Форум - Порекло
ДНК порекло => Родови и њихове хаплогрупе => Српски ДНК пројекат => Брдски родови => Тему започео: DraganP-BG Фебруар 18, 2019, 11:20:52 поподне
-
Rod Pejčinovića može se pronaći u Bašći kod Rožaja stara slava je Arandjelovdan mada tamo slave Sv.Luku i starim poreklom ih smatraju Vasojevićima.
-
Pejčinović, Prnjavor (Plav) i varoš, ogranak Osmanćevića (Djuričana) doseljenika iz Rijeke Crnojevića, ranije Djurašević, od njih u Plavu su Gavazović; Gorinje (Sipanja), Bijelo Polje; Ćićići=Ćućići (Godijevo) Bijelo Polje, 1665. god.; Zaostro i Goražde (Berane) i odseljeni u: Bašče (Rožaje), Brnjice (Sjenica) i u Toplicu (južna Srbija). Pošto ih u Bašći više nema smatra se da je rod otišao u Toplički kraj ima ih u D.Bejašnici.Lutovac je oprečan te navodim Miljaniće kao izvor podataka.
-
Pejčinović, Prnjavor (Plav) i varoš, ogranak Osmanćevića (Djuričana) doseljenika iz Rijeke Crnojevića, ranije Djurašević, od njih u Plavu su Gavazović; Gorinje (Sipanja), Bijelo Polje; Ćićići=Ćućići (Godijevo) Bijelo Polje, 1665. god.; Zaostro i Goražde (Berane) i odseljeni u: Bašče (Rožaje), Brnjice (Sjenica) i u Toplicu (južna Srbija). Pošto ih u Bašći više nema smatra se da je rod otišao u Toplički kraj ima ih u D.Bejašnici.Lutovac je oprečan te navodim Miljaniće kao izvor podataka.
Има их и даље у Башчи, али још од почетка прошлог века презивају Рајовић (била је једна кућа Рајовића у Башчи према попису из 1913. године). Ево шта је Лутовац забележио:
Рајовићи - Пејчиновићи (2 к.) (с. Лучиндан). Предак се доселио из Горажда (околина Берана), где и сада постоји Пејчиновића гробље. Кажу да су им куће биле близу Коловрата, па су се одатле морали преко ноћи иселити, јер је њихов бег из Плава хтео живог да закопа једног од два близнака Пејчиновића. Разлог за то је било веровање да би земља престала да избацује кости из гроба беговог оца ако би се жив близнак закопао. Једни су Пејчиновићи побегли у село Брњицу (Сјеница), други у Србију (Топлица), а трећи у Рожаје. Ови рожајски Пејчиновићи провели су неко време у Ђурановића Лукама (Рожаје), а одатле су се преселили у Башчу. Само једна кућа се вратила у Заостро код Берана.
-
Кажу да су им куће биле близу Коловрата, па су се одатле морали преко ноћи иселити, јер је њихов бег из Плава хтео живог да закопа једног од два близнака Пејчиновића. Разлог за то је било веровање да би земља престала да избацује кости из гроба беговог оца ако би се жив близнак закопао.
Лутовац је заборавио да спомене да је јадни бег из Плава због овог бекства до краја живота сваког јутра морао изнова да сахрањује оца.
-
Za poslednje navedeni detalj u vezi bega nisam znao ...domen fanatizma.Nešto slično se desilo u vezi promene prezimena sa današnjim Garovićima do 1912 prezivali su se Perović slave Mitrovdan Kuči su.Da se vratim na Pejčinoviće rod u Donjoj Bejašnici kod prokuplja je jako postradao na kraju drugog svetskog rata na svu sreću potomaka ima i dalje.Da li postoji veza sa Ivanjičkim Pejčinovićima buduća istraživanja ...Pejčinovići iz Prokupačkog kraja su došli iz Sjenice veza sa crnogorskim je više nego evidetna jer tokom srpsko turskih ratova poznato je naseljavanje Crnogoraca u Toplički kraj naravno i ne samo njih.
