Аутор Тема: Отмица невесте  (Прочитано 3987 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Отмица невесте
« послато: Децембар 31, 2020, 12:54:42 поподне »
Ово је једно од општих места наше традиције. Верујем да сте сви чули приче о отмицама невесте, а сигурно неки имају такву причу и у сопственом породичном предању.

Код мене је случај из веома блиске прошлости, тако да не спада у категорију непроверених породичних митова и легенди.

Радња се дешава између Другог балканског и Првог светског рата. Берански крај је ослобођен од османске власти, па су Шекуларци почели спокојно да одлазе пут Берана разним потребама. Тако и мој ђед, тада 30-годишњак. Идући кроз једно село (нећу именовати људе и топониме) загледао се у једну младу црнокосу, па се распитао чија је шћер. Кад се враћао истим путем за Шекулар, опет су се срели код њеног дворишта, па ту он започе неку причу. Тако је било неко време, сваки пут кад би он туда наишао, а гледао је да га пут што чешће туда наведе. Између њих је ту дошло до неке „хемијске реакције“, и он се једном одважи да дође до њеног оца и запроси ђевојку.

Њен отац је био виђени Васојевић, официр црногорске војске, а притом и од једне од војводских грана свог племена. Са друге стране, ми Шекуларци - прости планинци. С тога је сматрао да и нисмо баш нека крља да нам да шћер, па одби мог ђеда. Њему то не беше право, а ни ђевојци, те се они једном приликом кришом договоре да он њу отме и да се ствари тако разреше. У договорено време, једне ноћи, она је чекала са нешто спреме, и он на коњу сиђе низа страну, покупи је и назад за Шекулар.

Њен отац, иначе човек доста незгодне нарави, кад је чуо шта се догодило, са неколико својих рођака, сви наоружани до зуба, крену пут Шекулара и нађу кућу оног кога су тражили. Мој ђед је био јединац, тако да није имао браће која би му прискочила у помоћ, али како је наше село братственичко, ту се одмах окупи један број Ћетковића да виде шта хоће та васојевичка дружина. С обзиром да су били наоружани, мој ђед са пушком у рукама изиђе на свој праг да се с њима поразговори. Ђевојчин отац је изричито захтевао да му се врати шћер, што мој ђед одби. Пало је ту и нешто претњи и тежих речи, те они остали Ћетковићи похиташе да узму оружје и заузму бусије. Било је на ивици озбиљног крвопролића. А које се сигурно не би ту завршило, имајући у виду могуће касније кругове освете.

Но, у прави час изиђе и ђевојка, стаде поред свог момка, ухвати га под руку и рече свом оцу да је ту својом вољом, да се хоће удати за њега и да се дома не враћа. На крају њен отац попусти, и разиђоше се. Обично би у оваквим случајевима дошло до неке врсте измирења, те би се ушло у кућу и све средило уз коју чашу ракије. Међутим, отац је остао јако љут због овога и до тренутног измирења није дошло. Односно, он се није никад честито ни одљутио. А брз редослед догађаја, рат који је убрзо почео, није ни дозволио да ствари слегну.

Њега су, мог прађеда, Аустро-Угари интернирали у логор у Мађарској, одакле се није вратио. Причали су они који су логор преживели, да се разболео и умро. Био је страствени пушач и причали су да је порције хране мењао за дуван, те да је јако мало јео и брзо окопнио...

А главни јунаци догађаја, моји ђед и баба, после рата су живели дуго и срећно и изродили деветоро ђеце...     
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Sneki

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Отмица невесте
« Одговор #1 послато: Децембар 31, 2020, 02:35:03 поподне »
Занимљиво је како се исте ствари другачије називају у различитим дијалектима.

Код нас у Шумадији ово што си описао није отмица девојке, већ се каже "побегла _____ ", односно да се филмски изразим "Зоне побегуља".

