Крајишки Балабани (Петровдан/Часне вериге св.ап.Петра) I2-PH908

[симо]

Отварам ову тему за род којем и сам припадам.

Нека нова тестирања и сазнања, довела су до тога да се род колико толико профилише. За почетак навешћу оно што је о роду записао Милан Карановић у свом раду Поуње у Босанској крајини из 1925. године:

"Родови Јерковићи 29 к. у 8 насеља, Балабани 12 к. у 4 н.  Влајсављевићи 8 к. у 3 н. Славе Петровдан. С њима су једно али славе Благочасне Вериге Св. Апостола Петра 16/1.: Шкорићи 9 к. у 5 насеља, Шараци 8 к. у 4 н.: Ловрићи 14 к. у 6 н.  Влајсављевић 1 к. У ову су област досељавали од Тромеђе. "

Карановић је и овдје по обичају груписао презимена по основу славе. Генетски резултати су показали да у случају Влаисављевића није био у праву, док у случају Јерковића и Балабана јесте. У једну руку то је било и очекивано, с обзиром да Јерковићи и Балабани своје најраније поријекло изводе из Унца,а Влаисављевићи су личка породица са најранијим поменом у личком Дабру у 17. вијеку, тј. није било ни неких непосреднијих веза у скорашњем периоду између Влаисављевића са једне стране и Балабана и Јерковића са друге стране.

Што се тиче осталих родова које Карановић помиње у овој групи, с обзиром на исту географску лоцираност, могли бисмо претпоставити да су и Ловрићи I2-PH908 (наравно треба потврда), док за Шарце и Шкориће то није сигурно. При томе се и Шарци и Шкорићи појављују у Крајини и са другим славама.

Значи, може се закључити да у Босанској Крајини засад имамо два профилисана рода која славе Петровдан/Часне вериге св.ап.Петра: I2-PH908 и E-V13>PH1246>BY14151. Ту су и тестиране Жакуле R1a-M458>L1029,али са само једним тестираним.

Ова тема се односи само на породице у Крајини које славе Петровдан/Часне вериге св.ап.Петра , а припадају хаплогрупи I2-PH908.

од тестираних су то засад само Балабани и Јерковићи.

Иначе назив рода сам условно насловио по Балабанима, зато што вјерујем да је то презиме прилично старо.

[симо]

Јерковићи

На основу садашњег распореда Јерковића који славе Петровдан и неких посредних података које су оставили Карановић и други аутори, може се донекле реконструисати кретање рода у задњих 200-ак година.

Један огранак рода, који се 1796. године населио у Садиловцу на Кордуну, указује да је презиме свакако постојало у 18. вијеку. Становништво Садиловца насељено је плански од стране Аустријанаца 1796. године у потпуности избјеглицама са турске територије усљед кретања изазваних Лаудоновим ратом. Међу тим избјеглицама налазили су се и Јерковићи. Иако не постоје јасни подаци да су Јерковићи дошли из Унца то можемо претпоставити на основу предања Јерковића у Поуњу исте славе који као своје раније мјесто боравка наводе управо Унац. Дамир Станић из Хрватског државног архива у Загребу у свом раду "Прилог познавању колонизације пограничја Карловачког генералата 1790-тих" обрађује и насељавање Садиловца гдје пише:

"U fondu Zagrebačke županije sačuvan je popis 14 obitelji iz Vidova Sela i sela Štrbci s područja Gornjeg Unca, koje su zbog nepokornosti i neodanosti (ungehorsam i untreue) u jesen 1789. dislocirane na područje Zagrebačke županije. Popis otkriva da je u tih 14 obitelji živjelo 167 osoba, odnosno 33 muškarca, 50 dječaka/mladića (knaben), 31 žena i 53 djevojčice/djevojke (Mäydlein)."

Тај попис би вриједило видјети. Он свакако показује помјерање становништва са подручја Унца на аустријску страну у поменутом периоду.

С обзиром да је Лаудонов рат 1790-тих у великој мјери довео до депопулације православног становништва Поуња, у првим деценијама 19. вијека тај простор се почиње поново насељавати. Чини се да су најприје досељавани Срби са Змијања, Унца, Санице, Кључа, а тек у другој половини 19. вијека Срби из Далмације и Лике.

