Аутор Тема: Албанци и Арбереши  (Прочитано 442665 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3423
  • Васојевић
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1440 послато: Април 18, 2019, 05:51:31 поподне »
Ево једна занимљива мапа албанских фисова тј. племена.

Ова карта је доста солидна, али су је беспотребно дискредитовали са нетачним и мегаломанским границама племена изван Албаније (Груде и Хоти).

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1441 послато: Април 18, 2019, 06:18:47 поподне »
Ова карта је доста солидна, али су је беспотребно дискредитовали са нетачним и мегаломанским границама племена изван Албаније (Груде и Хоти).
Мислим да је ова мапа најпознатијег албанолога Роберта Елсија боља и некако реалнија. Груде и Хоти су приказани у својим правим границама. Роберт Елси је додао и племена којих нема на овој мапи из 1918. а то су племена: Тријепши, Мазреку, Тачи итд... А Елси је барјак Боге је означио као фис тј. племе што је велика грешка, јер историјски Боге су барјак племена Клименти што се види и на овој мапи албанских племена из 1918. године.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3423
  • Васојевић
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1442 послато: Април 18, 2019, 06:35:32 поподне »
Мислим да је ова мапа најпознатијег албанолога Роберта Елсија боља и некако реалнија. Груде и Хоти су приказани у својим правим границама.

Не баш, Елси је само прекопирао нетачне границе са те старије карте.
- Насеља Вуксанљекај (Вуксанлекићи), Дрешај (Дрешовићи), Кодрабудан и Сукурућ у Зетском пољу припадају Хотима, а не Грудама како је приказано на његовој карти.
- Груде немају излаз на Скадарско језеро и обухватају дупло мању територију него што је он приказао. Поред насеља која припадају Хотима, Елси је Грудама великодушно доделио на тој карти и насеља Врањ и Владне иако јужно од варошице Тузи том племену припада једино насеље Душићи.

Ако упоредиш Елсијеве границе са стварним стањем видећеш да се ради о поприличном пропусту:
https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2017/05/Crna_Gora_-_Narodna_podela_na_plemena_1878-1913_1.png

Међутим, у његову одбрану треба рећи да се ради о очигледним грешкама на карти је о таквом стању на терену нема ни речи у његовој књизи, чак шта више исправно је набројао која насеља припадају ком племену.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1443 послато: Април 18, 2019, 07:11:52 поподне »
Не баш, Елси је само прекопирао нетачне границе са те старије карте.
- Насеља Вуксанљекај (Вуксанлекићи), Дрешај (Дрешовићи), Кодрабудан и Сукурућ у Зетском пољу припадају Хотима, а не Грудама како је приказано на његовој карти.
- Груде немају излаз на Скадарско језеро и обухватају дупло мању територију него што је он приказао. Поред насеља која припадају Хотима, Елси је Грудама великодушно доделио на тој карти и насеља Врањ и Владне иако јужно од варошице Тузи том племену припада једино насеље Душићи.

Ако упоредиш Елсијеве границе са стварним стањем видећеш да се ради о поприличном пропусту:
https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2017/05/Crna_Gora_-_Narodna_podela_na_plemena_1878-1913_1.png

Међутим, у његову одбрану треба рећи да се ради о очигледним грешкама на карти је о таквом стању на терену нема ни речи у његовој књизи, чак шта више исправно је набројао која насеља припадају ком племену.
Сад сам баш провераво у Елсијевој књизи, није грешка до Елсија већ до аутора ове мапе Исмаила Гагице фотографа из Приштине. Можда је погрешио кад је цртао границе племена или нешто друго. Сад не знам која је мапа релевантнија и тачна, јер очигледно је и у једној и у другој мапи постоје грешке. Не знам како је Елси допустио оволике пропусте и грешке у мапи? Роберт Елси важи за једног од угледних и најпознатијих албанолога.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3423
  • Васојевић
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1444 послато: Април 18, 2019, 07:37:25 поподне »
Не знам како је Елси допустио оволике пропусте и грешке у мапи? Роберт Елси важи за једног од угледних и најпознатијих албанолога.

Вероватно је само упоредио нову карту са старом видео да нема већих одступања, те није улазио у детаље.
Оно што је далеко већи проблем са Елсијевом књигом је што је многе области прогласио за племена иако то нису.

