Српски ДНК дан 2015

[Синиша Јерковић]

Zanimljivo je da toponim Preveza povezuju sa dolaskom "albanskih" grupa iz J Albanije. S obzirom na genetski sastav J Albanije (Toske) i Arabeša u Italiji, bilo bi zanimljivo videti kad je došlo do "albanizacije" tih grupa. Lanac slavenskih naziva polazi od J Albanije duž planinskog lanca Pinda do C Grčke.

http://www.cliohworld.net/onlread/5/44.pdf

Занимљив овај рад о Епиру, посебно о "српској окупацији".

[Radonić II]

Занимљив овај рад о Епиру, посебно о "српској окупацији".

A to im je kao "dobar dan"

[Небојша]

Марковић из Крупица, Пљевља. Слави Ђурђевдан. Још један тестирани Годијељ Ј2б М205. Занимљив због предања Марковића да су у Крупицама и околини још од Немањића. Значи једна од старијих породица у том крају, који је је био познат као Кричак. И због неких других података, мислим да би Годијељи могли да се позабаве евентуалном везом са Кричима из предања. И раније сам помињао могућност ове везе.

12   23   15   10   15   18   12   12   12   28   15   14   19   10   14   19   18   9   22   12   11   21   9

М. Војиновић многе родове из околине Пљеваља сврстава у староседеоце, још "од Немањића".

"Према народном предању, у Маочу су још за време Немањића живела братства: Марковићи, Богдановићи, (од њих су Перуничићи), Хљебчевићи, Секулићи и други. Марковићи су живели у Водном, Слаткој, Перотину, Градини и Горњим Крупицама. Њих је било десетине кућа. "

Питање је колико је ово реално, иако су Марковићи изгледа били бројни у том крају.


Као што рекоше Невски и Лепеничанин, постоји и она верзија о пореклу Марковића из Марковине (Катунска нахија, Озринићи). Пре тога су били једно време у Шаранцима. Видех да и Миљанићи за једне Марковиће из Колашина кажу да су из Марковине.


Годијељи такође помињу Катунску наихију у једном од предања. Момир Пејановић је забележио казивање старца Танасија Пејановића:



(Момир Н. Пејановић, "Дробњачко село Годијељи")

Предиш у овом случају лако може бити Превиш (Шавник)?

Тестирани Марковић је изгледа доста близак Поровићу из Пријепоља. Поровићи су према предању пореклом из Никшића.

[Тимар]

Настављамо са објављивањем.

Јаковљевић из Криваје, Шабац, слави Јовањдан. Припада R1a хаплогрупи. Тешко одредити подграну, по свој прилици CTS3402+. Јаковљевић је интересантан јер има скоро потпуно поклапање са Тешићем из Мионице, којег смо скоро унијели на Пројекат.А ис лава Јовањдан се поклапа. С обзиром да су из приближно истог краја и да резултати показују несумњиву блискост, повезати геналошки ове двије породице је прави изазов за истраживаче. За Јаковљевиће пише да су поријеклом од Крагујевца, за Тешиће да су старија породица у Мионици, која се доселила за вријеме аустријских ратова. Помињу се још неке породица њима сродне.

13   24   16   11   12   14   10   13   11   30   17   14   20   12   15   17   19   11   23   12   12   23   10

" Матија Јаковљевић, из Руме у Срему, жењен, ал' жену није довео са собом, поданик аустријски, с пасошем Славонско-сремске Генерал команде, прешао у августу месецу 1835 год., ради занат шнајдерски у Шабцу" -Др Тих.Р. Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији, стр 569

Јаковљевићи у селу Радосавска, славе такође Јовањдан, и прве су комшије са Богдановићима "преко воде", који припадају R1a хаплогрупи, подграна  CTS3402.

Иначе презиме Јаковљевић је доста присутно на простору Републике Српске који славе Јовањдан, с чији се простора од Ливна, Купреса, Змијања, Тимара, Травника, у 17 и 18 вијеку расељавали по Славонији.

[Лепеничанин]

Тестирани МИЈАИЛОВИЋИ из Попадића потичу од фамилије КИСЕЛИЦА из Берковца. Изгледа да поред Годијеља J2b1 у Србији постоје и "Кричке" G2a!