-
Za poslednje navedeni detalj u vezi bega nisam znao ...domen fanatizma.
На бизарније народно веровање до сада нисам наишао.
-
Šta je tu je po nekim izvorima u Bejašnicu dolaze iz Raspognače kod Sjenice da li su se ,,razlili,do dolaska u Ivanjicu i Toplicu evidentna je jedna stvar za mnoge rodove navedeni kraj bio je prolazna putanja do odredišta.Konkretno mislim na sjenički.
-
Izvinjavam se zbog slovnih grešaka.
-
Pejčinovići iz Prokupačkog kraja su došli iz Sjenice veza sa crnogorskim je više nego evidetna jer tokom srpsko turskih ratova poznato je naseljavanje Crnogoraca u Toplički kraj naravno i ne samo njih.
Пејчиновићи су досељени у првој миграционој струји 1879. из околине Сјенице и били су, као и остале фамилије које су досељене у том периоду са Пештера и јаворски села, устаничке породице које су се расуле и раселиле након Првог српско-турског рата. Највећи део тих устаничких породица је провео 1877-1878 годину у збеговима по Рогозни и Копаонику одакле су се даље иселили у Топлицу.
Пејчиновићи су били велика породична заједница на Пештеру, чије су гране живеле у различитим селима. Пејчиновићи који су се населили у Доњу Бејашницу су досељени из Распоганча. док су Пејчиновићи у оближњој Крушевици досељени из Штавља.
Постоји и трећа породица Пејчиновића која је у Коњуву досељена из Лозна код Лепосавића, чији однос са ове друге две породице, које су несумљиво истог порекла, није испитан, иако постоји велика вероватноћа да су истог порекла.
Постоји још неколико старих породица у ибарској долини које имају своје огранке на Пештеру. Поред Пејчиновића, ту су Бандуке из Бандола код Звечана чијих сродника има у Аљиновићима. Из ове прерспективе је тешко утврдити односе између огранака једне фамилије које налазимо у ова два краја (који је чији огранак). Најизвесније је, по мени, да су то самостални изданци старијих родова који су се независно исељавали из матичног подручја у различитим временским периодима.
Ову миграциону струју не треба мешати са каснијим насељеничким струјама у Топлицу и Јабланицу из Црне Горе.
-
Има их и даље у Башчи, али још од почетка прошлог века презивају Рајовић (била је једна кућа Рајовића у Башчи према попису из 1913. године). Ево шта је Лутовац забележио:
Рајовићи - Пејчиновићи (2 к.) (с. Лучиндан). Предак се доселио из Горажда (околина Берана), где и сада постоји Пејчиновића гробље. Кажу да су им куће биле близу Коловрата, па су се одатле морали преко ноћи иселити, јер је њихов бег из Плава хтео живог да закопа једног од два близнака Пејчиновића. Разлог за то је било веровање да би земља престала да избацује кости из гроба беговог оца ако би се жив близнак закопао. Једни су Пејчиновићи побегли у село Брњицу (Сјеница), други у Србију (Топлица), а трећи у Рожаје. Ови рожајски Пејчиновићи провели су неко време у Ђурановића Лукама (Рожаје), а одатле су се преселили у Башчу. Само једна кућа се вратила у Заостро код Берана.
На Полици је у селу Горажде, до краја 18. вијека или до почетка 19.вијека, остала само једна породица од старих Срба и то баш Пејчиновић.
Тачно на Главици Ђукића, недалеко од горашког гробља под бором , поред остатака некадашње црквице, ђе је 1989.г. подигнута нова црква, био је један гроб са скромним спомеником од милута (нека врста камена) на коме је било име неког Пејчиновића. Приликом градње нове цркве тај споменик је срушен. У то сам се и сам увјерио прије двије године, на лице мјеста. Рушење тог споменика су ми потврдили мјештани села Горажда, јер сам тражио да ми покажу тај споменик.
-
На Полици је у селу Горажде, до краја 18. вијека или до почетка 19.вијека, остала само једна породица од старих Срба и то баш Пејчиновић.