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1445 послато: Април 18, 2019, 08:10:42 поподне »
Вероватно је само упоредио нову карту са старом видео да нема већих одступања, те није улазио у детаље.
Оно што је далеко већи проблем са Елсијевом књигом је што је многе области прогласио за племена иако то нису.
То јесте. Област Дибру у Албанији је означио као племе што нема везе с везом, јер племе Дибра или Дебар уопште не постоји, већ се унутар те области налазе племена: Зогај, Лузња, Мухури, Араси, Дарда, Скендери итд...Ова племена се уопште не спомињу у Елсијевој књизи, као ни на овој мапи.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8512
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1446 послато: Јун 06, 2019, 04:09:19 поподне »
Текст о Y-ДНК хаплогрупама и подгранама присутним код Албанаца, са исцртаним стаблима и приказаним географским положајем тестираних појединаца:

http://www.gjenetika.com/perberja-gjenetike-e-shqiptareve-sipas-linjave-aterore-2019
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3423
  • Васојевић
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1447 послато: Јун 06, 2019, 04:51:28 поподне »
На основу овог стабла имамо потврду да је род Цијевњана (Марковићи-Бањкани, Љуљђуровићи и Мараши) такође BY38894+:
http://www.gjenetika.com/wp-content/uploads/2019/05/R-Z2705.png

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8512
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1448 послато: Јул 17, 2019, 01:43:16 поподне »
Два Албанца из околине Тиране су урадила NGS тестове и проследили резултате Yfull-у, тако да сада имамо нову грану испод E-FGC11450, а то је Y173822. Појединци са STR вредностима која одликују ту грану су до сад на Фољеји означавани као E-FGC11450>Cluster A:

https://www.yfull.com/tree/E-Y173822/

Такође је дефинисана нижа подграна од E-FGC33614, Y93102, чији су носиоци припадници Berisha-Sopi Cluster-a. Занимљиво је да је на Yfull-у као FGC33614* остао један Бугарин из Пловдива:

https://www.yfull.com/tree/E-Y93102/

Братство Љајићи-Љајћи из Ругове (село Дреље) је изгледа дефинитивно E-V13>CTS9320>Z16988>Z27131>BY62310 (тестиран је Qorraj, fisi Kelmendi - vellazeria Lajqi).

Још један занимљив резултат је овај:

Luci, fis Krasniqi. Peje: I2-CTS10228>Y3120

Могуће да је то хаплогрупа Кемајла Љуција, археолога који је тренутно један од главних у њиховом Институту за археологију. Остао је познат као једини студент археологије који је пао на сопственом дипломирању на Београдском универзитету јер је у свом дипломском раду користио ненаучну великоалбанску пропаганду.  :) Било је то негде 80-тих година прошлог века, ако се добро сећам.

« Последња измена: Јул 17, 2019, 01:46:45 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8512
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1449 послато: Октобар 25, 2019, 09:53:25 поподне »
Неке занимљивости из албанског језика - речи vardar и vardhar. Прва реч има значење "спој два потока или две реке" а друга је "водопад". Са сајта албанско-енглеског речника SEELRC:

varda'r
III§ nm juncture of two streams of water, river junction
IV§ adv one after the other, continually

vardha'r nm 1 waterfall 2 = varda'r


Наравно, уочљива је сличност са називом највеће реке која протиче кроз територију Северне Македоније (позната и као "Вардарска Македонија") и кроз северни део Грчке (Егејска Македонија). На енглеској Википедији је дата следећа етимологија назива реке Вардар:

"The etymology of the word is unclear. However most probably, the origin of the name Vardar derives Bardários from Thracian, from Proto-Indo-European (PIE) *(s)wordo-wori- ("black water").[1][2] It can be considered a translation or similar meaning of Axios, which itself is Thracian for 'not-shining' from PIE *n.-sk(e)i (cf. Avestan axšaēna ("dark-coloured")).[3] It is found in another name of the city at the mouth of the Danube, called Axíopa ("dark water") in Thracian, which was later translated later into Slavic as Cernavodă (“black water”).[4] The name Bardários (Βαρδάριος) was sometimes used by the Ancient Greeks in the 3rd century BC. The same name was widely used in the Byzantine era.[4] The word may ultimately be derived from the PIE root werǵ-, which is also the source of the English work."

Занимљиво је у овом контексту везивање за трачки језик. Сличност албанских речи са називом реке би свакако могла бити само случајност, мада је индикативно да су ове две речи по значењу повезане управо са воденим токовима ("спој потока", "водопад"). За другу реч, vardhar, имам потврду да се и данас користи у албанском али знатно ређе од речи ujëvarë за водопад; ujëvarë би се буквално могло превести као "вода која виси" (ujë - вода, var - висити). Реч vardhar такође у свом називу има елемент var- (висити).

