Башкирски језик ти је туркијски. Идемо још једном:
1. Башкирска синтакса је попут јапанске и баскијске - глагол обавезно долази на крају независне реченице. Башкирска релативна клауза је увијек преноминална, што значи да претходи именској ријечи коју модификује (као кад би неко рекао "данас сам срео оног о којем си ми често пута говорио човјека" ). Не постоје предлози, него постпозиције. Морфологија је аглутинативна, што значи да у башкирском не постоје флективне морфеме којима се изражава више од једне граматичке категорије.
Албански је сушта супротност - морфологија му је фузионална, релативне клаузе стоје иза именске ријечи, глагол не мора доћи на крају реченице, не постоје постпозиције већ предлози итд. итд.
2. Албанске ФЛЕКТИВНЕ МОРФЕМЕ су индоевропске, а парадигме се никад не позајмљују из језика у језик. Поготово не неправилне парадигме. Треће лице једнине презента глагола "бити" у албанском гласи "është", прво лице гласи "јам". Упореди то са српским и енглеским еквивалентима, видјећеш невјероватну сличност. Наставак за друго лице множине презента је -më, што је подударно са српским -мо и латинским -мус. Индоевропска флективна морфологија је додуше јако редукована у албанском, али се ипак види њен индоевропски карактер. Нема апсолутна ниједна туркијска или кавкаска флективна морфема у албанском.
Албанске личне замјенице су такође индоевропске. Погледај како је албански језик очувао индоевропску суплецију унутар замјеничке парадигме, номинатив првог лица једнине гласи "ун", али коси падежи почињу сугласником М. Баш као што је случај у нашем, латинском, литванском и осталим ИЕ језицима, гдје се Ј и М смјењују унутар парадигме. Парадигме се, рекох, никад не позамјљују, а поготово не неправилне парадигме. Албански бројеви су индоевропски, а гласовним законима је утврђено да нису позајмљени из неког другог индоевропског језика. Бројеви се изузетно ријетко позајмљују из језика у језик.
3. Мјерило сродности су ГЛАСОВНЕ ПОДУДАРНОСТИ. А гласовне подударности између албанског и осталих индоевропских језика давно су откривене. Не постоје никакве гласовне подударности албанског са башкирским, чеченским, а камоли са берберским.
4. Понављам, албански језик је на свим пољима ЕКСТРЕМНО ИНОВАТИВАН, што значи да је доживио највише промјена од индоевропског стадијума па до данас у односу на остале сестринске језике. Зато је било тешко закључити на први поглед да се ради о индоевропском језику, што није случај код српског, латинског, грчког или санскрита, чији је индоевропски карактер јасан и лаику. То је поготово видљиво на пољу вокабулара, али и ту се чувају неке старе индоевропске ријечи. Примјера ради, УЈК (старије УЛК, упореди то са старосрпским ВЛК, касније ВУК, те енглеским ВУЛФ). МУАЈ (српски МЈЕСЕЦ, латински МЕНСИС), НАТ (српски НОЋ, литванско НАКТИС, енглеско НАЈТ), ДИТ (српско ДАН, од прасловенског ДИНИ, латинско ДИЕС) итд.