Аутор Тема: Старије породице средњег Подриња, Таре, Подгорине... које су предањем из Брда  (Прочитано 3962 пута)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Нешто раније писах о овоме на другој теми, али мислим да може постојати и засебан одељак.

Предања појединих породица у широј околини планине Таре и средњег дела тока Дрине, одатле на исток и север према Азбуковици, Рађевини, Јадру, Подгорини и Мачви, а на запад, преко Бирча, могуће и до Гласинца и Романије, помињу порекло од Плава, Куча, Мораче, Пипера... Говорим о "старим" породицама које су у време антропогеографских испитивања с почетка 20. века већ бројале по више десетина кућа, тако да су готов сигурно биле присутне на овом простору пре 19. века. Оваквих родова има доста, па се не можемо отети утиску да су нека од предања сигурно (делимично) тачна, док је у поједина заиста тешко поверовати, пре свега јер знамо да су магистрални правци исељавања Брђана били мало другачији.

Овде бих, без доношења неких закључака, навео неке од тих породица и њихова предања. Списак није потпун, већ служи само за илустрацију. Не имплицирам да су све ове породице имале исти окидач миграције нити миграциони пут, јер је јасно да нису. 

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
1. Породице које славе Никољдан:

- Растишта код Бајине Баште:

Цитат
Најстарији су досељеници Кремићи (38 кућа; Св. Никола). По причању старца Милана Кремића, у Растишта су дошли Кучи Јоко и Маре (муж и жена) из близине кучког насеља Фундане. Јоко се доселио са три ожењена сина, с пуно деце, стоке и других потреба. Његов потомак Милан нашао је у Кучима његово село и у њему своје сроднике, па је неке отуда довео и по разним варошима растурио по трговини и занатима. Прво насеље Јоково било је под Црвеном Стијеном, ту је закућио с децом, ту је и умро и сахрањен у месту Кре- мићима, по чему се данас Растишта низ Дервенту и зову Кремићи. Синови Јокови помрли су у задрузи, али су им се деца разделила и доста намножила; нека су прешла и у Заовине, а многа се и иселила. Кад су Јоко и Маре пали у ово село, по причањима њиховог потомка Милана, нема више од 180 година, они су очували Јоково презиме Кремићи и собом га износе из села. Тада је у селу, у Пожару, било два-три наша рода, који су се иселили, у Алузи је било пет-шест муслиманских кућа, на Седаљци три-четири наше и муслиманске куће, у Гаочићима и наших и муслимана до десеткућа, у Јагоштици три-четири наша рода, који су опет избегли. Кремићи се зову још и Тошићи и Јокићи.

- Солотуша код Бајине Баште:

Цитат
Пре 250 година из Куча је дошао у село и затекао старе становнике, од којих су они у Прлима замрли а из Јаревића одселили се у Шумадију, калуђер Јосиф Милетић, Рабас. Јосиф је довео собом синовца Александра, он је отишао у Рачу, а синовца населио на манастирском добру испод Жлијебца и над Рачом. Уз њега је дошло још сродника, и одмах отишли у ваљевски округ и тамо засновали село Рабас и растурили се и по суседним селима. Архимандрит Максим је тврдио, да је у Дрекаловићима у Кучима налазио својих сродника и да су га уверавали, да се и тамо звали Рабасовићи и Милетићи. По синовцу Александру зову се и Александрићи, па су се поделили на три велике групе: под Жлијепцем су Милепшћи, према Облику до реке су Рабасовићи, а на Јасиковици и уз реку су Александрићи (З6 к.; Св. Никола).
Цитат
Опет од Дрекаловића уз калуђера Јосифа сишли су Гентићи (43 к.; Св. Никола). Као истакнути људи помињали су се дуго Тешан и Стамен Гентић, помињали су се као хајдуци, одважни, а врло пажљиви према својима. Они су се брзо множили и расељавали и данас их има доста у Голој Глави и у селима око Бранковине. Докле су се Милетићи више бавили око цркве, Гентићи су опет око јавних послова. Из њихове су средине излазили и овде и по ваљевским селима добре сеоске старешине и трговци. Гентићи се презивају још и Стаменићи и Филиповићи по некаквом Филипу, Стаменовом потомку.
Цитат
Требало је да прође више од 50 година па да сиђу у ово село Доганџије (32 к.; Св. Никола). Доганџије су из Братоножића прво дошли у Трипкову у Стари Влах, па се доцније некакав Гвозден Доганџија са својима спустио овде. Неки од Милетића био се оженио из Трипкове, па је довео свога шурака и населио га испод Главице, испод Милетића, и они чине малу Доганџије.

