Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 184671 пута)

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Шекулар
« Одговор #300 послато: Август 06, 2016, 02:18:04 поподне »
  Оловни човјече,
Шекуларцима,то дође на исто.   Јасно је то било на црквено народном сабору у уторак, 2. августа на Св. Илију, славу племена  и краја Шекулар. Био је присутан предсједник општине  Дадо Шћекић и Кљајић замјеник  предсједника..., али неко је  опструирао, није било ниједног новинара, чак ни дописника листа "Дан" из Подгорице. Тог дана је обиљежено 140.година од Боја на Шекулару. О томе нећете наћи ни ријеч, ни слику, чак ни на званичној презентацији општине Беране. Служба за односе за јавношћу, или онај ко њима "командује", морала је да испоштује:   сабор, годишњицу  Боја на Шекулару,  предсједника општине Беране, народ...

Ko je opstruirao? Milogorci? :)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #301 послато: Август 06, 2016, 02:20:24 поподне »
Ko je opstruirao? Milogorci? :)

 Милогорци нијесу на власти у Беранама.

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Шекулар
« Одговор #302 послато: Август 06, 2016, 02:32:48 поподне »
Милогорци нијесу на власти у Беранама.

Ma znam da nisu, ali ko je onda zataskao tu proslavu?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #303 послато: Новембар 04, 2016, 02:57:49 поподне »
У књизи "Урла" (не знам да ли се може назвати романом, како пише на самој књизи, пре је мешавина етнолошког, историјског и философског рада), Момир Никић (по образовању филолог по докторату антрополог) износи занимљиво виђење порекла назива Шекулар. Наиме, да назив има везе с трансилванским Секељима - Секлерима, који су заједно са Сасима у немањићко доба некако завршили у овом крају. Шекулар у овој конструкцији је изобличена варијанта секељског Секлервар (Szeklervar) - секлерско (секељско) утврђење.

Благодарим Видоју који ми је набавио књигу.

Судећи по презимену, Никић је мог братства изданак (Никићи из села Ровца).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Шекулар
« Одговор #304 послато: Новембар 04, 2016, 03:26:53 поподне »
У књизи "Урла" (не знам да ли се може назвати романом, како пише на самој књизи, пре је мешавина етнолошког, историјског и философског рада), Момир Никић (по образовању филолог по докторату антрополог) износи занимљиво виђење порекла назива Шекулар. Наиме, да назив има везе с трансилванским Секељима - Секлерима, који су заједно са Сасима у немањићко доба некако завршили у овом крају. Шекулар у овој конструкцији је изобличена варијанта секељског Секлервар (Szeklervar) - секлерско (секељско) утврђење.

Благодарим Видоју који ми је набавио књигу.

Судећи по презимену, Никић је мог братства изданак (Никићи из села Ровца).

По Александру Ломи (из књиге "Топонимија Бањске хрисовуље") ствари стоје овако:

"Шекулари - алб. shekullar "световњак"; алб. реч је од лат. secularis id. и овде по моделу стсрп. Бѣлци: Чрнци, одактле Чрнча: Бѣлча>Биоча, изражава опреку између манастирских ("црначких") и властеоских ("белачких") поседа, на коју се у истом крају своди и назив Лијеви и Десни Метех са обе стране Комараче."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #305 послато: Новембар 04, 2016, 03:43:57 поподне »
Није то спорно, мислим да смо на овој теми изнели већ разне варијанте тумачења назива Шекулар, и shekull и seacularis и од имена Секула, итд. Ово је нешто ново, а можда није немогуће с обзиром на неке днк резултате (погледај на затвореном делу форума!)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Шекулар
« Одговор #306 послато: Новембар 04, 2016, 04:05:25 поподне »
shekullar може да буде придев за било шта световно тј нецрквено.Чини ми се да су Дечани у близини у Плаву имали поседе па је можда Шекуларом назван део који није био у поседу Дечана

