Аутор Тема: Јовањштаци R1a>Y2902*  (Прочитано 11767 пута)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Јовањштаци R1a>Y2902*
« послато: Октобар 11, 2018, 10:29:27 пре подне »
У табели нашег Пројекта може се уочити јасно прифилисан род који припада R1a>Y2902 хаплогрупи и слави Јовањдан (7/20. јануар). У питању је пет породица које живе на северу Црне Горе и у западним и централним деловима Србије:



Гавриловић (село Новаци) је први тестиран, још у оквиру истраживања Александровачке Жупе. Лазовић из Корита тестиран је у новембру 2016, Шевић из Срема у фебруару 2017, Словић из Чачка појавио се у октобру 2017, а Мареновић (село Плешин) са Голије тестиран је у мају ове године.

Делује да би хаплотип Мареновића био најближи неком хипотетичком модалу овог рода. Лазовић се од Мареновића разликује на три вредности (DYS389 II-I, YGATAH4, DYS570), а Словић се разликује на два маркера (DYS389 II-I, DYS576). Преостала двојица су нешто удаљенији, Шевић се разликује на три (DYS391, DYS385а, DYS456) места, као и Гавриловић (DYS389 II-I, DYS458, YGATAH4).

Уколико и изузмемо Шевића и Гавриловића, због њихове веће географске удаљености и удаљенијег хаплотипа, мислим да нема сумње да Словић, Лазовић и Мареновић чине један род.

Мени су лично запали за око због исте славе и истог обрасца расељавања као J1 и I2>Z17855 Шекуларци. Претпостављам да је и код овог рода реч о старијем становништву Брда које је расељено у тој мери да данас можда и не постоји у својој матици, која је у овом случају вероватно колашински крај.

Предања Шевића и Гавриловића о пореклу ми нису позната, док ми наш члан Марен каже да неки Словићи из чачанских села вуку порекло из златиборске Јабланице. Што се тиче Мареновића и Лазовића, до сада смо писали ово:

Мареновић, Јовањдан, Плешин, Рашка

Припада хаплогрупи R1a-Z280, волго-карпатској грани Y2902>Y2910. Једино блиско поклапање има са Радоничићем из Доброте код Котора (2/23, род И). Иако Радоничић поседује две необичне вредности (DYS393=14 и DYS385a=9), по укупној блискости чини се врло вероватним да Мареновић и он припадају истом роду.

"Данашње село заселило се око средине 18. века. У протоколу венчаних у цркви у Грацу, у Брвеници, забележен је 1842. „житељ Синожеца Стојан и Петројка“. Гробље је на брегу повише села. Родови: Мареновићи 4 к., Кијевчани 6 к., св. Јован, Кучи; преци били неко време у Морачи, па су тамо једни узели да славе св. Јована а други св. Луку. Кијевчани су дошли по позиву Мареновића из Кијеваца код Сјенице око 1880; имају одељаке у Витковцу у Доњој Гружи и у Новом Селу у Морави."

Петар Ж. Петровић, Рашка
Сад тек приметих овај разултат. Тестирани Мареновић рекао ми је да је у литератури наилазио да су у сеоби након Куча и Мораче следиле Лопате, па Сјеница и на крају Голија. Мареновићи имају предање да су однекле "из Црне Горе" дошла два брата, Марун (од њега Мареновићи) и Перун (од њега Перовићи). Преслављају Ивањдан (7. јул). Лично су ми предање Мареновића и наводи из литературе били занимљиви због сличности са наводима о пореклу мојих Селаковића.

Рекао бих да je Мареновићу генетски најближи Лазовић (Корита, Бијело Поље), а деле и исту славу. Има неких разлика у хаплотипу, али мислим да су несумњиво повезани. За Лазовиће је М. Лутовац написао "Лазовић, чији је предак дошао из Лопата у Брдима". Наш Видоје013 за њих је раније на форуму наводио: "Они имају више предања, да су: Васојевићи ( ваљда због  Лопата, које су им биле етапна станица у селидби), Кучи ( у окружењу има доста кучких православних и муслиманских родова), из Шекулара ( слава Св. Јован зимски)."

