Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 85890 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #360 послато: Април 03, 2019, 10:30:44 поподне »
Истог порекла би могла бити и реч "пени" у Енглеској, а онда би реч "пењазе" код Словака и "пењизе" код Чеха, могла да буде под утицајем Германа...Нисам знао да смо и ми могли донети ту реч на Балкан, како Скоко сматра...мада , није немогуће, обзиром да смо једно време били западни Словени...Код Пољака се већ не среће тај појам, али зато је стоти део злота, грош
Penny is first attested in a 1394 Scots text, a variant of Old English peni, a development of numerous variations including pennig, penning, and pending. The etymology of the term "penny" is uncertain, although cognates are common across almost all Germanic languages and suggest a base *pan-, *pann-, or *pand- with the individualizing suffix -ing.
https://en.wikipedia.org/wiki/Penny
« Последња измена: Април 03, 2019, 10:32:39 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #361 послато: Април 03, 2019, 11:09:26 поподне »
Код Словака у Ковачици још увек користите назив пењазе за новац

И Пољаци кажу - pieniądze.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #362 послато: Април 03, 2019, 11:13:42 поподне »
По Урошу Предићу, фенек је мађарска реч за дно

Не знам, први пут чујем за ово. Кад укуцаш на Гугл преводиоцу, мађарски fenek значи - зец  :o
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #363 послато: Април 03, 2019, 11:16:38 поподне »
И Пољаци кажу - pieniądze.
Моја грешка за Пољаке :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #364 послато: Април 03, 2019, 11:20:46 поподне »
Истог порекла би могла бити и реч "пени" у Енглеској, а онда би реч "пењазе" код Словака и "пењизе" код Чеха, могла да буде под утицајем Германа...Нисам знао да смо и ми могли донети ту реч на Балкан, како Скоко сматра...мада , није немогуће, обзиром да смо једно време били западни Словени...Код Пољака се већ не среће тај појам, али зато је стоти део злота, грош
Penny is first attested in a 1394 Scots text, a variant of Old English peni, a development of numerous variations including pennig, penning, and pending. The etymology of the term "penny" is uncertain, although cognates are common across almost all Germanic languages and suggest a base *pan-, *pann-, or *pand- with the individualizing suffix -ing.
https://en.wikipedia.org/wiki/Penny

Колико видим по доступној грађи, постоје тумачења да ове речи вуку корен из готског pinning, што је био назив за римски ковани новац, а помиње се и старофризијско pannig или panning са значењем кованог новца. Ово друго звучи блиско енглеском penny, а и географска и етничка близина можда иду у том правцу. Корен је, свакако, исти, и за peneze и penny и fenek.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #365 послато: Април 04, 2019, 09:57:15 поподне »
Не знам, први пут чујем за ово. Кад укуцаш на Гугл преводиоцу, мађарски fenek значи - зец  :o

https://browse.dict.cc/hungarian-english/fenek.html

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #366 послато: Април 04, 2019, 10:32:30 поподне »
Све је то у реду, Азот. Ја не знам мађарски. Чак сам испрва мислио да је "фенек" нека немачка реч. Код Скока сам нашао тумачење о новчићу, а на Гугл преводиоцу заиста излази - зец (провери и сама!). Мени је најдраже да нађемо исправно објашњење. Него се ове три верзије исувише разликују. Мада, у сваком језику постоје хомоними, па није немогуће да је и овде тај случај.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #367 послато: Април 04, 2019, 10:51:40 поподне »
Бољевци

Бољевци се први пут под тим називом помињу 1702. године. На месту данашњих Бољеваца убицирана су два насеља из 16. века - Бућавци и Кумша, пописана у турским дефтерима.

Археолошки налази указују да је на подручју Бољеваца насеље постојало у континуитету још од неолита. Пронађени су и остаци средњевековног насеља, једино се не зна под којим називом (вероватно једно од два поменута, касније замрла насеља). Мени пажњу привлачи овај топоним Бућавци, - питам се да ипак није погрешно читање, а да се ради о - Бољавци или Бољевци? Код Мекгоуена (Bruce McGowan, „Sirem sancagi mufassal tahrir defteri“) овај топоним Бућавци је прочитан као - Буњавци.

Бољевци, Бољевац и слични топоними постоје и другде по нашем етничком простору, па ми пада на памет да је можда између краја 16. века и 1702. године овде насељено становништво из неког места са називом Бољевац или сл. Нпр. у Великој сеоби 1690. године. Пронашао сам једно место под називом Бољевци на Косову, а у источној Србији постоји варошица Бољевац (додуше, она је заснована у другој половини 18. века, али топоним вероватно постоји од раније).

