешно утврдио географске положаје места, али треба ипак бити објективан и узети у обзир да он у то време није имао Google Maps већ је користио класичне папирне карте. Тако да неке грешке можда нису тенденциозно направљене, већ из простог разлога што није имао неограничено време да копа по картама да би 100% поуздано убицириро свако место које се помиње у дефтерима које је преводио. Такође, није ни имао рачунар већ је по папирима водио индексе насеља и презимена, итд, итд.

У белешкама мог покојног рођака који је започео истраживао порекла Обреновића, видим да је силнан труд уложио да одгонетне локацију "старе вароши Дубрава" која се помиње у усменом предању, али и у Ердељановићевој књизи. Међутим није успео иако је као официр имао приступ и војним топографским картама. На крају је дигао руке и претпоставио да је то неко данас напуштено место које је можда зарасло у шуму, нестало у земљотресу, променило име и сл.

Ја сам рецимо помоћу Google Maps за 30 секунди пронашао Дубраву код Ивањице, на врло логичном месту, близу Вирова, где је предак живео до преласка у Марковицу.

[Владимир Бојановић]

Нећу наравно улазити у даљу полемику са тобом, јер видим да нема сврхе. Увијек си у праву.

Обрати ипак пажњу на два детаља код Аличићевих убикација.

На страни 2 пописа убицира Поштење које припада Никшићима као: "POŠTENJE, selo. Danas istoimeno selo u Ibru."
На страни 6 пописа убицира Поштења као:  "U originalu Poštenja. Danas naselje POŠTENJE u okolini Novog Pazara."
На страни 7 пописа убицира Поштење као: "POŠTENJE, selo. U originalu Poštenja. Danas postoji raško i ibarsko Poštenje. Vjerovatno je ovdje riječ o ovom prvom."

Поштење са стране 6 заиста јесте Поштење код Новог Пазара (рашко Поштење). То се види и из списка насеља пописаних заједно са њим. Онда Поштење на страни 7 не може бити рашко Поштење већ само ибарско Поштење што се такође види по списку насеља пописаних заједно са њим. И ибарско и рашко Поштење нису влашка већ тимарска села и као таква су пописана и у попису 1455. године, гдје су такође пописивани Никшићи.

Такође, у дијелу нахије Звечан гдје је поменуто Поштење које припада Никшиће, сам Аличић убицира и друга локалитете који се уопште не налазе у нахији Звечан, попут Murgule, Loda, Cernice, које је убицирао у гњилански, подујевски крај, Метохију. не улазим у то да ли су му убикације тачне, али је евидентно да то што је Поштење овдје уписано под нахију Звечан не значи пуно, јер ту има и других насеља ван те нахије, а осим тога поред Поштења изричито стоји да припада Никшићима (мисли се на нахију Никшићи).

Без обзира на ове погрешне убикације, Аличић нигдје не тврди да су Никшићи нахија на подручју Новог Пазара, већ их смјешта на подручје Бијелог Поља. "NIKŠIĆI, nahija. U originalu Nikšikler. Vlaška nahija u starom vilajetu Jeleč, odnosno u okolini Bijelog Polja. Vlasi su je napustili i premjestili se u nahiju Onogošt. Tamo gdje su se naselili osnovan je današnji Nikšić koji je pripadao Bosni do 1876. kada su ga preoteli Crnogorci i počinili zlodjela nad stanovištvom koje koje je bilo u cjelosti muslimansko-bošnjačko."

Значи, већ на први поглед се види да му се доста убикација подуплава, а да најчешће сам себи противријечи. Рекох већ, нису битне његове националистичке алузије, већ је и онај чисто технички научни дио посла веома траљаво урадио.

Нећу се више оглашавати по овом питању. Признати понекад да ниси у праву није смак свијета. Уосталом, ова погрешна Аличићиве убикација је и мене својевремено збунила.

Да, најлакше је не улазити у полемику са неким који не размишља по шаблонима произвољних закључака изнесених пре много година и заснованих искључивво на резултатима тестова на 23 маркера породица са славом Лучиндан. Али ок, ја те и даље стрпљиво чекам и још једном позивам да нам се придружиш када буду познати WGS резултати Гемаљевића, Скерлића, Боровине и Јовановића из Хан Пијеска, Никића из Драговољића, Трубића, Париповића и Корићанца (анализе ове тројице биће под посебном лупом, јер су преци Трубића Y189944* и Париповића J2b-PH1602 као и преци двојице тестираних Опачића, који припадају обема хаплогрупама а блиски су по хаплотиповима и Трубићу и Париповићу, били учесници једне те исте селидбене струје у смеру Босанске Крајине) као и остали резултати Лучинштака, а посебно уколико ти пронађем неку старију везу у Рашкој, пошто за толико година трагања широм Босне и Херцеговине, ниси успео пронаћи своје даље братственике, нити припаднике Y52621 подгране иако ти то није био примарни циљ.

