Васојевићи E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894

[vidoje 013]

Има их у Смаилагића Пољу код Колашина са презименом Шпајак.

Могуће да се неко доселио. Изворно их нема у  Презименику Црне Горе у околини Колашина, већ код Бијелог Поља. Не нађох их ни у телефонском именику у Смаилагића Пољу.  Зна се да су Чпајаци (Шпајаци) били чифчије у  Сјеничкој кази до 1912.године и то у селу Стране између Бродарева и Сјенице.

[...]

На гегијском дијалекту је шпија-кућа (по књижевном албанском, који је углавном тоскијски, облик за кућу је shtëpi, shtëpia). Не знам да ли то има везе са топонимом Шпаја, Руговац би могао да појасни. Паде ми на памет и село Шпај код Беле Паланке, близу кога се налазе остаци оне чувене ранохришћанске базилике (која је сада затрпана испод новог аутопута). Ако има везе са албанским, то би била још једна веза између Шоплука и албанског (тј. прото- и раноалбанског) етноса. 

Село Шпај су многи повезивали са Албанцима/Арнаутима који су пљачкали и палили села, због самог назива а и чињенице да су у селу постојале неке исламизиране породице.

Други порекло назива села везују за засеок Шпај у општини Бабушница. М. Костић је писао о томе. У Шпају стварно постоји више породица које своје порекло по предању веже за Црвену Јабуку.
А и тај засеок наводно постоји.

Живота Јоцић, који је највише проучавао белопаланчка насеља, каже да је назив села романо-влашког порекла и да је старији од наведених теорија које су настале касније.
Занимљиво је да помиње постојање римских кастела оба места, белопаланачком Шпају и Црвеној Јабуци. Можда се одатле може извести неки закључак.
Сликао сам странице из његове књиге, можеш их пронаћи на линку:
https://drive.google.com/drive/folders/0BzQ7ajrn9vY6R3F6aEdldUp3Ync?usp=sharing

[НиколаВук]

Село Шпај су многи повезивали са Албанцима/Арнаутима који су пљачкали и палили села, због самог назива а и чињенице да су у селу постојале неке исламизиране породице.

Други порекло назива села везују за засеок Шпај у општини Бабушница. М. Костић је писао о томе. У Шпају стварно постоји више породица које своје порекло по предању веже за Црвену Јабуку.
А и тај засеок наводно постоји.

Живота Јоцић, који је највише проучавао белопаланчка насеља, каже да је назив села романо-влашког порекла и да је старији од наведених теорија које су настале касније.
Занимљиво је да помиње постојање римских кастела оба места, белопаланачком Шпају и Црвеној Јабуци. Можда се одатле може извести неки закључак.
Сликао сам странице из његове књиге, можеш их пронаћи на линку:
https://drive.google.com/drive/folders/0BzQ7ajrn9vY6R3F6aEdldUp3Ync?usp=sharing

Хвала.  Има још један занимљив топоним, код Димитровграда, Бурел (колико сам разумео, назив за област). Неодољиво подсећа на топоним Бурељ у долини реке Мат у централној Албанији. Мислим да би и ту везу требало испитати.

[Иван Вукићевић]

Нисам баш уверен у неко сродство Вујовића са Пиперима, и верујем да када би се проширили њихови тестови на већи број маркера да би се то и показало. Нисам добро упамтио о коме је тачно реч али помињано је порекло неке од ових муслиманских породица да је из Црмнице, па би можда ту могла да се тражи нека веза, обзиром да су и Вујовиhи из Црмнице односно Љуботиња. Мада, Црмница је фактички гранична област према Албанији и етапна станица многим породицама које су досељавале изиз те области где је присутна та хаплогрупа нешто више него код осталих.

Вероватно мислиш на мање прихваћено предање о пореклу Растодера из Дупила у Црмници које сам споменуо прекјуче на овој теми. По том предању раније су се презивали Петровићи, али мени није познато да је постојао огранак Вујовића са тим презименом. Вујовићи нису из самог Дупила, али њихова села (Трново и Комарно) су постала део племена Дупило након сукоба са Љуботињанима. У сваком случају ово предање постаје све вероватније с обзиром на резултате тестираних. Треба једино видети како је настало устаљено предање о сродству са Нурковићима и Феровићима који су вероватно заиста из Куча.

