Аутор Тема: Палеобалкански језици - упоредна анализа  (Прочитано 8843 пута)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #20 послато: Јануар 09, 2020, 09:16:53 поподне »
Скордисци су били познати и као Cordistae, Κορδισταί. У овој варијанти егзоним Cordistae је могао настати по латинском - corda / венац/низ тј. колоквијално "горштаци"
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #21 послато: Јануар 09, 2020, 09:31:32 поподне »
Скордисци су били познати и као Cordistae, Κορδισταί. У овој варијанти егзоним Cordistae је могао настати по латинском - corda / венац/низ тј. колоквијално "горштаци"

Могуће је да њихов назив потиче од индоевропског *skordiska са значењем "гуштер, тритон (или нека слична животиња)". Овај облик се јавља у албанском, наравно измењен у складу са његовим фонетским законима, као hardhushkë, hardhjeshkë, са значењем "гуштер" (опет је и овде приметна трансформација сугласничке групе *sk у албанско h, испред веларних самогласника, као и задржавање сугласничке групе -rd- у облику -rdh-), такође се јавља у грчком као κορδυλος, "тритон (водоземац)", или κορδυλη, σκορδύλα, "врста морске рибе". Додуше, грчки облик је настао од другог али сродног индоевропског облика, који је вероватно гласио *skord-ula, од кога је настала још једна албанска варијанта назива гуштера, hardhël. Постоје и албански облици hardhjë, hardhucë, hardhicë и hardhickë. У том контексту, назив Скордиска би вероватно био тотемског карактера, такође постоји могућност да је сам назив илирског порекла. Ову интерпретацију је дао пољски лингвиста Криштоф Витчак у свом раду "The Albanian name for badger".
« Последња измена: Јануар 09, 2020, 10:10:56 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #22 послато: Јануар 09, 2020, 10:05:53 поподне »
Оно што са становишта лингвистике свједочи, да се Арбанаси и Срби нијесу дотицали у доба прасловијенскога језика, је да их Срби не зову Рабоноси*, а онизи немају назив за Србе освијем што Шкјави. Назив Арбанаси улази у србски језик у каснијем средњем вијеку. Од Срба их је разлучивала зона Словијена и Влаха бугарскога културнога круга,  у коју су се населили Арбанаси односиво поздно ширећи се с југа из Епира. Но и у Епиру се Арбанаси споминају тек од 12. вијека, а и тамо је старија топономија заправо словијенска. Вјеројатно су управо ту прогутали свој словенско-влашки генетски слој. Веома је загонетно одкамо ли су Арбанаси пришли у Епир. Аутосомална генетика указује на близину с Грцима с једне стране, зајмствовања ријечи из прасловенскога указују на додир с првим словијенским племенима Солуна с друге стране,  а висок степен поромањења језика указује на обитавање у зони римскога културнога утицаја. Веома тежко се находе топоними, који би имали искључиво арбанашке посебности. По унутарњој слутњи бих опредијелио прапостојбину Арбанаса јужно од Старе Планине до Пирина и Родопа.  Управо ови предјели се одликују козарством.  Позната су два рода коза у Бугарској; наиме Калоферска и Малешевска.
Родови коза у Арбанаса су веома разноврстни. ( Неки од њих су Bulaq,  Capore e Mokrres,  Capore e Dragobi,  Hasi,  Kallmeti, Liqeni,  Mati,   Merturi,  Murme e Zaze, Muxhake,  Ranga, Velipoja итд.) Било би добро знати родбински однос међу арбанашким и родовима Пирина и Родопа.  Други родови коза на балкану су грчки и кипарски и заједно с бугарским и арбанашким творе једно племе с козама Анадолије, Ангоре, Ирака за разлику од Алпских коза.

https://de.wikipedia.org/wiki/Liste_von_Ziegenrassen

https://www.yumpu.com/en/document/read/28421258/rare-breeds-and-varieties-of-the-balkan-atlas-2009-safeguard-for-