Ево шта се каже за КИСЕЛИЦЕ, али и за њима несродне КОВАЧЕВИЋЕ са којима су се изгледа заједно доселили:

КОВАЧЕВИЋИ – најстарији од досељених породица у Берковцу. Досељени из Курепа у Дробњацима у другој половини 17. века у две породице, од једне су Ковачевићи, а од друге Мијаиловићи и Симићи. Првобитно су били насељени до Јовановића по дну Реке, па се после повукле високо уз Реку; њих је у селу 11 кућа, има их и расељених, славе Св. Ђурђа.
КИСЕЛИЦЕ – доселили су се из области Кричка у Старој Србији кад и Ковачевићи. Досељени су у 8 породица, од којих су само 3 остале овде, 2 прешле у суседни Попадић, а 3 преселиле се у тамнавско Врело, од којих је једна прешла у Срем и одатле вратила се у београдско Жарково. Киселице су у селу: Радојичићи, Мијаиловићи, Рафаиловићи и Дурковићи, назвати по неком претку који је био исувише сиромашан. Дурковићи су Павловићи, Пауновићи и Радовановићи. Прве Киселице су насељене уз Реку, па су се после помериле на Лепенац и Герић; њих је данас 31 кућа, славе Св. Јована.

[Акса]

" Матија Јаковљевић, из Руме у Срему, жењен, ал' жену није довео са собом, поданик аустријски, с пасошем Славонско-сремске Генерал команде, прешао у августу месецу 1835 год., ради занат шнајдерски у Шабцу" -Др Тих.Р. Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији, стр 569

Јаковљевићи у селу Радосавска, славе такође Јовањдан, и прве су комшије са Богдановићима "преко воде", који припадају R1a хаплогрупи, подграна  CTS3402.

Иначе презиме Јаковљевић је доста присутно на простору Републике Српске који славе Јовањдан, с чији се простора од Ливна, Купреса, Змијања, Тимара, Травника, у 17 и 18 вијеку расељавали по Славонији.

Хоћеш да кажеш да је можда тестирани Јаковљевић из Криваја код Шабца повезан некако са овим Јаковљевића које си ти наброја?

[Orthodoxia1453]

Марковић из Крупица, Пљевља. Слави Ђурђевдан. Још један тестирани Годијељ Ј2б М205. Занимљив због предања Марковића да су у Крупицама и околини још од Немањића. Значи једна од старијих породица у том крају, који је је био познат као Кричак. И због неких других података, мислим да би Годијељи могли да се позабаве евентуалном везом са Кричима из предања. И раније сам помињао могућност ове везе.

12   23   15   10   15   18   12   12   12   28   15   14   19   10   14   19   18   9   22   12   11   21   9

Према старијој литератури (Караџић и Шибалић, Јокнић) ови Марковићи поријеклом су из Марковине (Катунска нахија), одакле су преко Плане (Колашин) стигли у пљеваљски крај. Према ријечима Невског и сам Марковић каже да његови имају предање о Марковини.

Тачно је да се "Годијељи" полако групишу на подручју Пљеваља и Пријепоља (Котлаје, Поровићи, Марковићи), али све те породице имају предања о доласку са стране:
- Котлаје (предање: Морача, прије тога Врака код Скадра)
- Поровићи (предање: Никшић)
- Марковићи (предање: Марковина)


Да се вратимо на само братство Годијеља.
Они имају два предања - по једном су из Годиња (Црмница), а по другом из Предиша (Катунска нахија).
По првом предању Годијељи су име добили по селу Годињу (Црмница), а по другом предању Годијељи су име добили по дробњачком селу у које су се уселили. Заједничко за ова два предања је то да долазак Годијеља у Дробњаке пада крајем XVII вијека и да долази Пејан са синовима.