Овде су од почетка 18. века надаље досељавани пребези из Србије, Босне и других крајева под османском влашћу. То говоре и нека презимена пописаних у аустријским пописима, попут Бошњак (1736), Требчанин (1756) и др. Овде су у првој половини 19. века хабсбуршке власти населиле и Словаке, тако да су сремски Бољевци најјужније насеље са значајном словачком мањином, око 28%.

У састав Бољеваца улазе два мања насеља Беглук и Багрењак. Занимљиви топоними у бољевачком атару су и називи за шумарке - Вучарна и Редине.

Етимолошки, Бољевци би били варијанта топонима Бољевац, а овај сложеница од личног имена и наставка -вас, од старије речи вас = село, насељено место. Које лично име је у питању, постоји неколико могућности, а мени је најприхватљивија да се ради о имену Болија (налазимо га и у Црној Гори, као родоначелника љешанског братства Бољевића): Болије вас (село неког Болије) = Бољевац. Слично сажимање имамо у случају црмничког племена Бољевићи, који је топоним настао од ранијег Болојевићи).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #368 послато: Април 05, 2019, 12:10:26 пре подне »
Све је то у реду, Азот. Ја не знам мађарски. Чак сам испрва мислио да је "фенек" нека немачка реч. Код Скока сам нашао тумачење о новчићу, а на Гугл преводиоцу заиста излази - зец (провери и сама!). Мени је најдраже да нађемо исправно објашњење. Него се ове три верзије исувише разликују. Мада, у сваком језику постоје хомоними, па није немогуће да је и овде тај случај.

Мени на Гугл преводиоцу даје ово што је Азот рекла - дно или позадина:

https://translate.google.com/#view=home&op=translate&sl=hu&tl=en&text=fenek

Ја увек ставим да ми преводи на енглески јер су онда преводи много прецизнији него када се стави на српски.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #369 послато: Април 05, 2019, 09:54:50 пре подне »
Да, ево шта је мени изишло на србском:

https://translate.google.rs/?hl=sr#view=home&op=translate&sl=hu&tl=sr&text=fenek
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #370 послато: Април 05, 2019, 09:56:00 пре подне »
Ево овде још једне верзије, о птици феникс:

http://www.politika.rs/sr/clanak/13465/%D0%A1%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8-%D1%83-%D0%A4%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D1%83

Очито је да нико не зна поуздано зашто се манастир Фенек тако назива.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #371 послато: Април 05, 2019, 11:25:03 пре подне »
Само да знате да fenék и fenek нису исто. Fenék се чита као феник и заправо означава задњицу, позадину, задњу страну, може да се користи као прилог у значењу иза или позади. Fenek, без акцента, би заиста могао да буде зец.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #372 послато: Април 05, 2019, 11:41:44 пре подне »
У једном, мало штуријем мађарском речнику, пише да је fenek (са цртицом изнад е): 1. дно, 2. задњица, 3. nagy feneket kerit vminek издалека почети, нашироко и надугачко причати

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #373 послато: Април 05, 2019, 11:53:00 пре подне »
Само да знате да fenék и fenek нису исто. Fenék се чита као феник и заправо означава задњицу, позадину, задњу страну, може да се користи као прилог у значењу иза или позади. Fenek, без акцента, би заиста могао да буде зец.

Мађарска реч за зеца је изгледа nyul, са варијацијама на тему:

https://translate.google.com/#view=home&op=translate&sl=en&tl=hu&text=rabbit
https://translate.google.com/#view=home&op=translate&sl=en&tl=hu&text=hare
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #374 послато: Април 05, 2019, 12:06:12 поподне »
Само да знате да fenék и fenek нису исто. Fenék се чита као феник и заправо означава задњицу, позадину, задњу страну, може да се користи као прилог у значењу иза или позади. Fenek, без акцента, би заиста могао да буде зец.

Мислим да fenek ни у једном контексту не може да значи зец на мађарском језику, барем тако кажу ови моји Мађари са посла. Биће да се ради о некој грешци на Google Translate. Колико видим, Google сугерише да се ради о речи из малтешког језика, у којем изгледа fenek заиста значи зец.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #375 послато: Април 05, 2019, 01:29:01 поподне »
Мислим да fenek ни у једном контексту не може да значи зец на мађарском језику, барем тако кажу ови моји Мађари са посла. Биће да се ради о некој грешци на Google Translate. Колико видим, Google сугерише да се ради о речи из малтешког језика, у којем изгледа fenek заиста значи зец.

