Аутор Тема: Антропологија и етнографија  (Прочитано 34880 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13301
Одг: Антропологија и етнографија
« Одговор #40 послато: Август 14, 2014, 02:45:33 поподне »
Интересантно је да се на старим костима тај динарски тип управо налази највише код БелБеакер народа западне Европе за који се претпоставља да је дошао из правца Блиског Истока 3000 г пне, а то је прије 5000 година. С обзиром да су ти људи донијели Р1б хаплогрупу у Европу, сасвим је могуће да је та динарска мјешавина настала на Блиском Истоку. Ово су могли да буду преци старих Римљана и Грка, а сасвим сигурно и Илира. Преко њих је овај тип пренешен и на досељене Словене. Наш познати антрополог Микић сматра да је динаризација Словена на нашим просторима почела тек у 13.вијеку. Прије тога старосједиоци и Словени су живјели у практично одвојеним друштвима.

Ово је вероватно тачно. Прото-Динарци су по свему судећи настали на истоку. У зап. Европу су дошли са БелБеакер народом, а на Балкан су могли доћи такође са истока.

Ако би морали неке хаплогрупе да повежемо са овим типом, онда су то свакако R1b и J2.

The Bell Beaker people brought two new things to Europe: Dinaric morphology & metallurgy. It is on the grounds of the latter that Coon can rightly call them culture-bearers in the true sense. These men were proto-Dinarics.

These Dinarics did not come from central Asia, nor from Mesopotamia or Egypt. Facially, they resemble the dolichocephalic residents of Asia Minor and the eastern Mediterranean coastlands of the period during which they first appeared, in that both have in common a high-bridged, high-rooted nose, high orbits, and a sloping forehead. Until further evidence is found, it is safer to hold that the culture-bearing Dinarics of the Bronze Age developed in the Syrian highlands, where a similar type of brachycephaly is now present.

Carleton Stevens Coon, Races of Europe



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13301
Одг: Антропологија и етнографија
« Одговор #41 послато: Новембар 21, 2014, 01:26:07 поподне »
Сл. 1. - Типови раса у сликама старих Египћана (Бранимир Малеш)



На надгробним сликама Минефта I и Сетија I душе умрлих долазе пред престо непогрешивог судије Озирис Кент Амента, који је окружен већем од четрдесет и два члана подземне пороте. Са четири стране света долазе покојници. Једну поворку чине Египћани (Слика 1). Њихова је кожа црвенкастобраон боје. Глава им је дугачка, а нос прав или мало повијен. Коса је дуга и црна, лице племенито. У другој су поворци космати Азијати или Асирци, Јевреји и Персијанци. Кожа им је жућкаста, глава кратка, нос истакнут и јако повијен. Са треће стране долазе Црнци из Етиопије или Судана. Истурено лице, дебеле усне, коврџава коса, црна боја коже издваја их од осталих. И најпосле четврту поворку чине људи сасвим беле коже, црвенкастоплаве браде, плавих очију, повијена и узана носа и енергичних црта лица. То су народи севера.

На основу ових слика може се закључити како су некада изгледали припадници појединих хаплогрупа:

1. Египћани - E1b, J1

2. Азијати - J2, R1b

3. Етиопљани и Суданци - E1b

4. Народи севера - I1, I2a, R1a
« Последња измена: Новембар 21, 2014, 01:35:39 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13301
Одг: Антропологија и етнографија
« Одговор #42 послато: Децембар 19, 2014, 11:48:56 пре подне »
Ликови су засновани на стварним фотографијама




Извор: New international encyclopedia, Volume 8




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13301
Одг: Антропологија и етнографија
« Одговор #43 послато: Децембар 19, 2014, 12:05:10 поподне »


Присуство медитеранске расе (М) у Мезолиту и њено "ширење" (око 5000 п.н.е.) ка северозападном Балкану, италијанским обалама и Украјини.