Поред ових, још једна занимљива реч а исто тако у вези са воденим токовима је strum, са значењем "дубоко место у реци", "дубоко место испод водопада":

strum nm 1 deep pool in a river; deep pond under a waterfall 2 drainage line 3 marshy land, swampland

Свакако пада у очи сличност са називом реке Струме или Стримона у југозападној Бугарској. Етимологија назива ове реке са енглеске Википедије:

"The river's name comes from Thracian Strymón, derived from Proto-Indo-European *srew- "stream",[2] akin to English stream, Old Irish sruaimm "river", Polish strumień "stream", Lithuanian straumuoe "fast stream", Greek ῥεῦμα (rheũma) "stream", Albanian rrymë "water flow", shri "rain"."

Подебљана албанска реч rrymë, "водени ток", према реконструкцији Владимира Орела је у протоалбанском гласила *sruma:

"From Proto-Albanian *srūma, from Proto-Indo-European *srowmos (“river”), from *srew- (“to flow”). Compare Ancient Greek ῥεῦμα (rheûma, “stream, flow”), Lithuanian srovė (“current, stream”), German Strom (“current, stream”), Icelandic straumur (“current, stream, torrent, flood”), Old English strēam (“a stream, current, flowing water; flood”)."

Осврнуо бих се и на реч karpë, "стеновито брдо":

"ka'rpë nf rocky hill with sharp peak"

Ова реч би се могла искористити у тумачењу назива Карпата. Једини синоним се налази у македонском језику, где "карпа" значи "стена":

"Голема камена маса што се издига над површината" (makedonski.info)

С обзиром да је македонски једини словенски језик у коме се ова реч јавља, са наведеним значењем, рекао бих да она ту представља директну позајмицу из албанског или неког раноалбанског дијалекта. Занимљиво је да је karpë данас архаизам у албанском који се готово уопште не користи, док се реч карпа у македонском користи уобичајено.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7259
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1450 послато: Октобар 25, 2019, 11:11:38 поподне »
"Осврнуо бих се и на реч karpë, "стеновито брдо":

"ka'rpë nf rocky hill with sharp peak"

Ова реч би се могла искористити у тумачењу назива Карпата. Једини синоним се налази у македонском језику, где "карпа" значи "стена":
Занимљиво је да је karpë данас архаизам у албанском који се готово уопште не користи, док се реч карпа у македонском користи уобичајено."

Кад смо код коришћења речи "карпе" код Македонаца,имамо и историјску личност Петра Карпоша (са планине Војник)...Не знам да ли му је то било право презиме или надимак ( у смислу "јаког човека", "стена")
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BF%D0%BE%D1%88

Ван мреже Србин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • Y-DNA: I2a-Z17855>BY190177
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1451 послато: Октобар 26, 2019, 12:40:39 пре подне »
Карпати и Бјешчаде у себи крију структуру језика, а у коју се уклапа само Албански.

Интересантно да су оба поменута оронома изведена из одговарајућих речи у одређеном члану, те да се притом оба корена завршавају на "а" плус наставак за множину -т. Оба су и накнадно модификована латинским/хеленским, односно словенским суфиксима (Карпатус, Карпатос, Бјешчаде).

Осим наведеног оба оронима имају прикладна имена, комплет са одговарајућим значењем и у савременом албанском језику.

Смешно је данас чути Албанца како говори Karpatët успут скрнавећи споствени језик коришћењем два наставка - први за одређени члан -а, и други за неодређени -ë плус иза оба по један наставак -т за множину. Како одређен члан може бити уједно и неодређен и то са две узастопне множине? Па то је граматички прекршај.

Лингвисти би требало овим озбиљније да се позабаве. Баш ме занима шта би на крају закључили с обзиром да би се радило о стручњавима из ове области.

Интересантно је ово што Никола спомену за Струму јер, зачуђујуће, постоји и топоним Струмјане код Кракова у јужној Пољској, области која се налази тек мало северно од простора насељавања народа поменутог у античким изворима почетком 4. века нове ере под именом Карподакаи.

Да ли су ово Словени који су дали назив реци Струми па после и сами прозвани по њој? Раносредњовековно словенско племе Струмљана насељавало је слив реке Струме.

Надам се да Словенска племена нису долазила на Балкан у 7. веку комплет са све протоалбанским демонимима. То би био прави циркус.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7259
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1452 послато: Октобар 26, 2019, 01:28:24 пре подне »
Интересантно је ово што Никола спомену за Струму јер, зачуђујуће, постоји и топоним Струмјане код Кракова у јужној Пољској, области која се налази тек мало северно од простора насељавања народа поменутог у античким изворима почетком 4. века нове ере под именом Карподакаи.