Занимљиво је што се у попису Херцеговине (1475-1477) помињу три имена која су у вези са Годијељима.
Сва три имена се јављају на потезу Никшић - Шавник - Жабљак, тако да можемо сасвим сигурно рећи да Годијељи нису добили име по Годињу у Црмници, из кога су наводно дошли око 1690. године.
1. Годиља, лично име (страница 62)
- у нахији Комарница, коју држе војнуци, у џемату Радивоја, сина кнеза Херака, као један од четворице неожењених момака, помиње се Богдан, син Годиље.
2. Годиље, мезра (страница 66)
- у нахији Грачаница (Никшићи), у џемату војводе Батрића, помиње се запуштена мезра Годиље, која је била у власништву хришћанина Радоње Влатковића.
3. Годиљ, мјесто (страница 156)
- Годиљ се помиње као једно од мјеста у којима зимује џемат војводе Ђураша, за који није јасно наведено је ли припадао Грачаници, Оногошту или Доњој Морачи. Изгледа да су данашњи Годијељи код Шавника добили име баш по овом Годиљу.

[vojinenad]

Годијељски хаплотип и ове наведене назнаке у књигама убедљиво говоре да су тестирани МАРКОВИЋИ староседеоци на простору између Таре и Лима. Изгледа да је помињање Марковине било само народно домишљање. (као кад би рекли да је нпр. Дарко Панчев пореклом из Панчева, и томе слично).

Баш тако, и мени личи на тако нешто, а имао сам прилике да се више пута сретнем са таквом врстом народног предања где је у ствари у питању домишљање неког приповедача, и то на крају остане упамћено као део предања.

[vojinenad]

Војинена, знам да одлично познајеш Горњу Јабланицу. Имаш ли какав траг када је реч о тестираном МИТРОВИЋУ из Равне Бање? Изгледа да није из групе досељеника из Црне Горе?

Немам при руци литературу о Горњој Јабланици јер сам је скоро позајмио једном пријатељу, а ја лично нисам баш упознат са стањем у целој Горњој Јабланици. За нека села и за неке породице знам, али велика је то област и велики број села и породица у питању да бих знао напамет. За конкретно село Равна Бања колико знам углавном насељава косовска струја насељеника, има и нешто црногорских породица али да ли у њих спадају Митровићи не бих могао да кажем. Знам да су у суседном селу Маровац углавном све црногорске и херцеговачке породице. У Сијарињу и Равној Бањи колико знам становништво је измешано.

[Milić]

Мени је ујчевина у Горњој Јабланици, али за Митровиће  заиста не знам. вероватније је да нису досељеници из Црне Горе, ако су досељеници са Косова, такође врло лако могу бити пореклом из Црне Горе. Велики број родова на Косову ( чак и оних који се броје у староседеоце)  је заправо досељен,  јер је Косово готово опустело после Велике Сеобе.

[Урош]

Поздрав свима!

Оћемо ли мало да прокоментаришемо досадашње исходе?

R1b источни исход НАГУЛИЋА из Сталаћа за мене није изненађење. Наиме, први R1b исход који се појавио на интернету припада неком ТРОЈАНОВИЋУ из Лучине поред Сталаћа. Нисам успео да нађем његов хаплотип на интернету, али сам био сигуран да је источни. Зашто?

Па та села око Сталаћа припадала су срезу односно кнежини Ражањ у Крушевачком санџаку, који је примао миграције сличне као источни део Смедеревског санџака. У последњих пар векова под Османским царством миграције на то подручје, пре свега на његов моравски део, текле су отприлике са подручја од Зете, преко Мораче, Штавице и Ибарског Колашина, преко Лаба, до Топлице, Расине и Шиљеговачке Реке. На поменутим подручјима, како видимо из ЦГ збирке 404 исхода, и после исхода ТОМИЋА из Жупе, забележен је само источни R1b.

- Е сада, мало је изненађујуће и треба објаснити откуд та два исхода R1b код две породице са презименима која могу да указују на влашко порекло (Тројан од румунског Трајан и Нагул од румунског Њагул). Једна могућност је да су неке влашке породице у турско доба насељаване и у Крушевачки санџак (као и у источни део Смедеревског и северни део Видинског санџака).

- С друге стране, извесни Славољуб Гацовић је докторирао тврдећи да су Власи-Румуни заправо пореклом од средњевековних Влаха забележених у српским манастирским повељама на широком простору Старе Србије, од Метохије и Косова до Врања. Такав докторат је прихваћен, мада мислим да се нико озбиљно није замислио над тим тезама.