Тачно на Главици Ђукића, недалеко од горашког гробља под бором , поред остатака некадашње црквице, ђе је 1989.г. подигнута нова црква, био је један гроб са скромним спомеником од милута (нека врста камена) на коме је било име неког Пејчиновића. Приликом градње нове цркве тај споменик је срушен. У то сам се и сам увјерио прије двије године, на лице мјеста. Рушење тог споменика су ми потврдили мјештани села Горажда, јер сам тражио да ми покажу тај споменик.
А. Јовићевић, Плавско – Гусињска област, Етнографски зборник књ. XXI, Београд, 1924. стр. 477.
Радосав Ђуричанин, стар 70 година, броји пасове до Вука: Милосав, Радоња, Јоко, Никола, Шћепан, Радоје, Божо и Вуко. Према овоме може се с пуно поуздања тврдити, да је пресељење извршено око 1670. Ово је досељење било једно од првих у Плаву, јер причају, да је Вук Ђурица нашао у Плаву 7 кућа.
Шћепан, праунук Вуков, имао је брата Јована, који се потурчио и населио у Плаву; од њега су у Плаву Османћеићи, који се дијеле на мање ''трбухе'': Мујиће, Суровиће и Пејчиновиће; неки су од ових у потоње вријеме присвојили старо име Ђурашковићи. Радоје Божов, који се помиње у горњем родослову, посје-као је клименташког ''краља'' испод Плавског Блата.
-
Gospodine Bubanja da li Mujići slave Stevanjdan?
-
А. Јовићевић, Плавско – Гусињска област, Етнографски зборник књ. XXI, Београд, 1924. стр. 477.
Радосав Ђуричанин, стар 70 година, броји пасове до Вука: Милосав, Радоња, Јоко, Никола, Шћепан, Радоје, Божо и Вуко. Према овоме може се с пуно поуздања тврдити, да је пресељење извршено око 1670. Ово је досељење било једно од првих у Плаву, јер причају, да је Вук Ђурица нашао у Плаву 7 кућа.
Шћепан, праунук Вуков, имао је брата Јована, који се потурчио и населио у Плаву; од њега су у Плаву Османћеићи, који се дијеле на мање ''трбухе'': Мујиће, Суровиће и Пејчиновиће; неки су од ових у потоње вријеме присвојили старо име Ђурашковићи. Радоје Божов, који се помиње у горњем родослову, посје-као је клименташког ''краља'' испод Плавског Блата.
Пејчиновићи, исламске вјероисповијести из Плава , нијесу исти род са Пејчиновићима са Полице - села Горажда. Сјенички Пејчиновићи (Попис становништва Сјеничке казе из 1912.г.) помиње их у селу Кокошиће, су од поличких Пејчиновића. Данас их има под другим презименима ( познати су ми Радуловићи, од ових из Сјенице). У Банат су дошли као колонисти 1946.г. Једног Радуловића - Пејчиновића убјеђивао сам га да се тестира...
Пејчиновићи код Манастира Сопоћани, на извору ријеке Рашке су вјероватно од поличких Пејчиновића.
Сво старо српско становништво Полице се иселило ка Сјеници и даље...
Послије друге Сеобе Срба, у првој половини 18. вијека, Полица, као и околни крајеви је опустјела. Врхунац је био спаљивање манастира Шудикове у Будимљи и бјекство калуђера из Ђурђевих Ступова.
-
Радосав Љ.Павловић је после Другог светског рата вршио теренска испитивања по Пештеру.
У необјављеној студији “Сјеница и Пештер”, са пропратним белешкама (Етнографска збирка, Архив САНУ) је забележио да 29. јула 1952. године у Кнежевцу и Кокошићу, засеоцима Штавља има Пејчиновића (Св. Лука) 3 кућа, од Роваца, од којих су се неки иселили у Ранковићево(у Кнежевцу) и Пејчиновића ( Св. Лука) 5 кућа у Кокошићима, који су род са Пејчиновићима у Кнежевцу.
У Распоганчу 1952. године није забележио сроднике Пејчиновића исељених у Доњу Бејашницу 1879. године.