Да се вратим на убикацију села POŠTENJE, мислим да је и теби сада јасно да ово село нема апсолутно никакве везе са тарским Прошћењем, јер је Прошћење било најмање 200 километара удаљено од осталих уписаних села која су убицирана на Косову и Метохији одн. у средњовековној Нахији Звечан. Дакле, остаје село Постење код Новог Пазара као најбољи кандидат. Друго, извукао си Аличићеву констатацију о Никшићима из Нахије Никшић код Бијелог Поља (страница дефтера 10b), али за Никшиће на страници 6а дефтера Аличић констатује следеће:

"Niksići su vlaška nahija u području vilajeta Je-
leč, iz kojeg su se Vlasi gotovo u cjelini pomje-
rili i odbjegli u nahiju Onogošt i tu formirali
nahiju Nikšić pored Onogošta. Tu se razvilo
kasnije gradsko naselje Nikšić. Nije jasno zašto
su odbjegli s jednog mjesta na drugo. Da li je
u pitanju neka namjera vlasti da im promijeni
status Vlaha ili nešto drugo ne znam."

https://pdfslide.net/documents/sumarni-popis-sandzaka-bosna-iz-1468-69-godine.html?page=17

Дакле, ова констатација се односи на Никшиће у целини средњовековне Нахије Јелеч, а у њеном ширем саставу се налазила Нахија Никшић у Бијелом Пољу као и села на ширем подручју данашњег Новог Пазара. На страници 6а дефтера, села која држе Никшићи у свом поседу се не налазе у Нахији Никшић, већ у околини Новог Пазара, али Аличић није имао разлога да их засебно одваја и описује као "Никшиће Новог Пазара", већ их је, као што видимо, исправно сместио у Нахију Јелеч и из разлога што му је било сасвим јасно да је матично подручје Никшића била Нахија Никшић у Бијелом Пољу на основу ранијег пописа крајишта Иса - бега Исаковића из 1455. године и статуса ешкинџија (а сигурно му је било познато и спомињање Вукослава Никшића као изасланика, односно "роба" Пашајита, 1399. године, па је на основу свега Аличић наравно умео здраворазумно да донесе закључак о старијем пореклу Никшића, без генетских анализа ). Осим тога, и село Постење, које је припадало Никшићима, било је село које се налазило у саставу Нахије Звечан, а ова нахија се једним својим делом управо код Новог Пазара граничила са Нахијом Јелеч. 

[drajver]

Разлог зашто је мојковачко Прошћење посебно уписано у попису 1468, је што је ушло у царски хас. Ово је објашњено детаљније у раду о Лимским Никшићима Хатиџе Оруч:

"Kao što se da uočiti, vilajet Nikšići prostirao se između rijeka Lim i Tara. Jedna bilješka u sumarnom defteru iz 1455. godine, koja se odnosi na vilajet Nikšići, daje podrobnije podatke o položaju samog vilajeta. Bilješka se odnosi na rudarsko selo Prostenje u vilajetu Nikšići, za koje su, kao bedel (protuvrijednost) Isa-begu, data tri sela u Prištini – u vilajetu Vlk (oblasti Vuk Brankovića). U ovoj bilješci za Nikšiće se koristi naziv Lim Nikšiçler (Limski Nikšići). U naknadu za rudnik pod imenom Prostenje u Limskom Nikšiću Isa-begu su data tri sela u vilajetu Vlk (u oblasti Vuka Brankovića), dok je rudnik Prostenje (29 domaćinstva, 1 udovica) upisan kao sultanov has. U vilajetu Nikšići još dva sela su upisana kao sultanov has: Robkovine (24 domaćinstva) i Stričina (33 domaćinstva, 1 udovica)."

[НиколаВук]

Да, најлакше је не улазити у полемику са неким који не размишља по шаблонима произвољних закључака изнесених пре много година и заснованих искључивво на резултатима тестова на 23 маркера породица са славом Лучиндан.

Није ок да резултате ранијих истраживања називаш "произвољним". Та истраживања су рађена на основу онога што је тада било доступно, а то су пре свега кратки хаплотипови и мали број урађених великих тестова, али то не значи да су таква истраживања производила "произвољне" закључке, јер то алудира да је неко злонамерно или нестручно тумачио оно што је у том тренутку имао пред собом. У реду је да критику упутиш на истраживање за које сматраш да има застареле закључке, али је коришћење придева "произвољно" својеврсна увреда за ауторе који својим потписима стоје иза тих истраживања, из горе наведених разлога.