Свакако, блиски би им могли бити и остали из ближе и даље околине који припадају истој подграни, Вилимоновић, Сеочанац...
« Последња измена: Август 02, 2019, 10:09:12 пре подне Селаковић »

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #1 послато: Октобар 11, 2018, 11:12:00 пре подне »
Предања Шевића и Гавриловића о пореклу ми нису позната, док ми наш члан Марен каже да неки Словићи из чачанских села вуку порекло из златиборске Јабланице. Што се тиче Мареновића и Лазовића, до сада смо писали ово:
Словићи који су пореклом из Јабланице су у другој половини 20. века досељени у Кукиће. Требало би да славе Аранђеловдан као и Словићи у Јабланици. Од јабланичких Словића би могли бити Словићи у Атеници, који славе исту славу. Словића је било и у драгачевским Зеокама, али они славе Ђурђевдан и сада се презивају Петровић. Данас највише Словића има у Прељинској Балузи и Прељини, па мислим да је тестирани одатле пореклом (али да сачекамо да се сам тестирани јави).

Такође, Словића који славе Јовањдан има у сјеничким Драгојловићима.
« Последња измена: Октобар 11, 2018, 12:00:09 поподне Clavdivs »
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #2 послато: Октобар 11, 2018, 11:42:13 пре подне »
Na početku da se i javno zahvalim Selakoviću za temu...biće zanimljivo i ko zna šta će se sve iskopati...

Da navedem prvo spisak literature u kojima se pominju Marenovići iz Plešina na Goliji, oblast Deževa, danas opština Raška...

1) Srpski etnografski zborniku XXI strana 230 piše za Plešin na Goliji:" najstariji rodovi Perovići Lopaćani, poreklom Kuči, bili jedno vreme u Morači, Sjeničkom polju, pa zbog "zuluma arnauta" prešli u Plešin...од њих су Мареновићи у Синожецима" ... ово се слаже са легендом о два брата Марун - од њега Мареновићи и Перун - од њега Перовићи у Плешину...

2) Knjiga "Raška II" - Petra ž Petrovića iz 2010.(objavljena 40 godina posle autorove smrti) u Novom Pazaru, a istraživanje je vršeno oko 1930. za Marenoviće u oblasti Trnava (selo do Plešina na Goliji): " oblast Trnava, mesto Belo Polje, rodovi: Marenovići 1 kuća, sv Jovan, iz Bekove, starinom Moračani, izumrli po muškoj lozi"! (ovo Belo Polje je selo u opštini Raška)...dalje za to selo kaže:" Marenovići 2 kuće, sv Jovan, iz raseljene Debelice 1878." Debelica je brdo preko koga je išla granica između Srbije i Turske 1833.-1912., a Plešin je kao granično mesto pripadao Srbiji, a danas opštini Raška.

3) "Nadibar" od Dragoljuba Korićanca, naselja u rudničkoj Moravi i Ibru iz 1995. navodi za sve Marenoviće koji danas žive u Plešinu, Magliču i Vitkovcu (u svim mestima su starosedeoci) da im je slava sv Jovan, da su poreklom iz Plešina u Deževi, gde su starosedeoci...
Takođe Korićanac tvrdi da je starosedelački rod Plešinci u Adranima kod kraljeva od Marenovića, sa čim se i oni slažu...


4) Radoslav Pavlović "Stanovništvo i naselja opštine Raška u funkciji privrednog razvoja", Etnografski institut SANU, 1995. strana 181. takođe se tvrdi za Plešin, zaselak Sinožeci:" Najstariji doseljenici su Marenovići, čiji su preci doseljeni iz Crne Gore iz Lopata u Lijevoj Rijeci u Vasojevićima".

5) Академик Милисав Лутовац вели у књизи "Ибарски Колашин" вели да су Лопаћани део старог племена Колашиновића које су Турци раселили још половином 17.века кад су градили тврђаву Колашин око 1651.

6) етнолог Миле Недељковић тврди у фељтону "Ко су Шумадинци" да сви потомци и сродници Баја Пивљанина славе св Јована и преслављају Ивањдан 7. јула....а то без разлике славе сви Лопаћани...