Да ли су ово Словени који су дали назив реци Струми па после и сами прозвани по њој? Раносредњовековно словенско племе Струмљана насељавало је слив реке Струме.

Надам се да Словенска племена нису долазила на Балкан у 7. веку комплет са све протоалбанским демонимима. То би био прави циркус.
Ово је Никола навео:
""From Proto-Albanian *srūma, from Proto-Indo-European *srowmos (“river”), from *srew- (“to flow”). Compare Ancient Greek ῥεῦμα (rheûma, “stream, flow”), Lithuanian srovė (“current, stream”), German Strom (“current, stream”), Icelandic straumur (“current, stream, torrent, flood”), Old English strēam (“a stream, current, flowing water; flood”).""

Мало лаичког запажања са моје стране...Ради се о Прото-Индоевропском појму (на енглеском имамо појам "live stream" "ток уживо, пренос уживо" (можда и "стремити" нечему има корен у том појму), тако да тај топоним у јужној Пољској не бих везивао за могућност коју си навео у смислу заједничког доласка на Балкан ...А у јужној Пољској се налазе Карпати, где се помиње тај народ Карподакаи (за који нисам до сад чуо...личи на "Карподачане", али то је ван Дакије, да би "дакаи" могло да име везе са тим)
« Последња измена: Октобар 26, 2019, 01:33:17 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1453 послато: Октобар 26, 2019, 02:11:31 пре подне »
Karpë je veoma ostra stěna, kao izvučena iz zemlje.
Ne mislim, da trěba natezati tu pritču s Arbanasima i Karpatima, jer postoje mnoga druga moguća objašnjenja.

1. lat. carpere je glagol kojim.se opisuje radnja čupanja, izvlačenja, perušanja perja, ali tako i paša trave životinjama ( mi kažemo da stoka pase, a latini da stoka čupa travu); prěko te spone carpere ima i prěneseno značenje "uživati, preživati" pa se kaže "Carpe diem" - uživaj u danu.
prěko spone "izvlačiti" carpere je na IE uravnju srodno slověnskomu crpěti < kirpėti

2. u IE je bio korěn (s)karp - ostar, rezati;
něm. scharf < skarp; skare - nožica
slo. krpa - porezan dio tkanine;

3. Postojao je narod Karpi po kojemu su i gore dobile nazvanje u Rimljana; u odredjenim vrěmenim odsěčcima nazivali su ih Montes Sarmatici, Montes Bastarnae, Montes Venedae etc. što svědoči o običavanju nazivanja dalekih gora baš po narodima, koji poblizu obitavaju.

Kada smo pri Karpatima, u najstarijem epu o Gotima i Hunima "Hervarar saga ok Heiðreks konungs" stoji pomen "Harvaðafjoll" - fjoll je planina. Rěč "harvað" u podpunosti odgovara rěči "karpat" samo s provedenim tzv. zakonom Grimma.

Zakon Grimma je naziv za pravilnu glasovnu proměnu u pragermanskom, u kojoj se dešavaju prěhodi 
p/f ( lt. pater / faðer, pisces - fisk )
k/h ( lt. cord / hart )
t/ð ( lt. tenuis / ðin )

b/p ( .... )
d/t ( lt. dent / tanð )
g/k ( lt. gel / kul )

bh / b ( sk. bhrater / bruðer )
dh / d ( sk. madhu / med )
gh / g ( sk. ghen / gans )

Po ovomu bi karpat na gotskom glasilo harvað.
Iz gotskoga naziva za Karpate ili Karpaćane mogao se roditi i etnonim naših susěda.


« Последња измена: Октобар 26, 2019, 02:18:49 пре подне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8512
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1454 послато: Октобар 26, 2019, 08:38:43 пре подне »
Karpë je veoma ostra stěna, kao izvučena iz zemlje.

Само треба приметити да значење "стена" има у македонском, док у албанском конкретно значи "стеновито брдо са оштрим врхом". Мислим да је семантички јасно да је смер позајмице ишао у смеру албански (или раноалбански) - (словено)македонски. Осим у ова два језика, мислим да се тај термин не јавља ни у једном другом са тим конкретним значењима, тако да не бих рекао да реч има словенско порекло.