На основу Карановићевих записа можемо закључити да су се 1830-тих (свакако прије 1850) Јерковићи из Унца помјерили у поунско-подгрмечка села Горњу и Доњу Сувају и Војевац. Да би то могло бити у том периоду говори и податак везан за крајишког војводу Триву Јерковића Амелицу, гдје се као мјесто његовог рођења око 1830-те године наводи Горњи Унац. У сљедећој фази из тих села јерковићи су се проширили и на околна села сјеверније: Грмушу, Острожницу, Поткалиње, Добросело (све села у крупској општини). Јерковића је било и у банијским селима Катиновцу и Старом Селу, Вргинмост близу босанске границе. За те Јерковиће немам потврду о слави, али је веома вјероватно да су повезани са Јерковићима у Поуњу. Огранак Јерковића из Садиловца се 1879. године населио у селу Горња Гата у Цазинској крајини.

Преглед кретања рода дат је у доњој карти.




Треба поменути да су у Поуњу, поред Јерковића који славе Петровдан присутни и лички Јерковићи који славе Јовањдан. Они нису тестирани. На ширем крајишком подручју постоје још Јерковићи из Голубића код Книна, славе Алимпијевдан (могуће R1a), Јерковићи из Варивода у Далмацији, огранак тамошњих Покрајаца, славе Ђурђевдан и Јерковићи из околине Мркоњић Града и Србца који славе Ђурђевдан.

На подручју крајине присутни су и католички Јерковићи, којих има у буњевачкој групи,али и међу старинцима тзв. Маџарима у околини Бихаћа.

[Небојша]

Свака част за тему и овај графички приказ. Занимљиво је само презиме Балабан. Ако се не варам, у питању је турцизам, па не открива превише у том смислу.

Осврнуо бих се после и на онај запис В. Скарића, који налази село Балабани негде у близини Скадарског језера, где наводно има пуно "Петровштака" (с леве стране Мораче). Скарићу је ово било довољно да нађе потенцијалну везу. Не знам које су то породице са славом Петровдан из околине Скадра, али није лоше испитати и ту могућност, с обзиром да је ретка слава у питању. Поред тога, Јерковићима су , ако се не варам, генетски блиске неке староседелачке породице из Црне Горе (Синђићи, Брда).

[симо]

Свака част за тему и овај графички приказ. Занимљиво је само презиме Балабан. Ако се не варам, у питању је турцизам, па не открива превише у том смислу.

Осврнуо бих се после и на онај запис В. Скарића, који налази село Балабани негде у близини Скадарског језера, где наводно има пуно "Петровштака" (с леве стране Мораче). Скарићу је ово било довољно да нађе потенцијалну везу. Не знам које су то породице са славом Петровдан из околине Скадра, али није лоше испитати и ту могућност, с обзиром да је ретка слава у питању. Поред тога, Јерковићима су , ако се не варам, генетски блиске неке староседелачке породице из Црне Горе (Синђићи, Брда).

И ја сам по инерцији мислио да је Балабан турцизам, међутим у нашим крајевима би то име могло бити присутно и прије доласка Турака. Позабавићу се мало детаљније тиме кад будем писао о Балабанима.

Што се Скарићевих закључака тиче, не бих се пуно обазирао, камо среће да и сам Карановић када је писао Поуње није прочитао Скарићеву књижицу, мислим да би много квалитетније урадио рад.

Насупрот Скарићевим паралелама мени је , с обзиром на генетске резултате, много занимљивији податак да су Никшићи Требјешани прислављали Петровдан.

[Jelic]

Насупрот Скарићевим паралелама мени је , с обзиром на генетске резултате, много занимљивији податак да су Никшићи Требјешани прислављали Петровдан.

Ако се не варам, Часне Вериге/Петровдан прислужују и Божовићи из Пипера.

[симо]

Ако се не варам, Часне Вериге/Петровдан прислужују и Божовићи из Пипера.

Да, тачно, то знам из прве руке.

[симо]

Осврнуо бих се после и на онај запис В. Скарића, који налази село Балабани негде у близини Скадарског језера, где наводно има пуно "Петровштака" (с леве стране Мораче). Скарићу је ово било довољно да нађе потенцијалну везу. Не знам које су то породице са славом Петровдан из околине Скадра, али није лоше испитати и ту могућност, с обзиром да је ретка слава у питању.

Петровдан у околини Скадра славе, колико је мени познато углавном албанске породице у Шестанима.

[Небојша]

Насупрот Скарићевим паралелама мени је , с обзиром на генетске резултате, много занимљивији податак да су Никшићи Требјешани прислављали Петровдан.

Ако се не варам, Часне Вериге/Петровдан прислужују и Божовићи из Пипера.