Нисте ме добро разумели. Аговић, Личина и Растодер имају исти кластер (R1b-CTS9219>BY611) као и тај Дреничанин који припада фису Таћи, а досељен је у Дреницу почетком 19 века из околине Ђаковице, где је доселио из фиса Таћи (братство Ељшани). Која је фамилија то тачно зна Никола Вук.

Хвала на појашњењу. Као што си рекао, резултат тестираног из братства Ељшани указује на порекло бихорских братстава из Албаније с обзиром да се ради о скоријем досељенику у Дреницу. Упоредио сам резултат Станића из Пипера са српског ДНК пројекта и Тачија са албанског ДНК пројекта (последњи је у табели у групи R1b-BY611), и поклапају се на 16 од 18 маркера. Проширењем маркера за Вујовића би се вероватно дошло до истог резултата.
Једино што преостаје је да се реконструише гранање овог рода. Претпостављам да су се из Албаније најпре доселили у Пипере. Једна група се затим исељава у Љуботињ (Вујовићи), а друга у Полимље (Шћекићи). Део Вујовића касније прелази у Бихор (Аговићи, Личине и Растодери) где се након постепеног преласка на ислам разрођавају. Наравно, ово је само конструкција, али доста реална.

Мало смо се удаљили од теме, али мислим да смо доста тога разјаснили везано за овај R1b-BY611 род који је очигледно један од већих у Црној Гори.

[rugovac]

Богами и ово што пише Васојевић је могуће.

[НиколаВук]

Вероватно мислиш на мање прихваћено предање о пореклу Растодера из Дупила у Црмници које сам споменуо прекјуче на овој теми. По том предању раније су се презивали Петровићи, али мени није познато да је постојао огранак Вујовића са тим презименом. Вујовићи нису из самог Дупила, али њихова села (Трново и Комарно) су постала део племена Дупило након сукоба са Љуботињанима. У сваком случају ово предање постаје све вероватније с обзиром на резултате тестираних. Треба једино видети како је настало устаљено предање о сродству са Нурковићима и Феровићима који су вероватно заиста из Куча.
Хвала на појашњењу. Као што си рекао, резултат тестираног из братства Ељшани указује на порекло бихорских братстава из Албаније с обзиром да се ради о скоријем досељенику у Дреницу. Упоредио сам резултат Станића из Пипера са српског ДНК пројекта и Тачија са албанског ДНК пројекта (последњи је у табели у групи R1b-BY611), и поклапају се на 16 од 18 маркера. Проширењем маркера за Вујовића би се вероватно дошло до истог резултата.
Једино што преостаје је да се реконструише гранање овог рода. Претпостављам да су се из Албаније најпре доселили у Пипере. Једна група се затим исељава у Љуботињ (Вујовићи), а друга у Полимље (Шћекићи). Део Вујовића касније прелази у Бихор (Аговићи, Личине и Растодери) где се након постепеног преласка на ислам разрођавају. Наравно, ово је само конструкција, али доста реална.

Мало смо се удаљили од теме, али мислим да смо доста тога разјаснили везано за овај R1b-BY611 род који је очигледно један од већих у Црној Гори.

Што се тиче тестираног из Дренице, о његовом роду је ово записано у књизи "Дреница" од Татомира Вукановића:

Котило Лек, фис Ељшан, 5 кућа. У старини су припадали фису Thaq, па су тај фис напустили и прихватили фис Ељшан, коме је припадао цео овај катун (сеоско насеље) (село Бањица у Доњој Дреници, прим. Н.В.). Пореклом су из Подриме одакле су досељени пре 90 година (значи око 1846. прим. Н.В.), и то 1 кућа. Старином су из Албаније, а на ислам су прешли пре 120 година (око 1816. прим. Н.В.), а у старини од овога рода 1 кућа је одељена у дреничко село Глобаре. Од овог рода 1 кућа је 1925. године одсељена у Албанију. У једном домаћинству овога котила, једна српска девојка из Старог Колашина је "заграбена" (отета насилно) и преведена у ислам, почетком XX века у доба турске владавине. У 1936. години она је још била жива и обитавала је у фамилији где је насилно удомљена.

