Било би интересантно сазнати колико се тај источноромански клин као такав могао одржати међу Словенима. С обзиром на стари аутосомални резултат оног Македонца, није искључено да су и они рано дошли у додир са "источнобалканским" Словенима, па да су као такви на крају ушли у српски корпус. Много ми је то логичније, да је долазило до стапања на тај начин, него да су у касном средњем веку као Романи узимали српско име, у време када у неку руку већ постоје "национални" идентитети (наравно не у овом облику као данас).
Свакако, било је романских енклава које су се одржале све до касног средњег века, што се може пратити и у изворима. Више мислим на неку општу масу.
Што се тиче староседелаца провинције Далмације, требало бих најпре тражити у припадницима J2b-L283, али и кроз припаднике неких R1b грана.
И ја сам управо таквог мишљења.
Мислим да су за ово романско становништво у почетку типичне хаплогрупе биле не толико Е-В13, већ Ј2а, Ј2б2 и Р1б-источна. То се може видјети види из резултата Цинцара, и донекле Румуна.
Чини се да негдје у 9./10. вијеку ту долази једно изразито Словенско становништво код којег доминира И2а, Р1а, Е-В13, назовимо их прото-Шопи, и дио ових Романа потискују на сјевер у Влашку и на југ у Македонију, а дио асимилују и преузимају доста утицаја од њих (језичних, али и начин живота у катунима)
Управо из тог раздобља имамо прве историјске записе који помињу Влахе у Влашкој и Македонији.
Мислим да би и Васојевићи и Кричи могли бити старосједиоци западног балкана, иако нису ј2б2.
