Јутрос сам се подсетио једног текста који сам својевремено читао док сам истраживао евентуалну везу Бојановића са братством Булатовића из Роваца, ево линк ка њему:
http://perpetuum-mobile.net/etc/poreklo-rovackog-plemena/Део текста који ми сада изазива пажњу је следећи:
"
Bratstvo SrezojevićaBratstvo Srezojevića je dobilo ime po Srezoju Gojakovom.
Ovo prezime nije nikada ozvaničeno, niti je kao takvo, bratstveničko, prezime u prošlosti postojalo, sem što su znali da su potomci Srezoja Gojakova.
Srezoje je imao četiri sina: Radonju, Radiča, Luku i Vukaša. U prvoj polovini XVII veka bili su najbrojnije bratstvo u Rovcima. Njihov predak ban Ivaniš, je 1613. godine bio vođa Rovčana.Srezojevići su naseljeni u Međurečje, koristeći planinu Štavanj zajedno sa Ljevorečanima. Zbog planinskih granica, sukobljavali su se sa Vasojevićima. Tako predanje kaže da su u Međurečju, u crkvu Svete Gospe za vreme crkvene slave, kada su se Srezojevići molili Bogu, ostavljajući po običaju oružje pred crkvom, iznenada upali Vasojevići i pobili mnoge Srezojeviće.
Idućeg leta na Štavnju, na Ilinden, po dogovoru, Vasojevići donesu dvanaestoro dece da im krste Srezojevići, radi pomirenja i trajnog mira.
Međutim, i tom prilikom je došlo do sukoba, Vasojevići su izginuli, uključujući i decu. Kad su ostali Rovčani čuli šta se dogodilo sa vasojevićkom decom, narede Srezojevićima da se isele iz Rovaca. Srezojevići su napustili Međurečje is a porodicama odlaze u pravcu Sandžaka i Hercegovine. Naselili su se većinom u okolini Mojkovca, Bijelog Polja i Prijepolja. U Sandžaku su neki primili Islam i od njih su nastala muslimanska bratstva Rovčani i Međedovići...".
Извори које је аутор користио приликом састављања целог текста су:
"Vojislav M. Bulatović: “Rovca - Bratstvo Bulatovići”, Novi Sad 2001.
Božidar Bošković: “Slike, zapisi, studije, prikazi”, Novi Sad, Matica srpska 1997.
Sava Nakićenović: “Boka”, Podgorica, CID 1999.
Budo Simović prenosi tekst Momira Šundića: “Gospodar Onogošta”, sajt Ilustrovane Politike:
http://www.politika.co.yu/ilustro/2068/treci.htmMile Nedeljković: “Odakle i od kog roda je starina Karađorđeva”, sajt Srpsko Nasleđe:
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/Ranko Bubanja: “Prezime Bubanja”, sajt:
http://www.prezimenik.co.yu/prilog_bubanja.htm)".
Да ли су Кургаш и Вучковић можда потомци Срезојевића? Овде се наводи да су Срезојевићи (презиме које дакле: "никада у прошлости није постојало") у првој половини 17. века били
најбројније братство у Ровцима и да су се они касније због "инцидента" са Васојевићима сви иселили. Интересантно је да ни Кургаш а ни Вучковић немају никакво предање о Ровачком пореклу, нити им се оно помиње у изворима нити их Шћепановић налази у свом великом регистру Никшићких породица а који обухвата породице у ЦГ, Србији и БиХ. Кургаше додуше помиње Салих Селимовић у књизи Презимена али су му они (Кургаши) рекли да су пореклом Његуши, а по другој верзији да су пореклом из Анадолије (сада знамо на основу анализа да су обе верзије нетачне). Видимо да су од овог рода касније неки потомци Срезојевића примили ислам у Санџаку (муслиманска братства Ровчани и Међедовићи), иако се нигде не наводи веза Кургаша и ових братстава, не би ме изненадило ако се она некад открије (можда СНП тестирањем неког Међедовића на Кургашеве СНП-ове).
Оно што је битно јесте да ће кроз месец дана Булатовићу из Ровачког Требаљева бити познат статус на Y189944 (СНП који мени није очитан а који се налази испод Y190799). Било би корисно када би се пре тога Вукосављевић и Томашевић тестирали на Y189944, уколико би се и они плусом придружили Кургашу, Вучковићу и Шћепановићу, шансе да је то Ровачки СНП би биле доста увећане (Булатовић би га само "оверио"), самим тим би тек наредни плус између Кургаша и Вучковића можда означио прво Ровачко братство, можда баш братство Срезојевића.