Извор: "The origin of the Hellenes", Demetrios P. Demopoulos

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 686
Одг: Антропологија и етнографија
« Одговор #44 послато: Март 05, 2015, 04:45:53 поподне »
Откриће вилице која мјења уџбенике историје
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=49413

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13301
Одг: Антропологија и етнографија
« Одговор #45 послато: Март 25, 2015, 02:18:55 поподне »
Археолог Ј. Петровић описао је један интересантан антрополошки налаз: кости босанског велможе Батала. Према опису, фигура тога велможе била је необично снажна, а крупноћа главе и форма лобање одаје монголоидна (алпинска?) обележја.

В. Дворниковић за Алпиде каже, између осталог:

"...У целости се на овом типу запажају разна обележја и степени монголоидства. "

Прве сигурне податке о Баталу налазимо у исправи краља Стјепана Дабише, наследника Твртка I Котроманића, коју је краљ 17. јула 1392. године издао дубровачкој влади. У овоме документу Батало се спомиње у улози дворског Тепчије и улози сведока у валидности исправе. Батало је био ожењен Ресом из племићког рода Хрватинића, те је тако загосподарио жупом Саном. Изнад данашњег села Варошлук Батало је подигао добро утврђени град Торичан.

- Локација -
 
Турбе је село ситуирано у долини ријеке Лашве, 7 км западно од Травника. На мањем узвишењу поред пута, на локалитету Црквине, налазе се остаци средњовековне некрополе. Испод слемењака је био сахрањен Тепчија Батало Шантић.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13301
Одг: Антропологија и етнографија
« Одговор #46 послато: Март 25, 2015, 02:49:55 поподне »
Родослов династије Бранковић познат нам је од жупана Младена, који је почео службу код краља Милутина и био један од војсковођа Стефана Дечанског. Његов син Бранко, по коме је цела динстија добила име, био је у милости цара Душана и служио му као севастократор у Охриду. Око 1345. године, родио му се трћи сун, Вук.

У охридској цркви Богородице Перивлепте сачувана је фреска сликана за живота Бранкових синова Гргура у Вука на којој су они насликани поред цара Уроша Нејаког.

Лик Вука Бранковића је, условно речено, добро очуван, тако да се види голобради младић од око 20 година са дугачком риђом косом чешљаном на раздељак. Због стилске ограничености коју су фрескописци морали да поштују, не можемо бити сигурни какве су биле његове праве црте лица, како је он заиста изгледао. Али, крупне очи и већи нос, уз податке читане између редова у другим изворима (висок, јак, вешт ратник, итд), могу нам пружити основу за какву-такву реконструкцију његовог лика.

Вук Бранковић са 18 година (1363)


По свему судећи Вук је припадао ткз. Динаро-Бореби типу, који је чест у Црној Гори и Херцеговини. Верује се да Бранковићи воде порекло управо из ових крајева.

Кун:

" The Montenegrins are prevailingly dark brown in head hair color; in Old Montenegro some 45 per cent of adult males belong to this class, while 20 per cent are medium brown, and 26 per cent auburn, or brown with a perceptible reddish tinge. The tribesmen of Brda and the northern border are somewhat darker, and show less rufosity. The beards are much lighter than the head hair; among Old Montenegrins 43 per cent are reddish brown, and 8 per cent contain a pure red element; only 17 per cent are dark brown. In Brda golden-brown beards are extremely common, as frequent as 39 per cent; in the northern border tribes, 24 per cent. The rufosity of the Montenegrins, and their tendency to golden blondism, is not only extreme, but is particularly unusual for this part of Europe. It will be recalled that the Serbians, traditionally close relatives of the Montenegrins, are much darker haired, and that the Slavs in general, when blond, favor the ash-blond side of the scale, being almost entirely deficient in rufosity. "
« Последња измена: Март 25, 2015, 02:53:08 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13301
Одг: Антропологија и етнографија
« Одговор #47 послато: Април 04, 2015, 02:22:56 поподне »
Један од могућих миграционих праваца J2 и R1b:

"...during the Bronze Age Dinaricized Mediterraneans spread with the knowledge of metal from an eastern Mediterranean source to the western Mediterranean Countries, to central Europe, and to the British Isles. In this instance Dinarics of a Near Eastern variety did actually invade Europe, and their descendants may be distinguished today in countries like England where, owing to the absence of an Alpine substratum, the process of Dinaricization has not been locally at play. "

Carleton Stevens Coon - The Principle of Dinaricization