Форум - Порекло
Порекло становништва => Хрватска - Република Српска Крајина => Тему започео: Цуце Септембар 19, 2019, 08:41:05 поподне
-
Pozdrav, primjecujem da nosnja vecine Krajisnika razlikuje od nosnje iz Vrlike. S'obzirom na cinjenicu da Krajisnici su vecinom dosli poslije stvaranja Vojne Krajine 1553 g. da li su Vrlicani dio te seobe, ili su raniji srpski stanovnici tih prostora?
Da li postoji trag starih Vrlickih brastava i podaci o njihovom porijeklu i doseljenju?
-
Врлика је до пре Морејског рата била искључиво насељена муслиманским становништвом. Након Карловачког мира 1699 и повлачења Гриманијеве линије то подручје припада Млетачкој републици. Током и крајем Морејског долази до насељавања Врлике. То су углавном пребези из Босне и Херцеговине који су стали на страну Млетачке, која је са намером водила политику насељавања.
Хабзуршка монархија у ове крајеве долази тек после распада Наполеонове царевине.
-
Можда су у насељу Врлика пре Морејског рата били само муслимани, али православаца и католика је било у околним селима.
-
Једини релевантан извор за период пре Кандиског и Морејског ратова је турски тефтер из 1604 године, по коме је Врлика постало снажно турско упориште заједно са селима која су имала плоднију земљу као Цивљани и Косоре, док је у Маовцима, Јежевићу и Цетини било више хршћана.
Али ништа од тога није релавантно за период после Морејског рата јер је целокупно становништво Цетинске крајине избегло а на њихово место дошло је ново углавном из Босне. Хришћани староседеоци су избегли према Приморију и Буковици а муслимани према Османској држави. Врлика и околина су у једном периоду били потпуно празни.
-
Fazileta Hafizović, 2016., Tapu Defteri No. 861 (https://bib.irb.hr/datoteka/919651.Defter_1701.pdf): “Popis sela i zemlje sandžaka Krka, Klis i Hercegovina, oslobođenih od Mletačke Republike 1701. godine.”
Из увода, страна 10:
"Kara Mustafa-pašin pohod na Beč doživio je propast, ali nije ostao samo jedan u nizu poraza: on je bio uvod u pobjedonosni pohod članica Svete lige, koji je doveo do toga da je Osmanska Država zauvijek izgubila ogromne teritorije u Evropi i zapala u velike unutarnje teškoće, koje su samo rasle protokom vremena. Uprkos naporima rijetkih sposobnih sultana, te njihovih vezira, koji su uspjeli da povrate neke izgubljene teritorije, situacija nije bila povoljna za Osmanlije. Godine 1698. oni su konačno počeli pregovarati sa članicama Svete lige o završetku rata, po principu da svako zadržava ono što trenutno ima. Osmanska Država izgubila je sve teritorije sjeverno od Save, a u Dalmacije brojne značajne utvrde, kao što su Sinj, Knin i Vrlika. Ugovor o miru između zaraćenih strana potpisan je 26. januara 1699. godine u Sremskim Karlovcima. Tu je potpisano zapravo više ugovora: ugovor o miru sa Austrijom, zatim ugovor o granicama sa Austrijom; ugovor o miru sa Mletačkom Republikom, te ugovor o granicama sa Mletačkom Republikom, te ugovori o miru sa ostalim članicama Lige. Sultan je ugovor s Mletačkom republiko ratificirao tek u aprilu 1701. godine, a nova granica sa Mletačkom republikom dobila je naziv, opet po mletačkom povjereniku, “linea Grimani”."
