Одакле су се Срби досељавали на Власину и шта су уствари шопови?

[сɣнце]

Другим речима, ако је веза Сапеи-Шопи тачна онда може да се каже да је у периоду од 55. год. п.н.е. до 46 год. н.е. на територији Тракије постојало Шопско краљевство.
То би било последње трачко краљевство а престало је да постоји након освајања од стране Рима.

Мени не делује немогуће да су делови народа у тим областима сачували пре-римски идентитет називајући себе именом везаним за последње трачко краљевство. Знали су да нису Римљани.

И нек ме неко упозори ако мисли да сам претерао.

У извјестној мјери је нетачно називати краљевством видове владавин које постојаху пређе Карла Великога. Тачније би било назвати то државом властодржца сапејскога племена.
Ради негодовања и недружнога односа домашних житељ к сапејскому угњетатељу и вјерованому издајнику трачскога рода не достоји просудити да су ти исти житељи сами себе тијем именом називали. Паче свега разумно је просудити да је реч о нарицању с вана, што ће рећ латински exonymus. Вјеројато ни Шопи сами себе тако не наричу, но је рјеч такође о нарицању с вана.
Што се дотиче сахрањења свјести ( lat. identitās) тежко је нешто твдо (lat. securus > rom. sigur) закључити. Да се замјетити, да род који изгуби језик, веројатно је толико никнуо и пао у својој подчињености, да се радије утопи у лик новога моћнога римскога дружства, које-што ради поспјешења својих изглед на успјех и благостање, које што ради стида.
Но све што ходи, оставља траг. У једној књизи љековитога биља из четврта вјека (писану већином латинским и грчским) њека имена дана су и на дачском и трачском језику. Биљка коју стари Словјени називају бьз, које је дало у русском боз, у пољском без, у бугарском бъз, у словеначском безег а у нашем базга, на трачском се називала зева. Је ли случајност да се у њеких наших крајевих поред базге рече и зова?

Дајем овдје извод из https://www.wikiwand.com/en/Thracian_language који пише да је њеки монах Теодосиј Кенориарх живући 423-529 свједочио да се бесски трачски говори јоште у монастиру на светој Синајској гори

The latest known use described by Symeon the Metaphrast in a biography of Saint Theodosius the Cenobiarch (423-529), where he claimed that Thracian language was spoken in a monastery, build on Mount Sinai just then, when Theodosius was there:[29] "There were four churches belonging to it, one for each of the three several nations of which his community was chiefly composed, each speaking a different language; the fourth was for the use of such as were in a state of penance, which those that recovered from their lunatic or possessed condition before-mentioned, were put into, and detained till they had expiated their fault. The nations into which his community was divided were the Greeks, which was by far the most numerous, and consisted of all those that came from any provinces of the empire; the Armenians, with whom were joined the Arabians and Persians; and, thirdly, the Bessi, who comprehended all the northern nations below Thrace, or all who used the Runic or Sclavonian tongue. Each nation sung the first part of the mass to the end of the gospel in their own church, but after the gospel all met in the church of the Greeks, where they celebrated the essential part of the sacrifice in Greek, and communicated all together..."

[сɣнце]

Као проблем у овој теорији видим то што се у изворима Сапеји јављају само под два имена - Сапеји и Сапаји. Чак и да претпоставимо да је "С" грчко-римска транслитерација од трачког "Ш" (мада нема никаквог начина да се то докаже, чак ни неких блиских аналогија које би говориле у прилог томе), опет остаје да се племе није називало Сопејима или Сопајима већ Сапејима и Сапајима; треба проверити у литератури историјске лингвистике да ли је претпостављени прелаз из "А" у "О" у првом слогу могућ у трачком, или можда у источнобалканском романском. Док се то не утврди, ова хипотеза је на врло климавим ногама...

Као проблем у овој теорији видим то што се у изворима Сапеји јављају само под два имена - Сапеји и Сапаји. Чак и да претпоставимо да је "С" грчко-римска транслитерација од трачког "Ш" (мада нема никаквог начина да се то докаже, чак ни неких блиских аналогија које би говориле у прилог томе), опет остаје да се племе није називало Сопејима или Сопајима већ Сапејима и Сапајима; треба проверити у литератури историјске лингвистике да ли је претпостављени прелаз из "А" у "О" у првом слогу могућ у трачком, или можда у источнобалканском романском. Док се то не утврди, ова хипотеза је на врло климавим ногама...