-
Na koju granu u Rovcima se on poziva za razliku od Miljanića koji jasno navodi dve iz Berana i druga iz Plava?Osim po krsnoj slavi ili slavi plemena a plemenska slava Rovaca jeste sveti Luka čime Pavlović to argumentuje ?Znamo da su slave menjane iz različitih razloga više puta za rod iz Berana jasno se navodi za granu u Bašći da je promenila slavu i u ličnoj prepisci sa Vama izneo sam podatak koji i Vi navodite o Pejčinovićima rodu koji se nalazi u Donjoj Bejašnici naveli ste Raspognaču u nekim novijim istraživanjima u tom mestu ih nema....
-
https://www.poreklo.rs/2015/03/15/poreklo-prezimena-selo-raspogance-sjenica/ Evo dokaza o novijim istraživanjima a Knjaževac dodje u geografskom smislu pre navedenog mesta prema istaraživanjima meštani navode Kokošiće i Knjaževac da su došli iz Plava.
-
https://www.poreklo.rs/2015/03/13/poreklo-prezimena-selo-kokosice-sjenica/ https://www.poreklo.rs/2015/03/13/poreklo-prezimena-selo-knezevac-sjenica/
On mislim na Pavlovića nije mogao da tvrdi ništa 52 jer migracija je moguće otišla iz sela što je sasvim moguće jer Bejašnica počinje da se naseljava 1878 ili pitanje gde se rod uputio pošto je Raspognače na putu iza Knjaževca i Kokošića
-
Vidoje pravo u metu .
-
Na koju granu u Rovcima se on poziva za razliku od Miljanića koji jasno navodi dve iz Berana i druga iz Plava?Osim po krsnoj slavi ili slavi plemena a plemenska slava Rovaca jeste sveti Luka čime Pavlović to argumentuje ?Znamo da su slave menjane iz različitih razloga više puta za rod iz Berana jasno se navodi za granu u Bašći da je promenila slavu i u ličnoj prepisci sa Vama izneo sam podatak koji i Vi navodite o Pejčinovićima rodu koji se nalazi u Donjoj Bejašnici naveli ste Raspognaču u nekim novijim istraživanjima u tom mestu ih nema....
Што се порекла родова тиче,Павловић се не позива на изворе већ бележи информације од информатора.
Подаци о месту порекла Пејчиновића у Д. Бејашници и Крушевици су из пописа становништва 1884/5 где је записано место рођења за већи део припадника ове две породице.
Село Ровца је недалеко од Горажда тако да може лако да се деси да “од/из Ровца” не значи од Ровчана. Када се и та дилема отклони, остаје питање крсне славе коју славе Пејчиновићи, која је једна од особености Никшића.
То што Пејчиновића није било у Распоганчу 1952. године значи или да су се скроз иселили у Бејашницу, или да је неки огранак остао под другим презименом. Потражићу код Павловића да видим да ли је било фамилија које славе Лучиндан 1952. године.
-
У Доњој Бејашници:
1. Дробњаци (Аљиновићи)
2. Ћојбашићи(Вучак)
3. Павловићи (Даићи)
4. Мартаћи (Дружиниће)
5. Милетићи ( Зебиће)
6. Коковићи ( Кањевина)
7. Стевановићи ( Радуловац)
8. Пејчиновићи ( Распоганче)
9. Јевтићи ( Ступљево)
10. Стевановић ( Црна Гора)
Vaša izjava o porodicama iz Donje Bejašnice
-
Jedno je tačno u popisu 1884 POSTOJE
-
Засеок у Кокошиће где живе Пејчиновићи зове се Маџгаљи, а тако их и зову суседна братства Јелићи и остали,мада дефинитивно немају везе једни са другима,можда су ту живели преци данашњих Маџгаљевића који су из Трновог Лаза код Куршумлије,а данас живе по Војводини и Београду,
-
Право питање је зашто их зову Маџгаљима? А и слава и хаплгрупа различита,..
-
Право питање је зашто их зову Маџгаљима? А и слава и хаплгрупа различита,..
