Форум - Порекло
ДНК порекло => Aрхеологија и археогенетика => Тему започео: Amicus Новембар 13, 2016, 02:57:37 поподне
-
Малопре прочитах на другом форуму да је јутрос преминуо наш чувени археолог др Ђорђе Јанковић (1947-2016).
(http://www.konras.rs/wp-content/uploads/2013/04/djordje-jankovic.jpg)
На нашем милионском медијском аудиторијуму вест још није није постала вест. :P
Вечна му слава и хвала!
-
Малопре прочитах на другом форуму да је јутрос преминуо наш чувени археолог др Ђорђе Јанковић (1947-2016).
(http://www.konras.rs/wp-content/uploads/2013/04/djordje-jankovic.jpg)
На нашем милионском медијском аудиторијуму вест још није није постала вест. :P
Вечна му слава и хвала!
Слава професору Јанковићу!
-
Slava mu
-
Слава професору Јанковићу!
Покој души и нека му Бог подари рајско насеље. Био сам присутан када је у Љубињу на почетку археолошких радова предвидио шта ће се открити.
-
Жао ми је што чујем.
Професора Јанковића сам упознао деведестих на терену у Херцеговини као студент. Сјећам се да ми је дао да уцртам један камени зид, који је за мене био само хрпа камења и ништа више. Мислио сам да је бесмислено да то цртам, али сам свеједно урадио. Онда је он погледао на цртеж и од стотину камења, из прве примјетио да један камен недостаје. Ја пребројим и видим стварно фали. Онда ме је питао је ли видим ја прозоре у том зиду (били су зазидани). Ја одговорим да не, а онда ми покаже да погледам пажљивије и да обратим пажњу на разлику у малтеру, прозора и зида. И стварно читав прозор се могао примјетити.
Укратко, сјећам га се као човјека који је имао археологију у малом прсту и као човјека од интегритета. Бар сам тако ја могао закључити на основу тог краткотрајног рада са њим.
-
Велики губитак...
-
Жао ми је што чујем.
Професора Јанковића сам упознао деведестих на терену у Херцеговини као студент. Сјећам се да ми је дао да уцртам један камени зид, који је за мене био само хрпа камења и ништа више. Мислио сам да је бесмислено да то цртам, али сам свеједно урадио. Онда је он погледао на цртеж и од стотину камења, из прве примјетио да један камен недостаје. Ја пребројим и видим стварно фали. Онда ме је питао је ли видим ја прозоре у том зиду (били су зазидани). Ја одговорим да не, а онда ми покаже да погледам пажљивије и да обратим пажњу на разлику у малтеру, прозора и зида. И стварно читав прозор се могао примјетити.
Укратко, сјећам га се као човјека који је имао археологију у малом прсту и као човјека од интегритета. Бар сам тако ја могао закључити на основу тог краткотрајног рада са њим.
Да, дефинитивно један од наших најбољих теренских археолога...
-
Пренео би поруку од једног мог колеге археолога, о једној од значајнијих ствари које је за нашу науку и нашу државу урадио покојни професор Јанковић:
"Не зна се много да је проф. Ђорђе Јанковић најзаслужнији што се код нас данас налази, може се слободно рећи, најзначајнији предмет из српске прошлости раног средњег века. У питању је печат српског кнеза Стројимира из 9. века, на коме пише "Боже чувај Стројимира". Печат се појавио на аукцији у Минхену 11. јула 2006. године, а проф. Јанковић је за то сазнао 9. јула, и најхитније упозорио Министарство културе о тој аукцији, те је муњевитом реакцијом контактирана амбасада у Минхену, и печат је откупљен за 20 000 евра. Данас се налази у Историјском музеју у Београду."
Само да додам да су Бугари нудили 15 000 евра да им се печат директно прода, без појављивања на аукцији...
(https://s15.postimg.org/rryjp4b5j/15094835_10211189137469845_6264815898619115030_n.jpg) (https://postimg.org/image/rryjp4b5j/)
-
Пренео би поруку од једног мог колеге археолога, о једној од значајнијих ствари које је за нашу науку и нашу државу урадио покојни професор Јанковић:
"Не зна се много да је проф. Ђорђе Јанковић најзаслужнији што се код нас данас налази, може се слободно рећи, најзначајнији предмет из српске прошлости раног средњег века. У питању је печат српског кнеза Стројимира из 9. века, на коме пише "Боже чувај Стројимира". Печат се појавио на аукцији у Минхену 11. јула 2006. године, а проф. Јанковић је за то сазнао 9. јула, и најхитније упозорио Министарство културе о тој аукцији, те је муњевитом реакцијом контактирана амбасада у Минхену, и печат је откупљен за 20 000 евра. Данас се налази у Историјском музеју у Београду."
Само да додам да су Бугари нудили 15 000 евра да им се печат директно прода, без појављивања на аукцији...