« Последња измена: Октобар 11, 2018, 11:44:25 пре подне Марен »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #3 послато: Новембар 05, 2018, 04:31:25 поподне »
Ископираћу резултат Пипера и на овој теми:

Пипер, Аранђеловдан, Беране

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902. Нема ближих поклапања у табели ДНК Пројекта, а поседује нешто више вредности на маркерима DYS576=19 и DYS570=21. Није оставио детаљније податке о пореклу, тако да је свака информација добродошла.
Има поклапање 21/23 са Мареновићем чини ми се, на 570 и 576 су разлике, једна је двострука. Можда је још неко сличне удаљености.

Изгледа овај род о ком смо писали: https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3791.0 можда није ни из Мораче, нису Васојевићи ни Кучи, ни Шекуларци, како им разна предања говоре, већ неки стари Пипери.  :)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #4 послато: Новембар 19, 2018, 12:27:16 поподне »
Мареновић, Јовањдан, Плешин, Рашка

Y2910 C-

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #5 послато: Децембар 24, 2018, 02:25:15 поподне »
Лазовић, Корита, Бијело Поље Y2910 C-

Радоничић, Доброта, Котор Y2910 C-

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #6 послато: Фебруар 20, 2019, 10:01:03 поподне »
Словићи који су пореклом из Јабланице су у другој половини 20. века досељени у Кукиће. Требало би да славе Аранђеловдан као и Словићи у Јабланици

На основу података о сопственој фамилији које је скупљао Миломир Словић, а који се могу наћи на његовом блогу, за Словиће са Златибора тврди следеће:" Slovići naseljeni u zlatiborskom kraju a i oni na Jelači (Pribojska banja) slave Svetog Aranđela Mihajla, ali Vidoje Slović iz sela Golova (Zlatibor) jedan od uglednijih Ijudi tog kraja pričao mi je da su Slovići Slavili Svetog Jovana. Zašto su promenili slavu i kad nije znao tačno."

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #7 послато: Фебруар 20, 2019, 11:38:03 поподне »
Osim akademika Lutovca i akademik Radoslav LJ Pavlović je još 1934-te pisao o ovim rodovima, kako ih on naziva "Lopaćanima" "Jovančanima"...
Naime, u Arhivu SANU u njegovoj zaostavštini postoji neobjavljen tekst o tim rodovima, u kome veli:" Lopaćani gde god da žive svi slave sv Jovana 7.januar, a preslavljavaju Ivanjdan 24. juni"...(datumi su po julijanskom kalendaru).

Dalje, u svojoj knjizi "Kopaonik", konкretno za selo Kovači, danas opština Raška (u kome se nalazi zaseok Plana, u srednjem veku poznati rudnik), navodi sledeće: " Lopaćani slave Sv. Jovana, 7. januara i Sv. Jovana Preteču, 24. juna. Tvrde da su ove slave od starina i da ih nikad nisu menjali. Međutim, velika grupa rodova starinaca u Sočanici na Kopaoničkom području sliva Gornjeg Ibra poznati "jovanjčani", prezimena ne kazuju, prislužuju Usekovanje glave Sv. Jovana Krstitelja, 29. avgusta. Toga dana u Sočanici kraj izvora Bogdanovca kupi se narod na sabor. Sočanci su se spustili s planine Lopata u Sočanici, i po mestu porekla prozvani su Lopaćani.
Medjutim, Miletići i njihovi srodnici, pak, tvrde da su poreklom iz Lopata u Levoj Reci u Vasojevićima; "Mi smo Lopaćani", kažu ali odbijaju i pomisao da su od plemena Vasojevića, od današnjih Vasojevićkih Lopaćana. Mislim s toga da su sočanski Lopaćani, kao i Vasojevićki Lopaćani, tako prozvani ne po mestu porekla, već da su i jedni i drugi pre nego što su preobraćeni u pravoslavnu veru u vreme arhiepiskopa Save kao katolici krstili se šakom kao lopatom; – lopataši, lopatari.
"...

Ovo čudno mišljenje je akademik verovatno izveo iz samog kazivanja tih Miletića, pa je zapisao :" Miletići, slavili su Sv. Jovana, 7. januara i Sv. Jovana Preteču, 24. juna. Čini mi se da su oni, davnašnji doseljenici, došli "od mora" – iz Dubrovnika. Dugo vremena živeli su u Vojmilovićima i Kovačima i ostali u tim mestima i po prestanku rada u rudnicima rudarskog rejona u Plani. Sada se u Plani ni jedan rod ne preziva Miletić..."
Zanimljivo da akademik koristi termine "mislim" i "čini mi se", ali to je ipak pisano pre 85 godina...