Моји преци и родбина су се узимали по свим обичајима. Раније су се девојчице школовале само док онолико колико има разреда у селу, на игранке се ишло у групи, физички није било могуће остатати насамо са момком толико да се заљубе и договоре око логистике. У комшилуку или засеоку често живи један род или неколико који су већ ородили, тако да ни ту нису могли да се упознају.
Када девојка побегне често се прича како циције нису хтеле да праве свадбу/прошевину/дају дарове/дају мираз.

Важно је и што момци нису ни хтели да се жене на тај начин, односно родитељи им не би дозвољавали, јер млада побегуља ће доћи у кућу само у ономе што је обукла тог дана.
По свим обичајима и најсиромашнија ће донети дарове укућанима и спрему, док су богатије добијале и намештај, њиве, дукате...

Онда је дошло време када се много бракова склопило бежањем девојака. То су биле праве трагедије за родитеље. Желе да школују ћерку, а она затрудни и једноставно се не врати кући после (средње) школе, већ оде код будућег мужа. Срећом, данас млади знају да се чувају, девојке које нису рађале се ни абортуса се боје као некад, тако да се данас такви случајеви јављају у породицама са патологијама, алкохолизмом и насиљем одакле се ћерка-тинејџерка удаје да би се спасила, а не зато што је закачила.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Отмица невесте
« Одговор #2 послато: Децембар 31, 2020, 02:47:53 поподне »
Занимљиво је како се исте ствари другачије називају у различитим дијалектима.

Код нас у Шумадији ово што си описао није отмица девојке, већ се каже "побегла _____ ", односно да се филмски изразим "Зоне побегуља".

Из перспективе девојчине породице јесте отмица. Јер су они, рецимо, намеравали да је удају за неког другог.
Не верујем да је у прошлости било правих отмица, без девојчине воље. Осим у неким ванредним случајевима када су нпр. османски насилници отимали хришћанске девојке.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Sneki

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Отмица невесте
« Одговор #3 послато: Децембар 31, 2020, 03:07:58 поподне »
Из перспективе девојчине породице јесте отмица. Јер су они, рецимо, намеравали да је удају за неког другог.
Не верујем да је у прошлости било правих отмица, без девојчине воље. Осим у неким ванредним случајевима када су нпр. османски насилници отимали хришћанске девојке.


Кажем код вас се то другачије зове.

Раније једноставно није било могуће отети било кога тако лако.

Девојка ван имања није никуд ишла сама, породице су биле велике, свака кућа је била наоружана, тако да је покушај отмице значио да ће бити неколико мртвих и рањених.

И мислим бегство девојке да се уда није обичај, већ покушај да се обичаји изврдају.




Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Отмица невесте
« Одговор #4 послато: Децембар 31, 2020, 03:10:06 поподне »
Не верујем да је у прошлости било правих отмица, без девојчине воље. Осим у неким ванредним случајевима када су нпр. османски насилници отимали хришћанске девојке.

Боме, у мом крају (Бос. Крајина) је било правих отмица и то све до 1950-их. Мислим да се каже "одвући/довући дјевојку." Дјевојке су биле отимане код оваца или тако негде где су затечене саме у пољу. То се везивало за породице које су биле на рђавом гласу, па нико није хтео да се орођава с њима.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Отмица невесте
« Одговор #5 послато: Децембар 31, 2020, 03:50:11 поподне »
Ово што је Небо описао се догодило са мојим дедом и бабом по оцу. Ја сам о томе писала на другој теми и другим поводом.

Али могу и овде на мало другачији начин.

Прича се дешава у Шумадији у истом селу негде око 1930г. Деда је био пунолетан (рођен 1906) из породице са 7 живе деце која је у доба његовог момковања економски пропала (спала са 100ха на око 40ха). Два су сина морали дати девојкама у кућу. Два су остала на очевину уз родитеље. Један је био мој деда са урођеним остеомијелитисом кука. Али радан и способан. Љубимац родитеља. Дедина породица се сматрала од досељених Тимочана (али ја сам скоро утврдила да то није баш тачно).