[vidoje 013]

Богами и ово што пише Васојевић је могуће.

Према подацима којима располажем, који су ми саопштени , (не бих даље ширио причу) прије  400 година је утврђено да  Личине, Растодери и  Аговићи имају истог претка...  Од аутора сам добио обавјештење да је припремљена   књига о Личинама са становишта генетичке генеалогије ( на рецензији је). Прије тога је објављена  Монографија о Личинама.

[Иван Вукићевић]

Према подацима којима располажем, који су ми саопштени , (не бих даље ширио причу) прије  400 година је утврђено да  Личине, Растодери и  Аговићи имају истог претка...  Од аутора сам добио обавјештење да је припремљена   књига о Личинама са становишта генетичке генеалогије ( на рецензији је). Прије тога је објављена  Монографија о Личинама.

То је генетски већ потврђено, али било би интересантно чути како је дошло од одрођавања, као и које је презиме најстарије. Лутовац наводи да су се Личине пре презивали Мујевићи.

[Лепеничанин]

Део Вујовића касније прелази у Бихор (Аговићи, Личине и Растодери)

Можда је баш тако, али мала је вероватноћа за то. Вујовићи су тестирани на само 12 маркера, недостаје прилично битан маркер дис 458. Његова вредност варира, али није свеједно да ли је он 15 или 16, јер изгледа да се по томе Y611 могу пoделити на две подгрупе. Пошто ни за Вујовиће ни за Личине немамо појма колика им је вредност на дис 458, претпоставке о њиховој сродности немају никакво полазиште, просто се мора сачекати да неко од њих тестира тај локус.

Сопај и Тачи имају вредност 16 на том маркеру, а Пипери 15. Има Гега у анонимном истраживању и са вредношћу 15.

Што се тиче Мурића, ни он нема тестиран тај маркер. Основано је претпоставити да су Мурић, Личина и Растодер иста подграна. Њихова припадност Климентама (осим ваљда код Мурића) није нешто што се може лако доказати, али мени је прилично јасно да део Климената припада или је у прошлости припадао хаплогрупи R1b. 

[Latinica]

Вероватно мислиш на мање прихваћено предање о пореклу Растодера из Дупила у Црмници које сам споменуо прекјуче на овој теми. По том предању раније су се презивали Петровићи, али мени није познато да је постојао огранак Вујовића са тим презименом. Вујовићи нису из самог Дупила, али њихова села (Трново и Комарно) су постала део племена Дупило након сукоба са Љуботињанима. У сваком случају ово предање постаје све вероватније с обзиром на резултате тестираних. Треба једино видети како је настало устаљено предање о сродству са Нурковићима и Феровићима који су вероватно заиста из Куча.
Хвала на појашњењу. Као што си рекао, резултат тестираног из братства Ељшани указује на порекло бихорских братстава из Албаније с обзиром да се ради о скоријем досељенику у Дреницу. Упоредио сам резултат Станића из Пипера са српског ДНК пројекта и Тачија са албанског ДНК пројекта (последњи је у табели у групи R1b-BY611), и поклапају се на 16 од 18 маркера. Проширењем маркера за Вујовића би се вероватно дошло до истог резултата.
Једино што преостаје је да се реконструише гранање овог рода. Претпостављам да су се из Албаније најпре доселили у Пипере. Једна група се затим исељава у Љуботињ (Вујовићи), а друга у Полимље (Шћекићи). Део Вујовића касније прелази у Бихор(Аговићи, Личине и Растодери) где се након постепеног преласка на ислам разрођавају. Наравно, ово је само конструкција, али доста реална.

Мало смо се удаљили од теме, али мислим да смо доста тога разјаснили везано за овај R1b-BY611 род који је очигледно један од већих у Црној Гори.

Zdravo, pošto pomalo poznajem bihorski kraj:

Lutovac za Agoviće:
"Kažu da je njihov predak doseljen iz okoline Plava pre deset pojaseva. Tamo je kao katolik primio Islam."
Znači bar kod Lutovca tada nije bilo priče o Selcu, prica o Selcu je izgleda prešla iz Rožaja.
U Rožajama postoji isto jedno bratstvo Agovića, koji su po svojim predanju iz Selca.