(https://s15.postimg.org/rryjp4b5j/15094835_10211189137469845_6264815898619115030_n.jpg) (https://postimg.org/image/rryjp4b5j/)
Наше инститиуције врло пасивно прате било каква дешавања ове врсте. Прошле године смо, мислим, имали онај грбовник, што је продан на аукцији 2006. године у Лондону. Хајде, није то нешто ни упоредитит се са овим, али баш пратећи трагове у вези њега видех да тај податак стајаше ево већ шест година на интернету, и да га нико од наших ценењих учених људи не помену.
Такође и један прстен (најлепше израђен што видедех до сада код нас), вероватно ископан негде у Србији (на дивље), постављан је на теми о средњовековном накиту, продат је такође на некој аукцији ко зна коме пре неког дужег времена.
-
На пројекту Растко објављен је прилог поводом смрти Ђорђа Јанковића: http://rastko.rs/
-
На пројекту Растко објављен је прилог поводом смрти Ђорђа Јанковића: http://rastko.rs/
Други нико, бар на електронским верзијама новина, није објавио. Не знам да није негде објављена читуља, али прилично срамота за интернет новинарство, што су прескочили овај тужан тренутак. Што је најгоре, не мислим да је то било из непажње, већ напротив... али да не судим, можда је неко ипак објавио?
-
Други нико, бар на електронским верзијама новина, није објавио. Не знам да није негде објављена читуља, али прилично срамота за интернет новинарство, што су прескочили овај тужан тренутак. Што је најгоре, не мислим да је то било из непажње, већ напротив... али да не судим, можда је неко ипак објавио?
Вест је објављена и на Светигори http://www.svetigora.com/node/19789 где је звучни запис обраћања са сахране.
У сваком случају недовољна заступљеност у медијима, а и у академској заједници, имајући у виду да нисам видео постављену умрлицу на Факултету, као што се иначе ради када је у питању смртни случај некога ко је запослен тамо. Ништа није објављено ни на интернет страници Филозофског факултета што је такође пракса у таквим случајевима. Све и да се није водио више као запослен, благо је рећи да је нељудски чин да установа у којој је радио на тај начин понесе. Не могу да појмим да сукоби које су они имали на Одељењу за археологију нису могли да се ставе по страни у једном таквом тренутку. Према мом мишљењу то је био пре свега лични сукоб, његове теорије су послужиле само као повод да га избаце из наставе. Пишем то да не би сада испало како је и то део неке завере, јер мислим да није. Али да није популарно бавити се археологијом нашег средњег века, реално није. Разлога за тако нешто је свакако више, а највећи је мислим последица наметнутог ,,аутошовинизма'' у последњих пар деценија, тј. нико нам други није крив, највише смо сами допринели тој ситуацији.
Што се тиче Српског археолошког друштва (САД), они су очекивано послали циркуларни мејл обавештења о губитку и месту сахране. Ипак је тамо велики удео колега које је он образовао.
Имао сам срећу и задовољство да свој први озбиљнији теренски рад још као бруцош остварим са професором Јанковићем на северу Космета. Увек ће ми он и тај терен остати у најлепшњем сећању. Касније смо се још сретали, што по теренима, што по Факултету, али он више није био предавач.
О његовом научном опусу би се много тога могло рећи и дискутовати. Нисам заговорник ствари које је писао последњих година, сматрам да је за то имао неке личне разлоге. То наравно не поништава његове раније научне радове и не спори чињеницу да је он био велики стручњак који је много задужио нашу археологију и да је био свакако ,,најприземнији" и најдоступнији професор студентима од те старије генерације које сам ја упознао. Увек је инсистирао на пракси и теренском раду у археологији. Позитиван, насмејан и склон шали, таквог ћу га памтити.
Нека почива у миру.
-
Разговор са Ђорђем Јанковићем:
http://standard.rs/istorija/36899-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84-%D0%B4%D1%80-%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5-%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-1947-2016-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5-1
-
Покој му души још једном . Био сам присутан кад је на локалитету у Љубињу приликом прве посјете, буквално прорекао шта ће изронити из земље. У рукама ми је тренутно његов рад "Манастир Тврдош". Пуно је причао са владиком Атанасијем.
-
Један од интервјуа пок. др Ђорђа Јанковића:
http://www.pecat.co.rs/2015/03/dr-djordje-jankovic-arheolog-koji-otkriva-prevare-sastavljaca-istorije/
-
Промоција књиге 'Предање и историја цркве у Срба у светлу археологије'' др Ђорђа Јанковића. СЛАВА МУ.
https://www.youtube.com/v/4sUDMh5Kakk&t=16s
-
Какав је однос података Ђорђа Јанковића и Српског ДНК пројекта. Колико се мени чини ДНК Пројекат је показао да сеобе јесте било?
-
Какав је однос података Ђорђа Јанковића и Српског ДНК пројекта. Колико се мени чини ДНК Пројекат је показао да сеобе јесте било?
Овде је све лепо објашњено:
https://preokret.info/index.php/2020/01/08/sinisa-jerkovic-nacionalni-identitet-nije-geneticka-kategorija-ali-se-genetika-desava-u-okviru-naroda/