Баба је била малолетна (рођ. 1914). Јединица рано обудовелог човека који је у својој породици такође био јединац окружен са 4 сестре. Имућан. Припадао је стариначком роду Петровића (Ђурђевдан) чији су преци били оснивачи села (по једној верзији су са Косова и Метохије, по другој из Босне). Њен отац је био прек. Свирао је виолину.

Углавном деда и баба су се упознали када је она нападала своје стадо на некој од ливада дединог оца . Заљубили су се. Деда је био висок, благе нарави, баба ниског раста, темпераментнија од њега. Две супротности у физичком и карактерном смислу. Обоје топли људи.

Баба је побегла "за деду". Није то било неко велико бежање. Вероватније је да се само једног дана није вратила кући.

Знајући нарав младиног оца који је могуће имао планове да у кућу доведе зета или је некоме обећао кћерку или није волео Тимочане младенци су  побегли заједно у суседно село код неких дединих рођака (сво у шуми и гори, брдовито), па у следеће село (још брдовитије) опет код дединих рођака (рођаци су биле фамилије где су се дедине сестре поудавале), па у треће село...


Бабин отац је био упоран у намери да је врати, а да деду степа на робију. Трагао је за њима месецима са све жандарима.

Не знам када је одустао. Али са ћерком није никада више проговорио и разбаштинио је. Своје имање је крмчио на неке жене. Оно што је остало тестаментом је завештао сестрићу који му је подигао споменик.

Деда и баба су се јако волели до краја њихових живота. Добили су ћерку 1932 (брзо умрла) и сина 1934.

Тај њихов син (мој отац) иако је у истом селу имао двојицу рођених деда заправо је имао само једног (по оцу).

У једном сусрету "прије" (дедине мајке)  која је за руку друмом водила унуче од сина и снахе и "пријатеља" (бабиног оца) на њен савет да приђе "чичи" на друму и "пољуби му руку" (тако се радило) јер му је то деда, што је мој отац и учинио, дотични "чича" је замахнуо штапом да га удари.

А на самрти његовој баба је отишла да се опрости са њиме и "затражи опроштај" и "благослов". По њеној верзији он јој је махнуо руком и опростио у смислу "нека ти је Богом просто (пошто се претрпео мождани удар можда је само толико могао), а по верзији мог оца који је увек волео да "контрира" мајци није јој опростио, а то махање руком је она  "умислила".

Ето тако је то изгледало.

Углавном прадеда је платио неку глобу за сина (ваљда што је узео малолетну девојку). 

Ипак негде 2007.године (пре него што је и сам преживео мождани удар) мој отац је пронашао на варошком гробљу гроб деде по мајци, очистио га. Сликали смо споменик. Тада сам први пут видела лик прадеде Изногуда (како смо га звали).



« Последња измена: Децембар 31, 2020, 03:53:42 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Антонин

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 213
  • J2 > J-Z1043
Одг: Отмица невесте
« Одговор #6 послато: Децембар 31, 2020, 05:16:37 поподне »
Према причању моје бабе, њен деда по мајци Аврам Рабреновић из Вучковице у Драгачевубио је ковач али се у слободно време бавио отмицама невести по наруџбини да тако кажем. Имао је своју групу сарадника који би углавном у дослуху са младином породицом отимали девојку и одводили је и младожењину кућу, у замену за новац наравно. Пошто млада преноћи у младожењиној кући, нема више враћања, већ се уз привидно неслагање младиних родитеља договара свадба.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Отмица невесте
« Одговор #7 послато: Децембар 31, 2020, 05:40:00 поподне »
И моја мајка је такође "побегла" за тату, и то на свој 21. рођендан.

