ЈАЈЕ - УНИВЕРЗАЛНИ СИМБОЛ ИЗВОРИШТА ЖИВОТА
Јаје је симбол ускршњих празника свуда у свету. Том приликом јаја се боје у различите боје, исцртавају или украшавају на друге начине, а све у част прослављања његове симболике.
Пре него што је јаје повезано са Ускрсом, било је поштовано за време пролећних фестивала и светковина.
Јаје је клица свега створеног. Универзални симбол - васељенско јаје, представља животни принцип. То је недиференцираност свеукупности и потенцијалност,. Симбол је праисконског света хаоса. То је велика округлина у којој је свемир. У њему је скривено исходиште и мистерија бића, васељенско време и простор, почетак, утроба, све што постоји у заметку, прародитељи, савршено стање сједињених супротности. У хришћанској традицији - симбол ускрснућа, поновног стварања и наде.
Јаје са заметком из кога ће се развити свет је универзалан симбол. Мишљење да је свет настао из јајета је заједничко Келтима, Грцима, Египћанима, Феничанима, Канаанцима, Тибетанцима, Индијцима, Вијетнамцима, Кинезима, Јапанцима, становницима Сибира и Индонезије и многим другим народима. Процес стварања света попримио је међутим различите облике; келтско змијско јаје, јаје које је испљунуо египатски Кнеф, или кинески змај – слике су света који је створила Реч.
Понегде из јајета настаје први човек, на пример Пан Гу. Неки други кинески јунаци рођени су после из јајета које је оплодило сунце. Још чешће се космичко јаје, на површини првобитних вода из којих је настало, дели на две половине од којих настаје небо и земља: то је поларизација Андрогина. Индијски Брамâнда дели се на две полулопте, златну и сребрну; из Лединог јајета рађају се два Диоскура с полулоптама на глави; кинески јин-јанг, поларизација првобитног јединства, исто је такав симбол са своје две половине, црном и белом.
Јаје је првобитна стварност која садржи мноштво бића у заметку. За Египћане је персонификација првобитног океана, чиста вода с клицама света у ишчекивању. Из тог јајета изашао је бог који је средио хаос обликујући различита бића. Бог Кнум, који је изашао из тог океана и из првобитног јајета, израдио је, као грнчар, јаја или ембрионе живота. У старом Египту је било више космогонија. Према оној из Хермополиса, првобитно јаје је Керехет, заштитница животних сила људске врсте. У другим предањима је такву улогу имао први велики лотос, који заблиста кад се у зору отвори на површини муља у делти. И само је сунце настало из чудесне клице у мајци-јајету.
У Индији, јаје је настало из небића и створило елементе. У почетку беше само не-биће. Из њега настаде биће. Оно нарасте и постаде јаје. Оно мироваше годину дана и онда се распукну. Појавише се два дела љуске: један сребрни и један златни. Онај сребрни, то је земља, онај златни, то је небо. Оно што беше спољна опна, то су планине; оно што беше унутрашња опна, то су облаци и магла; оно што беху жиле, то су реке; оно што беше вода у мехуру, то је океан.
У кинеским предањима, пре поделе на небо и земљу, хаос је имао облик кокошјег јајета. Кад је протекло 18.000 година, отворило се јаје хаос: од тешких елемената настала је земља (јин); од лаганих и чистих настало је небо (јанг). Простор који их је раздвајао повећавао се из дана у дан. Кад је прошло још 18.000 година, Пан Гу је измерио удаљеност неба од земље. Према теорији Хунтиан, свет је као големо јаје усправљен на свом дужем промеру. Небо и звезде су у унутрашњем и горњем делу љуске; земља је жуманце што плива усред првобитног океана који ипуњава дно јајета. Периодичним гибањем тог океана настају годишња доба.
Главни украс великог храма Инка у Куску, била је златна плочица овалног облика, са сликом сунца с једне стране, и сликом месеца с друге стране. Постоји више космолошких митова које су их у Перуу забележили први шпански летописци, а међу њима и овај: Јунак створитељ моли свога оца, Сунце, да створи људе како би настанили свет. Онај шаље на земљу три јајета. Из првог јајета – златног – настаће достојанственици; из другог јајета – сребрног – настаће њихове жене; из трећег јајета – бакреног – настаће народ. Према другој варијанти, та три јајета падају с неба након потопа.