Ја у такав сценарио не верујем. Мислим да у Старој Србији нису живели Власи-Румуни, са очуваним румунским језиком, у неком знатном броју. Да је велики и бројан румунски народ настао од српских средњевековних Влаха такође ми делује нестварно.

Међутим, могуће је да су у средњевековној Србији асимиловане веће групе староседелаца које су говориле балканским латинитетом (од кога је настао румунски језик) или протоалбанским језиком. Таква асимилација била је брза, скоро тренутна, иако њене трагове можемо да препознамо у поменутим повељама по раздвајању категорија Србаља и Влаха, и по неким личним именима.

Значи, да се разумемо, презимена и имена потичу из новијих периода, и не верујем да су породице као што су Нагулић и Тројановић могле да добију презиме по претку који је пореклом из Старе Србије али је само имао влашко име. Ипак, то је једна реална могућност.

Много је вероватније да су имали влашког претка пореклом из данашње Румуније, који је у познатим досељавањима Влаха у Србију од 18. века дошао у Поморавље. Игром случаја њихов предак такође потиче од балканских староседелаца, па је зато хаплотип близак албанским.

Поздрав свима!

Ја сам горепоменути Нагулић, пореклом из Сталаћа. У вези нашег презимена хтео бих да додам нешто.

Мој покојни стриц (Светозар) причао је да наше презиме Нагулић вероватно потиче из времена Краљевине Србије (1718 - 1739) када је граница између Аустро-Угарске и Турске пролазила поред Сталаћа; да су тада породице, из Сталаћа, које су биле граничари, услед привилегија које су им тиме припадале, вођене на посебном списку код православног свештеника који је био насловљен мађарском речју Nagy што је вероватно указивало на њихов чин или функцију коју су обављале; да су те породице, које нису биле у блиском сродству нити су носиле иста презимена, касније прозване Нагулићи; да је тако надимак, у ствари, код многих постао презиме.

У Сталаћу, иначе, и дан данас постоји више породица Нагулића и не зна се да су у неком сродству.

С тим у вези интересанто је да се мој прадеда Илија, који је био председник општине Ћићевац и народни посланик у време краља Милана, и кога је Милан затварао у тамницу зато што је био против рата са Бугарима, дакле, да се он званично презивао Милојевић а не Нагулић. У нашој породици је сачувана његова посланичка књижица и портрет на коме пише Илија Милојевић. За разлику од њега, мој деда (а његов син), Милутин (помоћник бана Моравске бановине у Краљевини Југославији) званично се презивао Нагулић, а не Милојевић као његов отац. Како и зашто је до те промене дошло не знамо.

Исто тако сећам се да ми је покојни отац Илија говорио да се слична презимена Нагулићима могу наћи и на другим местима војне крајине Аустрије према Труској. Тако, говорио је, да у Книнској крајни има Наглића, у Војводини Нађа а да у Украјини постоји цело село Нагулича.

Ето то су приче из наше породице, у вези са нашим помало необичним презименом. Колико су тачне не знам.

[Тимар]

Хоћеш да кажеш да је можда тестирани Јаковљевић из Криваја код Шабца повезан некако са овим Јаковљевића које си ти наброја?

То је само моја претпоставка пошто се у тим временима доста српског народа доселило са простора између Уне и Врбаса , као и Славоније и Срема.

[mladjo]

Поздрав свима на форуму ! Ви овде обављате невероватан посао.

Ја сам Владимир Милићевић и дао сам ДНК на анализу. Зашто, зато што истражујем своје порекло и порекло презимена Милићевића. (видети сајт www.milicevic.rs/tng , морате се регистровати да бисте видели податке). Података има пуно неких 4200 особа у стаблу све до 13 века. И у том родослову се тврди да потичемо из Херцеговине, од ехх тешко за доказивање наравно од Мрњавчевића. Наравно ја то не тврдим јер то је преузето из књиге покојне професорке Десанке Милићевић. Књигу имам и у електронском облику тако да ако желите могу Вам је послати.

Са нестрпљењем очекујем резултате а највише ваше анализе пошто се не разумем у генетику.