- Биоска код Ужица:

Цитат
Лазићи су најраније досељена породица овог села, који су овде стигли пре 220 година. У село уз стапарске Перишиће и селотушке Гентиће дошла су два брата од Куча из једног исток места. Један се од браће одсеслио чим је дошао у ово село и сишао или у Равнају или Белотић у Рађевини и тамо се населио, где и данас има свога потомства, а други се населио у старој Биосци, око Врела. Од овога су Лазићи у Биосци где их је данас 19 кућа, славе Никољдан.
Цитат
Јанковићи су шеста стара породица. Јанковиће, по којима се цео крај села зове, довели су из села Церја или Церове (?) код Пљеваља Јанко и Савко Пљеваљци, раније Кучи. Савко је био свештеник и поповао у овом селу много година те ту и умре. Од Савка се одели Јанко и њему остави два сина од прве жене, а са другом женом и децом спути се у Драксин и тамо заснује велику породицу Јанковиће. Од њих су: Деспотовићи и Новаковићи у Омару, има их укупно (са Јанковићима) 31 кућа, славе Никољдан.

- Стапари код Ужица:
Цитат
Стапарци (Перишићи, Гачићи и Синђићи) су најстарије породице овог села. Гача и Периша Стапарци су из Куча, дошли негде у Колашин и преко Диваца сишли у ово село. Они су се први почели насељавати у селу поред пута, којим су се горња села спуштала Ужицу, населили се са обе стране пута и међу собом подигли цркву, после школу и механу, чиме је део села постао средина, мада није стварна средина села. Стапарци су жилави, радни, издржљиви, послу одани и најбољег материјалног стања и положаја; има их у Стапарима 38 кућа, славе Никољдан

- Крушевци код Соколца:

Радовићи из овог села имају предање да су из Мораче, од Богићеваца, према ономе што нађох у литератури. Славе Никољдан. Пре рата било је 72 Радовића пописана у самом селу. Имамо двојицу тестираних као "динарик север" а хаплотип указује на могућу скорашњу везу са Љешњанима-Војинићима, којих највише има у Ровцима и Морачи.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833

2. Породице које славе Јовањдан:

- Биоска код Ужица:

Цитат
Јелисавчевићи (Јелисавчићи и Ђуровићи) су четврта стара породица. Ова стара хајдучка породица много је протеравана и расељавана, овде је дошла од Куча, из истог места одакле су растински и заовљански Кремићи. У ово село дошла су три брата: Марко, Милош и Крсто уз стару матер Јелисавету (Јелисавку). Крсто је био хајдук и одмах по доласку у Биоску оделио је своје и превео у Заовине у Коњску Реку, тамо их ставио под надзор сродника Кремића, са којим је хајдуковао. Крстов је унук чувени Павле Јелисавчић, који је дуго хајдуковао по Србији и Босни педесетих и шездесетих година 19. века, који се на крају предао нашим властима, спустио у Ужице и тамо умро у дубокој старости. Из себе је оставио већу породицу. Јелисавчићи у Кесеровини и Ђуровићи у Пониквама су Јелисавчевићи, има их 20 кућа, славе Јовањдан.

- Кремна код Ужица:

