Форум - Порекло
Вјера и култура Срба => Традиционална култура => Народни обичаји => Тему започео: Equinox Септембар 11, 2017, 02:42:19 поподне
-
Један обичај који се до пре тридесетак година одржао у мом роду јесте специфичан али знам да није изолован случај и да се јавља код још неких родова у других крајевима.
Наиме, у мом роду је сигурно више стотина гиодина владао обичај да се „кумство“ држи унутар рода. Шта то у практичном смислу значи – децу су „држале“ или су им кумовале тетке које су рођене у роду а сведоци су на венчањима (мушких припадника рода) били тетке и/или ујаци.
Дакле, ни један „екстерни“ род нам није кумовао док смо ми кумовали и кумујемо другим родовима и то су најчешће стара, вишевековна кумства.
Када сам размишљао о овом обичају, прво што ми је пало на памет јесте да би могао бити реакција на околности које су владале у верски мешовитим срединама. Међутим, подробнијим размишљањем сам установио да је мој род бар последњих 300 година живео у срединама у којима су итекако доминирали Срби православне вероисповести што ме је поново довело до изворном питања о пореклу и смислу овог обичаја и његовој распрострањености.
Уколико неко од чланова има неких имформација или сличан обичај, молио бих да га подели да овој теми.
Иначе, овај обичај је присутан код појединих родова у Топлици који су досељени из Гоњег Ибра, на потезу од Лепосавића до Рашке
-
Овај обичај постајао је и у мојој фамилији. Нпр. моју мајку и њену браћу крстиле су њихове тетке, тј. биле су им куме. Мојој тетки по оцу је кума била њена прабаба. Мом прадеди и прабаби је кум на венчању био прадедин брат од стрица. Он је био и венчани кум и прадедином рођеној браћи. Иначе, ради се о Поморављу које није етнички мешовита средина.
-
Meнe je тeткa кpcтилa, aли мajчинa cecтpa. Инaчe je кoд мajчинe poдбинe тo биo oбичaj. Cлaвe Mpaтиндaн и xг je R1b-U106, пa ce мoждa нeштo нa ocнoву тoгa мoжe зaкључити.
-
Meнe je тeткa кpcтилa, aли мajчинa cecтpa. Инaчe je кoд мajчинe poдбинe тo биo oбичaj. Cлaвe Mpaтиндaн и xг je R1b-U106, пa ce мoждa нeштo нa ocнoву тoгa мoжe зaкључити.
Од тебе ме, Милоше, ово није ни мало изненадило 😁
Јел знаш можда колико је чест обичај данас?
Овај обичај постајао је и у мојој фамилији. Нпр. моју мајку и њену браћу крстиле су њихове тетке, тј. биле су им куме. Мојој тетки по оцу је кума била њена прабаба. Мом прадеди и прабаби је кум на венчању био прадедин брат од стрица. Он је био и венчани кум и прадедином рођеној браћи. Иначе, ради се о Поморављу које није етнички мешовита средина.
Етнички није мешовита средина, Дробњак, али сам сигуран да постоји нека културолошка разлика тог конкретног краја или уже средине у односу на остатак Поморавља. О којом делу се ради?
Мене, оца и брата је у истој води крстила очева тетка, која му је заједно са његовим ујаком била сведок на венчању. Тетке ми је држала иста та тетка која држала и мене а моја баба, очева мајка је држала све своје братанце и братанице. И тако даље...
-
Kod Nemaca ali i kod Rusa ovo je sasvim uobičajeno.
-
Етнички није мешовита средина, Дробњак, али сам сигуран да постоји нека културолошка разлика тог конкретног краја или уже средине у односу на остатак Поморавља. О којом делу се ради?
Ради се о околини Јагодине и Ћуприје. Не знам колико је то учестало. Има таквих примера и у Дробњаку. Моја прабаба је крстила свог сестрића. Он ју је увек заво "кумо" а никада тетка. Ми се и данас са њима држимо прво као са кумовима а после као са родбином. Мислим да у Дробњаку то има неке везе са смртношћу деце. Бар сам тако ја схватио деду. Није ни он сигуран.