У овом посљедњем документу виде се географске распрострањености разних врста говеда, оваца и коза,  који такођер указују на повезаности становника.
« Последња измена: Јануар 09, 2020, 10:12:17 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #23 послато: Јануар 09, 2020, 10:23:34 поподне »
Оно што са становишта лингвистике свједочи, да се Арбанаси и Срби нијесу дотицали у доба прасловијенскога језика, је да их Срби не зову Рабоноси*, а онизи немају назив за Србе освијем што Шкјави. Назив Арбанаси улази у србски језик у каснијем средњем вијеку. Од Срба их је разлучивала зона Словијена и Влаха бугарскога културнога круга,  у коју су се населили Арбанаси односиво поздно ширећи се с југа из Епира. Но и у Епиру се Арбанаси споминају тек од 12. вијека, а и тамо је старија топономија заправо словијенска. Вјеројатно су управо ту прогутали свој словенско-влашки генетски слој. Веома је загонетно одкамо ли су Арбанаси пришли у Епир. Аутосомална генетика указује на близину с Грцима с једне стране, зајмствовања ријечи из прасловенскога указују на додир с првим словијенским племенима Солуна с друге стране,  а висок степен поромањења језика указује на обитавање у зони римскога културнога утицаја. Веома тежко се находе топоними, који би имали искључиво арбанашке посебности. По унутарњој слутњи бих опредијелио прапостојбину Арбанаса јужно од Старе Планине до Пирина и Родопа.  Управо ови предјели се одликују козарством.  Позната су два рода коза у Бугарској; наиме Калоферска и Малешевска.
Родови коза у Арбанаса су веома разноврстни. ( Неки од њих су Bulaq,  Capore e Mokrres,  Capore e Dragobi,  Hasi,  Kallmeti, Liqeni,  Mati,   Merturi,  Murme e Zaze, Muxhake,  Ranga, Velipoja итд.) Било би добро знати родбински однос међу арбанашким и родовима Пирина и Родопа.  Други родови коза на балкану су грчки и кипарски и заједно с бугарским и арбанашким творе једно племе с козама Анадолије, Ангоре, Ирака за разлику од Алпских коза.

https://de.wikipedia.org/wiki/Liste_von_Ziegenrassen

https://www.yumpu.com/en/document/read/28421258/rare-breeds-and-varieties-of-the-balkan-atlas-2009-safeguard-for-

Добре индиције, Сунце. Лома је у чланку из кога сам црпео информације о Шари убедљиво доказао да су Арбанаси на простор средње Албаније (Арбанона) дошли тек након Словена, али у раносредњовековном периоду (до 10. века најкасније). Шрамова хипотеза о њиховом доласку почетком 9. века се показује све више исправном, управо са простора који си поменуо (Стара планина, Пирин, Родопи, допирући до Јужне Мораве и околине Ниша). Витчак је чак успео да нађе директне паралеле између ретких сачуваних беских и савремених албанских облика. Једино што "буни" је то да се ни сачувани трагови трачког језика не подударају у потпуности са протоалбанским, иако су му блиски. Изгледа да Беси, Трибали, Меди и још нека западнотрачка племена нису ни били Трачани у правом смислу, иако се као такви помињу у античким грчким и римским изворима, већ су били или под јаким супстратним утицајем неког индоевропског језика који је био старији од трачког на простору Родопа (можда прото-филистејски?) или су сачињавали посебну индоевропску групацију која је била у блиским односима са Трачанима, али ипак различита од њих.
« Последња измена: Јануар 09, 2020, 10:29:08 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #24 послато: Јануар 09, 2020, 11:31:13 поподне »
Изгледа да Беси, Трибали, Меди и још нека западнотрачка племена нису ни били Трачани у правом смислу, иако се као такви помињу у античким грчким и римским изворима, већ су били или под јаким супстратним утицајем неког индоевропског језика који је био старији од трачког на простору Родопа (можда прото-филистејски?) или су сачињавали посебну индоевропску групацију која је била у блиским односима са Трачанима, али ипак различита од њих.

Ја не бих толико споминао те Бесе. Они су тек један горски клан Сатра. У Тракији су главни народи били Сапеји,  одраз којих су можда данас Шопи,  те Σάτραι.


Herodotus, The Histories,7.111.1
"CXI. The Satrae, as far as we know, have never yet been subject to any man; they alone of the Thracians have continued living in freedom to this day; they dwell on high mountains covered with forests of all kinds and snow, and they are excellent warriors. It is they who possess the place of divination sacred to Dionysus. This place is in their highest mountains; the Bessi, a clan of the Satrae, are the prophets of the shrine; there is a priestess who utters the oracle, as at Delphi;"

Описима Беса и Сатра као љутих словодољубивих горштака,  више одговарају описи Влаха, који су се тек за вријемена Куврата спустили међу Словијене у Македонију. Овому менталитету бих прикључио Клименте и Васојевиће.
Оно што је занимљиво је да су са гледишта митологије управо сатири,  попратници Диониса ( Бога с горе Нисос) могућа митологизација племена Сатра.
Грци су истицали посебне тјелесне особине сатира -  низак раст,  широко лице и прћаст нос; Ове особине не находе се у Арбанаса но зацијело у Васојевића и народном опису Матаруга. Наравно не могу се на том сазидати тврди закључци,  но су занимљиве коррелације. Грчка ријеч Сатре је у домаћем језику могла звучати и Шатре. Могући одраз овога би могло бити србско презиме Шотра.