Мајке је одрасла је у екстремно патријархалној породици, а све до удаје морала је да се врати са корзоа кући најкасније до 8 увече, чак и лети, иако се још није ни смркло :)

Углавном, када је "побегла за тату", деда (мамин отац) је наравно био љут, слао претеће поруке и сл. али на крају све се завршило како се увек и завршава - делегација виђенијих представника татине фамилије је отишла у "мировну мисију", ствари је изглађена, попила се ракија из чутуре, изљубили се и изгрлили и од тада су односи две фамилије остали сјајни.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Отмица невесте
« Одговор #8 послато: Децембар 31, 2020, 07:41:29 поподне »
И мислим бегство девојке да се уда није обичај, већ покушај да се обичаји изврдају.

Не знам колико је девојкама у тим годинама у глави намера да се "обичаји изврдају", или пре да пођу за онога за кога им срце жели.

С обзиром на нарав мог прађеда, моја баба је уз то можда имала жељу и да оде од родитеља и начини себи нови дом.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Отмица невесте
« Одговор #9 послато: Децембар 31, 2020, 07:43:16 поподне »
Можда си у праву што се тиче места овој теми. Вероватно ово и није народни обичај, него нека појава у нашој традицији. Па, можда целу тему треба пребацити негде друго. Не видим где би...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Отмица невесте
« Одговор #10 послато: Децембар 31, 2020, 07:44:42 поподне »
Боме, у мом крају (Бос. Крајина) је било правих отмица и то све до 1950-их. Мислим да се каже "одвући/довући дјевојку." Дјевојке су биле отимане код оваца или тако негде где су затечене саме у пољу. То се везивало за породице које су биле на рђавом гласу, па нико није хтео да се орођава с њима.

Верујем да ни у тим случајевима у већини није била у питању права отмица, већ обострана жеља младенаца.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Отмица невесте
« Одговор #11 послато: Децембар 31, 2020, 07:48:35 поподне »
Деда је био висок, благе нарави, баба ниског раста, темпераментнија од њега. Две супротности у физичком и карактерном смислу. Обоје топли људи.

Невероватна подударност са мојима, ђедом и бабом, о којима писах на овој теми.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Отмица невесте
« Одговор #12 послато: Децембар 31, 2020, 07:49:28 поподне »
Према причању моје бабе, њен деда по мајци Аврам Рабреновић из Вучковице у Драгачевубио је ковач али се у слободно време бавио отмицама невести по наруџбини да тако кажем. Имао је своју групу сарадника који би углавном у дослуху са младином породицом отимали девојку и одводили је и младожењину кућу, у замену за новац наравно. Пошто млада преноћи у младожењиној кући, нема више враћања, већ се уз привидно неслагање младиних родитеља договара свадба.

Добар бизнис  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Отмица невесте
« Одговор #13 послато: Децембар 31, 2020, 08:10:43 поподне »
Према причању моје бабе, њен деда по мајци Аврам Рабреновић из Вучковице у Драгачевубио је ковач али се у слободно време бавио отмицама невести по наруџбини да тако кажем. Имао је своју групу сарадника који би углавном у дослуху са младином породицом отимали девојку и одводили је и младожењину кућу, у замену за новац наравно. Пошто млада преноћи у младожењиној кући, нема више враћања, већ се уз привидно неслагање младиних родитеља договара свадба.
То онда није отмица :) Права отмица мора реална да буде (као када је мој теча отео моју тетку са 16. година (док је била ученица другог разреда економске школе у Трстенику), па су мој деда и отац кренули са бомбом према њиховој кући у суседној В.Дренови...идеја мог деде је била да се бомба не баци у двориште било када, него да када сви буду у дворишту, да мој отац позове тетку да изађе, и да деда након тога баци бомбу...Али усуд је средио да на том путу ка њима, управо теча и тетка наиђу на њих, теча брже боље рашири руке у знак поздрава и дође да се изљуби, и некако се помире...међутим по причи оца, деда је стварно био бесан и имао најгоре намере)...Мој ујак је касније са оцем украо ујну у Великом Шењу, а ја сам са братом од ујака касније ишао у Маслашево да крадемо снају  :D
« Последња измена: Децембар 31, 2020, 08:19:59 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Отмица невесте
« Одговор #14 послато: Децембар 31, 2020, 08:26:16 поподне »
међутим по причи оца, деда је стварно био бесан и имао најгоре намере)...
У суштини, цео тај бес је био плод тога што је теча важио за "проблематичног" у крају, био је кабадахија, и највећи проблем што је још увек у то време био у браку, а тетка је била малолетна...Касније се све изгладило и односи су били добри, теча се иначе дружио са оцем и пре теткине отмице, али отац није имао представу да планира да отме његову сестру, тј. да су уопште у некој вези :) Ето , то је можда једна од екстремнијих ситуација по питању отмице, која се на срећу добро завршила
« Последња измена: Децембар 31, 2020, 08:29:59 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Отмица невесте
« Одговор #15 послато: Децембар 31, 2020, 08:48:16 поподне »
Верујем да ни у тим случајевима у већини није била у питању права отмица, већ обострана жеља младенаца.