-
Ово је код нас непознато. Нешто најсличније је кад се мушкарац коме је прва жена умрла, жени други пут, он често зове бившег шуру за кума да би се пријатељство сачувало. У нас су и сада актуелна древна кумства, мада се то полако губи.
-
Из ове занимљиве теме само треба бити опрезан и уклонити слој "обичаја" крштавања из времена комунизма, јер знам више примера оваквог "ендогеног" кумства када су бабе кришом крштавале унуке исл, а кумови су били неки ближи сродници.
Иначе, у мом крају у Западној Србији није ми познато да је било "ендогеног" кумства, што не значи да га није било.
-
Из ове занимљиве теме само треба бити опрезан и уклонити слој "обичаја" крштавања из времена комунизма, јер знам више примера оваквог "ендогеног" кумства када су бабе кришом крштавале унуке исл, а кумови су били неки ближи сродници.
Иначе, у мом крају у Западној Србији није ми познато да је било "ендогеног" кумства, што не значи да га није било.
Тачно, у западној Србији нека кумства између двеју породица знају бити јако стара, на пример неки од Глишића из Брђана код Г. Милановца су још увек кумови са фамилијом Гавриловић из Горобиља код Пожеге, то кумство траје више од 200. година сигурно.
-
Од тебе ме, Милоше, ово није ни мало изненадило 😁
Јел знаш можда колико је чест обичај данас?
Вpлo чecт биo у пpoшлocти и тo блиcкoj... Бpaћу oд cтpичeвa cвe кpcтилe тeткe, дpугa бpaћa oд cтpичeвa, уjaци... Дaнac je тo peђe.
-
Из ове занимљиве теме само треба бити опрезан и уклонити слој "обичаја" крштавања из времена комунизма, јер знам више примера оваквог "ендогеног" кумства када су бабе кришом крштавале унуке исл, а кумови су били неки ближи сродници.
Иначе, у мом крају у Западној Србији није ми познато да је било "ендогеног" кумства, што не значи да га није било.
Дa, имa и тoгa, aли знaм дa je дeдa кpштeн 1912. oд cтpaнe уjaкa. Taкo дa ce мoждa тo пpeнeлo joш oд туpcкoг пepиoдa, збoг cтpaxa, кao и у кoмунизму. Taкoђe и cлaвљeњe cлaвe уoчи cлaвe, кoje пpaктикуjeмo и дaнac, мoжe бити из иcтoг paзлoгa.
-
Ово је код нас непознато. Нешто најсличније је кад се мушкарац коме је прва жена умрла, жени други пут, он често зове бившег шуру за кума да би се пријатељство сачувало. У нас су и сада актуелна древна кумства, мада се то полако губи.
Код мене с прошлом генерацијом нестало то древно кумство. Мој отац има синове, а кум нема већ има само ћерку.
Дакле, ја ћу морати тражити новог кума, јер је код нас "непојмљиво" да неко има женског кума.
-
Код мене с прошлом генерацијом нестало то древно кумство. Мој отац има синове, а кум нема већ има само ћерку.
Дакле, ја ћу морати тражити новог кума, јер је код нас "непојмљиво" да неко има женског кума.
Код мене у фамилији је кумство било обавезно одржати, ако треба и по женској линији. Тако је у мојој грани кумство било у рукама Петровића од прве половине 19. века, да би пред Други светски рат "прешло" на друго презиме, удајом куме која је била једини наследник у тој грани.
-
Код мене у фамилији је кумство било обавезно одржати, ако треба и по женској линији. Тако је у мојој грани кумство било у рукама Петровића од прве половине 19. века, да би пред Други светски рат "прешло" на друго презиме, удајом куме која је била једини наследник у тој грани.
Код мене ни то не би било могуће, јер је кумица још дете. :)
-
Један обичај који се до пре тридесетак година одржао у мом роду јесте специфичан али знам да није изолован случај и да се јавља код још неких родова у других крајевима.