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Шекулар
« Одговор #307 послато: Новембар 04, 2016, 04:56:55 поподне »
shekullar може да буде придев за било шта световно тј нецрквено.Чини ми се да су Дечани у близини у Плаву имали поседе па је можда Шекуларом назван део који није био у поседу Дечана

То ми звучи најизгледније, поготово што се јавља и то село Метех (метох), које би по тој логици било посед неког манастира (Дечана или неког другог). Сада се поставља питање када су ти шекуларски Секељи могли да дођу? Када би се за неки стари шекуларски род испоставило у истраживањима да је N1a (али не пивљанско-бањанска), е то би онда била сензација, а још више би била оснажена та мађарско-секељска веза.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #308 послато: Новембар 04, 2016, 07:01:34 поподне »
То ми звучи најизгледније, поготово што се јавља и то село Метех (метох), које би по тој логици било посед неког манастира (Дечана или неког другог). Сада се поставља питање када су ти шекуларски Секељи могли да дођу? Када би се за неки стари шекуларски род испоставило у истраживањима да је N1a (али не пивљанско-бањанска), е то би онда била сензација, а још више би била оснажена та мађарско-секељска веза.

Покушао сам ( без успјеха)  да приволим на тестирање једног са презименом Шекуларац, поријеклом од Портића  из Шекулара, чији су се преци преселили у   околину Сјенице. Има једно ређе предање да су  Портићи старосједиоци Шекулара, али и друго чешће да су од Рајковића из околине Плава.  Од најстаријег слоја су се тестирали  Вукољеваковићи (један), Дашићи ( укључујући Рмуша), Радмужевићи ( два: Кукаљ и Кењић), средњи слој Ћетковићи ( Бабић). Млађи слој су Болевићи ( ни њих не убиједих) доселили из Зете... и Балевићи дошли  из Братоножића. Најмлађи су  досељена љеворјечка братства  племена Васојевића (и њима прикључени Давидовићи)  срединим 19.вијека, послије "падања на крв" са  становницима  из шекуларског села Мезгале.  И  стари Мезгаљани су тестирани ( Пејковић и Микарић).  Има "прибијених" уз нека братства, о којима се  и зна и не зна. Чини ми се с обзиром на разгранатост  Дашића, Вукољеваковића, Радмужевића, Ћетковића, да би генетски резултати  можда могли приредити још нека  "изненађења". Кажу да  Кењића има исељених око Сарајева са презименом Кенић. На теми о Шекулару је било ријечи о  Секељима... и могућој вези са Шекуларом?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #309 послато: Новембар 04, 2016, 07:06:21 поподне »
Небо и други су изнијели упадљива тумачења топонима Шекулар.  Јован Цвијић не иде у етимологију имена Шекулар. Он толико истиче  да су у питању стари Срби, а Шпиро Кулишић не спори српско поријекло мада осјећа романске утицаје. Једна "легенда каже да му је назив по Секули који се у гују претворио а ујак му Сибињанин Јанко што га је у неспоразуму убио ( гађајући змију умјесто сивог сокола у кога се турски цар преметнуо).  Оснивач (Секула) је упреден у мит о националној пропасти. Косовски бој с Турцима, одсудна битка послије које су настали сви помори, глади, болештине и друге казне за гријехе нашег посрнулог народа".  Изнијећу и новија тумачења. Божидар Шекуларац сматра да је "Шекулар, курдско-хедска ријеч која има значење "голо брдо" које шибају вјетрови са свих страна". Тако је бачена коска за "велику етимолошку збрку". Котов се држао претпоставке да је било мијешања између локалног и живља из Трансилваније. Сикуљани , односно Секлери  су скупина хунског поријекла, касније хунгаризована (Секељи).  Можда треба вјеровати причама да су многи Секлери, заједно са Сасима (с којима су заједно живјели), стигли овдје у немањићко доба. Присталица  наведеног мисли да је отуд име Шекулара -"секлерска утврда"., склоњено упориште тих досељеника, номада и ратника. Кажу  да и данас Секлери приповиједају о селидби једног броја својих у "тамногорну" ( старомађарски, "међуријечје", од византијског.  Питао сам  двије професорке мађарског језика да ми нађу те приче и легенде на мађарском, посебно у вези Јаноша Хуњадија, али и Шекулара. До сад нијесам добио одговор...
Заиста, тек резултати  генетских испитивања могу дати одговоре на многа питања?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #310 послато: Новембар 04, 2016, 07:12:39 поподне »
Покушао сам ( без успјеха)  да приволим на тестирање једног са презименом Шекуларац, поријеклом од Портића  из Шекулара, чији су се преци преселили у   околину Сјенице. Има једно ређе предање да су  Портићи старосједиоци Шекулара, али и друго чешће да су од Рајковића из околине Плава.  Од најстаријег слоја су се тестирали  Вукољеваковићи (један), Дашићи ( укључујући Рмуша), Радмужевићи ( два: Кукаљ и Кењић), средњи слој Ћетковићи ( Бабић). Млађи слој су Болевићи ( ни њих не убиједих) доселили из Зете... и Балевићи дошли  из Братоножића. Најмлађи су  досељена љеворјечка братства  племена Васојевића (и њима прикључени Давидовићи)  срединим 19.вијека, послије "падања на крв" са  становницима  из шекуларског села Мезгале.  И  стари Мезгаљани су тестирани ( Пејковић и Микарић).  Има "прибијених" уз нека братства, о којима се  и зна и не зна. Чини ми се с обзиром на разгранатост  Дашића, Вукољеваковића, Радмужевића, Ћетковића, да би генетски резултати  можда могли приредити још нека  "изненађења". Кажу да  Кењића има исељених око Сарајева са презименом Кенић. На теми о Шекулару је било ријечи о  Секељима... и могућој вези са Шекуларом?