То је већ интересантно. Ту постоји и потенцијална генетска веза. Случајно, или не, ни Скарић није био далеко.

[Nebo]

Ако је од помоћи, ево неколико родова из Црне Горе који славе Петровдан, а изгледа да су и повезани:

Ђикановићи и Вуксановићи у Горњим Улићима у Цеклину, раније су славили Петровдан, а по пресељењу у Улиће, узели су да славе Аранђеловдан. Према њиховом предању потичу из Пипера од тамошњег братства Мрка. Одатле је предак због убиства побегао у Мркојевиће. Од његова три сина су: од једног Лајковићи у Зети, од другог Прље у Љуботињу, а од трећег Улићи у Улићима, који су касније ушли у састав Цеклина.

Лајковићи у Зети су велико братство, које, по једној верзији потиче од старог племена „Грља“. Славе Петровдан. Њихово предање такође говори да су пореклом из Пипера, од Мрка. Предак им се звао Гордоба, имао је три сина, који су, због неког убиства, побегли из Пипера у Љуботињ. Oд њих су Прље у Љуботињу и Ивовићи у Сеоцима. Jедан син (наводно именом Грља) дође у Зету и од његовог сина Лајка су Грље у Лајковићима, а по њему се зове и село. Према ономе што је Јовићевић забележио, народно предање говори да су Грља и син му Лајко дошли у Зету почетком 17. века, међутим, Грље се помињу у Зети још средином 15. века, а постоји и мишљење да су они старинци у Зети, од старог племена Грља (Греља).

Грље – Лајковићи су: Рашовићи и њихови огранци Вукашиновићи и Бјелобрковићи, затим Стијеповићи, Вулевићи и Кумбуровићи, у Лајковићима у Зети.

Прље у Љуботињу, у Мужовићима и Доњим селима, раније су славили Петровдан, а по пресељењу у Љуботињ, узели су да славе Аранђеловдан. Према њиховом предању, потичу су од претка који се доселио из Мркојевића (раније презиме Барјактаровић) у 16. веку. У једном которском документу из 1580. године помиње се Раичко Стјепанов Прља из села Љуботињ.


Пипери, Мрке, Мркојевићи, Грље, Прље, па у круг...

[Jelic]

Ако је од помоћи, ево неколико родова из Црне Горе који славе Петровдан, а изгледа да су и повезани:

Ђикановићи и Вуксановићи у Горњим Улићима у Цеклину, раније су славили Петровдан, а по пресељењу у Улиће, узели су да славе Аранђеловдан. Према њиховом предању потичу из Пипера од тамошњег братства Мрка. Одатле је предак због убиства побегао у Мркојевиће. Од његова три сина су: од једног Лајковићи у Зети, од другог Прље у Љуботињу, а од трећег Улићи у Улићима, који су касније ушли у састав Цеклина.

Лајковићи у Зети су велико братство, које, по једној верзији потиче од старог племена „Грља“. Славе Петровдан. Њихово предање такође говори да су пореклом из Пипера, од Мрка. Предак им се звао Гордоба, имао је три сина, који су, због неког убиства, побегли из Пипера у Љуботињ. Oд њих су Прље у Љуботињу и Ивовићи у Сеоцима. Jедан син (наводно именом Грља) дође у Зету и од његовог сина Лајка су Грље у Лајковићима, а по њему се зове и село. Према ономе што је Јовићевић забележио, народно предање говори да су Грља и син му Лајко дошли у Зету почетком 17. века, међутим, Грље се помињу у Зети још средином 15. века, а постоји и мишљење да су они старинци у Зети, од старог племена Грља (Греља).

Грље – Лајковићи су: Рашовићи и њихови огранци Вукашиновићи и Бјелобрковићи, затим Стијеповићи, Вулевићи и Кумбуровићи, у Лајковићима у Зети.

Прље у Љуботињу, у Мужовићима и Доњим селима, раније су славили Петровдан, а по пресељењу у Љуботињ, узели су да славе Аранђеловдан. Према њиховом предању, потичу су од претка који се доселио из Мркојевића (раније презиме Барјактаровић) у 16. веку. У једном которском документу из 1580. године помиње се Раичко Стјепанов Прља из села Љуботињ.


Пипери, Мрке, Мркојевићи, Грље, Прље, па у круг...

