Аутор Тема: Светски ДНК дан 2018  (Прочитано 126651 пута)

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #60 послато: Мај 08, 2018, 12:08:26 поподне »
Поставља се питање да ли се ради о истој миграцији или је постајало неколико таласа... Ако је иста миграција, немогућа је та разноликост у славама. Нека "стожерна" је морала постојати. Милетић из Посавине је добар пример да се слава мењала. Па спекулишем да је управо Св. Симеон Богопримац "главна" слава међу овим родовима, уколико се ради о једном "корпусу". Свакако би било пожељно да неко од њих уради BigY.

Да ли је Младен Иванић од ових Иванића?
Mladenu Ivanicu je takodje slava Djurdjevdan,on je rodjen u Sanskom Mostu,od 1971 zivi u Banja Luci.Sad ne znam da li ima veze sa ovima iz Celinca.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #61 послато: Мај 08, 2018, 12:16:57 поподне »
То тврђење сам скоро пронашао у једном извору о Пуљезима, само не могу да се сетим где сам тачно прочитао. Такође, постоји објашњење да је Пуљез (Пуљав) поспрдан надимак за особу пуних, избачених уста.

На албанском pulëz значи зрно. Најчешће зрно неког воћа, нпр. грожђа- rrushi pulëz.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #62 послато: Мај 08, 2018, 12:21:51 поподне »
На албанском pulëz значи зрно. Најчешће зрно неког воћа, нпр. грожђа- rrushi pulëz.
Vrlo interesantno da se na ruskom metak kaže пуля

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #63 послато: Мај 08, 2018, 12:47:30 поподне »
Јевтић, Митровдан, Данковиће, Куршумлија, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066


Нисам пронашао више о овим Јевтићима из топличког округа. Можда у овом случају треба трагати на основу славе. Комбинација 15-20 на 385ab се већ јавља код неких породица са југа Србије. Географски му није далеко Ристић из околине Лебана, који такође поседује 15-20 на 385ab и вредност 22 на 635.

Видех у Географској енциклопедији насеља Србије да је данашње становништво села Данковиће досељено углавном са Копаоника и Косова, крајем 19. века. Вујадин Б. Рудић (Становништво Топлице, 1978.) наводи да Данковиће насељава становништо досељено из Горњег Лаба (око 80%). Остало чине досељеници са Копаоника и новији досељеници са Косова.

Име села, по предању, потиче још из средњовековног периода, када је овде боравила (данковала) војска кнеза Лазара, претпоследњи дан пред Косовску битку. У селу постоји и лепа прича о старом храсту, испод кога се, према предању, кнеза Лазар са својим војсковођама договарао пред битку. Храст је заштићен законом 1980. године.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #64 послато: Мај 08, 2018, 01:11:15 поподне »
Шта би значило- Пуљези. Личи ми на италијанску реч за становника Апулије - Пуље.

Презиме Пуљези се јавља код више истакнутих Дубровчана (политичари, адвокати, итд.). Према Антонију Вучетићу, преци су им досељени из Босне. Према старим генеалошким исправама куће Пуљези, види се да су се звали Војиновићи и да су се населили у Затон код Дубровника.

Пук их је прозвао Пуљезима зато што су одржавали трговачке везе управо са Пуљом (Апулија) у Италији.

Проф. Лаза М. Костић "Католички Срби", сматра да Пуљези, "по танкој крви", потичу од породице Ивеља-Охмучевић-Гргурић. У сваком случају интересантни за истраживање.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #65 послато: Мај 08, 2018, 01:20:27 поподне »
На албанском pulëz значи зрно. Најчешће зрно неког воћа, нпр. грожђа- rrushi pulëz.
Значи Зрно може да се представља и као Пуљез. :)

Ван мреже гаша

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 76
  • I1-M227
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #66 послато: Мај 08, 2018, 02:23:19 поподне »
Што се тиче Јевтића,то је резултат мога сестрића. Они немају предање да су пореклом из Црне Горе и Херцеговине,тако да податак да су вероватно са подручја Горњег Лаба има смисла. Око 1880 његов предак је купио велико имање од Турака у селу Данковиће,у поседу је тих тапија. Колико је његов резултат удаљен од кричког моделног?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #67 послато: Мај 08, 2018, 02:38:18 поподне »
Што се тиче Јевтића,то је резултат мога сестрића. Они немају предање да су пореклом из Црне Горе и Херцеговине,тако да податак да су вероватно са подручја Горњег Лаба има смисла. Око 1880 његов предак је купио велико имање од Турака у селу Данковиће,у поседу је тих тапија. Колико је његов резултат удаљен од кричког моделног?