Частиви Вуче, да Грци нијесу способни иссловити гласа ш, јасно је тијем да у грчском језику не има писмена које би означило речени глас, те су сбиравши писмена за језик словјенски преподобни мудраци Кирил и Методиј многа писмена узели од писма грчскога, уистину све колико је годило, али Ш су узели из писма јеврејскога, наиме писме такоречено шин а пише се овако שִׁ. Препоручам о том страницу https://www.wikiwand.com/en/Shin_(letter)
Да грчски језик није способан иссловити гласа ш кријепи то да јеврејске ријечи садржеће ш вазда преписују с помоћу своје сигме, такорећ с. Ашур им је Асур, Шабат је сабатон, Шимон је Симеон итд. Није другојачиј ни латински; та и они не имају ш, паке су народ Швaбски записали Suebi.
У твом писму ( lat. textus) више написа ти, чудом се чудећи како из шап поста шоп. Частиви Вуче, да ти речем, да ти није лудо питање. Ваља сваку тачност тач у тач разложити, тако да се увиђа законитост и ваљано размишљање. Но убјеђујем те, да је то веома законита ствар да се кратак глас а претвори у о, а да дуг глас а остаје а. Ова законитост се је десила током 7 вијека у свијех словјенскијех језицих. Ту законитост видјет ћеш у ријечих родити и рађати, годити (у)гађати, сморити и смарати, сабрати но сбор, творити и тварати, твор и твар. Свако од зачрњених о постало је преображењем из краткога а, а гдје је а било дуго ту је а и остало. Јоште крепчи доказ дат ће ти називи старих римских мјест и тога у што су њих претворили Словјени.
Salinas Соли
Salona - Солин
Stagnum - Стон
Apsoros - Осор
Tragurium - Трогир
Catera - Котор

но гдје је глас а био дуг ту је и остао
Arba - Раб
Arsa - Рас
Pharos - Хвар

Исту законитост показују и назвања преточена из једнога језика у други.
Када су Словјени у Роман услишали ријеч canabis прво су је и говорили канабја а потом се премјенила у конобја, а најпоздје у конопља. Тако и acetum (квас) у оцат, catillum у котал, altarium у олтар итд.

[НиколаВук]

Частиви Вуче, да Грци нијесу способни иссловити гласа ш, јасно је тијем да у грчском језику не има писмена које би означило речени глас, те су сбиравши писмена за језик словјенски преподобни мудраци Кирил и Методиј многа писмена узели од писма грчскога, уистину све колико је годило, али Ш су узели из писма јеврејскога, наиме писме такоречено шин а пише се овако שִׁ. Препоручам о том страницу https://www.wikiwand.com/en/Shin_(letter)
Да грчски језик није способан иссловити гласа ш кријепи то да јеврејске ријечи садржеће ш вазда преписују с помоћу своје сигме, такорећ с. Ашур им је Асур, Шабат је сабатон, Шимон је Симеон итд. Није другојачиј ни латински; та и они не имају ш, паке су народ Швaбски записали Suebi.
У твом писму ( lat. textus) више написа ти, чудом се чудећи како из шап поста шоп. Частиви Вуче, да ти речем, да ти није лудо питање. Ваља сваку тачност тач у тач разложити, тако да се увиђа законитост и ваљано размишљање. Но убјеђујем те, да је то веома законита ствар да се кратак глас а претвори у о, а да дуг глас а остаје а. Ова законитост се је десила током 7 вијека у свијех словјенскијех језицих. Ту законитост видјет ћеш у ријечих родити и рађати, годити (у)гађати, сморити и смарати, сабрати но сбор, творити и тварати, твор и твар. Свако од зачрњених о постало је преображењем из краткога а, а гдје је а било дуго ту је а и остало. Јоште крепчи доказ дат ће ти називи старих римских мјест и тога у што су њих претворили Словјени.
Salinas Соли
Salona - Солин
Stagnum - Стон
Apsoros - Осор
Tragurium - Трогир
Catera - Котор

но гдје је глас а био дуг ту је и остао
Arba - Раб
Arsa - Рас
Pharos - Хвар

Исту законитост показују и назвања преточена из једнога језика у други.
Када су Словјени у Роман услишали ријеч canabis прво су је и говорили канабја а потом се премјенила у конобја, а најпоздје у конопља. Тако и acetum (квас) у оцат, catillum у котал, altarium у олтар итд.