Из описа дефтера, страна 11:
"Obuhvaćene su nahije: Plavna, nahija tvrđave Knin, Strmica, Paško Polje, Sinj, Klis, Čačvina, Radobolja, Cista, Gorska Župa/Zagvozd, Vrhgora, Ljubuški, Fragostin, Buško Blato, Roško Polje, Posušje, Trebistova, Broćna, Blato, Rakitna, Goranci, Gabela, Stolac, Zažabje, Popovo, Bujan, Ljubomir, Ljubinje, Trebinje, Zubci, Donja Dračevica, Gornja Dračevica, Korjenić, Dvrsna, Grahovo, Onogošt i Nikšić, Drobnjak, Banjan, Rudine, Piva i Gacko. Dok su nahije Krke i Klisa, pa dijelom i Hercegovine, upisane samo ako su granične, nahije na jugu Hercegovine upisane su kompletne, bez obzira na to da li su granične ili ne."
Није дуго потрајало ово разграничење између Млетака и Турака у Далмацији, већ 1714. године почињу турске војне операције на том подручју, да би након мировних преговора у Пожаревцу 1718. успостављена нова гранична линија, "linea Mocenigo", која је опстала и, практично до данашњих дана, постала државна граница Босне и Херцеговине са Далмацијом и Хрватском. Неке трагове "starih Vrlickih brastava" могу се наћи у овдје наведеним именима преосталих становника нахије Пашко Поље.
-
Хвала Црнчевићу на овом извору. Пошто сам био докон прочитао сам податке везане за Врлику у дефтеру из 1701., ово би било укратко за оне који нису а занима их:
1. Село Пашко поље (добило назив по цркви Св.Спаса на извору Цетине, скраћено од Спашко поље, читава ова нахија је овако прозвана после губитка Врлике и иначе представља северни наставак Сињског крашког поља) - нема ниједне рајинске куће
2. Село Ковачевци (са леве стране Цетине данас непознат положај вероватно било близу Сиња) - нема ниједне опстале рајинске куће наведени ранији хришћански становници
3. Село Оврње (на левој страни Цетине у близини Сиња) - спомињу се хришћански поданици са списаком придошлица и староседелаца
4. Село Нелај (данас остао назив једног од извора Цетине у близини села Цивљани) - спомињу се хришћанске придошлице са списком бивших муслиманских староседелаца
5. Остатак села Цивљана (село је подељено границом на млетачки и турски део, Турцима остала петина села) - спомињу се муслимански староседеоци
6. Остатак села Косора (Турцима остала половина села) - нема ниједне рајинске куће спомињу се само муслимански староседеоци
7. Остатак села Подосоја (Турцима остала половина села) - од раје остала само једна хришћанска кућа остало муслимански староседеоци
8. Село Јежевић - нема ниједне преостале рајинске куће
9. Село Виналић (данас предграђе Врлике) - преостала једна хришћанска кућа
10. Село Вукасовићи (данас не постоји) - нема ни једне преостале куће село било мешано
11. Село Милатковине (назив данас непознат вероватно код села Стражине) - наведен списак хришћанских поданика
12. Село Прхово (данас не постоји, село је било близу манастира Драговић који је у новије доба премештен због формирања језера Перућац) - наведен списак хришћанских поданика
13. Село Гарјак - нема ниједне преостале рајинске куће
14. Село Кољане - наведен списак хришћанских поданика
15. Остатак села Отишић - на турској страни остали само пашњаци
Колико видим од 15 села која су преостала на Турској територији њих 5 и даље имају хришћанске становнике, од тога нису сви староседепци има и продошлица.
-
Врлика је до пре Морејског рата била искључиво насељена муслиманским становништвом.
Otkud onda posebna Vrlicka nosnja?
-
Врлика је до пре Морејског рата била искључиво насељена муслиманским становништвом
Ko je onda podigao crkvu svetog Nikole u Vrlici 1618. godine?
Čuvari Hristovog groba iz Vrlike imaju predanje o 400 godina ovog običaja "čuvanja" Hristovog groba.
Da li njihovi običaji i tradicija utiču na posebnu nošnju koju oni imaju?
-
Otkud onda posebna Vrlicka nosnja?