Под "кричким" тренутно подразумевамо само оне из Полимља/Потарја, тј. оне са презименом Кричка/Кричак. У односу на тај хаплотип, постоје одређене разлике (385b, 458, 576, 570). Припадници те подгране су вероватно Y22063-. Са друге стране, Јевтићи не одударају пуно од модалног хаплотипа J-Y22066. Издваја се једино та вредност 385b=20, коју срећемо код још неких породица са југа Србије и Македоније (анонимно истраживање).

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #68 послато: Мај 08, 2018, 04:30:15 поподне »
Брауновић, Аранђеловдан (раније Никољдан), Прекобрђе, Доња Морача, хаплогрупа J2b2-M241>Z638


Брауновићи су, уз Даниловиће и Ћировиће, једно од најстаријих братстава у Доњој Морачи, за која се верује да су ту била још у време подизања манастира Морача средином 13. века. Негде у тој групи су и Сандићи.

Рајко Раосављевић (Морача, Ровца, Колашин), каже да Брауновићи имају предање о пореклу из Куча, али да се та сеоба десила још пре доласка Богића Морачанина. Брауновића има исељених у околини Сјенице, у топличком округу, околини Чачка, итд.

Даниловиће из Мораче већ имамо тестиране као E-V13>Z5018>L241, за Ћировиће претпостављамо да би могли бити J2b1-M205, док су Брауновићи J2b2-M241>Z638, али без ближих поклапања изгледа, што још више компликује причу око њиховог даљег порекла.

Са једног блога, о Брауновићима:

"...potomak Braunov, Ozrija (prvi), prezimenom i Braun i Braunović došao je u 13. v. ili možda  prije, iz Kuča u Moraču..."

Кога занима детаљније:

https://www.scribd.com/document/362295462/RODOSLOV-BRAUNOVI%C4%86A
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #69 послато: Мај 08, 2018, 06:07:08 поподне »
Керкез, Ђурђевдан, Врановина, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. По самом хаплотипу нема ближих поклапања, мада би могао бити повезан са Беатовићем из Жањевице код Гацка (слави такође Ђурђевдан), као и са још неким необјављеним породицама са подручја Херцеговине које попут Беатовића имају предање да су пореклом од влаха Пилатоваца. Керкези се по шематизму из 1882. године спомињу искључиво по парохијама на крајњем западу Босне, и у свим парохијама су забележени са Ђурђевданом као крсном славом, осим у парохији Колунић код Босанског Петровца где су забежени као слављеници Никољдана.

У литератури за Керкезе из Врановине стоји:

Керкези не знају о својој старевини. Они су одавна на Врановини. Има их 12 кућа. Славе Ђурђевдан

https://www.poreklo.rs/2012/04/24/prezimena-selo-krnjeu%C5%A1a-bosanski-petrovac/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #70 послато: Мај 08, 2018, 06:15:03 поподне »
Керкез, Ђурђевдан, Врановина, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. По самом хаплотипу нема ближих поклапања, мада би могао бити повезан са Беатовићем из Жањевице код Гацка (слави такође Ђурђевдан), као и са још неким необјављеним породицама са подручја Херцеговине које попут Беатовића имају предање да су пореклом од влаха Пилатоваца. Керкези се по шематизму из 1882. године спомињу искључиво по парохијама на крајњем западу Босне, и у свим парохијама су забележени са Ђурђевданом као крсном славом, осим у парохији Колунић код Босанског Петровца где су забежени као слављеници Никољдана.