Вероватно их тако зову по засеоку у коме живе, то није ретка појава.
-
Поздрав свима,
Ја са Никола Пејчиновић, нови члан друштва, и ово је моја прва порука на форуму. Драго ми је што видим коментаре о теми која ме посебно занима, а то је порекло Пејчиновића. Ја сам пореклом из села Кокошиће, општина Сјеница.
Пре свега, жао ми је што сам прочитао да је споменик у селу Горажде срушен. Ради се о споменику Ђура Пејчиновића и имам слику тог споменика. Овог лета планирам да одем до Горажда, тако да ћу се и лично уверити.
Истраживајући о пореклу, дошао сам до Пејчиновића из Топличког краја и то из Крушевице, Грабовца и Бејашице. Такође, на вези сам и са другим Пејчиновићима из Србије. Прошлог месеца сам одрадио ДНК анализу. Обавестио сам моје презимењаке и предложио сам им да и они одраде тест како би се утврдила евентуална повезаност родова. Усмени договор постоји са Пејчиновићима из сва три поменута села из Топличког краја. Поред њих прихватио је и један презимењак из Рашке.
Чекамо реализацију усменог договора и видећемо резултат.
Топлички Пејчиновићи славе Св. Луку, као и Пејчиновићи из Кокошића и Кнежевца и Радуловићи из Штавља, док Пејчиновићи из Рашке славе Ђурђиц.
Знао сам за предање да су једни од Пејчиновића живели у Брњици и да су се иселили у Грабовац, а јуче сам нашао и писами траг. За Пејчиновиће из Распоганча још нисам успео да нањем писани траг. Овог лета ћу обићи гробља у тим селима и видети да ли се можда задржао неки стари споменик.
О огранку Пејчиновића који су променили презиме у Радуловић постоји књига коју је написао Рацко Радуловић.
За сада толико...
-
Знао сам за предање да су једни од Пејчиновића живели у Брњици и да су се иселили у Грабовац, а јуче сам нашао и писами траг. За Пејчиновиће из Распоганча још нисам успео да нањем писани траг. Овог лета ћу обићи гробља у тим селима и видети да ли се можда задржао неки стари споменик.
О којем се Грабовцу ради?
-
Грабовац код Прокупља
-
Постоји и трећа породица Пејчиновића која је у Коњуву досељена из Лозна код Лепосавића, чији однос са ове друге две породице, које су несумљиво истог порекла, није испитан, иако постоји велика вероватноћа да су истог порекла.
Да ли се зна нешто више о породици Пејчиновић из Коњува? Причајући са Пејчиновићима који су пореклом из Топличког краја нису ми поменули ово место. Да ли је ово наведено према предању или постоји писани траг?
-
Пејчиновићи код Манастира Сопоћани, на извору ријеке Рашке су вјероватно од поличких Пејчиновића.
Ови Пејчиновићи код манастира Сопоћани су део фамилије Пејчиновића из места Гњилице (старо име Никољача) код Рашке.
Слава: Ђурђиц
-
Da li postoji veza sa Ivanjičkim Pejčinovićima buduća istraživanja
У ком месту код Ивањице су живели или живе Пејчиновићи?
-
Selo se zove Luke ne navode krsnu slavu i mesto odakle dolaze .Po Markoviću malobrojni su. Donja Bejašnica krsna slava sv.Luka sa terena informacija.
-
У засеоку Јерки су:
-Бишевци, 1 кућа, је Куч из Бишева.
-Павловићи, 2 куће су од Гаровића у Забрђу, досељени 1913. године.
-Пејчиновић, 1 кућа, Ђурђиц, је Дробњак из Гњилице у Подбуковику.
-Симовић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч из Алуловића.
-Ђорђевић, 1 кућа, Ђурђиц, је Дробњак из Забрђа.
-Ђоковић, 1 кућа, Св. Стеван, је из Глеђице у старовлашким Моравицама, досељен 1925. године. Novi Pazar okolina možda bi upotpunilo priču o Pejčinovićima koji slave Djurdjic
-
Да ли се зна нешто више о породици Пејчиновић из Коњува? Причајући са Пејчиновићима који су пореклом из Топличког краја нису ми поменули ово место. Да ли је ово наведено према предању или постоји писани траг?