Ovo "mišljenje" da su Lopaćani Jovanjštaci "sa mora iz Dubrovnika" može biti potvrda DNK analize, po kojoj je Radoničić iz Kotora meni najbliži!

Radoničići (negde i Radončić) su bili Kororska i Dubrovačka vlastela početkom 15.veka, na primer:

1)„Радончић Прибислав из Дријева примљен у дубровачко грађанство 1399.г“ извор: Marijan Sivrić, "Dodjela dubrovačkog građanstva osobama iz Huma i Bosne do 1410. godine", Mostar 2004.. str.30-32.

2)"двојица клесара у Дубровнику, Радич Браторадовић и Јакша Радончић, 1404.год. отишли у Дриваст, гдје су клесали камен по поруџбини жупана Петра, ваљда за некакву градњу" извор: "Наши градитељи и кипари у Дубровнику"...

3) Godišnjak pomorskog muzeja u Kotoru br 15 iz 1967-me, str 37 : " Ratko Radoničić iz Dubrovnika, stanovnik Kotora, kapetan broda (patronus unius naviggi), obavezao se pred sudom, pred sudijom Djordjem Bizanti (zetom Ivana Crnojevića), 16.07.1470. da će Nikoli Mihalovom Bući (Buće su u to doba protovestijari) u ime Marina Laurentijeva Samuela iz Bara (poznati barski trgovci), koji se nalazi u Firenci, sa svojim bratom Jovanom, platiti 3 dukata, koje je pozajmio od pomenutog Jovana."

4) Ranije 09.10.1469. isti sud je naložio da "sveštenik Nikola Tomsa, Tripko Pavla Stijepova i njegov brat Jakov, staratelji imovine pok Jovana Pavla Stijepova, isplate od Jovanove imovine Nikoleti ženi Ratka Dubrovčanina pomorca, sestri Jovanovoj, legat koji koji joj je ostavio brat Jovan, svojim testamentom od 11.03.1468." Dakle, Ratkova žena je bila Nikoleta Pavlova Stijepova...

5) Ratko Radoničić kapetan broda, obavezao se 23.07.1470. da će platiti Dobrušku Bolici (poznata porodica) 5 dukata, kao jemac Marina Buće mornara..."

Veza izmedju Kotora i starog Rasa (odakle su moji Marenovići) je još u srednjem veku bila jaka! Naime, Kotorski trgovci su u Trgovištu (današnji Novi Pazar) imali svoju trgovačku koloniju i pre Dubrovnika, o čemu svedoči i crkva sv Trifuna - zaštitnika Kotora, u Trgovištu i Brveniku, а такав статус је сасвим логичан будући да је Котор био једина лука средњевековне Србије!
Jedan od poznatijih trgovaca olovom je bio i sledeći:

6) Пред судом у Котору, 28. јуна 1440. године, Марко Радончић из Трговишта изјавио је да Михаилу Палташићу из Котора „дугује 384 златна дуката за чоху коју је узео од њега. То треба да врати током септембра у олову. Олово ће пренети о свом трошку, а у повратку ће потерати со коју ће узети од Михаила у одговарајућој тежини олова.“...
7) "Јаков Загуровић из Котора, зет Марина Буће - протовестијара, заступник је млетачког трговца Матије Ђованија Балбе у септембру 1446. год. ради утеривања његових дугова од браће Радончића из Трговишта"!!!! извор: Трговиште у которским споменицима...

Зашто је ово битно? Трговиште (данашњи Нови Пазар) и средњевековни град Рас су у жупи Дежева...а моји Мареновићи су, бар колико ја знам око 300 година у Дежеви у селу Плешину под Голијом, где има остатака средњевековних рудника на неколико локација, и кроз који је пролазио трговачки пут од Трговишта (Новог Пазара) за Шумадију...
Могуће је да је неко од тих Радончића из Трговишта, касније, после његовог рушења у Бечком рату, само преселио 15-ак километара на север у сигурнију околину, могуће и на сопствено имање....то је могући траг за налажење везе између наших фамилија...али то ваља доказати...

Такође, треба приметити да године које се помињу 1440-1446. су готово 15 година пре турског освајања Трговишта 1459. год, дакле још увек смо били српска деспотовина....