Наиме, у мом роду је сигурно више стотина гиодина владао обичај да се „кумство“ држи унутар рода. Шта то у практичном смислу значи – децу су „држале“ или су им кумовале тетке које су рођене у роду а сведоци су на венчањима (мушких припадника рода) били тетке и/или ујаци.
Дакле, ни један „екстерни“ род нам није кумовао док смо ми кумовали и кумујемо другим родовима и то су најчешће стара, вишевековна кумства.
Када сам размишљао о овом обичају, прво што ми је пало на памет јесте да би могао бити реакција на околности које су владале у верски мешовитим срединама. Међутим, подробнијим размишљањем сам установио да је мој род бар последњих 300 година живео у срединама у којима су итекако доминирали Срби православне вероисповести што ме је поново довело до изворном питања о пореклу и смислу овог обичаја и његовој распрострањености.
Уколико неко од чланова има неких имформација или сличан обичај, молио бих да га подели да овој теми.
Иначе, овај обичај је присутан код појединих родова у Топлици који су досељени из Гоњег Ибра, на потезу од Лепосавића до Рашке
Синоћ сам се након више година видео са једним бившим колегом и пријатељем из Америке који припада другој генерацији исељеника са југа Италије који су се родили у Њујорку и из радозналости сам га питао о њиховим обичајима око кумства и морам дс признам да ме је помало изнендало да је управо описао њихов традиционални обичај скоро идентично као у мојој првој поруци, с тим што код њих венчани кум, који је обично стриц, најчешће држи дете из брака. Код њих је врло честа појава да тетке крсте децу а исто тако ми је рекао да се дешава да старија браћа крсте млађу, када је веће разлика у годинама међу њима.
Искрено, мислим да обичаји слични овом немају баш много везе са конфесионалном припадношћу јер сам јуче чуо да српска православна црква не забрањује оваква кумства, мада их не подстиче и не гледа на њих најпозитивније.
Мислим да овај обичај пре има везе са неким локалним традиционалним веровањима која су интегрисана у хришћанске обичаје али би заиста било интересантно када би могло порекло овог обичаја да се локализује јер би нам вероватно указало на правац из кога је дошло у поједине наше крајеве.
Не знам да ли овај обичај био присутан у приморској Далмацији?
-
Синоћ сам се након више година видео са једним бившим колегом и пријатељем из Америке који припада другој генерацији исељеника са југа Италије који су се родили у Њујорку и из радозналости сам га питао о њиховим обичајима око кумства и морам дс признам да ме је помало изнендало да је управо описао њихов традиционални обичај скоро идентично као у мојој првој поруци, с тим што код њих венчани кум, који је обично стриц, најчешће држи дете из брака. Код њих је врло честа појава да тетке крсте децу а исто тако ми је рекао да се дешава да старија браћа крсте млађу, када је веће разлика у годинама међу њима.
Искрено, мислим да обичаји слични овом немају баш много везе са конфесионалном припадношћу јер сам јуче чуо да српска православна црква не забрањује оваква кумства, мада их не подстиче и не гледа на њих најпозитивније.
Мислим да овај обичај пре има везе са неким локалним традиционалним веровањима која су интегрисана у хришћанске обичаје али би заиста било интересантно када би могло порекло овог обичаја да се локализује јер би нам вероватно указало на правац из кога је дошло у поједине наше крајеве.
Не знам да ли овај обичај био присутан у приморској Далмацији?
У јужној Далмацији међу Србима не постоји тај обичај. Интересантно је да је у прошлости било међуконфесионалних кумстава и то само да православац кумује католичком дјетету. Тако су чланови мајчине породице Брстина у неким случајевима кумовали католичкој дјеци из породица Крешић, Иванковић и Јурковић. Натјерао си ме да претресем Протоколе крштених и нашао сам један случај ендогамног кумства, гдје је баба држала унуче на крсту али 1952. године. Напомена стоји да је крштење обављено у кући.