У литератури за Керкезе из Врановине стоји:

Керкези не знају о својој старевини. Они су одавна на Врановини. Има их 12 кућа. Славе Ђурђевдан

https://www.poreklo.rs/2012/04/24/prezimena-selo-krnjeu%C5%A1a-bosanski-petrovac/

Керкеза је било и у Вођеници. Они су пореклом из околине Грачаца (Суваја, Срб).

Иначе је и њих Карановић по оној подели уврстио у староседеоце у Босни. Случајно или не, у тој групи тренутно има прилично I2-Y3120. Поред Керкеза, ту су још и Мршићи, Тесле, Врањеши, Јованићи, Орељи, Свјетлице, Станивуковићи, Ерцези, итд.


Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #71 послато: Мај 08, 2018, 06:18:47 поподне »
Сретеновић, Никољдан, Барич, Обреновац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Сретеновић је по свему судећи повезан са Живојиновићем из Сипића код Раче, јер деле заједничку, јако ниску вредност 15 на 570. Поред исте специфичне вредности, исте крсне славе, и по укупном хаплотипу су блиски, три разлике на 23 упоредива маркера, тако да нема никакве сумње у њихову међусобну повезаност. Сретеновић иначе поседује и вредност 18 на 448 попут Озринића, али њима није близак тј. не припада њиховом роду.

За Сретеновиће у Баричу се у литератури каже:

Најстарији досељеници населили су се у другој половини 18. века. То су ова четири рода:

–Јевђеновићи (40 кућа) и Сретеновићи (8. кућа) су једног рода, доселили су се из Подриња, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2013/08/23/poreklo-prezimena-selo-bari%C4%8D-obrenovac/

А за Живојиновиће у Сипићу:

-995, Рајићи (Живојиновићи, Радисављевићи и Марковићи-Маркељићи), Колубара, Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2015/05/21/poreklo-prezimena-sela-sipic-i-trska-raca/
« Последња измена: Мај 08, 2018, 06:22:32 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #72 послато: Мај 08, 2018, 06:21:05 поподне »
Мркобрада, Аранђеловдан, Мекињар, Удбина, Лика, хаплогрупа J2b-M205>Y22066


Потврда да су и Мркобраде из Лике исто са својим презимењацама из Баната, тј. са Баније. Ове породице су очито давно раздвојене, али нема сумње да су генетски сви повезани. Као и код претходно тестираних и код ових се издваја мутација 16 на DYS19.

Мркобраде се у Мекињару помињу још 1712. године (13 кућа). У овом насељу већину су чинили досељеници од Бриња, Дабра, Вилића Брлога и Косиња. Гојко Кнежевић (Удбина и њена села), Мркобраде смешта у досељенике од Бриња (Вилићи).

Мркобраду из Ковина, који је тестиран преко FTDNA, на 67 маркера најближи су: Наранчић, Чирко, Милутиновић и Лакић (сви -7).

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #73 послато: Мај 08, 2018, 06:29:57 поподне »
Трифковић, Митровдан, Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Зубаца. У потпуности се уклапа у род Зубаца, мада има неке вредности попут 17 на 458 или 28 на 481 које само он у роду Зубаца поседује. Оно што је интересантно је то да једини у роду Зубаца слави Митровдан, за разлику од свих осталих припадника тог рода који славе Ђурђевдан. У шематизму из 1882. године, Трифковићи као слављеници Митровдана се помињу у парохији Мокро код Пала.

Нисам успео пронаћи ништа о пореклу ове породице у литератури, па ако неко нешто зна, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #74 послато: Мај 08, 2018, 06:42:18 поподне »
Тутуш, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Тутуш је по свему судећи повезан са неким српским породицама из Далмације исте хаплогрупе, Гагићима из Зеленграда, Јаснићима из Орлића и Вучковићима из Полаче. Са Јаснићима и Вучковићима дели исту славу.

ТУТУШ (55) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

https://www.poreklo.rs/2017/10/26/poreklo-prezimena-selo-kljane-vrlika/

О Тутушима нађох само ово, па ако неко зна још нешто, нека напише.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #75 послато: Мај 08, 2018, 06:48:35 поподне »
Тутуш, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Тутуш је по свему судећи повезан са неким српским породицама из Далмације исте хаплогрупе, Гагићима из Зеленграда, Јаснићима из Орлића и Вучковићима из Полаче. Са Јаснићима и Вучковићима дели исту славу.