Пре неких 4 година јавио ми се један човек са вашег сајта са тражењем да дам ДНК узорак, тада нисам био баш нешто при парама јер сам баш тада мењао посао. Сада сам то одмах урадио.
Изгубио сам његов маил, тако да не могу да се сетим његовог имена, али знам да је управо хтео да моју ДНК упореди са још једним човеком који исто је тврдио да потиче од Мрњавчевића.
Волео би да ми се јаве ако је то могуће и ако је могуће сада упоредите моју ДНК са његовом.

Хвала Вам пуно и стварно сам одушевљен са вашим радом.

Господине Милићевићу,
Ви сте имали преписку са мном...драго ми је да сте се одлучили за ДНК тестирање.
Сигуран сам да ћете имати користи за Ваше даље истраживање породичних коријена.

[Акса]

С тим у вези интересанто је да се мој прадеда Илија, који је био председник општине Ћићевац и народни посланик у време краља Милана, и кога је Милан затварао у тамницу зато што је био против рата са Бугарима, дакле, да се он званично презивао Милојевић а не Нагулић. У нашој породици је сачувана његова посланичка књижица и портрет на коме пише Илија Милојевић. За разлику од њега, мој деда (а његов син), Милутин (помоћник бана Моравске бановине у Краљевини Југославији) званично се презивао Нагулић, а не Милојевић као његов отац. Како и зашто је до те промене дошло не знамо.

Да знате родослов по директној линији ви би знали шта Вам је био тај Милоје, можда деда, прадеда твог прадеде, односно твој предак наврндеда, курђел или аскурђел.

[Акса]

То је само моја претпоставка пошто се у тим временима доста српског народа доселило са простора између Уне и Врбаса , као и Славоније и Срема.

Ок. Тестирани Јаковљевић из Криваја код Шабца је пореклом из Крагујевца (податак је навео Јерковић, вероватно из неке монографије). Дакле тестирани нема никакве везе са Румом, Сремом и Босном.

[Акса]

Речено је да ће сви преостали резултати бити објављени током ове недеље, али ипак морам нешто да додам. Моја два пријатеља су послала узорке поштом и у понедељак ујутру пре две недеље обојици су узорци стигли у ДНК центар, трећом пријатељу је узорак стигао сутра дан, односно у уторак. Сигурно има још људи који су дали узорке или послали поштом у понедељак дакле били се међу првима и још чекају на резултате.

Сигурно има појединаца којима су узорци стигли или су они били лично у ДНК центар у среду, четвртак или петак и тим појединцима већ су готови резултати и објављени су на форум, они су ти који су имали среће да не чекају. Други појединици којима су узорци стигли у ДНК центру међу првима они ипак морају дуже да чекају, е то већ није коректно господо администратори. Наравно да ће људи бити нестрпљиви и да ће их све ово иритирати и ви да сте господо администратори на њиховом месту исто би поступили.

 

[Јовица Кртинић]

Сигурно има појединаца којима су узорци стигли или су они били лично у ДНК центар у среду, четвртак или петак и тим појединцима већ су готови резултати и објављени су на форум, они су ти који су имали среће да не чекају. Други појединици којима су узорци стигли у ДНК центру међу првима они ипак морају дуже да чекају, е то већ није коректно господо администратори.

Аксићу, да те подсетим, наша акција се звала Српски ДНК дан. То што је било омогућено да у току целе недеље лабораторија прима узорке послате поштом, то је била ствар њихове добре воље. Као што је била добра воља да тих дана тестирају појединце, који су из Београда, а нису били у могућности да дођу 14. септембра.

Дакле, на Српски ДНК дан, 14. септембра, тестирано је лично или су њихови узорци стигли поштом укупно 42 човека. Досад смо добили резултате, ако се не варам, за њих 25. Резултати пристижу оним темпом у којем је лабораторија у стању да их обради и по редоследу како су пристизали. Ако не верујеш мени, питај Малешића. Он је са узорцима пет својих Константинијевштака био у понедељак 14. септембра већ око 9.00 у лабораторији. Шести из ове групе који се тестирао стигао је пред крај тог дана и Малешић и сви ми и даље чекамо на његов резултат.