Заборавио сам напоменути да је отац дјетета био велики партијаш и ауторитет у општини, али изгледа да је баба била ауторитет у кући.
-
У мојој породици је "по старом" на крштењу дете "држала" женска особа из ближе фамилије, пожељно тетка или сестра од тетке.
У питању је лева страна Ибра, обронци Рогозне. Исти обичај је био и у матици мојих Рајовића, Жуњевиће (условно је и то Рогозна).
Верујем да је тај обичај свеприсутан на целој Рогозни и у Ибарском Колашину
-
У јужној Далмацији међу Србима не постоји тај обичај. Интересантно је да је у прошлости било међуконфесионалних кумстава и то само да православац кумује католичком дјетету. Тако су чланови мајчине породице Брстина у неким случајевима кумовали католичкој дјеци из породица Крешић, Иванковић и Јурковић. Натјерао си ме да претресем Протоколе крштених и нашао сам један случај ендогамног кумства, гдје је баба држала унуче на крсту али 1952. године. Напомена стоји да је крштење обављено у кући.
Заборавио сам напоменути да је отац дјетета био велики партијаш и ауторитет у општини, али изгледа да је баба била ауторитет у кући.
Мени је занимљиво да се данас у Војводини правила за међуконфесионална кумства код православних венчања и крштења разликују од парохије до парохије. Негде траже да кум буде крштени православац а на другом месту је добољно само да је крштен. Чак знам за случајеве где су и некрштени атеисти кумовали на крштењу детета. Због тога се дешава да људи за обред венчања или крштења иду у друго место ако им је кум нпр. католик.
-
У јужној Далмацији међу Србима не постоји тај обичај. Интересантно је да је у прошлости било међуконфесионалних кумстава и то само да православац кумује католичком дјетету. Тако су чланови мајчине породице Брстина у неким случајевима кумовали католичкој дјеци из породица Крешић, Иванковић и Јурковић.
Да ли знаш је ли ово био изолован случај или је постојао обичај да православни кумују католицима у твом крају? Опрости, о коме се тачно месту ради мада претпостављам да би могло бити дубровачко залеђе по роду твоје мајке?
-
Да ли знаш је ли ово био изолован случај или је постојао обичај да православни кумују католицима у твом крају? Опрости, о коме се тачно месту ради мада претпостављам да би могло бити дубровачко залеђе по роду твоје мајке?
Да може се рећи да је то дубровачко залеђе. Село Глушци код Метковића, мада је мој ђед са друге стране границе у Херцеговини. Није чест случај али дешавало се, као што су се и дешавали мјешани бракови. Католици из дубровачког залеђа су били мало нетипични католици, са крсним славама, са доста српских односно народних имена. У метковским матицама је у првој половини 18 вијека забилјежено да православни кумују католицима.
-
Мени је занимљиво да се данас у Војводини правила за међуконфесионална кумства код православних венчања и крштења разликују од парохије до парохије. Негде траже да кум буде крштени православац а на другом месту је добољно само да је крштен. Чак знам за случајеве где су и некрштени атеисти кумовали на крштењу детета. Због тога се дешава да људи за обред венчања или крштења иду у друго место ако им је кум нпр. католик.
Данас ће ће свештеници у Херцеговини вјенчати младоежењу католика без преласка на православље. Остало није дозвољено. Значи нема католика кумова, млада се мора покрстити, кум може бити само крштени православац.
-
Данас ће ће свештеници у Херцеговини вјенчати младоежењу католика без преласка на православље. Остало није дозвољено. Значи нема католика кумова, млада се мора покрстити, кум може бити само крштени православац.
Чек мало. Значи, младожења који се жени може бити католик у православној цркви на православном венчању, али кум не може?
Ово ми није баш најјасније.
-
Чек мало. Значи, младожења који се жени може бити католик у православној цркви на православном венчању, али кум не може?
Ово ми није баш најјасније.