Мит о космичком Јајету налазимо на Малија. Оно је првобитни Дух настао усред звучне вибрације. Облик је добило ковитлањем, згушњавало се, постепено се одвајало од вибрације, надувавало се, тутњало, лебдело у простору, уздигло се и распрснуло испуштајући двадесет и два основна елемента, настала у њему, која претходе стварању распоређеном у двадесет и две категорије.
У Финској, Девица, богиња вода, изронила је, пре постанка времена, својим коленом на површину првобитних вода. Патка (господар ваздуха) одложила је на њега седам јаја, шест златних и једно гвоздено. Девица је заронила и јаја су се разбила у првобитним водама: Сви делићи се претворише у лоше и добро:
од доњег дела љуске настаде небески свод, од горњег дела жуманцета настаде блиставо сунце, од донег дела беланцета настаде сјајни месец, од делова љуске с пегама настадоше звезде, од тамних делова љуске настадоше облаци ваздуха и онда је почело тећи време...
У склопу свих тих космогонија јаје има улогу слике-обрасца свеукупности. Оно се најчешће појављује после хаоса, као принцип реда. Све разлике потичу из њега, а не из безобличне магме на почетку времена. Мада јаје никада није прво, оно је симбол првих диференцијација. Космичко и првобитно јаје је једно, али обухвата небо и земљу, доње и горње воде; у својој јединственој свеукупности садржи мноштво виртуелног.
Јаје је и један од симбола периодичне обнове природе: ускршња обојена јаја. Оно је илустрација мита о периодичном стварању. Јаје потврђује ускрснуће које није рођење него повратак, понављање. Очито је да јаје симболизује поновно рођење и обнављање; али, према најстаријим сведочанствима, јаје је, у почецима, заметак или првобитна стварност.
Јаје припада и симболизму сигурности, заједно с кућом, гнездом, шкољком, мајчинским крилом. Али, унутар шкољке, као и у симболичком крилу мајке, почиње игру дијалектика слободног и спутаног бића. Живот тежи за тим да се извуче из те слатке сигурности: пиле разбија мек и топли омотач. Јаје постаје симбол унутрашњих сукоба између грађанина жељног удобности и пустолова заљубљеног у изазов, између тежње за екстраверзијом и тежње за интроверзијом. Као и у космогонијама, психичко јаје обухвата небо и земљу, све клице добра и зла, па и закон непрестаних рођења и процвата личности.
Јаје мудраца, у алхемији, такође се повезује с појмом клице, али клице духовног живота. Као постојбина света, оно крије у својој љусци животне елементе као што херметички затворена посуда садржи компост дела.
Симболизам јајета изражава се и у мање директним сликама, као што је јајолико камење (Кибелин камен), полулоптасти део ступе који се и зове анда (јаје). Та кула, ступа, садржи клицу, семе живота. Јаје се у том смислу може придружити симболима као што су шкољка, пећина, срце, пупак, средишта света, почеци простора и времена.
Лежење јаја и седење на јајету имају по себи симболично значење. Кокошка која седи на јајима је у будистичким сектама симбол концетрације духа и њене моћи да оплођује дух. Теоријско учење, сасвим спољно, Чуанг Це упоређује с неплодним јајетом, јајетом без заметка. Сколастици су се питали што је пре, кокош или јаје:
“Јаје је у кокоши, кокош у јајету”, одговара Силезиус.
Литература:
Ф. Гуиранд - Ј. Сцхмидт, МИТОВИ И МИТОЛОГИЈА
Ј.Цхевалиер - А.Гхеербрант, РЕЧНИК СИМБОЛА
УСКРС – ЗАШТО ЈАЈЕ?
Јаје је симбол ускршњих празника свуда у свету. Том приликом јаја се боје у различите боје, исцртавају или украшавају на друге начине, а све у част прослављања његове симболике.
Пре него што је јаје повезано са Ускрсом, било је поштовано за време пролећних фестивала и светковина. Римљани, Гали, Кинези, Египћани и Персијанци поштовали су јаје као симбол космоса. Од прастарих времена, они су бојили јаја, размењивали их и даровали. У паганским временима јаје је представљало поновно рођење земље. Дугачкој и тешкој зими дошао је крај и земља је поново почела да се буди и цвета. Све то подсећа на јаје, које означава нови живот. Зато се и веровало да јаје има специјалне моћи. Са доласком хришћанства, јаје није остало само симбол поновног рађања природе већ је постало и симбол поновног рађања човека.