Није лоше до сада, Видоје. Имамо углавном већину тестираних братстава из Шекулара. Ови што нису тестирани су баш мањински живаљ. Једино би Портићи били занимљиви.
Од Ћетковића, да напоменем, тестиран је и Девић.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #311 послато: Новембар 04, 2016, 07:16:26 поподне »
shekullar може да буде придев за било шта световно тј нецрквено.Чини ми се да су Дечани у близини у Плаву имали поседе па је можда Шекуларом назван део који није био у поседу Дечана


Ово што пишеш није немогуће.

Шекулар се спомиње у Светостефанској повељи којом краљ Милутин оснива и дарује поседом Манастир Бањска 1316. године, и то као западна гранична област планина дарованих Бањској. Шекулар се наводи као насељен крај усред области Чрне горе, како је тада називан планински крај на десној страни Лима између жупа Плав и Будимља, а који се подудара са шекуларском облашћу (њеним планинским делом). Светостефанском повељом, велики део Чрних гора улазио је у област властелинства Манастира Бањска, али је главно шекуларско насеље у доњем делу Шекулара (на месту каснијег села Улица) остало ван граница властелинства.

Дечанским повељама из 1335. и 1336. године, којима су тадашњи краљеви Стефан Дечански и син му Стефан Душан даровали поседом Манастир Високи Дечани, манастирском властелинству додељени су и неки крајеви планинског дела Шекулара, а осим тога из Бањског властелинства изузете су неке области и дате Дечанима. Северни делови Шекулара у то време већ су били у оквиру властелинства Манастира Ђурђеви Ступови (будимљански). У Дечанским повељама Шекулар се не спомиње изричито, па се може закључити да је опет сâмо шекуларско насеље поново остало ван граница и бањског и дечанског и ђурђевског поседа.