Тачно сам знао да ће неко реаговати. Врло прозаичан разлог. Срба је у долини Неретве мало и тако се деси да наша дјевојка нађе момка Хрвата и они желе да се вјенчају у католичкој цркви. Међутим када тамо дођу, свештеник одбије да вјенча младу Српкињу ако се не покрсти, јер тако захтјева садашњи мостарски бискуп. Код неких дјевојака проради инат, па не желе да се покрсте а то искористе наши свештеници и вјенчају их у православној цркви.
-
Да може се рећи да је то дубровачко залеђе. Село Глушци код Метковића, мада је мој ђед са друге стране границе у Херцеговини. Није чест случај али дешавало се, као што су се и дешавали мјешани бракови. Католици из дубровачког залеђа су били мало нетипични католици, са крсним славама, са доста српских односно народних имена. У метковским матицама је у првој половини 18 вијека забилјежено да православни кумују католицима.
Жив ми био! На једној другој теми смо се дотакли питања Домановића, којих има на Копаонику и у Шумадији. И једни и други славе Св. Враче али имају различито предање о пореклу. Шумадијски Домановићи, по предању вуку корене из Старог Влаха док исти на Копаонику, тврде да су у 18. веку досељени из Домановића код Пребиловаца. Сад, Дедијер је забележио само један православни род у Домановићима са другим славом, мислим да се зову Зелениковићи, ја ја сам негде у литератури и то скорашњој наишао на род, чини ми се Мирковића, који су у Пребиловце досељени из околине Стоца, а који славе ту славу, иначе ретку славу у Херцеговини данас.
Поред њих сам наишао још на Мисите у Кијев Долу и Драпиће са Пожарног.
Да ли случајно знаш за ове родове и нешто више о њима? Било би посебно занимљиво тестирати Мисите јер се сматрају за староседеоце и немају никаквог предања о даљем пореклу. Чини ми се да има још два три рода у Кијев Долу са истом славом...
-
Да ли случајно знаш за ове родове и нешто више о њима? Било би посебно занимљиво тестирати Мисите јер се сматрају за староседеоце и немају никаквог предања о даљем пореклу. Чини ми се да има још два три рода у Кијев Долу са истом славом...
Misite nemaju predaju o doseljavanju, ali su prilično sigurno doseljenici u Kijev Do i to ne tako davni. Doseljeni su poslije 1733. godine, jer biskupski izvještanji Trebinjskih biskupa 1620-1733. u Kijevu Dole ne nalaze pravoslavnog stanovništva.
S druge strane, u dubrovačkim izvorima imamo spomen Damjana Petrovog Misite iz Šćenova Dola 1682. Iste godine se spominje isti Damjan, ali ovaj put piše da je iz Slivnice. Ne mogu naći da u tim selima Obren Đurić-Kozić spominje Misite, ali i austrijske i jugoslavenske topografske karte tu prikazuju topinim Misite.
U svakom slučaju, ja sam prilično siguran da su Misite iz tog kraja par kilometara jugoistočno od Kijeva Dola doselili u sam Kijev Do.
(https://s26.postimg.org/z9wy2ieeh/image.jpg)
(https://s26.postimg.org/q3enf8961/image.jpg)
-
A sad vidim zašto ih Đurić-Kozić ne spominje. Nije obrađivao taj kraj. U Čopicama je 1991. bilo Misita.
-
Мисите су живјели у Будим Долу, одмах уз село Завалу. Има их одавно и у Тасовчићима.. Драпићи су готово сигурно власи Бобани.
-
И да! Заборивих иако није толико битно. Мајка Војислава Шешељаа је од Мисита.
-
A sad vidim zašto ih Đurić-Kozić ne spominje. Nije obrađivao taj kraj. U Čopicama je 1991. bilo Misita.
Обрен Козић био је парох у Горњем Храсну и умро је 1906. после дуге борбе са туберколозом. Очито је преузео задатак да за Дедијера обради Љубиње и Попово, али није до краја извршио наум.