Традиција бојења и украшавања јаја настала је у Енглеској у средњем веку. Један од записа из времена Едварда И, из 1290. године, говори да је у једном домаћинству офарбано чак 4.500 јаја за ускршње поклоне.
Најчувенија и свакако најлепше украшена јаја су Фабержеова јаја. Прво његово јаје било је уствари јаје у јајету. Спољашња љуска била је бела и украшена брилијантима. Она се отварала и откривала мање златно јаје у унутрашњости. Мање јаје је такође могло да се отвори, а унутра се налазило златно пиле и реплика царске круне.
Дизајнери јаја верују у његову симболику и славе га правећи невероватне уметничке предмете. При том користе цвеће или листиће, перје, накит и елегантне тканине, а све то да би јаја украсили на највеличанственије начине. Иако је данас ипак нестала сва мистерија повезана са јајима, остало је његово симболично значење. Уметници широм света настављају да у духу старе традиције обожавају баш - јаје.
Литература:
Ф. Гуиранд - Ј. Сцхмидт, МИТОВИ И МИТОЛОГИЈА
Ј.Цхевалиер - А.Гхеербрант, РЕЧНИК СИМБОЛА
ВАСКРСНИ ПОНЕДЕЉАК – ДРУГИ ДАН УСКРСА
Други дан Ускрса назива се ’’водени понедељак’’, а читава недеља после Ускрса назива се ’’Водена недеља’’. Неки је називају и Томина недеља, јер се седмог дана по Ускрсу у цркви држи помен светом апостолу Томи.
За други дан Ускрса то јест за Водени понедељак везани су одређени обичаји, као и забране одређених послова. Забране су важне како за Водени понедељак тако и за читаву недељу Ускрса и Малог ускрса.
Најважнији обичајни елементи везани за други дан Ускрса су: култ мртвих, то јест излазак и посећивање гробља, поливање девојака, ношење колача куму и удатој кћери, као и прикупљање ускршњих дарова од стране чувара Христовог гроба у цркви.
Поливање девојака
Један од карактеристичних обичаја везан за други и трећи дан Ускрса је поливање девојака водом од стране момака, као и обрнуто.
У многим селима Војводине очувао се све до савремених дана обичај да другог дана Ускрса момци, свечано обучени, иду у девојачке куће и поливају девојке и младе жене. Имућнији момци су обично ишли у окићеном фијакеру. То су такозвани поливачи. У неким селима поливање је било везано за Ђурђевдан, али је било и села да је обичај поливања и о Ускрсу и о Ђурђевдану углавном остао непознат све до данас (Буђановци, Ривица, Купиново, Деч, Радојево, Банатска Суботица, Старчево и друга).
Обичај поливања још је и данас остао очуван у селима северне Бачке. У северној Бачкој поливачи добијају ускршњи колач и јаја. У прошлости су колаче, које добијају од девојака после поливања, носили обешене о штапу, тако да су по томе знали колико су девојака полили. У неким селима Баната поливали су само оне чланове у породици који другог дана Ускрса нису били на јутрењу у цркви, а то су чинили да би година била кишовита и плодна.
У фрушкогорским селима на други дан Ускрса десетина људи „поливача“ су у поливање ишли колима. На колима су носили буре за вино. Ишли су од куће до куће и у свакој кући добијали „поливачки колач“, сланине, сира, јаја, меса, а што добију вина сипали су у буре. Вино је њихово, а све друго продавали су лицитацијом, а новац су давали цркви. У Чалми (Срем), ако девојка стави у прозор флашу с пићем (вином), била је поштеђена поливања, јер је то био знак момцима „поливачима“ да ће бити почашћени у девојачкој кући и без поливања девојке. Често је поливање трајало читав дан другог дана Ускрса. У Жарковцу (Бачка) момци, кад улазе у кућу да поливају девојку, певају:
„Устај цуро па сукњу навлачи,
Ево иду теби поливачи...“
А у Срему (Ердевик) су певали:
„Иде Ускрс, иде жеља жива,
Иде лола да те исполива...“
Извор:
Др Мила Босић: Годишњи обичаји Срба у Војводини
За СРПСКУ ТЕЛЕВИЗИЈУ приредила: Надица Јанић