Колико је мени познато врличка ношња јесте лепа али је и даље само варијација динарског типа ношње. Предели Српске крајине, Кордун, Лика, Далмација и велики делови Босанске крајине, Херцеговине, Црне Горе и југозападне Србије носе исти тип ношње свака са својим посебностима. Не знам како бих могао да разумем аргумент "...али Врличка ношња је посебна." Сваки крај има своју посебну ношњу, а имати посебну и лепу ношњу као Чувари Христова Гроба нажалост не говори ништа о старости становништва.
Ko je onda podigao crkvu svetog Nikole u Vrlici 1618. godine?
Čuvari Hristovog groba iz Vrlike imaju predanje o 400 godina ovog običaja "čuvanja" Hristovog groba.
Нико није ни тврдио да Срба тамо није било пре ратова у 17 веку. Пописи су само сачувани тренуци у историји једног краја, 1604. и 1701. муслимани јесу били велика већина у Врлици и њеним деловим, то не може да се спори. Ако си пажљивије прочитао списак села из пописа могао си да приметиш попис у селу Прхово поред манастира Драговић где су од вајкада живели православни Срби. Врлика је била центар варошког живота околних села, људи су долазили у тај центар да продају и купују своје производе не видим ништа чудно у томе да се том сталном присуству придода и црква из 1618.
Da li njihovi običaji i tradicija utiču na posebnu nošnju koju oni imaju?
Мислим да постављаш ствари на погрешан начин, ко зна колико је обичаја и традиције нестало током векова? У прошлости нису постојала средства масовне комуникације нити начин и потреба да се нешто запише, ето на сву срећу наши Врличани су сачували своју ношњу и своје обичаје и до данашњих дана.
-
Па добро, али има ту нешто чудно да не кажем специфично. Откада су они ''Чувари Христовог гроба''? Моји преци су само преко Свилаје, и нит имају ту ношњу нити су били ти чувари...
Нешто је ту утицало, како и зашто ко зна..
-
Један занимљив рад о чуварима Христовог гроба, иако наравно из хрватске перспективе: https://hrcak.srce.hr/file/325815
-
Na krstarici u temi https://forum.krstarica.com/threads/sjeverna-dalmacija.788717/ postavljeni odlični linkovi od strane snoudena.
vrlika cela parohija - popis 1810
https://drive.google.com/file/d/1pRb80LPUgz4PnuXMP-9hFdgCLxJIEULT/view
Otisic 1710 300dpi katastar mletački
https://drive.google.com/file/d/1HozWreCyjdYChcCZuzBMCYntyeBVn4BB/view
vrlika 1692. popis
https://drive.google.com/file/d/1R11rFfUz_W1PbWnFJ-kWiyghbLMC_KVn/view
Vrlika i Maovice 1710 katastar
https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view
Knin 1710 - 600dpi (civljane i kosore unutra)
https://drive.google.com/file/d/1JpLZ7J1GWhknOBbf2HBOYMWcKkYI1NoW/view
Kosore 1711
https://drive.google.com/file/d/1CjRZO21i26nBKwujposavjLQSRKbfhwM/view
Kosore 1724
https://drive.google.com/file/d/1DiR-f14xAINFgj8fQCTqb9TyJUosSnVV/view
Civljane 1724
https://drive.google.com/file/d/1SRyoiO0OtNuwd5uUOIaDNpArreWVQyAb/view
Ako jos neko poseduje katastarske,pravoslavne,katoličke ili neke druge popise postavite ako možete.
-
Da li neko zna gde mogu da nađem matične knjige rođenih/umrlih/venčanih za Vrliku između 1880-1925? Koristio sam familisearch.com i druge sajtove koji imaju dosta dokumenata, ali nijedan koji je za ovaj period u Vrlici. Posebno me zanimaju sela Civljane (Zelenović, Batak) i Kosore (Mišina).
Tražim li Vrliku? Knin? Šibenik?
-
Поштовани Врличани,
мислим да би Вас ово могло занимати: http://crkvenematice.com.hr/cm_vrlika.html
На повезници ћете пронаћи наке од старих српских православних црквених матица Парохије врличке...
Искрен поздрав!