Захваљујем на појашњењу. Нисам ја тврдио да Грци могу да изговоре глас "ш", знам да тај глас не постоји у њиховом језику и да када изговарају стране речи, увек "ш" изговарају као "с", па чак не могу ни "ч" да изговоре и исто га изговарају као "с" ("соколата"-чоколада), или "ж" као "з"; ја сам изразио сумњу да ли су Трачани име тог племена изговарали као Сапеји или Шапеји; не може се никако доказати да је почетно слово било "Ш", јер је остало записано само по грчком - са почетним "С", тако да ми можемо само основано да претпостављамо (на основу назива Шопа), али не можемо са потпуном сигурношћу рећи да је било тако, јер за то једноставно нема доказа.

Што се тиче кратког и дугог "а", да ли сте сигурни да је код Сапеја у питању било кратко, а не дуго "а"? Можете ли да наведете неки доказ у прилог ваше хипотезе?

[сɣнце]

Што се тиче кратког и дугог "а", да ли сте сигурни да је код Сапеја у питању било кратко, а не дуго "а"? Можете ли да наведете неки доказ у прилог ваше хипотезе?

Да, могу.
Запис Σαπαιοι се слови Сапéји (дифтонг αι се у грчском слови дугим ударним е). Дужином или ударењем тога слога разумије се собом краткост предидућега слога, јере у грчских ријечих само један слог је ударан, а остали безударни.
Сагледамо ли притчу с друге стране, упитавши како је морала гласити прасловјенска ријеч, која би више указаними законитостми језичнога развића дала ријеч Шоп, добуде се ништо друго до шапъ.
Наравно је да не достоји рећи, да се овај рассказ јавља тврдим рјешењем питања. Он пређе свега служи мном смишљеним и понуђеним могућим развојем. Једино што сам доказао је да са зрелишта језика реченому предлогу нема препрек. Ако које-кто понуди разумив разлог зашто би развој ријечи Шопи од Σαπαιοι био немогућ и невјеројатан, бити ћу рад да смо скупно начинили јоште један помак на путу к решењу слагалице. ... Кад већ рекох "помак", могли бисмо и њих обсудити.

[НиколаВук]

Да, могу.
Запис Σαπαιοι се слови Сапéји (дифтонг αι се у грчском слови дугим ударним е). Дужином или ударењем тога слога разумије се собом краткост предидућега слога, јере у грчских ријечих само један слог је ударан, а остали безударни.
Сагледамо ли притчу с друге стране, упитавши како је морала гласити прасловјенска ријеч, која би више указаними законитостми језичнога развића дала ријеч Шоп, добуде се ништо друго до шапъ.
Наравно је да не достоји рећи, да се овај рассказ јавља тврдим рјешењем питања. Он пређе свега служи мном смишљеним и понуђеним могућим развојем. Једино што сам доказао је да са зрелишта језика реченому предлогу нема препрек. Ако које-кто понуди разумив разлог зашто би развој ријечи Шопи од Σαπαιοι био немогућ и невјеројатан, бити ћу рад да смо скупно начинили јоште један помак на путу к решењу слагалице. ... Кад већ рекох "помак", могли бисмо и њих обсудити.

Хвала на разјашњењу. Овако објашњено, делује много утемељеније.

[Bane]

Запис Σαπαιοι се слови Сапéји (дифтонг αι се у грчском слови дугим ударним е). Дужином или ударењем тога слога разумије се собом краткост предидућега слога, јере у грчских ријечих само један слог је ударан, а остали безударни.
Сагледамо ли притчу с друге стране, упитавши како је морала гласити прасловјенска ријеч, која би више указаними законитостми језичнога развића дала ријеч Шоп, добуде се ништо друго до шапъ.

Свака част на познавању свих детаља које си навео на овој теми.