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #8 послато: Фебруар 21, 2019, 12:45:26 пре подне »
Још мало о Радоничићима...

За Радоничиће, поп Сава Накићеновић у свом делу "Бока" наводи да су из Поповог поља са Љубибртаићем дошли у Херцег нови у село Убли, где је 1816. кнез био Симо Савов Радоничић"!!!

U Blagojevićevoj knjizi  "Planine i pašnjaci u srednjevekovnoj Srbiji XIII i XIV vek" u izdanju Istorijskog glasnika, navodi se da su "Dubrovčani davali svoju stoku na pripašu u Dračevicu (župa u kojij se kao u Popisu Hercegovine iz 1477. navode selo Ubli sa 4 svoja pasišta, od koga su dva u polju Miočiću hercegovi hasa posjedi" .

А што се тиче назива Лопаћани у смислу католичке вере, требало би допунити "мисао" академика Павловића, који мисли да смо прешли на Православље за време архиепископа Саве, дакле у 13. веку...требало би истаћи и дело св Јелене Анжујске која је блиско сарађивала и помагала католички ред у среднјевековној Србији, а подигла је манастир Градац у истоименом селу које се граничи са Плешином - Постојбином Мареновића...
Треба знати и то да је остати властела у Дубровнику или пак Котору под Млечанима, било немогуће као "шизматик"...иначе Радоничићи у Котору иако католици, ипак славе славу Крстовдан...међутим, католици су од скора, јер у 17. веку према извештајима папске Пропаганде видимо да: "In Uble vi sono case numero 15, et anime numero 100 tutto sismatici." - У Ублима има 15 кућа, које броје 100 душа, сви шизматици" М. Јачов "Списи конгрегације..284

:)
« Последња измена: Фебруар 21, 2019, 12:48:02 пре подне Марен »

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #9 послато: Фебруар 21, 2019, 12:46:05 пре подне »
Гавриловић (DYS389 II-I, DYS458, YGATAH4).

Уколико и изузмемо Шевића и Гавриловића, због њихове веће географске удаљености и удаљенијег хаплотипа, мислим да нема сумње да Словић, Лазовић и Мареновић чине један род...

Предања Шевића и Гавриловића о пореклу ми нису позната...

Ево мало и о Гавриловићима у Новацима:

ti Gavrilovici su poreklom iz Kovačevice kod Prijepolja na Limu, a ranije prezime im je Vajdić. Oni su za vreme II seobe (kada i Marenovići) preselili u Rudnički kraj, a znaju da su iz okoline Dubrovnika, pa prvo došli u Herceg Novi, pa onda u Prijepolje...zanimljivo, slave Jovanjdan, a preslava je Ivanjdan 7.juli (kao i nama Мареновићима)...

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #10 послато: Фебруар 21, 2019, 01:13:41 пре подне »
Још једна мала занимљивост, наиме у књизи "Етнологија и генетика" Ивица Тодоровић и други, на страни 86 наводе следећи закључак о хапло групи R1a код Срба: " Слободнија интерпретација добијених резултата тестирања би могла да укључи и запажање да испитаници за чије се родове везују представе о старом племићком пореклу имају хаплогрупу R1a (уп. Кљосов 2013, 46–47, 55–68 итд.; Кљосов 2010.)...

Испитаник АС/З В. Рашковић је непосредно навео представу о томе да „потиче од кнезова Рашковића“, односно од старог српског племства (уп. Нишкановић 2004, 221–223), док су о мишљењу Богдановића из Бзеница (чији је представник у истраживању био АС/45 М. Богдановић, коме је предак из Бзеница прешао у Рогавчину) да потичу од српског племства говорили и други казивачи из Жупе."

Ето мало да се хвалимо, није то лоше...

Ван мреже Ђорђије

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #11 послато: Фебруар 21, 2019, 05:27:05 поподне »
Прије доласка родоначелника већине данашњих Црногорских племена у древној Дукљи,одн.Зети племство и владајући слој становништва били су Словени( Срби) Р1 а з-280 и Р1 а М-458 ? То су такозвани Лужани,које помиње и Ердељановић,које су потиснули досељеници из Сјеверне Албаније и осталих крајева,па данас већина родова која има ову Хаплогрупу нема племе односно слабије зна своју генеалогију јер иде далеко у прошлост ..