« Последња измена: Јануар 09, 2020, 11:35:03 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #25 послато: Јануар 09, 2020, 11:58:04 поподне »
Ја не бих толико споминао те Бесе. Они су тек један горски клан Сатра. У Тракији су главни народи били Сапеји,  одраз којих су можда данас Шопи,  те Σάτραι.


Herodotus, The Histories,7.111.1
"CXI. The Satrae, as far as we know, have never yet been subject to any man; they alone of the Thracians have continued living in freedom to this day; they dwell on high mountains covered with forests of all kinds and snow, and they are excellent warriors. It is they who possess the place of divination sacred to Dionysus. This place is in their highest mountains; the Bessi, a clan of the Satrae, are the prophets of the shrine; there is a priestess who utters the oracle, as at Delphi;"

Тако су почели своје историјско путешествије, као својеврсна свештеничка каста Сатра (с тим у вези је занимљива албанска реч besa, "задата реч, вера"), међутим то је било у 5. веку п.н.е. када их по први пут помиње Херодот, касније се помени Сатра проређују а помени Беса постају учесталији.  :) Спомињу се све до 6. века н.е, дуже од било ког другог палеобалканског народа/племена (постоје и археолошки налази њихове посебне материјалне културе са старопланинско-родопског простора, која се датује од 2. до 4/5. века н.е.), а изгледа да је током касне антике назив "Бес" почео да означава било ког нероманизованог Трачанина. Једно од родопских племена су и Дији, који се у једном извору помињу као Диобеси. Занимљива је ова паралела Сапеји-Шопи.

У сваком случају, све више почињем да сумњам да су ова племена била "чисти" или "прави" Трачани.  :) Можда само нека од њих. Витчак је упоређивао и сачуване облике дачког језика у односу на протоалбански и по њему, они нису ближе повезани (трачки би био ближи протоалбанском од дачког), такође сачуване облике језика Меза повезује у једну групу са фригијским, а ни та група није нарочито блиска протоалбанском. Видесмо да вероватно то није ни дардански, који је изгледа био источна варијанта илирског. Можда би је требало назвати родопско-хемском групом уместо трачком или западнотрачком.  :)
« Последња измена: Јануар 10, 2020, 12:07:31 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #26 послато: Јануар 10, 2020, 12:05:11 пре подне »
Грчка ријеч Сатре је у домаћем језику могла звучати и Шатре. Могући одраз овога би могло бити србско презиме Шотра.
Сатира је "разобличавање", а и "шатровачки" :)

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #27 послато: Јануар 14, 2020, 02:27:27 поподне »
Пратећи информацију коју је Лома поменуо у раду о коме је било говора, наиме да је аромунска (цинцарска) реч за "камен" k'atră (од латинског petra, на румунском piatră), приметио сам да је ту дошло до необичне промене из првобитног "п" у "к". На аромунском се та реч пише као chiatrã или cheatrã. Идентична промена је присутна у албанској речи за биљку пасдрен или свиб (Cornus sanguinea), thënukël, у односу на предачку беску реч која је означавала другу врсту биљке, Bryonia alba, dinupula:

Још једна паралела између сачуваних фрагмената беског језика и албанског:

-дачки назив за биљку Bryonia alba је био κινουβοιλα, што потиче од ПИЕ *kun-abola, "псећа јабука", док је бески назив за исту биљку био dinupula, а албански назив за сличну биљку Cornus sanguinea (пасдрен, свиба) је thënukël; беско d- фонолошки одговара албанском th-, а разлика је семантичка (називи се односе на две различите биљке, које додуше имају врло сличне, бобичасте плодове); еволуција од ПИЕ до беског облика би ишла овако - *kun-abolo->*thunepula>*thunipula>*thinupula.