Копитовићи (Петров-дан) су досељени из Његуша.

https://www.poreklo.rs/2015/11/06/plemena-i-poreklo-bratstava-crmnice/

[симо]

Кад смо већ код Црне Горе можда није лоше поменути и сљедећи навод Шпира Кулишића из "Етногенезе Црногораца"

"I sva bratstva očinićska (Očinići),koja su porijeklom od doseljenika, primila su slavu i preslavu starijeg stanovništva (izuzevši najnovije doseljenike). Pouzdan dokaz ovog procesa, kako navodi i sam Erdeljanović, je i preslava današnjih Ugnjana – opet Petrovdan – „jer je najverovatniji način, na koji je ona postala, u tome, što su potomci onoga Vreljanina (ili možda još on lično) primili krsno ime starih Ugnjana, a svoje dotadašnje krsno ime pretvorili u preslavu koja je posle primljena za opštu preslavu svih Ugnjana“. Prema tome, kako zaključuje Erdeljanović, kad se onaj Vreljanin Vlastelinović naselio u blizini tadašnjeg sela Ugana, lako je moglo doći do toga da njegovi potomci utonu među starije stanovništvo. A šta znači „utonu“, o kakvim se odnosima i procesima radi? Po nizu primjera može se zaključiti da su se pojedini doseljenici ženili u novoj sredini i tako postajali članovi ženinog bratstva, čiju su i slavu preuzimali. Tako je treći sin Ivana Borojevića, Ušur ili Vušur otišao u Tomiće, u Bjelicama, i od njega su tamošnja bratstva Vušurovići i Ivanovići. „Oni su promenili krsno ime, te sad slave Petrov dan a Đurđevdan su zadržali kao preslavu“. Svi Bojkovići sad slave Jovanjdan zimnji, a prislužba im je proljetni Nikolj-dan (9. maja), „kojeg su primili od cuckih starinaca“.

[симо]

У Дробњаку постоји неколико породица које славе Петровдан:

ЛАЛИЋИ
(живе на Кутњој Њиви)
Доселили су се из Херцеговине на Кутњу Њиву у 17. вијеку. Након неког времена пређу на Дубровско. На Дубровску нијесу дуго живјели већ се почну расељавати: једни пођоше на Луково код Никшића, једни се одселе у Босну, једни се поново врате на Кутњу Њиву, а једна породица остане на Дубровску, која се почне презивати Ђурђићи. Неки од Лалића одселили су се на Брезна у Пиву.

СТИЈЕПОВИЋИ
(у Комарници, Јаворју и Мотичком Гају)
Старина им је од братства Томића из села Старча, из Горње Мораче. Предање казује да су раније живјели у Доњој Морачи, на земљи на којој је подигнут Морачки манастир, коју су они уступили за градњу манастира. Презиме Стијеповић су добили по Стијепу, потомку Соје Томића. У књизи Риста Ковијанића Помени црногорских племена у которским споменицима (књига друга, Титоград 1974. године, издање: Историјски институт Црне Горе) на страни 101. када се говори о становништву у Цеклину и њиховом поријеклу каже се: “Затим Стијеповиће. прозване по Стијепу досељени из Дробњакa". О овоме је писао А. Јовићевић у свом дјелу Ријечка Haxuja. Даље, Р. Ковијанић у књизи на страни 104. — Pијечани,каже да Јовићевић наводи: „Да су на Рујевој Главици, гдје се виде зидине некадашњег насеља из доба Ивана Црнојевића, становали? данашњи  Стијеповићи, становници села Ријечана“.

ЋИРОВИЋИ
(живе у Тушињи)
Они су огранак Стијеповића, а потомци су Ћирови, по коме су узели данашње презиме.

[Uzi]

Један огранак рода, који се 1796. године населио у Садиловцу на Кордуну, указује да је презиме свакако постојало у 18. вијеку. Становништво Садиловца насељено је плански од стране Аустријанаца 1796. године у потпуности избјеглицама са турске територије усљед кретања изазваних Лаудоновим ратом. Међу тим избјеглицама налазили су се и Јерковићи. Иако не постоје јасни подаци да су Јерковићи дошли из Унца то можемо претпоставити на основу предања Јерковића у Поуњу исте славе који као своје раније мјесто боравка наводе управо Унац. Дамир Станић из Хрватског државног архива у Загребу у свом раду "Прилог познавању колонизације пограничја Карловачког генералата 1790-тих" обрађује и насељавање Садиловца гдје пише:

Јерковићи су у Садиловац дошли већ добро развијени и били су, поред Цвјетићанина и Родића, један од већих родова. Занимљиво да је засеок Јерковића у Садиловцу био са три страна окружен реком Кораном.