[Jug36]

Veoma zanimljiva tema i bilo bi steta da zamre. Ja sam poreklom od Sopova, moji su starinom dosli sa podrucja Vlasine iz sela Vucadelce u Pustu Reku. Oduvek me zanimalo njihovo poreklo i specificnost u odnosu na ostale Srbe. Inace vec sam na jednoj temi napomenuo da sam se testirao na 23andMe i dobio rezultat E-M5021, na YSEQ sam gadjao E-V13 panel ,poslao uzorak i cekam rezultate. Te neke latinske reci sam cuo puno puta od obe svoje babe i dedova, da li to jesu te reci ili samo slucajnost...ne verujem. Znale su reci, 'okam','oratim','kvo' a i baz su zvali i zovom i baz. Takodje su koristile jos neke reci koje su mi zvucale smesno ali kao rec 'nacve' i 'otoc' ili 'lojze'... Nemam nameru da omalovazavam nikog ali mi nekako kod Sopova odsutna ona karakteristika kao kod Dinaraca...narcisoiznost i hvalisanje,deluju mi previse skromni i ne govore o sebi u superlativima.Moj deda koji inace nikad nije zavrsio neke skole tvrdio je takodje da mi nismo dosli niotkud i da smo tu oduvek obitavali i da mu je to govorio jos njegov deda...

[vidoje 013]

Veoma zanimljiva tema i bilo bi steta da zamre. Ja sam poreklom od Sopova, moji su starinom dosli sa podrucja Vlasine iz sela Vucadelce u Pustu Reku. Oduvek me zanimalo njihovo poreklo i specificnost u odnosu na ostale Srbe. Inace vec sam na jednoj temi napomenuo da sam se testirao na 23andMe i dobio rezultat E-M5021, na YSEQ sam gadjao E-V13 panel ,poslao uzorak i cekam rezultate. Te neke latinske reci sam cuo puno puta od obe svoje babe i dedova, da li to jesu te reci ili samo slucajnost...ne verujem. Znale su reci, 'okam','oratim','kvo' a i baz su zvali i zovom i baz. Takodje su koristile jos neke reci koje su mi zvucale smesno ali kao rec 'nacve' i 'otoc' ili 'lojze'... Nemam nameru da omalovazavam nikog ali mi nekako kod Sopova odsutna ona karakteristika kao kod Dinaraca...narcisoiznost i hvalisanje,deluju mi previse skromni i ne govore o sebi u superlativima.Moj deda koji inace nikad nije zavrsio neke skole tvrdio je takodje da mi nismo dosli niotkud i da smo tu oduvek obitavali i da mu je to govorio jos njegov deda...

               
    Ни мени није намјера да неког омаловажавам, још мање да вријеђам.  Не спорим, да су динарци гласни. Има код њих нарцисоидности и хвалисања.  Ех, колико су људи из тих  крајева ( Власина и шире) нарцисоидни и хвалисави. Ништа мање од динараца. Можда, чак и више. Свакодневни примјери из живота досељеника у Јужни Банат, су ме у то увјерили и даље увјеравају. Довољно је погледати наш портал.

[vidoje 013]

 Југ36. гдје је граница између хвалисавости и лажи код  већине из тог краја.  Врање је даље од Власине. Позната је она : У Врање нема лагање! Свиња 100.кила, 200. кила масти, или тако нешто, и томе слично. То  важи и за  Власину. Част изузецима.

[Jug36]

Vidoje, ko sto rekoh...to samohvalisanje ne smatram manom kod Dinaraca..pa moja zena je Hercegovka..Niti ja smatram da su juznjaci bolji od nekog...samo sam naveo drugaciji mentatlitet...Dinarski naseljenici Sopove posprdno nazivaju Bugarima ali Sopovi za njih nemaju posprdan naziv,naprotiv,cene puno njihovih osobina..Nije mi cilj da unosim neke srpsko-srpske podele. Svaki narod ima svoje specificnosti u odnosu na odredjene regije i to je sasvim normalno..eto kod Dinaraca veoma cenim to sto su zainteresovani za svoje poreklo i to sto su opstali u mnogo vecem neprijateljskom okruzenju nego recimo juznjaci il Sumadinci. Sam jug Srbije je sada miks,Dinaraca i juznjaka...mnogi poreklom Hercegovci i crnogorci koriste 'gi,gu,ga' i asimilirali se medju juznjake..Ja mislim da je to odlican miks, sam Gvozdeni puk je bio sastavljenih od tih dinaraca i moravaca...nemam problem recimo da prihvatim kritiku na racun Sopova, vidjao sam neke koji izgledaju bas azijatski...jeste da fenotip nije presudan, neki od njih kao sto neko vec spomenu uopste nisu religiozni niti su postili ikad ali ni sam ne znam da dokucim ko su ustvari...

