Настављамо и у 2021. години са тестирањем потенцијалних Никшића на
Y189944 (YSEQ, Немачка)
. Новогодишњи сет поручених тестова:
Срећковић, Лучиндан (Ресник/Крагујевац)Тодор Радивојевић,
Лепеница (1911.):
"Село Ресник, постанак села: Ресник је основан у доба Прве сеобе (1690), пре око 210 година. Основала су га три рода, Вилиповићи, Несторовићи-Комненовићи и
Павловићи-Манасићи. Они данас у селу имају 149 домова што је скоро половина од укупног броја сеоских кућа..
Породице досељене од 1690. до 1736. год. закључно:Редни број: 58. Презиме породице: Павловић. Место порекла: Никшићка Жупа. Крсна слава: Свети Лука. Број кућа: 78
Огранци:
Манасићи 23к. (од којих су Недељковићи–Миловановићи 13, Васиљевићи 5, Милојевићи 5),
Јањићи 14к. (Ђорђевићи 4, Урошевићи 4, Јањићи 3, Милутиновићи 2, Живковићи 1),
Јаћимовићи 14к. (Мијајловићи 6, Ђорђевићи 2, Матејићи 2, Симићи 2, Степановићи 2),
Ранђићи–Миловановићи 9к. (Николићи 4, Стевановићи 3. Тодоровићи 2),
Ђорићи 7к.,
Ристићи–Баџаковићи 7к. (Миливојевићи 3, Лекићи 2 и
Срећковићи 2),
Лекићи (Алексијевићи) 2к.,
Радићи (Николићи) 2к."
Tестирани Срећковић је пре неколико месеци пронашао код једног старијег човека у селу папире о пореклу њихове фамилије, под насловом "Расељени Никшићи - Требјешани". Узео је документа, ископирао и задржао један примерак за себе. Аутор је у првом делу свакако користио издања неких историчара и етнографа који су писали о пореклу племена Никшића, мада има и неких интересантних информација о појединим, никшићким огранцима, мени непознатих, док је у другом делу стављен акценат на село Ресник и фамилију Срећковић.
Вукомановић, Лучиндан (Срезојевци, Горњи Милановац)Миленко С. Филиповић,
Таково (1960.):
"Највећи род или родовску групу у селу чине Вукомановићи
(Лучиндан). Пореклом су од Никшића. Један од њих ми је рекао да су
постали „од Црне Горе, Босне и Херцеговине“. Знају да је неки огранак
њихова рода давно отишао у Русију. Значајно је да свима Вукомановићима
и њиховим огранцима и данас кумују Мандићи из Премића код Чачка,
и то кумство потиче из времена кад је Гвозден Мандић крстио каснију
књегињу Љубицу. Од предака браће Вука, Сима, Дмитра, Петра и
Ђорђа – род се после веома намножио."
Отац тестираног Вукомановића, покојни Андрија М. Вукомановић је 1979. године издао књигу о селу Срезојевци, коју сам добио на поклон пре неколико месеци. О пореклу фамилије, Андрија је у књизи навео помало фантастичне конструкције Стева Чутурила из Готског алманаха из 1869. године, по којем Вукомановићи воде порекло са Косова, негде око Пећи, од неког Богдана Вукмана, из 10. века и Радоја Ускоковића, за које каже: "У јужној подгорини Рудника око већ поменутих
Милићевића и Луњевица под Вујном у 18. веку насељени су њихови блиски сродници од Никшића,
Вукомановићи у Срезојевцима и Милојевићи у Љутовници, сада велике и имућне породице." Интересантно је да и
Луњевице из истоименог села, које помиње Ускоковић, везују своје порекло за Косово и Пећ:
https://www.poreklo.rs/2015/01/14/poreklo-prezimena-selo-lunjevica-gornji-milanovac/. Мислим да се овде ради о
Срезојевићима, ровачком братству чији је један огранак стигао преко Косова и Метохије у овај део Србије, вероватно половином 17. века (индикатор за такав закључак би могао бити и сам назив села - Срезојевци).
Рајко Раосављевић,
Морача, Ровца, Колашин (1989.г.), у једном делу о одсељеним Срезојевићима из Роваца, након сукоба и извршене освете над племеном Васојевића (1612-1613. године) пише:
"Населили су се већином у околини Мојковца, Бијелог Поља и Пријепоља, а било их
је који су допирали до Чачка,
гдје и данас постоји село Срезојевци."
Ако се погледа родослов Вукомановића, Дмитар је рођен 1748. године, његов отац је био Сретен, Сретенов Гаврило, Гаврилов Саво, а Савов Вукоман, први досељеник и родоначелник породице Вукомановић. Дакле, уколико је родослов тачан и уколико би рачунали 30 година за просек између генерација, Вукоман би по том прорачуну требао бити рођен око 1630. године, што се уклапа у период одсељења Срезојевића из Роваца.
Можда и најзначајнија личност ове породице била је кнегиња Љубица, супруга кнеза Милоша Обреновића (да ни са припадницама Никшићког рода нема шале, схватио је то и сам кнез
) :
http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9BВукомановић и Срећковић већ неко време прате наша истраживања на форуму и у случају потврде припадности роду Никшића, наставиће са даљим тестирањима.
Рацковић, Лучиндан (Љубић, Чачак)Радоје Ускоковић, Исељени Никшићи (1924):
"Од Никшића, сем скорашњих досељеника већ поменутих, у чачан. Поморављу има их, досељених у 18. веку из Ст. Влаха, више Краљева под Јелицом око 20 кућа Пејовића и Васиљевића у Петњици, Премећи, Мршинцима, Врдилима и Дракчићима, преко Мораве под Котлеником у Цветкама до 15 кућа Вуковића, Станковића, Јањића и Протића,
и у Љубићу око 30 кућа једне породице сродне са Јововићима у Мочиоцима. Из Поморавља пресељених има их 10—12 кућа у гружанским селима: Пајсијевићу (Васиљевићи) и Грабовцу и Каменици (Маринковићи)."
Овај део ми је интересантан пошто се помињу Јововићи из Мочиоца, који би требали да су блиски са мојима. Иако Ускоковић не наводи тачно о којој је породици у Љубићу реч, могуће је да се ради о Рацковићима. Тестирани ми је пренео информацију да на надгробном споменику њиховог првог претка пише да је дошао из Херцеговине, као и то да у Љубићу има још 10-так породица са славом Св. Лука, па уколико Рацковић буде негативан на никшићке мутације Y189944 и FT190799, покушаће да анимира остале Лучинце за тестирање.