Чини ми се као да албански и аромунски (цинцарски) имају још више заједничких елемената и промена него албански и румунски, вероватно је да су били у нешто дужем контакту, можда као део исте миграције ка југозападу Балканског полуострва.

https://en.wiktionary.org/wiki/chiatr%C3%A3
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #28 послато: Јануар 14, 2020, 04:17:23 поподне »
Могући протоалбански елементи у топонимији су изгледа присутни у околини античке Ремезијане (Бела Паланка), Пауталије (Ћустендил), а можда и Наисуса. Наиме, у Прокопијевом списку нових и обновљених утврђења на простору балканских провинција за време јустинијанске обнове (6. век), у близини града Ремезијане су наведена имена два утврђења која би могла имати везе са протоалбанским - Στρογγες и Βουρδομινα (Stronges и Burdomina). Оба ова топонима и њихову могућу везу са протоалбанским је регистровао још Александар Лома у својим радовима. Stronges је довео у везу са албанском речју shtrungë, "стаја за козе и овце" или "уски пут ограђен даскама близу улаза у стају, где се врши мужа коза, оваца и крава", која се јавља и у румунском као strungă и аромунском као strungã. У Burdomina-и је препознао могући протоиндоевропски елемент *bheregh-, bherghos- који се на индоевропском простору јавља у топонимима, са значењем "високо, узвишење, планина", а у коме би ПИЕ *gh, по гласовним законима албанског, прерасло у dz>d; овај топоним из времена Прокопија је довео у везу са садашњим именом села Бурдимо код Сврљига (додајући да је присутан и "никако ран словенски рефлекс", вероватно метатеза "и" и "о"). Овде бих додао да сам приметио још један топоним сличног облика забележен код Прокопија као име утврђења у близини Наисуса (Ниша), Βουρδώπες (Burdopes). У близини Ремезијане су поменути и занимљиви топоними Δαλματας (Dalmatas, са дугоузлазним акцентом на првом самогласнику "а") и Δευρίας (Deurias). Ово би можда сведочило о насељавању делова неких илирских племена у ове крајеве, можда као део римске политике пресељавања бунтовног становништва у удаљеније провинције.

У близини Пауталије, Прокопије бележи утврђење под именом Χέρδουσκερά (Herduscera), које би могло да буде у вези са карактеристичном албанском променом индоевропске сугласничке групе "ск" у "х" на почетку речи (од праоблика који је могао гласити *Scerduscera или нешто слично) и задржавањем медијалне сугласничке групе -rd-. На Прокопијевом списку се у поменутим крајевима јављају и облици са очуваним почетним "ск" (нпр. Scaripara близу Aquis-a), мада би то могао бити одраз чувања те сугласничке групе код романизованог становништва, које је престало да говори (или никад није говорило) протоалбанским језиком, те самим тим није ни трансформисало називе у складу са законитостима присутним у том језику. Мислим да је то уједно и индиција да се протоалбанска промена "ск" у "х" не може везивати за стару еру или "предбалкански" период претка албанског језика, већ да се та промена, као и многе друге у том језику, дешавала у првим вековима 1. миленијума н.е.

http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Procopius/Buildings/4B*.html
« Последња измена: Јануар 14, 2020, 11:32:41 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #29 послато: Јануар 25, 2020, 01:25:00 поподне »
Добар пример заједничке речи која се развијала паралелно у три палеобалканска језика (грчком, јерменском и албанском) од заједничке првобитне форме до данас је реч за бели лук:

грчки: σκόρδο; старогрчки: σκόροδον;
јерменски: սխտոր (skhtor); старојерменски: խստոր (khstor);
албански: hudhër.

Заједничка предачка реч је вероватно гласила *skʰodoro, на Wiktionary се претпоставља да је у питању супстратна реч из неког непознатог и изумрлог неиндоевропског језика.

https://en.wiktionary.org/wiki/%CF%83%CE%BA%CF%8C%CF%81%CE%BF%CE%B4%CE%BF%CE%BD#Ancient_Greek
https://en.wiktionary.org/wiki/%D5%AD%D5%BD%D5%BF%D5%B8%D6%80#Old_Armenian
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Aca