[Jug36]

Југ36. гдје је граница између хвалисавости и лажи код  већине из тог краја.  Врање је даље од Власине. Позната је она : У Врање нема лагање! Свиња 100.кила, 200. кила масти, или тако нешто, и томе слично. То  важи и за  Власину. Част изузецима.

To su sale Vidoje Ja nisam Vranjanac, ali juznjaci su nekako skloniji humoru vise od Dinaraca...ne libe se da zbijaju sale ni na svoj racun...ipak si malo uvredjen primecujem, biti hvalisav ne znaci da ja mislim da je neko los covek ili lazov.

[Дробњак]

Vidoje, ko sto rekoh...to samohvalisanje ne smatram manom kod Dinaraca..pa moja zena je Hercegovka..Niti ja smatram da su juznjaci bolji od nekog...samo sam naveo drugaciji mentatlitet...Dinarski naseljenici Sopove posprdno nazivaju Bugarima ali Sopovi za njih nemaju posprdan naziv,naprotiv,cene puno njihovih osobina..Nije mi cilj da unosim neke srpsko-srpske podele. Svaki narod ima svoje specificnosti u odnosu na odredjene regije i to je sasvim normalno..eto kod Dinaraca veoma cenim to sto su zainteresovani za svoje poreklo i to sto su opstali u mnogo vecem neprijateljskom okruzenju nego recimo juznjaci il Sumadinci. Sam jug Srbije je sada miks,Dinaraca i juznjaka...mnogi poreklom Hercegovci i crnogorci koriste 'gi,gu,ga' i asimilirali se medju juznjake..Ja mislim da je to odlican miks, sam Gvozdeni puk je bio sastavljenih od tih dinaraca i moravaca...nemam problem recimo da prihvatim kritiku na racun Sopova, vidjao sam neke koji izgledaju bas azijatski...jeste da fenotip nije presudan, neki od njih kao sto neko vec spomenu uopste nisu religiozni niti su postili ikad ali ni sam ne znam da dokucim ko su ustvari...

Jug36, све си у праву. Нема већих хвалисаваца од Динараца, а међу њима су највећи хвалисавци ови из Црне Горе и Зете. Није џабе настао онај виц за градацију код Црногораца - "Лијеп, љепши, а виђу мене".  Јужњацима једино "замерам" рајински менталитет - "Спуст'те главе људи, не говор'те гласно".

[ДушанВучко]

To su sale Vidoje Ja nisam Vranjanac, ali juznjaci su nekako skloniji humoru vise od Dinaraca...ne libe se da zbijaju sale ni na svoj racun...ipak si malo uvredjen primecujem, biti hvalisav ne znaci da ja mislim da je neko los covek ili lazov.

Оно што сам имао прилике да приметим у Црној Гори (9 месеци у војсци), где је од нас 50 ,било барем 35 Црногораца, је да је само пар њих умело да се нашали на свој рачун или да прихвати шалу на свој рачун. Али зато на туђ рачун никакав проблем...То ме је много нервирало...Јако је занимљиво било проучавати људе са разних подручја , јер их је било од Суботице до Врања и Херцег Новог...Од Црногораца су ми приморци деловали најпитомије и са најмање ега, а најбољи пријатељи су ми били Хрват из Суботице, један београдски староседелац који није то никоме наметао, Нишлија и Пазарац...Међутим, седећи тако са Црногорцима, кад се мало опусте, могао сам да осетим неки "зов корена" (како год се то звало) и да "упаднем" у њихов "филм", тј. начин комуникације , па не знам ни сам како, јер тада на само питање порекла нисам давао толико пажње, а они су од нас из Србије, некако највише мене "заготивили", па су чак двојица најпроблематичнијих, који су стално упадали у проблеме и које је ваљало избегавати (иначе из Никшића ) , једном скочили да се исправи нека "неправда" која се тицала страже , да би ме заштитили...Није да није то пријало, годило је наравно, али сам се највише дружио ипак са људима које сам поменуо...Е сад, поставља се питање, шта је пресудно у начињу гледања на свет, смисао хумора, генетика или поднебље...Ја мислим да је генетика материјал који поднебље "обрађује" и да је за поглед на свет ипак средина пресудна...Мене је обликовао мој град и утицала средина одакле су моји, моравска и шумадијска (ова друга мало више), али се "жацнем" и кад сам у присуству оних одакле су даљим пореклом моји...То је "оно" што сам осетио када сам тамо слушао гусле, или како певају њихове песме, јер су приређивали свако вече "концерте" у спаваони (ови моји из Србије који су били у мањини, преврћу очима, док ови грлати из свег гласа певају,а ја климам главом овоме из Београда како се "деру" , а мени нешто лепо )...Није права тема, иако сам се надовезао, али може да се отвори и тема "Утицај поднебља на човека"...(у контексту различитих менталитета људи истог порекла који живе на разним подручјима)...