Цитат
Селаковићи (Селаци) су трећа стара породица овог села. За Селаке се зна да су старином Кучи, пали у Морачу. Немирног су духа; нису дуго остали па уз неке хајдучке породице пребегли у Гласинац и одатле се спустили у село Бралиће у Сарајевском Пољу. Из Бралића су пребегли у ово село четири сељака са децом и неким удовама, па се раселили у Радуши, ту се изделили и одмах уз неке виђене породице одселили у даља дринска села. Селаци су као и Јанковићи, с којима су у додиру, стално селе по занатима, трговинама и школама, те их има растурених на све стране. Селаци се зову овим презименом у селу и до Ужица, а одатле даље мењају своја презимена и губе сваку везу са селом. У Кремнима их је у Горњој и Доњој Радуши и до планине 31 кућа, славе Јовањдан.
Има их у ово време још преко 15 кућа у другим селима Ваљева и Косјерића. Тестирани као "динарик север", хаплотип наликује Шекуларцима, али постоје и значајне разлике.
Цитат
Мулићи-Нешовићи су једанаеста стара породица у Доњој Радуши. Неки Муло Караџа, Куч дошао је у Морачу сродницима и намери да остане, али није могао да живи у миру. Стално је био у завади са Арбанасима, па ту заваду пренео и на децу. Муло је умро у Морачи. Витор је пребегао у ово село и по дну Селака населио се у Доњој Радуши са три сина. После кратког времена дошла су му још два брата из Мораче; у томе умре и Витор а његови синови и браћа се растуре; једни оду у Голу Главу, други у Радушу а трећи у Скелу и Купиново и тамо остану где и данас имају потомство. У селу оставе једног слабашног дечка уз матер удову. Од овог слабашног дечка Максима остану три сина. Од њих се двојица одселе у Грнчару и Руњане и тамо заснују велике породице Максимовиће, од који су Самуровићи у Прњавору и друге породице у околини. Од Максима се остало у селу слабашко дете Нешко, Нешо, од кога су днашњи Мулићи – Нешовићи, има их 9 кућа, славе Јовањдан.
Исељених Мулића-Неш(к)овића има, према литератури, као Максимовића (Грнчара, Лозница), Самуровића (Прњавор, Шабац), Дабића (Гола Глава, Ваљево), Негића (Радуша, Уб), има их наводно и у Купинову у Срему...


Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
3. Породице које славе Аранђеловдан:

- Бујачић код Ваљева:
Цитат
-Павловићи, Косићи, Благојевићи, Лукићи, Јовановићи и Милосављевићи: Пред крај 17. столећа доселили су се из Пипера у Црној Гори данашњи Павловићи и они су некада били насељени код Деспотовца, поред данашњих Благојевића и Косиића, па су се после изместили на Брдо у Мачине а неки остали на старом месту. Њихови потомци су наведени, има их 16 куће, славе Аранђеловдан.

- Остружањ код Осечине:

Цитат
-Арсеновићи (Петровићи, Марковићи, Антонићи, Настићи, Зелићи, Бајићи и Лазићи): Прве породице, које су основале данашње село, јесу Арсеновићи досељени у почетку Првог аустријског рата с Турцима из Пипера у Црној Гори. Они су се населили поред старинаца на Кривом Брду и Вучаку, али су се ови (старинци) или иселили низ Јадар у нижа села и Мачву или замрли, тако да их у почетку 18. века није било ниједног. Арсеновићима су ближи род поменуте фамилије и прво су се били населили у Лелићу, селу ове области, па се одатле две породице одселиле на Ушће поред Саве а остале прешле у Остружањ. Арсеновићиима су род и, већ поменути, Лазићи, чији је предак Стеван славно пао у боју на Братачићу 1806. године, има их 46 кућа, славе Аранђеловдан.

4. Породице које славе Алимпијевдан:


- Оглађеновац код Ваљева:

Цитат
-Бражђани и Дубљани: Први су се доселили у село Бражђани и Дубљани, који су сви од 4 брата, досељена из морачке нахије у Црној Гори, баш управо од манастира Мораче, у другој половини 17. века. Кад су се ове 4 породице доселиле, оне су под одобрњу сеоског спахије заузела места ранијих породица, које су се пре тог времена спустиле негде у шабачку нахију. Бражђана и Дубљана има 65 кућа и славе Алимпијевдан.
Са њима у вези:

- Дуб код Бајине Баште:

Цитат
Бурмази (52 к.; Св. Алимпије). Дошли су као јак род, у коме је било више братственика. Прво су дошли у Љештанско, па им се није свидело. Одавде су се повратили у ово село и први пут закућили на вишесавској Главици. Деобама су се растурали из овог места и по њему, па их има и по Вишесави и Јаворини, и чине више од пола села. Бурмаза има данас у Јадру око Јаребица у неколико села, има их у Мачви у два-три села. Свуда падају у очи крупним растом, јаком телесном грађом, нарочито у млађим годинама. Воле да су на површини и да се баве занатима и трговином. Бурмаза има и по ваљевским брдским селима. Врло су склони сеоби. Они су ушли у неке старе родове, од којих су неки сишли у Мачву, а неки се утопили у Бурмазе. Стари Бурмази добро знају свуда, да су с горњег Лима однекуда од Плава, и да им је и презиме отуда. Овде су у две махале под презименима: Петровићи, Радојичићи, Миловановићи и Василијевићи на Вишесави, Петронијевићи горњи и доњи на Јаворини.
Бурмаза има још расељених по многим селима. Тестирани као R1a М458.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Постоји још сличних породица, али сам вероватно већ досадио.