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 47
  • I1>P109>FGC33034
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #30 послато: Јануар 26, 2020, 12:20:29 пре подне »
Могући протоалбански елементи у топонимији су изгледа присутни у околини античке Ремезијане (Бела Паланка), Пауталије (Ћустендил), а можда и Наисуса. Наиме, у Прокопијевом списку нових и обновљених утврђења на простору балканских провинција за време јустинијанске обнове (6. век), у близини града Ремезијане су наведена имена два утврђења која би могла имати везе са протоалбанским - Στρογγες и Βουρδομινα (Stronges и Burdomina). Оба ова топонима и њихову могућу везу са протоалбанским је регистровао још Александар Лома у својим радовима. Stronges је довео у везу са албанском речју shtrungë, "стаја за козе и овце" или "уски пут ограђен даскама близу улаза у стају, где се врши мужа коза, оваца и крава", која се јавља и у румунском као strungă и аромунском као strungã. У Burdomina-и је препознао могући протоиндоевропски елемент *bheregh-, bherghos- који се на индоевропском простору јавља у топонимима, са значењем "високо, узвишење, планина", а у коме би ПИЕ *gh, по гласовним законима албанског, прерасло у dz>d; овај топоним из времена Прокопија је довео у везу са садашњим именом села Бурдимо код Сврљига (додајући да је присутан и "никако ран словенски рефлекс", вероватно метатеза "и" и "о"). Овде бих додао да сам приметио још један топоним сличног облика забележен код Прокопија као име утврђења у близини Наисуса (Ниша), Βουρδώπες (Burdopes). У близини Ремезијане су поменути и занимљиви топоними Δαλματας (Dalmatas, са дугоузлазним акцентом на првом самогласнику "а") и Δευρίας (Deurias). Ово би можда сведочило о насељавању делова неких илирских племена у ове крајеве, можда као део римске политике пресељавања бунтовног становништва у удаљеније провинције.

У близини Пауталије, Прокопије бележи утврђење под именом Χέρδουσκερά (Herduscera), које би могло да буде у вези са карактеристичном албанском променом индоевропске сугласничке групе "ск" у "х" на почетку речи (од праоблика који је могао гласити *Scerduscera или нешто слично) и задржавањем медијалне сугласничке групе -rd-. На Прокопијевом списку се у поменутим крајевима јављају и облици са очуваним почетним "ск" (нпр. Scaripara близу Aquis-a), мада би то могао бити одраз чувања те сугласничке групе код романизованог становништва, које је престало да говори (или никад није говорило) протоалбанским језиком, те самим тим није ни трансформисало називе у складу са законитостима присутним у том језику. Мислим да је то уједно и индиција да се протоалбанска промена "ск" у "х" не може везивати за стару еру или "предбалкански" период претка албанског језика, већ да се та промена, као и многе друге у том језику, дешавала у првим вековима 1. миленијума н.е.

http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Procopius/Buildings/4B*.html

Да ли би топоним Миџор могао да има протоалбанско порекло?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #31 послато: Јануар 26, 2020, 03:30:13 пре подне »
Да ли би топоним Миџор могао да има протоалбанско порекло?

Ороним Миџор има источнороманско порекло, о чему сведочи и типични наставак -ор.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #32 послато: Јануар 26, 2020, 04:25:50 пре подне »
А Мосор/Мосур?

Ван мреже Aca

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 47
  • I1>P109>FGC33034
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #33 послато: Јануар 26, 2020, 08:59:32 пре подне »
Ороним Миџор има источнороманско порекло, о чему сведочи и типични наставак -ор.

Онда вероватно и топоним Камиџора има исто порекло? А Гоч?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #34 послато: Јануар 26, 2020, 03:50:48 поподне »
А Мосор/Мосур?

Да, и он би исто требало да је таквог порекла због карактеристичног наставка (планина Мосор, презиме Мосуровић). Не знам које би тачно било значење, мени као најближе делује да потиче од румунске речи за старог човека или претка, moș, која опет има везе са албанском речју moshë, "доба, година", moshëm, "остарели". Проверићу да ли се неко до сад бавио етимологијом Мосора/Мосура.

Онда вероватно и топоним Камиџора има исто порекло? А Гоч?

Гоч би требало да је турцизам и да има значење "бубањ". Занимљиво је да више топонима у Србији има назив Бубањ, као и румунску варијанту Бучум (Bucium), са истим значењем.