[симо]

Од родова на југоистоку који славе Петровдан, за крајишки род I2-PH908 мислим да су ипак најинтересантнији Никшићи, поготово са обзиром на резултат Бечановића који са мном дијели и специфичну вриједност 557=17. У раду Николе Новичина Вујачића о слављењу Петровдана међу Никшићима Требјешанима се каже:

"Дошао је Петровдан, велики хришћански празник којег Требјешани прислужују."
"Била је субота пред Петровдан 1789. Требјешани су се спремали за дочек гостију за дан Светог Петра, њихове прислужбице."

О слављењу Петровдана међу Никшићима пише и Ускоковић у свом раду "Исељени Никшићи"

"Сви Никшини потомци славе Лучиндан, а прислужују Петровдан."

[симо]

Јерковићи су у Садиловац дошли већ добро развијени и били су, поред Цвјетићанина и Родића, један од већих родова. Занимљиво да је засеок Јерковића у Садиловцу био са три страна окружен реком Кораном.

Хвала на информацијама, Узи. Иначе су ми твоје раније напомене у вези Јерковића у Садиловцу, помогле да више обратим пажњу на њих и да склопим причу.

И није чудо да су у Садиловцу поред Цвјетићанина и Родића, два рода која су такође бројна у Унцу.

[симо]

Прије неког времена, везано за Јерковиће на Банији, Петар ми је написао сљедеће:

"Видим да су прилично малобројни у поменутим селима, али се чини да су им матична села Катиновац и Старо Село, док су ови у Пецкој и Поникварима вјероватно од њих. То подручје и јесте махом насељено са подручја Суве међе, па је сва прилика да славе Петровдан, пошто су родови који славе Петровдан или Часне вериге на сусједном глинском подручју углавном груписани у селима уз Суву међу (Болобани у Бојни, Гриве у Брезовом Пољу)."

Чекам још потврду за славу ових Јерковића.

Иначе, од Јерковића из Катиновца су браћа Небојша и Душан Јерковић, по којима носи назив насеље Браће Јерковић у Београду,а и више школа широм Србије.

[Jelic]

Иначе, од Јерковића из Катиновца су браћа Небојша и Душан Јерковић, по којима носи назив насеље Браће Јерковић у Београду,а и више школа широм Србије.

Зар они нису били из околине Пећинаца у Срему родом?

[симо]

Зар они нису били из околине Пећинаца у Срему родом?

Мислим да им је тамо отац досељен као учитељ.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

[Jelic]

Мислим да им је тамо отац досељен као учитељ.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Да, у праву си.

[Демића страна]

Као што је Синиша поменуо, дио овог рода прешао је на Банију. Поред поменутих Јерковића из Катиновца и Старог Села код Вргинмоста, на Банији су били присутни и Болобани (село Бојна код Глине) и Ловрићи (село Котарани код Двора). Занимљиво је да сва села леже уз Суву међу. Котарани су насељени нешто раније, док су Бојна, Катиновац и Старо Село по свему судећи углавном насељени током и након рата 1788-1791. године, чему у прилог говори и нешто касније успостављање чвршће црквене организације у тим селима.

Ловрићима је матица у Котаранима код Двора, они су најбројнији (134 особе 1948. године) и свакако су први од поменутих прешли на Банију, чему у прилог говоре и бројност и помени у историјским изворима. Тако имамо помен Марка Ловрића из сусједне Јавнице у једном документу из 1778. године. Покушаћу провјерити шта славе, али мислим да се ради о Часним веригама.

Болобани су такође бројан род, али из неког разлога нису пописани 1948. године у Бојни. Прегледао сам катастар и Болобани су по њему међу бројнијим родовима и држе добар дио земљишта у засеоку Бужим (што јасно упућује на старије поријекло). Сами Болобани су ми потврдили да славе Петровдан.

Јерковићи су били малобројни на подручју Катиновца (9 особа 1948. године) и Старог Села (8 особа 1948. године). Самим тим, тешко је утврдити гдје се данас налазе њихови потомци и која је била њихова крсна слава. Ипак, повезао сам се са људима из Катиновца и они су обећали да ће се распитати.

На овом потезу од Котарана до Катиновца постоје још и Гриве које би могле припадати овом роду. Њима је матица у селу Брезово Поље код Глине (22 особе 1948. године), а славе Часне вериге. Занимљиво је да их је према Карановићу било и по српским селима са босанске стране Суве међе, али у варијанти Гривић.