Радосав Пејчиновић из Лозна се појављује на списку несталих у борби на Ступу 1877. године, који се налази у Ратној архиви Милоша Милојевића (Посебни фондови, Народна Библиотека Србије) и Српским Новинама из 1877.године, а затим је под редним бројем 31. пописан 1884. године у Коњуви: Радосав Пеичиновић (50) са женом Петканом (40) и ћеркама Милентојом (20), Марицом (10), Јасном (8) и Станом (1).
С обзиром да није имао мушког потомства, врло вероватно је да је ова породица Пејчиновића изумрла, међутим чињеница да је досељена у Топлицу 1879. године (када су досељене све устаничке и избегличке породице из Ибра, са Пештера и Јавора) из Лозна, отвара питање порекла ове породице, односно да ли је изданак пештерских Пејчиновића (Св. Лука) или рашких (Ђурђиц).
-
Засеок у Кокошиће где живе Пејчиновићи зове се Маџгаљи, а тако их и зову суседна братства Јелићи и остали,мада дефинитивно немају везе једни са другима,можда су ту живели преци данашњих Маџгаљевића који су из Трновог Лаза код Куршумлије,а данас живе по Војводини и Београду,
У Трновом Лазу су 1884. пописане следеће породице са Пештера:
Ракоњци из Вишњеве и са Ступа, Бојовићи из Лопижа, Чапкуновићи из Распоганча и Нововићи са Ступа.
Да ли знате коју од ових фамилија слове за Маџгаљевиће, што им је вероватно породични надимак? По некој логици, због близине Кокошића и Распоганча (суседна су села) би најбољи кандидати били Чапкуповићи.
-
Ukoliko su živeli u Brnjici kod Sjenice više nego jasno je da su starim poreklom iz okoline Berana zatim da su otišli u Bašću kod Rožaja potom kao što rekosmo Brnjica i na kraju Grabovac.Miljanići jasno navode tok iseljavanja roda iz Bašće.
-
Rod koji je u Knjaževcu i Kokošićima sam za sebe navodi da su došli iz Plava i nemaju veze sa Rajovićima iz Bašće koji je otišao u Brnicu.Mislim da bi daljim testiranjem mogli da dodjemo do pravilne selekcije Pejčinovića.Postoji verovatnoća da je je rod iz Raspognače iz Plava i jedan i drugi slave sv.Luku stim da je stara slava Rajovića Pejčinovića Arandjelovdan i matica kao što rekosmo je okolina Berana.
-
Rod koji je u Knjaževcu i Kokošićima sam za sebe navodi da su došli iz Plava i nemaju veze sa Rajovićima iz Bašće koji je otišao u Brnicu.Mislim da bi daljim testiranjem mogli da dodjemo do pravilne selekcije Pejčinovića.Postoji verovatnoća da je je rod iz Raspognače iz Plava i jedan i drugi slave sv.Luku stim da je stara slava Rajovića Pejčinovića Arandjelovdan i matica kao što rekosmo je okolina Berana.
Ја сам пореклом из Кокошића и нисам од мојих старијих рођака могао да добије поуздане податке о месту одакле потичемо.
Такође, причао сам са Пејчиновићима из Кнежевца али ни они нису знали много о томе. Рацко Радуловић је написао књигу о братсву Радуловића, односно Пејчиновића до 1912, и није могао да наведе тачно место одакле потичемо.
Надам се да ће моји презимењаци из Доње Бејашице, Грабовца и Крушевице ускоро одрадити тестирање, како смо се договорили, и онда ћемо видети резултате.
-
https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEd0pDaXNQRHJGY28/view?fbclid=IwAR39w7VuNdIwEZYHw61lhrm-63ubOrmlofrK7wlkhVy679YZxJ3mMtBz2cM
Kokošiće i Štavalj 1873 po azbučnom redu su predstavljeni rodovi iz oblasti Sjenice ,Pljevlja itd