[vidoje 013]

To su sale Vidoje Ja nisam Vranjanac, ali juznjaci su nekako skloniji humoru vise od Dinaraca...ne libe se da zbijaju sale ni na svoj racun...ipak si malo uvredjen primecujem, biti hvalisav ne znaci da ja mislim da je neko los covek ili lazov.

  Нијесам увријеђен. Можда имам само погрешна искуства са многим који су поријеклом из тих крајева. Свјестан сам опасности грешке генерализације. 

[Jug36]

Jug36, све си у праву. Нема већих хвалисаваца од Динараца, а међу њима су највећи хвалисавци ови из Црне Горе и Зете. Није џабе настао онај виц за градацију код Црногораца - "Лијеп, љепши, а виђу мене".  Јужњацима једино "замерам" рајински менталитет - "Спуст'те главе људи, не говор'те гласно".

Taj rajinski mentlitet kod juznjaka itekako postoji i to je ono na sta sam i ja mislio...nek zlatna sredina bi bila idealna Mozda zato  jer su juznjaci nekako uvek bili pokorniji..oni se recimo stide svog govora i u Beogradu ili bilo gde drugde pokusavace da pricaju gramaticki ispravno i sa svih 7 padeza, cini mi se da im je toliko nabijen kompleks nize vrednosti i da je juznjacki govor predmet sprdnje i sale cemu su dosta doprinele serije Sinise Pavica koji zna da pretera i upotrebljava neke reci za koje ni ja nikad nisam cuo samo da bi zvucale sto smesnije.
Meni samohvalisavost Dinaraca ne smeta dok ne predje u omalovazavanje sagovornika,naravno da svako voli svoje najvise i ako ne cenis sebe ne mozes ni ocekivati da te cene i drugi i za to svaka cast njima. Ali eto ko sto Vucko spomenu za vojsku..imao sam i ja jednog klasica koji je rodom negde iz okoline Benkovca...na spomen Vlasotinca ladno odvali kako je to selendra puna nepismenih i neobrazovanih ljudi...Nisam ni Vlasotincanin ali mi je puno zasmetalo i upitao ga po cemu je to Benkovac i okolina urbana sredina a Vlasotince selendra??? Da li je ikad uporedio broj stanovnika,privredu i BDP tih opstina...naravno da nije, kad je video sta i kako cini mi se da nije bio nimalo postidjen svojim neznanjem... U dalju raspravu nisam ulazio jer obicno ljudi iz najpasivnijih krajeva pokusavaju da sakriju to omalovazavanjem drugih a obicno nemaju pojma nit su ikad bili u tim mestima s kojima se sprdaju.
Da se vratim na temu...Sopovi obicno nisu imali prezimena do 19. veka..(verujem da ni vecina ostalih nisu imali)..Moje staro prezime je Pavlovic...promenili su u ovo sadasnje kad su se 1878 doselili u Pustu Reku...Celo selo odakle je moj otac je od zajednickog muskog pretka tako da cim sam ja testiran pretpostavljam da su svi muskarci kao i ja E haplogrupa mada u fenotipu postoje velike razlike od familije do familije...Ja sam recimo visok 186cm, brat nekih 183cm,braca od strica su preko 190cm i generalno svi sa mojim prezimenom su preko 180cm, svetlie smo puti i tamnosmedje kose uglavnom sa plavim i zelenim ocima.Pri testiranju sam ocekivao da cu biti I2a ili R1a zbog svog fenotipa al je ispalo drugacije...dok recimo familija sa kojom sa sigurnoscu imamo zajednickog muskog pretka (mozda i nemamo???) su vecinom tamne puti,neki i blago kosooki i nesto nizi od nas...sad zene su im veoma svetle cak i plave pa ipak su zadrzali taj izgled,a li su gotovo svi obrazovani ... Inace sam vidjao i Sopove koji izgledaju tipicno Dinarski tako da su i meni samom velika nepoznanica...Reci 'kvo' i 'oratim' ko sto vec napomenuh koriste konstantno..nikak nisam cuo da stariji ljudi kazu 'sta' ili 'pricam'