Твоја тврдња да `сигурно има појединаца којима су узорци стигли у среду, четвртак или петак`, а који су `имали среће да не чекају` је апсолутна бесмислица, али сасвим својствена твојим досадашњим наступима. Знаш врло добро да сам имао више пута сасвим довољно материјала да те опоменем (у најмању руку), али то нисам чинио, што нећу ни сад. Позивам те да се мало пресабереш и схватиш да овде нема привилегованих. И да завириш мало у Свето писмо. Тамо је записано: И последњи ће бити први.

Понављам, сви резултати ће бити достављени у планираном року (до 30. септембра), а овде ћемо их објављивати у ритму 3 до 5 дневно, како би сваком могли посветити дужну пажњу. Иначе, како резултати пристижу, ми их одмах достављамо свим тестираним појединцима, што значи да они свој резултат свакако сазнају и пре него што буде предмет дискусије на форуму.

И ми смо једнако нестрпљиви да сазнамо све, али можемо само да се уздамо у професионалност и сусретљивост људи из ДНК центра за генетику, коју су они не једном показали. И на томе им сви требамо бити захвални. Без њих и њихове добре воље не би било ни попуста ни Српског ДНК дана. То морате имати на уму.

[natalija]

" Матија Јаковљевић, из Руме у Срему, жењен, ал' жену није довео са собом, поданик аустријски, с пасошем Славонско-сремске Генерал команде, прешао у августу месецу 1835 год., ради занат шнајдерски у Шабцу" -Др Тих.Р. Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији, стр 569

Јаковљевићи у селу Радосавска, славе такође Јовањдан, и прве су комшије са Богдановићима "преко воде", који припадају R1a хаплогрупи, подграна  CTS3402.

Иначе презиме Јаковљевић је доста присутно на простору Републике Српске који славе Јовањдан, с чији се простора од Ливна, Купреса, Змијања, Тимара, Травника, у 17 и 18 вијеку расељавали по Славонији.

Здраво,
ја сам сестра тестираног Јаковљевића,село Криваја,општина Шабац.За село Кривају може се рећи да се налази на размеђи садашњих  општина Лозница и Шабац. Ми смо до сада дошли до следећих података о породици Јаковљевић: Породица потиче
из села  Горња Сипуља,општина Лозница,Горнји Јадар. У 18.веку у то село се доселио Драгоје. По неким истраживачима, он се доселио из околине Крагујевца а по неким из Лесковца. Његова три сина прелазе у суседно село Кривају и вероватно по оцу  презивају се Драгојевић, са славом Св.Јован. Њихови потомци на попису из 1863.године презивају се Драгојевић. Наш чукундеда и два његова брата 1864.године мењају презиме у Јаковљевић из за сада нама непознатих разлога. Постоје у породици и нека непотврђена сазнања да смо старином од Паштровића.Ето, то је то,за сада!

[Nenad M]

Natalija, pošto sam iz Kragujevca, samo da znate da u blizini Kragujevca postoji selo Leskovac, tako da su te dve teorije u stvari možda samo jedna.

[Тимар]

Здраво,
ја сам сестра тестираног Јаковљевића,село Криваја,општина Шабац.За село Кривају може се рећи да се налази на размеђи садашњих  општина Лозница и Шабац. Ми смо до сада дошли до следећих података о породици Јаковљевић: Породица потиче
из села  Горња Сипуља,општина Лозница,Горнји Јадар. У 18.веку у то село се доселио Драгоје. По неким истраживачима, он се доселио из околине Крагујевца а по неким из Лесковца. Његова три сина прелазе у суседно село Кривају и вероватно по оцу  презивају се Драгојевић, са славом Св.Јован. Њихови потомци на попису из 1863.године презивају се Драгојевић. Наш чукундеда и два његова брата 1864.године мењају презиме у Јаковљевић из за сада нама непознатих разлога. Постоје у породици и нека непотврђена сазнања да смо старином од Паштровића.Ето, то је то,за сада!

Наталија, драго ми је што се ваш брат тестирао и што сте сазнали која сте хаплогрупа група (иста као и ја), с чиме сте олакшали сазнања о коријенима својим.
Моје обраћање није имало намјеру да вас "усмјеравам ка западу", јер то је сувише рано. Мене је постакао Матија Јаковљевић који се доселио у село Криваја 1835, мислећи да сте његова лоза, као и село Криваја, село у непосредној близини "мојих" Јаковљевића..
Свако добро вам желим