Ван мреже Ђорђије

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #12 послато: Фебруар 21, 2019, 05:29:00 поподне »
Горе поменути Пипер који је Р1а је потомак Лужани који су живјели на тој територији

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #13 послато: Фебруар 21, 2019, 06:12:27 поподне »
Та теорија о словенском пореклу Лужана је на климавим ногама након је утврђено да су Црнци у Пиперима E1b.
Мрке из Пипера су такође R1a, али њих за разлику од Црнаца нико није сматрао за Лужане.

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #14 послато: Фебруар 24, 2019, 01:56:09 поподне »
Та теорија о словенском пореклу Лужана је на климавим ногама

I ja se slažem sa Vama da je zaključak preuranjen, jer nemamo još dovoljno informacija, a Ђорђије je najverovatnije mislio na teoriju o poreklu Lužana od Lužičkih Srba, koja je, za sada, samo etimološka...

Ovo da iz raznih plemena imaju h.g. R1a je činjenica, evo na primer, imate rezultat Ivaniševića sa Cetinja za koje se zna predanje da su potomci Ivana Borojeva, zapovednika srednjevekovnog grada Niša iz prve polovine 15.veka, koji je rodom "iz zlatiborskog Starog vlaha", tačnije sela Bukovik (danas u opštini Nova Varoš), a čiji su potomci napravili današnju Vlašku crkvu na Cetinju u doba Ivana Crnojevića. Ivaniš je po predanju unuk Borojev, a Ivanišev sinovac je Marin, od koga su Marinovići (sa "i")...pa je postojala mogućnost da su i moji Marenovići i ti cetinjski Marinovići i od njih Marunovići jedan te isti rod...

Iako oni imaju istu R1a grupu, opet vrednosti markera (barem od ovih 23) se razlikuju, a da li je vremenski period od 600 godina tome kumovao, ja ne bih znao reći...oni slave Djurdjevdan, koliko mi je poznato.

Erdeljanović u "Stara Crna Gora" na str.244, veli o ovom predanju Marunovića (da su od Ivaniševića), da baš u Ivaniševićima na Cetinju o tome nemaju pojma...pa vi sad vidite, koliko je to zamršeno još u ta vremena bilo, a pisao je pre više od 100 godina... zbog toga Erdeljanović opet "misli" da su "vrlo verovatno" ti Marunovići bili neko starosedelačko bratstvo u Cetinju i da oni sami kažu da su nekad slavili sv Jovana (kao i svi starosedelački rodovi na Cetinju pre Ivana Crnojevića), pa da su u vreme kad su se "digli Donjokrajci na Bajice" (pre oko 250 godina) preselili u Bjelopavliće, zaseok Pavkovići gde su počeli da slave sv Petku (plemensku slavu)...Moguće da je u toj grani došao i danas testirani Piper, ko će ga znati...ili je seoba tog "našeg" Pipera bila obratna.
Naime, što se tiče Pipera sa R1a i Crnaca koji su E1b, lepu ste analogiju izveli, jer to što se neko preziva Piper, a ima R1a, verovatno je prezime po plemenu odakle je došao u neki kraj, a pleme Piperi nisu svi bili istoga roda, to je bar jasno...
Pomenuti Crnci su krajem 15.veka isterani iz Pipera, izgleda prvo u Bajice na Cetinje, pa posle u Paštroviće...to se zna...

Inače, u to doba mnoga plemena su veoma šarolika u smislu porekla bratstava. Na primer, na osnovu Popisa Hercegovine iz 1477. (dakle isto doba o kome pričamo) se lepo vidi da od 51 kuće u Rovcima, svega 13 je Gojakovih potomaka: sinova od Bulata, Vlaha, Šćepana i Srezoja, dakle samo četvrtina, ali su popisani na prvom mestu i Bulatov sin im je knez! Danas, pak, u Rovcima na Gojakove potomke otpada 90% kuća, a vidimo da su na početku u samim Rovcima bili ubedljiva manjina (ali ipak vladajući sloj), dok tih starosedeoca danas u Rovcima ima svega 5%kuća, a nekad ih je bilo 75%...i u ostalim plemenima je sličan proces bio, Vasojevićima pogotovo, gde još pre 120 godina priznaju da je svega 40% kuća Vasovih potomaka, a čak 60% ostali...