Зато ћу поменути још једно предање, али не код досељеника у Србију и Босну, већ у (евентуалној) матици:

Цитат
У вријеме изградње манастира Мораче, преци данашњих Даниловића живјели су у Морачи, баш у селу Ђуђевини гдје их има и данас.
До доласка Богића Морачанина били су најмасовнији и заузимали највећи дио Ђуђевине и Вочја, па чак и једног дијела садашњих Бара Радовића. Према очуваном предању, прије 300 година заваде се са Климентима, те неке побију, због чега су морали да се селе у Босну код Праче, гдје их данас има око 50 домова. У Морачи остане једна удовица трудна која роди мушко дијете и кад одрасте она га ожени и роде му се два сина. Једном од ових синова било је име Јован који се касније запопи и од њега су сви данашњи Даниловићи у Морачи.


Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Добра тема, Селаковићу. Претпостављам да су и моје Куревије (Никољштаци), са неким од ових родова стигли преко Златибора у Подриње, вероватно почетком 18. века.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Претпостављам да су и моје Куревије (Никољштаци), са неким од ових родова стигли преко Златибора у Подриње, вероватно почетком 18. века.

Могуће, али и не мора да значи. Ја сам баш мислио на то како су неки од ових родова баш заобишли Златибор, и више низ Лим и Дрину стигли на крајње одредиште.

А ви сте доста бројни, то свакако. Кад ћеш да се тестираш?  :D



Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Чим на‘ватам најмање 2 до 3 заинтересована од других презимена из нашег рода. За сад ми је битније да потврдим предање о пореклу из овог рода, а за брдску прапостојбину ћу лако. :)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Нешто о поменутим Радовићима:

"Радовићи из Крушеваца потичу из Доње Мораче.
Родоначелник братства Радовића је Богић звани Морачанин.
I Деспот Угљеша Мрњавчевић
II Јован (1380), III Иван (1410), IV 1470, V 1470, VI 1500
I Вој. Боrиt1 Морачанин (1550)
II Добрија (1590), III Вујица звани Кучо (Вулића) 1620
IV Иван Кнез (1650) син му је
IV-I Раде Кнез (1680) Радовићи. Он је узео презиме Радовић и
он је Родоначелник.

Велика је грана даљег нарастања братства Радовића. Лоза братства
Радовића досељених у с. Крушевце помиње се око 1830. године.
Први познати досељеници су браћа Васил, Лука и снаха Симена.
По предању су се населили у атару с. Пихлици до брда Медник на с.
источној страни. Чували су имање Алајбега које је обухватало атаре
Крушеваца, Придворице, Мангурића, Мељина и Кнежине.

Радовића данас има преко 120 породица које живе на разним местима."

Из књиге Јова Крсмановића "Соколац", издате 2005. године.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Од Мрњавчевића су, по предању, Кучи, али код Сокоца у селу Калаузовићи наилазимо на још једне "Мрњавчевиће":

Рајића из овог села је на последњем попису пре рата било преко 40. Имају предање да су из Македоније, од Мрњавчевића. Одатле су дошли у Срем, а потом прешли у Босну, на Врховине код Сарајева. Ту су их, према предању, освајајући Босну затекли Турци. Пошто су били раја и нису хтели прећи на ислам, настало је презиме "Рајић". Каже се да су "најстарије племе у овим крајевима". По читуљама се сазнаје да је у другој половини 18. века кнез у селу био Јован Рајић. У књизи коју сам у претходној поруци навео стоји да их сада има 150 домаћинстава са 500 мушких глава у самом селу и расејаних на све стране.