Ђед је прошле године причао за мајку једног човека која је довучена тако. Каже била је тако јака да, кад би се успут ухватила за грану, нису је могли отргнути него морали секиром сећи грану. Па ти процени да ли је била обострана жеља.  ;D

Не знам да ли још у неким крајевима постоји обичај да младожења и његова породица иду код младиних "на мир" неко време након свадбе (можда недељу-две, не знам тачно. То би могао бити остатак из времена када су младе бежале или отимане, па је стварно долазило до свађе а потом и мирења породица.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Отмица невесте
« Одговор #16 послато: Јануар 01, 2021, 05:50:10 пре подне »
...па су мој деда и отац кренули са бомбом према њиховој кући у суседној В.Дренови...идеја мог деде је била да се бомба не баци у двориште било када, него да када сви буду у дворишту, да мој отац позове тетку да изађе, и да деда након тога баци бомбу...
Да не буде да претерујем, могу да потврдим из ближе прошлости (с опроштењем на детаљима)...Мој отац каже: "мени је проблем да убијем човека, све док не решим то...кад решим ту дилему , није ми проблем"...1995те, добио сам кредит за прву годину студија у Братислави (око 3000 тадашњих марака), који је мој отац подигао у динарима, и заменио код уличних мењача девиза...међутим , пратила су га тројица који су добили дојаву од тог дилера девиза...сачекали су га у једној уској улици у Крагујевцу, и добио је ударац "боксом" у главу...Пошто је био на земљи, видео је човека над њим са минђушом на уху, а то га је јако иритирало иначе...ишчупао му је уво, другог је обалио и скакао по њему док му није изломио ребра, а трећи је побегао (епилог је сазнао у болници, пошто је отишао на ушивање , где су му лекари рекли како су остали прошли, званично)...Мој отац је дошао кући, са посеченим лицем, али је спасио моју прву годину студија! Па да ништа сем тога није направио, и сем тога што ме је направио, зар је мало? Хоћу да кажем, да све ово није претеривање што се тиче намере мог деде поводом отмице, имамо тај ген, али ја сам миран у односу на њих (нисам се тукао никада, осим када сам као клинац разбио циглу комшији о главу, то је можда тај генетски траг :) ) Али ми смо душе од људи, осим према нељудима :)
« Последња измена: Јануар 01, 2021, 05:59:54 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Отмица невесте
« Одговор #17 послато: Јануар 01, 2021, 07:48:30 пре подне »

Баба је побегла "за деду". Није то било неко велико бежање. Вероватније је да се само једног дана није вратила кући.


Ја заправо никада нисам сазнала шта се тачно догодило јер ме то није занимало за њихових живота

Мој деда није био тип човека да "отима" девојку!
Али је имао два опасна брата и једног добрицу!

Значи имао је  "људство" у својој породици да изведе акцију.

Лично мислим да је било две врсте отмица девојака: отмица девојке без њене воље и сагласности и отмица девојке уз њену вољу и сагласност.