Prema tome, veoma je nezahvalno smeštati neke rodove u plemenske okvire, pogotovo našu R1a grupu Jovančana koja očigledno nije ni iz jednog plemena posebno.
Opet, zbirna imenica Lopaćani, je jedina koja je zabeležena pre stotinjak godina i to najviše u Kopaoničkom rudarskom kraju, a preko specifične slave i preslave Jovanjdan/ Ivanjdan to ime je preneto i na ostale rodove u Raškoj koji sami sebe tako ne nazivaju...

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1097
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #15 послато: Фебруар 24, 2019, 02:03:48 поподне »
Da li ste sigurni da je baš tačno to Borojev bez ić ?
Meni ne izgleda uverljivo iz više razloga. Mislim da je bilo Borojević, obzirom da je i pre gore pomenutom postojalo rašireno prezime Borojević.

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #16 послато: Фебруар 24, 2019, 04:05:38 поподне »
O тvrdnji etnologa pok. Mileta Nedeljkovića da "svi potomci i srodnici Baja Pivljanina gde god da žive slave Jovanjdan, a preslavljavaju Ivanjdan"...
zanimljivo rodovi koji pouzdano znaju da su od Baja Pivljanina iz Ljuljaka, kako sam čuo, nisu hteli da se testiraju...

Mrlješi, pak, iz Deževe pod Golijom takodje slave Jovandan/Ivanjdan i znaju da su od Baja...u tim porodicama se čuva i predanje o krsnoj slavi, naime prilikom jedne od čestih četovanja po Pivi, Bajova četa je očekivala žestoku odmazdu od Turaka, pa im je pretilo paljenje kuća. Na to je Bajo savetovao svojih 12 sinovaca da se sele na razne strane sveta, a da umesto dotadašnje slave sv Nikole urade sledeće: “ Него узмите Светог Јована, што и беше служба старих наших, прије Светог Николе, е ће вас Турци по слави пронаћи, и ради мене казнити.“.

U pivljanskom plemenu postoji legenda o osnivačima Rudju i Branilu koji su obojica slavili sv. Jovana, pa je Rudjo uzeo Nikoljdan, kako bi se medjusobno posećivali. Na taj način, veliki broj rodova u Pivi slavi jednu od ove dve slave.

Na žalost ne znam da li se neko od Markovića iz Gruže ili Mićića sa Zlatibora ili Mrlješa iz Gruže ili onih iz Deževe testirao?

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #17 послато: Фебруар 24, 2019, 04:26:03 поподне »
Da li Vam možda sa "ić" više vuče na srpsko?
Da li ste sigurni da je baš tačno to Borojev bez ić ?
Meni ne izgleda uverljivo iz više razloga. Mislim da je bilo Borojević, obzirom da je i pre gore pomenutom postojalo rašireno prezime Borojević.

To što Vama nešto "ne izgleda" uverljivo nije ovde red da diskutujemo.
Ne znam zašto se hvatate za takve detalje koji su zaista nebitni!!!
Ne vidim uopšte poentu?!?


Ako hoćete konkretno, Jovan Jošo Ivanišević, sekretar ministra pravde Kneževine Crne Gore dr Valtazara Bogišića, u svom radu ,,Podlovćensko Cetinje“ štampanom u časopisu,, Javor“ 1892. kaže: "pri kraju prve polovine XV-og vijeka doseli se na nj (Cetinje) vojvoda Ivan Borojev iz Starog Vlaha (Zlatiborac)"

Dakle, na vašu veeeeliku žalost ipak je Borojev! (jer mu se otac zvao Boroje)...a budući da je bio u Nišu, a prezivao se Borojev bez "ić", nema sumnje da je bio Bugarin, jel da?... Živela etimologija!!!

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #18 послато: Фебруар 24, 2019, 05:12:58 поподне »
Нема потребе да се страсти узбуркавају. :)



Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Јовањштаци R1a>Y2902
« Одговор #19 послато: Фебруар 24, 2019, 05:47:13 поподне »
Нема потребе да се страсти узбуркавају. :)

Naravno, izvinjavam se čitaocima na tonu mog teksta, moglo je to malo lakše da se napiše!