E sad je samo pitanje šta je tada bila plavska okolina, koja možda nije ista kao sadašnja plavska okolina, dal je Selce nekada pripadao plavskoj okolini?
Moguće je isto da su sva tri bratstva posebno naseljavala bihorski kraj koji je kako izgleda privukao puno različitih porodica ?

[vojinenad]

Вероватно мислиш на мање прихваћено предање о пореклу Растодера из Дупила у Црмници које сам споменуо прекјуче на овој теми. По том предању раније су се презивали Петровићи, али мени није познато да је постојао огранак Вујовића са тим презименом. Вујовићи нису из самог Дупила, али њихова села (Трново и Комарно) су постала део племена Дупило након сукоба са Љуботињанима. У сваком случају ово предање постаје све вероватније с обзиром на резултате тестираних. Треба једино видети како је настало устаљено предање о сродству са Нурковићима и Феровићима који су вероватно заиста из Куча.
Хвала на појашњењу. Као што си рекао, резултат тестираног из братства Ељшани указује на порекло бихорских братстава из Албаније с обзиром да се ради о скоријем досељенику у Дреницу. Упоредио сам резултат Станића из Пипера са српског ДНК пројекта и Тачија са албанског ДНК пројекта (последњи је у табели у групи R1b-BY611), и поклапају се на 16 од 18 маркера. Проширењем маркера за Вујовића би се вероватно дошло до истог резултата.
Једино што преостаје је да се реконструише гранање овог рода. Претпостављам да су се из Албаније најпре доселили у Пипере. Једна група се затим исељава у Љуботињ (Вујовићи), а друга у Полимље (Шћекићи). Део Вујовића касније прелази у Бихор (Аговићи, Личине и Растодери) где се након постепеног преласка на ислам разрођавају. Наравно, ово је само конструкција, али доста реална.

Мало смо се удаљили од теме, али мислим да смо доста тога разјаснили везано за овај R1b-BY611 род који је очигледно један од већих у Црној Гори.

Када су Вујовићи у питању не треба никако  искључити предање о пореклу из Вучитрна. Не бих ја баш тако поједностављивање ту могућу везу међу поменутим R1b, јако мало тестираних маркера имамо на располагању да би смо могли нешто закључивати о вези Вујовића и Пипера, или Вујовића и Аговића, Личина и Растодера. Што рече Лепеничанин, само један маркер може да одвоји два братства или племена и пар хиљада година. Нисам стручан за Генетичка питања а поготово када је у питању R1b, али по мом мишљењу та блискост није много извесна, све ово видим само као гласно размишљање и само давање претпоставки. Барем ја то чиним јер могућност закључивања је у овом моменту нереална. Што се тиче Личина, Аговића и Растодера то је већ друга прича која је веома извесна и вероватна. У сваком случају за закључке су неопходна дубља истраживања.

[Иван Вукићевић]

Можда је баш тако, али мала је вероватноћа за то. Вујовићи су тестирани на само 12 маркера, недостаје прилично битан маркер дис 458. Његова вредност варира, али није свеједно да ли је он 15 или 16, јер изгледа да се по томе Y611 могу пoделити на две подгрупе. Пошто ни за Вујовиће ни за Личине немамо појма колика им је вредност на дис 458, претпоставке о њиховој сродности немају никакво полазиште, просто се мора сачекати да неко од њих тестира тај локус.

Сопај и Тачи имају вредност 16 на том маркеру, а Пипери 15. Има Гега у анонимном истраживању и са вредношћу 15.

Што се тиче Мурића, ни он нема тестиран тај маркер. Основано је претпоставити да су Мурић, Личина и Растодер иста подграна. Њихова припадност Климентама (осим ваљда код Мурића) није нешто што се може лако доказати, али мени је прилично јасно да део Климената припада или је у прошлости припадао хаплогрупи R1b.