Прва врста отмице је права отмица и представљала је кривично дело.

Друга врста отмице је спашавала младу пред родитељима у смислу да као "није их она оставила'" него је "отета" од младожење, а често је и та отмица била ризична ако се породице младе и младожење нису волеле, у случају малолетства младе, када је млада јединица па одлазак од родитеља "затвара" кућу, различитих вера и др.


Ако се говорило да је млада "побегла" код младожење (код мог оца се каже "побегла за младожењу") то је спашавало младожењу пред законом и пред младиним оцем.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Отмица невесте
« Одговор #18 послато: Јануар 01, 2021, 11:20:24 пре подне »
Да не буде да претерујем, могу да потврдим из ближе прошлости (с опроштењем на детаљима)...Мој отац каже: "мени је проблем да убијем човека, све док не решим то...кад решим ту дилему , није ми проблем"...1995те, добио сам кредит за прву годину студија у Братислави (око 3000 тадашњих марака), који је мој отац подигао у динарима, и заменио код уличних мењача девиза...међутим , пратила су га тројица који су добили дојаву од тог дилера девиза...сачекали су га у једној уској улици у Крагујевцу, и добио је ударац "боксом" у главу...Пошто је био на земљи, видео је човека над њим са минђушом на уху, а то га је јако иритирало иначе...ишчупао му је уво, другог је обалио и скакао по њему док му није изломио ребра, а трећи је побегао (епилог је сазнао у болници, пошто је отишао на ушивање , где су му лекари рекли како су остали прошли, званично)...Мој отац је дошао кући, са посеченим лицем, али је спасио моју прву годину студија! Па да ништа сем тога није направио, и сем тога што ме је направио, зар је мало? Хоћу да кажем, да све ово није претеривање што се тиче намере мог деде поводом отмице, имамо тај ген, али ја сам миран у односу на њих (нисам се тукао никада, осим када сам као клинац разбио циглу комшији о главу, то је можда тај генетски траг :) ) Али ми смо душе од људи, осим према нељудима :)

Ау, богами у твом случају би било интересантно испитати да ли носиш тзв. "ратнички ген" (warrior gene). Постоји тај специфичан тест на Family Tree DNA ;)

https://www.familytreedna.com/landing/warrior-gene.aspx


Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Отмица невесте
« Одговор #19 послато: Јануар 01, 2021, 02:33:39 поподне »
Ау, богами у твом случају би било интересантно испитати да ли носиш тзв. "ратнички ген" (warrior gene). Постоји тај специфичан тест на Family Tree DNA ;)

https://www.familytreedna.com/landing/warrior-gene.aspx
Моји имају то у себи, ја сам више миран и повучен... Ко ме зна, мене не може да повеже са нечим оваквим, склањао сам се увек од сукоба (мада, ово је заиста била екстремна ситуација и човек се ту бори за себе и своје не мислећи шта ће бити на крају). Али некад се запитам колико носим од њих, па кад бих гледао тај неки аспект, рекао бих да није много :) (али ко зна, можда "чучи" негде тај део)...Спољни утисак је занимљив, то сам имао прилике да видим код мог друга из средње школе, који је тако добра природа, благ, као "девојчица". После средње школе је упосао за подофиције, отишао на Кошаре, спасио је 12 наших војника од Албанаца, познат је под надимком водник "Пламен"...никада пре тога не бих рекао да је способан за неке подвиге у рату, а човек је реално јунак...Па смо се видели на годишњици матуре пре неколико година, завршили на приватној журци и онда гледам човека поред себе, и опет ми не иде у главу да је он, наш Томица Рачић, чувени "Пламен"...Не зато што бих сумњао да је то он, него таква мирна и добра природа, која воли да запева Драгану Мирковић, да је правио подвиге у рату (ето, то чучи у њему, што ми у музичкој нисмо могли да видимо, него само његови војници на караули и Албанци :) )
« Последња измена: Јануар 01, 2021, 02:43:39 поподне ДушанВучко »