То има смисла, јер је фенек једна пустињска живуљка на северу Африке, која подсећа на зеца, а у ствари је нека пустињска лисица. А Малта је јако близу северне Африке.

Него, питај колеге Мађаре за ову причу о бакреном новчићу! Да ли су чули за ту верзију?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #376 послато: Април 05, 2019, 02:02:38 поподне »
Прогар

Помен о Прогару налазимо из дефтера за Сремски санџак из 1570. године. Иако је село уписано као Порогар, јасно је да се ради о истом селу, јер је уз њега пописана мезра Бојчин, а данашња Бојчинска шума је у атару Прогара. Прогар за разлику од других села о којима је овде писано, није припадао Земунској, већ нахији Купиник. Сасвим је могуће да је село било нешто западније, ближе седишту нахије - Купинику, данашњем Купинову, јер је у Земунској нахији пописано село Живац, које се налазило практично на месту данашњег Прогара. Као села која су у 16. веку највероватније налазила у данашњем прогарском атару, дефтери наводе и Врбас и Бигавац.

Данас се овај топоним обично изговара у мушком роду (ген. Прогара), али видим да је у старијим изворима у женском роду - та Прогар (ген. Прогари). Назив би могао бити изведен од глагола прогорети, као што су и слични топоними Прогорелица, Прогоревци и сл.

Ако замислимо да се Прогар у средњем веку и нешто касније налазио западније, ближе Купинову и Обедској бари, можда би се топоним могао везати за село Огар које се налази са друге стране баре, у смислу Про-Огар, насупрот Огару.

Турски испис Порогар (могло би се читати и као - Пурогар) можда отвара и неке друге могућности.

Село је запустело крајем 17. века, па се поново помиње 1689/1690, када су се ту населили неки пребези из Србије. 1739. године Прогар је насељен, а помиње се и досељење неких Климената. Да је досељеника било из свих крајева, види се из аустријског пописа из 1756. године, где је уписан домаћин са презименом Подгоричанин. Прогар се помиње у документима Кнежевине Србије из 1870-их, као место где половину становништва чине назарени (који су својом вером „заразили“ неке Обреновчане, што је разгневило њихове суграђане, који су им забранили да даље прелазе у Прогар, па је било чак и туча и прогона...).

Неки занимљиви топоними из прогарског атара: Витвице, Гложђе, брдо Црни луг, Бојчинска шума (познато излетиште). Гложђе је множина од глог, локализам који означава глогов шумарак, топоним је заступљен свуда по нашем говорном подручју (и као Гложђа, Гложђак, Гложје). Занимљиво је презиме Витвицки у Боки (Јошице), што је вероватно неки новији досељеник. Уочи и после Другог светског рата у Земуну је живео лекар др Павле Витвицки. Презиме постоји у Украјини (Витвицкий), Пољској (Witwicki) и Хрватској (Славонија; вероватно се ради о похрваћеним Пољацима или Малорусима). Сад, какве везе би могао имати топоним Витвице и ова презимена...

Прогар спада у тзв. Ласанију, посавски део Доњег Срема, где се гаје мангулице - ласе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #377 послато: Април 05, 2019, 02:37:58 поподне »
То има смисла, јер је фенек једна пустињска живуљка на северу Африке, која подсећа на зеца, а у ствари је нека пустињска лисица. А Малта је јако близу северне Африке.

Него, питај колеге Мађаре за ову причу о бакреном новчићу! Да ли су чули за ту верзију?
:D

http://www.beozoovrt.rs/revoke_portfolio/fenek-lisica-90/
Фенек је назив за пустињску лисицу, али колико сам видела на нету , назив је млађи од манастира.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #378 послато: Април 05, 2019, 02:48:07 поподне »
Фенек је назив за пустињску лисицу, али колико сам видела на нету , назив је млађи од манастира.

 :D Нисам мислио да лисица има везе са манастиром, него да може имати неке везе малтешки назив за зеца и северноафричка лисица истог назива  ;) То а пропо онога што Гугл преводилац избацује превод са мађарског на србски фенек = зец.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #379 послато: Април 05, 2019, 02:51:42 поподне »
То има смисла, јер је фенек једна пустињска живуљка на северу Африке, која подсећа на зеца, а у ствари је нека пустињска лисица. А Малта је јако близу северне Африке.

Него, питај колеге Мађаре за ову причу о бакреном новчићу! Да ли су чули за ту верзију?

Не знају за неки други смисао те речи нити за неку другу која би их по изговору подсећала на фенек. За новац такође кажу pénz, ако се то може сматрати неком везом.
Kамене рабъ и госодинъ