Што се тиче значења Миџора, ево шта пише у "Ономатолошким прилозима" бр. 22:

"МИЏОР 2169 = МИНЏУР = МИЏУР, врх на ор. Стара планина, обл. Торлак, ист. Србија (Пирот 2; Милић. 1, 167; Стан. 4, 423; Крст. О., 337). У раду Павловића (Павл. М. 1970, 387) пише: „Оr. Migor cf. *midzu du latin medium“. У ОС (1998) је објашњење: „Несловенски ороним, вероватно романског порекла, од *mašo'r < влат. (monte) maiore *вeћe (брдо), Остају отворена питања у вези са романским идиомом из којег је ороним преузет и словенском фонетском адаптацијом“ (Ивић П., 57/58). Исп. мтоп. Миџоров крш; л. име Миџор (Вук, Рј.; Скок, Рј. под Mislučajnica); B. код ор. Камиџора."
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #35 послато: Јануар 26, 2020, 03:59:05 поподне »
Проверићу да ли се неко до сад бавио етимологијом Мосора/Мосура.

Ево шта вели Петар Скок:

"Mosor, oronim, »1° planina između Žrnovnice i Cetine, sa veoma starim pastirstvom, 2C> planina kod Travnika (Bosna, ovdje i to ponim, selo, upor. Kozara planina pored Kozarac, selo u Bosni), 3° selo u Crnoj Gori«. Planina kod Splita potvrđena je u doba narodne dinastije Massarum. Upor. isti fonetizam kao u Cattarum > Kotor, sa predrimskim sufiksom -аrum (upor. Muccurum > Makar, Makarska). Kako se vidi prema današnjim oblicima, oronim je bio raširen na teritoriju Delmata i Vardijejaca. Kod Barakovića je mosorka žensko odijelo. Ime hercegovačkog sela Mosorje sadrži naš pridjevski sufiks u sr. r. Upor. Celje prema lat. Celeia. Postoje još izvedenice na -ovac i na -ovići Mosorovac (Tuzla) i Mosorovići m pl., iz čega izlazi da je postojao i antroponim Mosor."

За "мосур" напомиње да је "балкански турцизам арапског порекла", са значењима "цев, пређа на цеви" а од арапског "машура" са значењем "ткалачки чунак".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #36 послато: Јануар 26, 2020, 04:39:27 поподне »
Mosur je planina (planina, brdo, stena), uzvisina koja se uzdiže visoko iznad okolnog područja s malom površinom područja na vrhu, sa strmim padinama i s lokalnim reljefom od 300 metara i više


Има и врх Мосор на Сувој планини код Ниша.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #37 послато: Април 18, 2020, 03:13:52 пре подне »
https://www.researchgate.net/publication/305817709_The_Philistine_Inscription_45_from_Ashkelon_Israel#pf5

 Филистејски натпис из Ашкелона.

IUDI PADI PA WEDIMI

 Па и изгледа доста "славоидно" како многи рекоше. Сунце би сигурно имао шта додати. :)
« Последња измена: Април 18, 2020, 03:16:11 пре подне Zor »

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #38 послато: Април 18, 2020, 05:29:25 поподне »
https://www.researchgate.net/publication/305817709_The_Philistine_Inscription_45_from_Ashkelon_Israel#pf5

 Филистејски натпис из Ашкелона.

IUDI PADI PA WEDIMI

 Па и изгледа доста "славоидно" како многи рекоше. Сунце би сигурно имао шта додати. :)

Овај чланак није никако поуздан јер је аутор Томецоли у суштини псеудолингвиста. Има још један сличан његов чланак о натпису из Кјолмена у Бугарској (6. век п.н.е.), са сличним закључцима. Мислим да је чак био "почасни гост" на неком "научном скупу" наших аутохтониста:

http://www.balkanspress.com/index.php/komentar/prica-o/3696-dr-dankarlo-tomecoli-ticijani-minojska-kultura-je-slovenska
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Палеобалкански језици - упоредна анализа
« Одговор #39 послато: Април 18, 2020, 06:14:23 поподне »
Овај чланак није никако поуздан јер је аутор Томецоли у суштини псеудолингвиста. Има још један сличан његов чланак о натпису из Кјолмена у Бугарској (6. век п.н.е.), са сличним закључцима. Мислим да је чак био "почасни гост" на неком "научном скупу" наших аутохтониста:

http://www.balkanspress.com/index.php/komentar/prica-o/3696-dr-dankarlo-tomecoli-ticijani-minojska-kultura-je-slovenska

  :o И јесте ми то чудна била та морфологија.. Врло мало сам читао, неки као натпис постоји, очито га је Томецоли "прочитао" онако како њему одговара. То сам видио на researchgate, како је успио то тамо објавити, изгледа да је имао помоћ неког јер је коаутор Рајнхарт Штеијн са универзитета Утрехт.
 Томецоли је "direktor Patentnog biroa Evropske zajednice o drevnim nalazištima praslovenske pismenosti". :D