[Jug36]

Оно што сам имао прилике да приметим у Црној Гори (9 месеци у војсци), где је од нас 50 ,било барем 35 Црногораца, је да је само пар њих умело да се нашали на свој рачун или да прихвати шалу на свој рачун. Али зато на туђ рачун никакав проблем...То ме је много нервирало...Јако је занимљиво било проучавати људе са разних подручја , јер их је било од Суботице до Врања и Херцег Новог...Од Црногораца су ми приморци деловали најпитомије и са најмање ега, а најбољи пријатељи су ми били Хрват из Суботице, један београдски староседелац који није то никоме наметао, Нишлија и Пазарац...Међутим, седећи тако са Црногорцима, кад се мало опусте, могао сам да осетим неки "зов корена" (како год се то звало) и да "упаднем" у њихов "филм", тј. начин комуникације , па не знам ни сам како, јер тада на само питање порекла нисам давао толико пажње, а они су од нас из Србије, некако највише мене "заготивили", па су чак двојица најпроблематичнијих, који су стално упадали у проблеме и које је ваљало избегавати (иначе из Никшића ) , једном скочили да се исправи нека "неправда" која се тицала страже , да би ме заштитили...Није да није то пријало, годило је наравно, али сам се највише дружио ипак са људима које сам поменуо...Е сад, поставља се питање, шта је пресудно у начињу гледања на свет, смисао хумора, генетика или поднебље...Ја мислим да је генетика материјал који поднебље "обрађује" и да је за поглед на свет ипак средина пресудна...Мене је обликовао мој град и утицала средина одакле су моји, моравска и шумадијска (ова друга мало више), али се "жацнем" и кад сам у присуству оних одакле су даљим пореклом моји...То је "оно" што сам осетио када сам тамо слушао гусле, или како певају њихове песме, јер су приређивали свако вече "концерте" у спаваони (ови моји из Србије који су били у мањини, преврћу очима, док ови грлати из свег гласа певају,а ја климам главом овоме из Београда како се "деру" , а мени нешто лепо )...Није права тема, иако сам се надовезао, али може да се отвори и тема "Утицај поднебља на човека"...(у контексту различитих менталитета људи истог порекла који живе на разним подручјима)...

Interesantno da meni gusle ne smetaju i mogu to da slusam iako nam nije u biti niti je iko guslao...Omiljena mi je "Pogibija Baje Stanisica" gusle nekako imaju taj zvuk da budi zov predaka..melodicnost je sasvim sporedna stvar kod njih...Gde je ta razlika izmedju Dinaraca i Moravaca ja nikako ne mogu podvuci crtu...Vidjao sam mnoge Dinarce koji izgledaju kao Moravci i obrnuto jer u selima Puste Reke i gornjeg toka Jablanice postoje i sopska,crnogorska,hercegovacka sela,kad stoje jedi pored drugih tesko mozes razluciti ko je ko,osim nekog dvometrasa za koga bih sa sigurnoscu (mozda je i stereotip) pretpostavio da je crnogorac iz Gajtana il Mrkonja ...Pre bih rekao da su fizicke razlike minimalne....vise se ralikuju karakternim osobina i kao sto si napomenuo..podneblje gde zivis oblikuje tvoj karakter i mentalitet

[сɣнце]

Sasvim skrećemo s tematike. U mojem krajinskom shvatanju tzv.  dinarci,  što će reć Hercegovci,  su prosečno ljudi skromni i častni,  pomalo grubovati i ozbiljni ali nada-sve bezhvalisavi,  a njihovi susedi Primorci,  što će reć - Dalmatinci i u zapadnu Hercegovinu doseljeni Arnauti i Dalmatinci,  te u Crnoj Gori Brdjani po nekim predrassudama skloni su izvestnoj gordinji i visokovažnosti. Bošnjaci su mi razmaženi i s jedne strane dele s Dalmatincima neku sklonost k sprdnji i uniženju drugih a s druge strane imaju neke sličnosti s dinarcima.  Brdjani s Dinarcima dele ozbiljnost ali imaju primorsku gordinju. O Šopima ne bih znao da postoje da nije interneta i Djoše iz serija.  Vojvodjani su neka mešavina svega ovoga.