Врло симпатично предање.  :) Ипак, очито је реч о старијој породици у овом крају, чију хаплотип ћемо надам се некад сазнати. Славе Никољдан.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одемо ли корак даље на запад, спуштајући се у Сарајевско Поље, наилазимо у Добрињи (данас део града) на Шућуре:

Цитат
Шућури су старином из Колашина, из Јелића Долова, гдје су се звали Јелићи. Доселио им прадјед Милован прије 200г по прилици бјежећи од крвне освете. Прича се да је овај Милован Јелић био врло богат човјек и да је имао велико стадо оваца, које је држао негдје у планини, на стану, подаље од куће. Један пут кад им се нико није трефио од одраслих задругара крај оваца наиђе зулумћар Јехо Скадранин са дружином и одјави му овце. Кад то дојаве Миловану овај позове кума Спасоја Маришијевића, те с њим пресретну Јеху и дружину и побије их из засједе, а овце поврати. Но касније бојећи се крвне освете исели се са задругом и малом у Босну и насели се најприје на Влахово Брдо у Кошеви, недалеко од Сарајева, гдје се намноже, па се касније раселе. Данас их има под именом Шућура у Добриње 2к, у Неђарићима 1к, Отоњу 1к, Биоску 3, Вогошта 2 куће. Затим под именом Јешића у Мркојевићима, Савића или Мићукића у Кошеви, Гаврића у Вогошти, Ивановића на Боришу и Пјевића на Пофалићима. Св. Ћирила и Метода.

Очито је реч о старој породици, а уколико је заиста забележено предање тачно (1908.) онда ето још једне везе Брда са овим крајем. Вероватно су у питању Љешњани-Војинићи.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Што се тиче ових Радовића из Крушевица - Романија, никакве везе немају са морачким Радовићима. Нећу сада о томе писати, јер је опширна грађа, о свему сам детаљно истражио и написао у мојој књизи о Радовићима. На морчко стабло Радовића, накалемили су своје стабло. На Васиља и Луку, који су из Мораче Радовићи дошли до Вашкова,  они су наставили своје стабло. Чак у нјиховој књизи кажу да су од Радовића из Мораче и Радовићи у Пиви. Ово је велика штета што се овако олако доносе закључци о поријеклу. Када је један Радовић, који је тестиран, са Романије, казао прошлог лета једном од аутора књиге који су писали ово о поријеклу њихових Радовића, да је Витомир Радовић детаљно истражио поријекло њихово и да никакве везе немају са морачкихм Радовићима, аутор књиге је казао: "Ма шта зна он, он је из Црне Горе". (Мислећи на мене).
С којим год Радовићем сам причао на Романији, нико ми није казао поуздано да су од морачких Радовића, већ кажу, да су то написала два брата (не рођена)у једној књизи и да нико у ту причу не вјерује.
Још једном напомињем, истражио сам много Радовића, па и ове, а о свему детаљно и опширно у мојим књигама (6 томова) на скоро 5000 страница: Радовићи, порекло, људи идогађаји.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Што се тиче ових Радовића из Крушевица - Романија, никакве везе немају са морачким Радовићима. Нећу сада о томе писати, јер је опширна грађа, о свему сам детаљно истражио и написао у мојој књизи о Радовићима. На морчко стабло Радовића, накалемили су своје стабло. На Васиља и Луку, који су из Мораче Радовићи дошли до Вашкова,  они су наставили своје стабло. Чак у нјиховој књизи кажу да су од Радовића из Мораче и Радовићи у Пиви. Ово је велика штета што се овако олако доносе закључци о поријеклу. Када је један Радовић, који је тестиран, са Романије, казао прошлог лета једном од аутора књиге који су писали ово о поријеклу њихових Радовића, да је Витомир Радовић детаљно истражио поријекло њихово и да никакве везе немају са морачкихм Радовићима, аутор књиге је казао: "Ма шта зна он, он је из Црне Горе". (Мислећи на мене).
С којим год Радовићем сам причао на Романији, нико ми није казао поуздано да су од морачких Радовића, већ кажу, да су то написала два брата (не рођена)у једној књизи и да нико у ту причу не вјерује.
Још једном напомињем, истражио сам много Радовића, па и ове, а о свему детаљно и опширно у мојим књигама (6 томова) на скоро 5000 страница: Радовићи, порекло, људи идогађаји.