А у јужној Пољској се налазе Карпати, где се помиње тај народ Карподакаи (за који нисам до сад чуо...личи на "Карподачане", али то је ван Дакије, да би "дакаи" могло да име везе са тим)

"Carpodaci" је сложеница, настала од назива племена Карпи и Дачана. Карпи су дачко племе које је остало изван оквира римске провинције Дакије и које је у вековима након њеног оснивања вршило упаде по тој провинцији и по Балкану. Њима су временом пришли тзв. "слободни Дачани", који су исто тако остали изван оквира провинције или су били потомци дачких избеглица са територије Децебалове државе, отуд касније збирни назив "Карподачани". Свакако мислим да Протоалбанци немају директне везе са Карпима али је врло могуће да су и једни и други говорили језицима који су припадали истој подграни индоевропских језика.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5155
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1455 послато: Октобар 26, 2019, 10:16:16 пре подне »
Једна од интересантнијих ријечи, широко распрострањена, а која можда показује неке старије словенско-дакотрачке везе је "ватра"

Иако распрострањена и у другим словенским језицима (чешком, словачком, пољском, украјинском), чини се да јој је поријекло управо у карпатско-балканском подручју. Има мишљења да је преко раноалбанског и источнороманског доспјела у словенске језике,а даљи коријен би могао бити сарматски (ирански).

О још неким везама словенског и албанског препоручујем Главу 2 Зборника "Развитие этнического самосазнания славянских народов в эпоху раннего средневековья" под називом "Ранние этноязыковые контакты славян на Балканах и лексика южных славян", Академия наук СССР, 1982


Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1456 послато: Октобар 26, 2019, 10:44:30 пре подне »
Једна од интересантнијих ријечи, широко распрострањена, а која можда показује неке старије словенско-дакотрачке везе је "ватра"

Иако распрострањена и у другим словенским језицима (чешком, словачком, пољском, украјинском), чини се да јој је поријекло управо у карпатско-балканском подручју. Има мишљења да је преко раноалбанског и источнороманског доспјела у словенске језике,а даљи коријен би могао бити сарматски (ирански).

О још неким везама словенског и албанског препоручујем Главу 2 Зборника "Развитие этнического самосазнания славянских народов в эпоху раннего средневековья" под називом "Ранние этноязыковые контакты славян на Балканах и лексика южных славян", Академия наук СССР, 1982
Rumunski se isto kaže vatra

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1457 послато: Октобар 26, 2019, 12:17:57 поподне »
Само треба приметити да значење "стена" има у македонском, док у албанском конкретно значи "стеновито брдо са оштрим врхом". Мислим да је семантички јасно да је смер позајмице ишао у смеру албански (или раноалбански) - (словено)македонски. Осим у ова два језика, мислим да се тај термин не јавља ни у једном другом са тим конкретним значењима, тако да не бих рекао да реч има словенско порекло.

Ту нема ништа спорно да су ријеч зајмили Македонци. Ја сам само желио рећи:
опрез, та ријеч у арбанашком може бити из латинскога", а ако не, онда може бити од било кога ИЕ народа будући, да је коријен заступљен у разним облицима, тако да не треба одмах повезивати Арбанасе с Карпатима или Дакима. Могућност постоји али опрез.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8512
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1458 послато: Октобар 26, 2019, 01:00:22 поподне »
Једна од интересантнијих ријечи, широко распрострањена, а која можда показује неке старије словенско-дакотрачке везе је "ватра"

Иако распрострањена и у другим словенским језицима (чешком, словачком, пољском, украјинском), чини се да јој је поријекло управо у карпатско-балканском подручју. Има мишљења да је преко раноалбанског и источнороманског доспјела у словенске језике,а даљи коријен би могао бити сарматски (ирански).

О још неким везама словенског и албанског препоручујем Главу 2 Зборника "Развитие этнического самосазнания славянских народов в эпоху раннего средневековья" под називом "Ранние этноязыковые контакты славян на Балканах и лексика южных славян", Академия наук СССР, 1982

Rumunski se isto kaže vatra

И у румунском и у албанском та реч има исто значење а то је - огњиште. Албанска реч за ватру је zjarr, слична је нашој речи "жар", а ове речи имају исти корен који сеже до времена када је прото-индоевропски почео да се раслојава и када су преци Балтословена и Протоалбанаца још увек живели једни близу других (вероватно током периода бронзаног доба, 2500-1200/1100 п.н.е.). Усвајање речи "ватра" и промена значења у ранословенском се вероватно десила још пре почетка експанзије Словена, с обзиром да се јавља у више удаљених словенских језика.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1459 послато: Октобар 26, 2019, 01:06:24 поподне »
Цитат
Karpë je veoma ostra stěna, kao izvučena iz zemlje.

словенски - гребен / hřeben има слично значење
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