[Никола Стојановић]

Jovan Cvijić u svom kapitalnom delu posvećuje, doduše najmanje i donekle površno, pažnju karakteru ovog područja. Njegove opservacije nisu nimalo pohvalne za naše ljude a, što je još gore, prilično su tačne. Ukratko mogu da se svedu na paradigmu "rajinskog mentaliteta". (Koliko god je Cvijićeva misao genijalna i njegova naklonost srpskim "Dinarcima" nesumnjiva, moram da primetim da se "Šopi" gotovo uopšte nisu poturčavali, za razliku od "Dinaraca". Tako jedna epska, "kano-klisurinska" stamenost "Dinaraca" značajno gubi od "rajinske snishodljivosti" "Šopa".)

Извор:
http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/kratka-istorija-propasti-jugoistocne-srbije.html

[Jug36]

Bas tolika sirotinja nismo bili...Leskovac je bio Srpski Mancester dok komunisti nisu odlucili da fabrike premeste u Hrvatsku, Bosnu i Sloveniju niti je to goli krs kao Hercegovina i Dalmacija, Nis uvek bio raskrce i znacajan centar. Vuk Karadzic jeste unakazio jezik ali opet mi nemamo problema da se prilagodimo tom standardu.Dokle god nas ostali gledaju kao Djosu ustvari govori o njihovom neznanju a ne nasem. Turcenja nije bilo nikad medju nama a u oba svetska rata podvrgnuti surovoj bugarizaciji (koja je doduse kratko trajala) ali gotovo da nikad nije imala uspeha. Kad je srpska vojska 1878 oslobadjala ove krajeve Sumadinci su mislili da oslobadaju Bugare...Vranjanci su toliko bili ljuti i jasno rekli "Nesmo Bugari mi smo Srbi!!!" Jedini ustanak u okupiranoj Evropi 1917 je bio Toplicki ustanak...nekad mi se cini da nas je ta srpska elita i knjizevnici (Vuk Karadzic) zdusno gurala u narucje Bugarske ali mi nikad tamo nismo hteli da pripadamo. I u zadnjem ratu 1999. najveci stepen  mobilizacije je bio na jugu Srbije i najmanje je bilo dezerterstva i odziv relativno visi nego li u mnogo "srpskijim" krajevima. Sta fali ovoj pesmi i njihovom govoru,zasto je manje srpski..jer se ne dopada Vuku? I zar ne govori dovoljno o nasem nacionalnom osecanju
<a href="https://www.youtube.com/v/2srWzaIV4l8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/2srWzaIV4l8</a>

[нцп]

Bas tolika sirotinja nismo bili...Leskovac je bio Srpski Mancester dok komunisti nisu odlucili da fabrike premeste u Hrvatsku, Bosnu i Sloveniju niti je to goli krs kao Hercegovina i Dalmacija, Nis uvek bio raskrce i znacajan centar. Vuk Karadzic jeste unakazio jezik ali opet mi nemamo problema da se prilagodimo tom standardu.Dokle god nas ostali gledaju kao Djosu ustvari govori o njihovom neznanju a ne nasem. Turcenja nije bilo nikad medju nama a u oba svetska rata podvrgnuti surovoj bugarizaciji (koja je doduse kratko trajala) ali gotovo da nikad nije imala uspeha. Kad je srpska vojska 1878 oslobadjala ove krajeve Sumadinci su mislili da oslobadaju Bugare...Vranjanci su toliko bili ljuti i jasno rekli "Nesmo Bugari mi smo Srbi!!!" Jedini ustanak u okupiranoj Evropi 1917 je bio Toplicki ustanak...nekad mi se cini da nas je ta srpska elita i knjizevnici (Vuk Karadzic) zdusno gurala u narucje Bugarske ali mi nikad tamo nismo hteli da pripadamo. I u zadnjem ratu 1999. najveci stepen  mobilizacije je bio na jugu Srbije i najmanje je bilo dezerterstva i odziv relativno visi nego li u mnogo "srpskijim" krajevima. Sta fali ovoj pesmi i njihovom govoru,zasto je manje srpski..jer se ne dopada Vuku? I zar ne govori dovoljno o nasem nacionalnom osecanju
https://youtu.be/2srWzaIV4l8

Свака част