Вито, радујемо се књизи!  :)

Што се Радовића тиче, јасно је да немају везе с Богићевцима, али испоставља се, бар је такво моје мишљење, да имају везе са Брдима, макар неке удаљене. Због тога сам их и навео у овој теми, у којој сам иначе намерно наводио само предања, онако како су записана било где. Хвала вам што сте разјаснили како је предање о Радовићима из Мораче измишљено.
« Последња измена: Март 21, 2018, 06:13:12 поподне Лука »

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Ово о Радовићима са Романије је заиста измишљено, о томе сам детаљно писао у мојим књигама, као и о другим Радовићима који хоће да буду од морачких Радовића, а у ствари никакве везе са љима немају, што су потврдили и разни резултати ДНК истраживања скоро 30 Радовића са разним крсним славама, из разних старохерцеговачко - црногорских племена, Радовића из других држава итд.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Цитат
Бражђани и Дубљани: Први су се доселили у село Бражђани и Дубљани, који су сви од 4 брата, досељена из морачке нахије у Црној Гори, баш управо од манастира Мораче, у другој половини 17. века. Кад су се ове 4 породице доселиле, оне су под одобрњу сеоског спахије заузела места ранијих породица, које су се пре тог времена спустиле негде у шабачку нахију. Бражђана и Дубљана има 65 кућа и славе Алимпијевдан.

Селаковићу,

Знаш ли можда нешто више о овом роду Бражђани и Дубљани?

Ја сам прелиставајући монографије за те крајеве о западној Србији уочио овај род из Оглађеновца и питао сам се да ли су у вези са Бурмазима и Јојићима? Ово што је Љуба Павловић записао и није баш јасно: "Први су се доселили у село Бражђани и Дубљани". То би значило да су ова села-засеоци постојали пре њиховог досељавања. Њихов родовски надимак - засеок Дубљани указује да су досељени у Оглађеновац преко Дуба код Бајине Баште и да је засеок по њима прозван,  предање о старијем пореклу је исто или слично као код Јојића и Бурмаза, време досељавања се подудара, такође иста крсна слава. Ако све узмемо ово у обзир, требало би да су ови сроднци са Бурмазима и Јојићима.

   

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Селаковићу,

Знаш ли можда нешто више о овом роду Бражђани и Дубљани?

Ја сам прелиставајући монографије за те крајеве о западној Србији уочио овај род из Оглађеновца и питао сам се да ли су у вези са Бурмазима и Јојићима? Ово што је Љуба Павловић записао и није баш јасно: "Први су се доселили у село Бражђани и Дубљани". То би значило да су ова села-засеоци постојали пре њиховог досељавања. Њихов родовски надимак - засеок Дубљани указује да су досељени у Оглађеновац преко Дуба код Бајине Баште и да је засеок по њима прозван,  предање о старијем пореклу је исто или слично као код Јојића и Бурмаза, време досељавања се подудара, такође иста крсна слава. Ако све узмемо ово у обзир, требало би да су ови сроднци са Бурмазима и Јојићима.

Не знам ништа више, сем што је, као што и сам кажеш, надимак Дубљани веома индикативан.

Добар другар ми је од њих, такође се озбиљно размишља да се тестира сад за ДНК дан.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
У књизи о Сочицама (Рогатица) коју поседује Романијски налазимо следеће:

Цитат
Пурковићи: Године 1910. једна кућа (13 чељади), а данас 4 куће, (Анђелко, Милош, Милија и Јован), Срби, настањени на Новацима. Зову их још и Колотуре. Воде поријекло од братства Дрекаловића у Кучевљанима (Кучима и Морачи, гдје су живјели 1658. године). Некада давно убили су племеника и побјегли из Куча. Најприје су живјели на Виовићима, па су купили на Обљу имање.  Од овог рода сада има више од 100 презимена. Иначе, Пурковићи на Новацима, у Закому и Маргетићима су један род, а славе и исту крсну славу. Међутим има их и на другим мјестима као што су: на Загорју у селу Обљу и на Сијерчима, у Пресјеници код Трнова, у Војковићима (славе Ђурђевдан), у Слатини код Чајнича (славе Никољдан), те у селу Тупанари код Шековића (славе Јовандан). Без обзира на различиту славу сматра се да и они воде поријекло од рода Дрекаловића .

Славе крсну славу – Св. архиђакона Стефана (Стјепандан)

Нажалост није прецизирано када су се преци ове групе родова доселили у Источну Босну.