Можда је баш тај средишњи део племенске области, као нецрквени посед, могао бити назван „секуларним“. Међутим, с обзиром да се Шекулар под тим именом помиње у Светостефанској повељи 1316. године (пре него су делови Шекулара даровани овим трима манастирима), не бих рекао да његов назив има везе са придевом „секуларно“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #312 послато: Новембар 04, 2016, 07:19:04 поподне »
Посебно питање је постојање селишта Шекулар у Љешанској нахији, у Гољемадима у племену Дражевина.
Какве везе има с полимским Шекуларом (није утврђено да има икакве), да ли је назив добило независно од оног у Полимљу или не, питање је.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #313 послато: Новембар 08, 2016, 09:48:31 поподне »
„Питали су барјактари
мудрог старца из Ругове:
Имал’ ишта теже стари,
но човјека смрт кад зове?
Сиједе се власи јеже,
потекоше сузе старцу,
рече: Има нешто теже,
крв дуговат’ Шекуларцу!“

Из песме  „Шекуласким чобанчадима“
Драгослав М. Брновић

(Збирка „СВЕУКУПНА ИСТИНА О НАМА САБИЛА СЕ У СРПСКИМ ГУСЛАМА“)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Шекулар
« Одговор #314 послато: Новембар 11, 2016, 09:46:45 пре подне »
„Питали су барјактари
мудрог старца из Ругове:
Имал’ ишта теже стари,
но човјека смрт кад зове?
Сиједе се власи јеже,
потекоше сузе старцу,
рече: Има нешто теже,
крв дуговат’ Шекуларцу!“

Из песме  „Шекуласким чобанчадима“
Драгослав М. Брновић

(Збирка „СВЕУКУПНА ИСТИНА О НАМА САБИЛА СЕ У СРПСКИМ ГУСЛАМА“)


НИЧИЈА КРВ НИЈЕ ВОДА,
АКО НЕ ПЛАТИШ ТИ,
ПЛАТИЋЕ НЕКО ТВОЈ,
ПРИЈЕ ИЛИ КАСНИЈЕ.


НИКО КО ЈЕ ЗЛО ЧИНИО
НИЈЕ ДУГО ЖИВИО



Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #315 послато: Новембар 12, 2016, 09:30:38 пре подне »
„Питали су барјактари
мудрог старца из Ругове:
Имал’ ишта теже стари,
но човјека смрт кад зове?
Сиједе се власи јеже,
потекоше сузе старцу,
рече: Има нешто теже,
крв дуговат’ Шекуларцу!“

Из песме  „Шекуласким чобанчадима“
Драгослав М. Брновић

(Збирка „СВЕУКУПНА ИСТИНА О НАМА САБИЛА СЕ У СРПСКИМ ГУСЛАМА“)


НИЧИЈА КРВ НИЈЕ ВОДА,
АКО НЕ ПЛАТИШ ТИ,
ПЛАТИЋЕ НЕКО ТВОЈ,
ПРИЈЕ ИЛИ КАСНИЈЕ.