ТУТУШ (55) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

https://www.poreklo.rs/2017/10/26/poreklo-prezimena-selo-kljane-vrlika/

О Тутушима нађох само ово, па ако неко зна још нешто, нека напише.

Iz knjige "Srbi u Cetinskoj krajini" Božidara Simića i Filipa Škiljana.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #76 послато: Мај 08, 2018, 06:51:47 поподне »
Трифковић, Митровдан, Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Зубаца. У потпуности се уклапа у род Зубаца, мада има неке вредности попут 17 на 458 или 28 на 481 које само он у роду Зубаца поседује. Оно што је интересантно је то да једини у роду Зубаца слави Митровдан, за разлику од свих осталих припадника тог рода који славе Ђурђевдан. У шематизму из 1882. године, Трифковићи као слављеници Митровдана се помињу у парохији Мокро код Пала.

Нисам успео пронаћи ништа о пореклу ове породице у литератури, па ако неко нешто зна, нека напише.

За Трифковиће (Митровдан) се каже да су пореклом Мандићи из Загорја. Доселили су почетком 19. века.

извор: Српски етнографски зборник, Поп Стјепо и Владимир Трифковић, Сарајевска околина


Од ових Трифковића су претпостављам и аутори поменуте студије

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #77 послато: Мај 08, 2018, 09:33:00 поподне »
Бозало, Аранђеловдан, Калиновик

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Можда би по самом изгледу хаплотипа могао бити повезан са Шипетићем из Граба у Лучанима, као и са Брадваровићем из Беле Цркве у Банату (и Шипетић и Брадваровић славе Аранђеловдан као Бозало).

Тестирани је навео да је ова породица по предању старином из села Тодорићи код Требиња и да је њено старо презиме Јанковић.


Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #78 послато: Мај 08, 2018, 09:46:04 поподне »
Борић, Симеон Богопримац, Бања Врућица, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, роду Тарских Никшића. Још један Тарски Никшић у овом ДНК дану. У сваком случају, ово је коначна и најважнија потврда да род Симеунштака са Имљана припада роду Тарских Никшића. Наиме, из места Стењак код Теслића од раније постоји тестирани Борић исте крсне славе који припада другој хаплогрупи, хаплогрупи R1a, међутим тестирани Борић I2-PH908 је оставио податак да нису сви Борићи са подручја Теслића који славе Симеона Богопримца исти род (конкретније, има их призећених). Такав податак даје праву слику о пореклу тестираног Борића који је R1a, и као што већ споменух на почетку, коначну потврду да род Симеунштака са Имљана припада роду Тарских Никшића. Ваља напоменути и то да Борић I2-PH908 има модални хаплотип за род Тарских Никшића, на 23 маркера има потпуно поклапање са Глишовићем из Мајдана код Горњег Милановца, Крвавцем из Трновица код Пљеваља, као и са Милетићем из Грабовца код Косовске Митровице.
« Последња измена: Мај 08, 2018, 10:01:19 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #79 послато: Мај 08, 2018, 09:54:58 поподне »
Бучевац, Стевањдан, Мокра Гора, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 23 упоредива маркера, има потпуно поклапање са Бучевцем из Бистрице код Нове Вароши, тако да нема никакве сумње да су исти род (славе и исту славу). Ни овај сада тестирани Бучевац, као ни претходно тестирани Бучевац из Бистрице код Нове Вароши, по свему судећи нису исти род тј. повезани са тестираним Бучевцем из Криве Реке код Чајетине, који додуше слави и другу славу, Никољдан.

У Мокрој Гори се за Бучевце каже:

–Бучевци* и Ристановићи су из Бучева у Херцеговини, славе Аранђеловдан.

*По њима се у Марковом Пољу зове Бучевски Дућан на једном водопаду Калмашице, где су њихови стари помоћу воде правили пушке – „бучевке“.

https://www.poreklo.rs/2014/03/26/poreklo-prezimena-selo-mokra-gora-uzice/

Једино што буни јесте податак да славе Аранђеловдан, а не Стевањдан.