Не слажем се да је разлика на DYS458 од некoг посебног значаја. На српском ДНК пројекту тај исти маркер варирира код доста родова:
Бјелопавлићи - од 15 до 17
Васојевићи - од 13 до 15
Кучи - од 17 до 18
"Орловићи" тј. Бјелице - од 15 до 16
Рајовића - 15 до 16
Дробњаци - 15 до 16
Мацуре - од 15 до 17
Томинштаци - од 17 до 18
Зорићи - од 16 до 17
Јањатовићи - од 17 до 18
Лучинштаци - од 14 до 18
Никшићи - од 16 до 17
Озринићи - од 16 до 17
Узовничани - од 17 до 18
Кричи - од 15 до 17
Богићевци - од 17 до 19

[Небојша]

Не слажем се да је разлика на DYS458 од некoг посебног значаја. На српском ДНК пројекту тај исти маркер варирира код доста родова:
Бјелопавлићи - од 15 до 17
Васојевићи - од 13 до 15
Кучи - од 17 до 18
"Орловићи" тј. Бјелице - од 15 до 16
Рајовића - 15 до 16
Дробњаци - 15 до 16
Мацуре - од 15 до 17
Томинштаци - од 17 до 18
Зорићи - од 16 до 17
Јањатовићи - од 17 до 18
Лучинштаци - од 14 до 18
Никшићи - од 16 до 17
Озринићи - од 16 до 17
Узовничани - од 17 до 18
Кричи - од 15 до 17
Богићевци - од 17 до 19

Некако је мистериозан тај маркер 458. На моменте делује да је битан, а на моменте да релативно брзо мутира, што свакако умањује његову важност. Невски је једном писао о њему и колико се сећам, спада у брже маркере, али ипак не превише брзе, тако да може бити битан код овог раздвајања на посебне родове.

[Лепеничанин]

Иване, свака част за опсервацију по родовима, али ради се о томе да код R1b родова са комбинацијом 11-11 на дис 385 скоро да нема разлика на осталим маркерима, па се нешто мора узети као приручни метод за поделу.

Као што рекох Геги имају и 15 и 16 и 17 на том маркеру, али најчешће 16. Бугарин (Егејски) има 14! док Помак (Бугарин Мухамеданац) Сертћехајов има 16.

Поделу према том маркеру су смислили Бугари, ваљда у жељи да не буду у истој групи с Арбанасима, и зато је велико питање колико је меродавна. Негде на бугарском форуму има дужи списак тестираних али не могу то лако да пронађем.

[Zor]

Не слажем се да је разлика на DYS458 од некoг посебног значаја. На српском ДНК пројекту тај исти маркер варирира код доста родова:

 За E-V13 јесте важна али није искључива. Варијетет постоји али исто тако углавном постоји и јака тенденција ка једној вриједности, нпр. на пројекту од Куча њих тринаест има 17 а само два 18, пет Васојевића има 15, нико 14 а један има овај необичан 13, код Орловића тринаест их има 15 а само један 16. Дакле код првих доминира 17 а код осталих 15. Код подграна сви (потврђени) Z16988 имају нпр 16 и више, и генерално Z5017 има тенденцију ка 16+ а Z5018 ка 15-, мада код друге гране има знатно више изузетака. Сам DYS458 није тако битан али у комбинацији са другим, као нпр. DYS447, DYS389, DYS385 ... постаје важан, па и DYS464 нпр може бити од помоћи за неке подгране E-V13.
 Код Бјелопавлића тененција ка једној вриједности није тако изражена али опет кад се гледа ова граница 15 и 16 онда дефинитивно је 6 са 16+ а само један са 15, што кад додамо два који имају 25 на DYS447 значи да су они пуно вјероватније Z5017 него Z5018. Дакле само два маркера и могу се неки закључци доносити. Али два важна за E-V13.

[vojinenad]

За E-V13 јесте важна али није искључива. Варијетет постоји али исто тако углавном постоји и јака тенденција ка једној вриједности, нпр. на пројекту од Куча њих тринаест има 17 а само два 18, пет Васојевића има 15, нико 14 а један има овај необичан 13, код Орловића тринаест их има 15 а само један 16. Дакле код првих доминира 17 а код осталих 15. Код подграна сви (потврђени) Z16988 имају нпр 16 и више, и генерално Z5017 има тенденцију ка 16+ а Z5018 ка 15-, мада код друге гране има знатно више изузетака. Сам DYS458 није тако битан али у комбинацији са другим, као нпр. DYS447, DYS389, DYS385 ... постаје важан, па и DYS464 нпр може бити од помоћи за неке подгране E-V13.
 Код Бјелопавлића тененција ка једној вриједности није тако изражена али опет кад се гледа ова граница 15 и 16 онда дефинитивно је 6 са 16+ а само један са 15, што кад додамо два који имају 25 на DYS447 значи да су они пуно вјероватније Z5017 него Z5018. Дакле само два маркера и могу се неки закључци доносити. Али два важна за E-V13.