НИКО КО ЈЕ ЗЛО ЧИНИО
НИЈЕ ДУГО ЖИВИО
Крв је људска  храна наопака - Његош

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #316 послато: Новембар 28, 2016, 12:08:53 поподне »
2. децембра у 19:30, у хотелу "Славија" у Београду - "XII сусрет Шекулараца и пријатеља Шекулара".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #317 послато: Децембар 03, 2016, 10:43:11 поподне »
 Синоћ је  у хотелу "Славија" био 12. сусрет Шекулараца и пријатеља Шекулара.  Завичајно удружење "Шекулар" у Београду окупља грађане поријеклом из Шекулар и пријатеље Шекулара који сада живе у Београду и другим мјестима.  Окупило се  преко  100 учесника сусрета. Госте су поздравили: Драган Бракочевић, предсједник Извршног одбора удружења,  Горан Киковић предсједник  СО Беране, Веско Давидовић предсједник Мјесне заједнице Шекулар.  Гуслар је био Слободан Чуровић.
 Посебно нас је обрадовло присуство  Шекулараца ( који носе то презиме) родом из села Чедово код Сјенице, а који су од Портића и славе Св. Враче.   И синоћ  сам мислио на  наше Друштво, лобирао сам да се тестирају( обећали су ми двојица) у некој наредној акцији.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #318 послато: Фебруар 21, 2017, 10:44:58 пре подне »
 Да ли се зна нешто више о роду Дашића у Санској Жупи - Босанска Крајина. Постоји ли литература?  У Шекулару постоји прича "по свој  прилици, Дашића има и у Босанској Крајини и зову се такође Дашићи".
 На порталу  се јављао Дашић из тих крајева, са питањем у вези поријекла из Шекулара.
На нету нађох: "Дашићи 3к. Никољдан. Звали су их негда  Басраци. Од њих су Андрићи", Дашићи, поред неких других презимена улазе у ред најстаријих родова у том крају. "Старовници и својаци од постања". Старац Јово Дашић 75.г. вели за своје претке: "Памтим оца Божу, који је живио 100.г. ... Они су овдје од Цара Лазара. Једни одселили у Кнежпоље и у Банију у Хрватској".
Зна се  за Девиће у Босанској Крајини, који држе да су поријеклом из Шекулара. Интересантно би било, да ли је то нека "повратна " миграција из Шекулара ( кад су Шекуларци тјерали  овце на зимовник у Посавину) или су то старинци, од којих су и оне двије куће које су давна времена доселиле у Шекулар из Босанске Крајине?
Помињу се села у којима живе Дашићи - Дабар, Шушњар, чак и село "Дашићи"?
Претражујући, видим да има Дашића који су страдали у Другом  Свјетском рату од усташа, на стратиштима Срба и других са подручја Козаре.
Има ли неко да је тестиран од рода Дашића ( има их и са другим презименима) из Босанске Крајине. Дашићи у Шекулару славе Св. Јована 20.јануара.
 Има ли покатоличених Дашића у Хрватској?
Познаваоци тог краја јавите се.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #319 послато: Фебруар 21, 2017, 01:33:00 поподне »
Видоје,

што се Дашића о којима пишете тиче, горњи наводи су преузети из студије Милана Карановића "Саничка жупа". У том раду, Карановић Дашиће, уз још неке породице, наводи као "старовнике". Ово "старовници" треба схватити условно, јер они могу бити и старовници само у односу на новопридошле Личане и Далматинце, који су масовно долазили крајем 19. вијека у тај крај и насељавали га. Дашиће Карановић прибраја старим Змијањцима, јер се и Саничка жупа веома често убрајала у Змијање.

Положај земље Дашића уз главни пут, иде у прилог тврдњи да они заиста јесу стари на том тлу. Кључно питање је да ли представљају старо српско становништво Доњих Краја или Србе досељене у општим сеобама 16. вијека из југоисточних српских крајева. Добра је ствар што је подручје Санице пописано у једном од првих турских пописа из 1550. године и те 1550. године на подручју Санице смо имали сљедећу ситуацију.



Подручје Санице је припадало нахији Кључ. Видимо да се Саница тада звала Требун (ово име је сачувано у називу данашњег врела и потока Требуња у Саници), а видимо да се помињу и села Горње и Доње Биљане. Спомиње се и црква у попису, Карановић биљежи остатке те цркве као Црквину.Видимо да је један дио православних становника Санице тј. Требуња дошао са подручја Купреса, као и да су се неки у тој генерацији исламизовали. Саница је остала подијељена и касније на православни и муслимански дио.

По подацима из пописа би се рекло, да се у саници ипак десио дисконтинуитет становништва и да је око 1550. године доселило ново становништво. Да ли су преци Дашића могли бити међу овим досељеницима са Купреса? Могуће је, презимена нису забиљежена. Томе у прилог би ишло и то да, у случају да су се Дашићи доселили у неким каснијим периодима, тешко да би могли добити као православни земљу на таквом положају.

Дашића има још у Поткозарју, али их нема на подручје данашње Хрватске.

Са друге стране Басрака има у Поткозарју и на Банији, па није искључено да је Басрак заиста старије презиме.