Та вредност 13 на маркеру 458 код Здјелара управо иде у прилог томе да је јако дискутабилно да ли они уопште имају везе са Васојевићима. Ја сам иначе први пут чуо да они имају везе са Васојевићима тек када сам видео резултат у табели уврштен у род Васојевића. Не знам да ли они имају какво предање о свом пореклу и да ли се оно односи баш на то племе, ако имају онда уреду, али ако немају онда је јако вероватно да би се са проширењем теста на већи број маркера тек показала та разлика и на другим неким маркерима. Када желимо да дођемо до било каквих закључака у вези са племеном Васојевића онда морамо узети у обзир само оне за које се поуздано зна да су из Васојевића, или да имају предање о томе а да је днк то потврдио. Зато треба обратити пажњу само на Вешовића, Милићевића, Марсенића, Ђукића, Бојовића, и вероватно и Јанковића пошто мислим да је он један од тих који има предање а да днк је то и потврдио (нисам сигуран, претпостављам). Код свих ових осим код Марсенића који није тестирао овај маркер, вредност је 15, тако да би то итекако могло бити меродавно за утврђивање порекла неке породице да ли је из овог племена или не. Иако овај маркер спада у брзомутирајуће очигледно да код свих до сада тестираних Васојевића за које се зна поуздано да то јесу он није мењао вредност.

[vojinenad]

Ја никада нисам чуо да има у Климентима село Шпаја.

Колико се сећам и Бранислав Ђурђев је разматрао ту могућност да је можда назив Шпаја (или Чпаја) катун Влаха а Селце катун словенског живља, па је и тумачењем значења ових назива покушао да то повеже и разјасни, што није немогуће да је баш тако. Ако је и било некакве фузије и спајања ових родова то је свакако и најпре могло бити из некаквог интереса који је у то време био реално изражен пре свега због потребе да се снагом бројности одупру околним племенима и родовима. То би свакако било реално теже изводљиво у некој жупној области где би њихови интереси били изражено супротстављени због интереса заузимања земљишта које има боље услове за живот, али у области матице племена Клименти, где како рече Руговац је права пустара и да је Ругова права природна оаза у односу на то, и где је становништво углавном осим сточарства било окренуто традиционалним походима у пљачке које су у то време биле нормална појава и традиционалан извор прихода и начин за бољи опстанак, сигурно да су могли наћи интерес у томе да се уједине и тако саплемењени буду снажнији и отпорнији према околини. Познате су и чувене биле Климентачке чете које су ишле у ''поход'' све до Пловдива, а у Метохији и околини су јаде задавали Турцима који су у једном моменту хтели да их се реше на тај начин што су их насилно преселили на Пештер. У томе су само делимично успели. Ми данас имамо доказ у смислу днк резултата који говори да су неки родови који држе у свом предању да су пореклом из Климената припадници И2а Динарик Севера, међу којима је онај из Хртковаца за кога Руговац рече да их има у великом броју и у Метохији под тим односно сличним презименом и са предањем о пореклу из Климената, а и Доњоцеклињани имају веома снажно предање о свом пореклу из овог племена, у шта не би требало сумњати јер не ради се о неким фантазијама и покушају да се порекло повеже са неком знаменитом средњевековном породицом већ они вековима држе то предање да воде порекло од обичног човека из малисорског племена коме је име било Лека. Такође треба узети у обзир и то да је познато да су и Малисори некада обележавали поједине светце у смислу слава или преслава, па између осталог зна се да су Клименти обележавали неке од њих (Селчани - св. Петка (27. октобар н.к.) и Никољдан летњи (22. мај н.к.); Вукали и Никали - Успеније Пресвете Богородице - Госпођиндан  (28. август н.к.); Боге - Михољдан (12. октобар н.к.)). Предање Доњоцеклињана каже да је Лека пред смрт завештао свом сину Крстићу да слави Никољдан, а пасторак Вукосав да слави славу његовог рода који је остао у Пиперима - Ђурђевдан, што упућује на то да је Лека вероватно био пореклом из Селца, мада предање то не помиње. Обзиром да Руговац каже да није чуо за катун Шпаја (или Чпаја) и да ми данас не налазимо нигде податке о том селу већ се оно само помиње крајем 15. века у турском дефтеру, могуће да се ради баш о томе да је овде дошло до спајања та два катуна (Шпаја и Селце) и да данас знамо само за Селце. На то наводи и тај податак да се зна да у другим селима некада су славили једну славу (ако се може то тако назвати као славу), док у Селцу су се обележавала два светца, св. Петка и Никољдан летњи, што сигурно није случајно. 
Можда би требало ове коментаре везано за Клименте админ да пребаци под наслов о Климентима пошто смо се скроз одвојили од наслова теме о Васојевићима.

[rugovac]

Iz moje privatne korespodencije

"Iz ovoga što ste poslali da ste okrilili što bi rekli na forumu poreklo klaster fisa kelmendi ili bar jednog dela koji potiče iz sela Selce. Ako su Lelçaj i Selmanović razdvojeni od 1700, a zajednički predak im je živeo 1505 (to je bilo znači 6-7 generacija pre 1700). To se u potpunosti poklapa sa predanjima"

Jel se taj rezultat u potpunosti poklapa kao što je slučaj sa Vasojevićima.

[vojinenad]

Iz moje privatne korespodencije

"Iz ovoga što ste poslali da ste okrilili što bi rekli na forumu poreklo klaster fisa kelmendi ili bar jednog dela koji potiče iz sela Selce. Ako su Lelçaj i Selmanović razdvojeni od 1700, a zajednički predak im je živeo 1505 (to je bilo znači 6-7 generacija pre 1700). To se u potpunosti poklapa sa predanjima"

Jel se taj rezultat u potpunosti poklapa kao što je slučaj sa Vasojevićima.

Да, имају готово потпуно поклапање на свим упоредивим маркерима (мислим на 29 од 30), осим DYS458 који је брзомутирајући, где Селмановић има вредност 17 а Лелчај 16. Нема дилеме да су сродни и да припадају истој грани.

[Синиша Јерковић]

Та вредност 13 на маркеру 458 код Здјелара управо иде у прилог томе да је јако дискутабилно да ли они уопште имају везе са Васојевићима. Ја сам иначе први пут чуо да они имају везе са Васојевићима тек када сам видео резултат у табели уврштен у род Васојевића. Не знам да ли они имају какво предање о свом пореклу и да ли се оно односи баш на то племе, ако имају онда уреду, али ако немају онда је јако вероватно да би се са проширењем теста на већи број маркера тек показала та разлика и на другим неким маркерима. Када желимо да дођемо до било каквих закључака у вези са племеном Васојевића онда морамо узети у обзир само оне за које се поуздано зна да су из Васојевића, или да имају предање о томе а да је днк то потврдио. Зато треба обратити пажњу само на Вешовића, Милићевића, Марсенића, Ђукића, Бојовића, и вероватно и Јанковића пошто мислим да је он један од тих који има предање а да днк је то и потврдио (нисам сигуран, претпостављам). Код свих ових осим код Марсенића који није тестирао овај маркер, вредност је 15, тако да би то итекако могло бити меродавно за утврђивање порекла неке породице да ли је из овог племена или не. Иако овај маркер спада у брзомутирајуће очигледно да код свих до сада тестираних Васојевића за које се зна поуздано да то јесу он није мењао вредност.

Што се тиче крајишких хаплотипова са 458=13 који су сврстани у Васојевиће, они свакако јесу веома блиски Васојевићима. Е сад да ли је та блискост прије Васа или послије Васа тешко да се може рећи, али је евидентна.

Крајишки "Васојевићи" би могли потицати од дербенџија, који су чували путеве око ријеке Врбас. Неки резултати из САНУ истраживања показују у том смјеру. Главнина досељавања из Херцеговине и Црне гОре у Крајину је била у 16. вијеку, па претпостављам да су и ови крајишки "Васојевићи" тада стигли.