Аутор Тема: Светски ДНК дан 2018  (Прочитано 126655 пута)

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Светски ДНК дан 2018
« послато: Март 10, 2018, 05:21:04 поподне »
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује велику акцију тестирања генетичког прапорекла на Светски ДНК дан, 25. априла 2018. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве најкасније до 24. априла 2018. године.

Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на тестирање. Уместо пуне цене у износу од 13.000 динара, само 25. априла 2018. цена тестирања биће 6.000 динара! Уз овај износ, потребно је уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Пријаве за тестирање шаљите на [email protected] са назнаком: Пријава за тестирање за Светски ДНК дан. По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције за даље кораке.

Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ са плаћеном годишњом чланарином, могу да предложе два кандидата за тестирање по цени од по 6.000 динара. За ове кандидате није потребна уплата донације за Српски ДНК пројекат.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана обрађени су подаци за преко 1800 људи.

Захваљујући генетичкој генеалогији могуће је одгонетнути тајне порекла појединаца и целе нације.

Будите и Ви један оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #1 послато: Март 18, 2018, 06:21:10 поподне »
Списак досад пријављених за тестирање на Светски ДНК дан (укупно 38):

Бабић, Пуцари, Козарска Дубица, Св. Никола
Јовић, Горњи Улишњак, Маглај, Петровдан, р. Св. Никола
Бојанић, Книн, Ђурђевдан
Вучковић, Заблаће, Чачак, Петровдан, р. Св. Никола
Загорац, Медак, Лика, Св. Никола
Илић, Крагујевац, Ђурђиц
Милојковић, Ражањ, Св. Ђорђе
Петрунов, Божица, Сурдулица, Св. Архангел
Роглић, Ђурице, Нови Пазар, Св. Петка
Царић, Церовица, Босански Нови, Св. Врачи
Цвијовић, Глисница, Пљевља, Мратиндан
Чукић, Трешњево, Андријевица, Аранђеловдан
Челиковић, Волујац, Ужице, Ђурђевдан
Керкез, Врановине, Бос. Петровац, Ђурђевдан
Вацић, Пирот, Св. Никола
Влаисављевић, Крбавица, Кореница, Часне вериге
Махмутовић, Сјеница, муслиман
Цвијановић, Стријежевица, Озрен, Ђурђевдан
Ристић, Рјечица, Озрен, Св. Никола
Грубић, Мартинци, Сремска Митровица (раније Банија), Св. Никола
Војисављевић, Драгодол, Пецка, Ваљево, Ђурђиц
Свилокос, Лаћарак, Сремска Митровица, Ђурђевдан
Јовановић, Растиште, Бајина Башта, Свети Трифун
Секулић, Мирославци, Лопаре, Мратиндан
Ђорђевић, Грабовац, Обреновац, Св. Никола
Поповић, Биовчино Село, Ервеник, Св. Јован
Антонић, Јошавка, БиХ, Св. Марко
Бошковић, Кулина, БиХ, Лазарева Субота
Ћипранић, Ливеровићи, Никшићка жупа, Свети Лука
Милановић, Романовци, Бања Лука, Часне вериге
Радојичић, Тавник, Краљево, Св. Јован
Зарић, Витановци, Брчко, Св. Стефан
Лазић, Мала Крсна, Ђурђиц
Младеновић, Чунгула, Блаце, Аранђеловдан
Петровић, Белица, Јагодина, Св. Никола
Мркобрада, Мекињар, Удбина, Аранђеловдан
Станар, Пале, раније Величани, П. Поље, Ђурђевдан
Михајловић, Велика Обарска, Бијељина, Мратиндан


Имамо још 15 најављених пријава (чекамо да пошаљу ближе податке): Макрагић, Ракочевић, Бокан, Ранковић, Чвокић, Паунић, Живковић, Стајић, Радојчин, Совиљ, Стојановић, Босанац, Чибуровић, Штрбац и Цмиљанић.
      

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #2 послато: Март 18, 2018, 06:57:50 поподне »
Свака част! Надамо се бројци од преко 100 тестираних на крају. Посебно ме радује што су Крајишници поново активни (очекивано). 30% овог списка чине управо људи пореклом из Крајине. :)

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #3 послато: Март 18, 2018, 07:39:47 поподне »
Jel ovaj Kerkez kolonista u Kikindu posle drugog svetskog rata?

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #4 послато: Март 18, 2018, 07:41:51 поподне »
Jel ovaj Kerkez kolonista u Kikindu posle drugog svetskog rata?
Није колониста.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #5 послато: Март 18, 2018, 09:51:20 поподне »
Списак досад пријављених за тестирање на Светски ДНК дан (укупно 38):

Бабић, Пуцари, Козарска Дубица, Св. Никола
Јовић, Горњи Улишњак, Маглај, Петровдан, р. Св. Никола
Бојанић, Книн, Ђурђевдан
Вучковић, Заблаће, Чачак, Петровдан, р. Св. Никола
Загорац, Медак, Лика, Св. Никола
Илић, Крагујевац, Ђурђиц
Милојковић, Ражањ, Св. Ђорђе
Петрунов, Божица, Сурдулица, Св. Архангел
Роглић, Ђурице, Нови Пазар, Св. Петка
Царић, Церовица, Босански Нови, Св. Врачи
Цвијовић, Глисница, Пљевља, Мратиндан
Чукић, Трешњево, Андријевица, Аранђеловдан
Челиковић, Волујац, Ужице, Ђурђевдан
Керкез, Врановине, Бос. Петровац, Ђурђевдан
Вацић, Пирот, Св. Никола
Влаисављевић, Крбавица, Кореница, Часне вериге
Махмутовић, Сјеница, муслиман
Цвијановић, Стријежевица, Озрен, Ђурђевдан
Ристић, Рјечица, Озрен, Св. Никола
Грубић, Мартинци, Сремска Митровица (раније Банија), Св. Никола
Војисављевић, Драгодол, Пецка, Ваљево, Ђурђиц
Свилокос, Лаћарак, Сремска Митровица, Ђурђевдан
Јовановић, Растиште, Бајина Башта, Свети Трифун
Секулић, Мирославци, Лопаре, Мратиндан
Ђорђевић, Грабовац, Обреновац, Св. Никола
Поповић, Биовчино Село, Ервеник, Св. Јован
Антонић, Јошавка, БиХ, Св. Марко
Бошковић, Кулина, БиХ, Лазарева Субота
Ћипранић, Ливеровићи, Никшићка жупа, Свети Лука
Милановић, Романовци, Бања Лука, Часне вериге
Радојичић, Тавник, Краљево, Св. Јован
Зарић, Витановци, Брчко, Св. Стефан
Лазић, Мала Крсна, Ђурђиц
Младеновић, Чунгула, Блаце, Аранђеловдан
Петровић, Белица, Јагодина, Св. Никола
Мркобрада, Мекињар, Удбина, Аранђеловдан
Станар, Пале, раније Величани, П. Поље, Ђурђевдан
Михајловић, Велика Обарска, Бијељина, Мратиндан


Имамо још 15 најављених пријава (чекамо да пошаљу ближе податке): Макрагић, Ракочевић, Бокан, Ранковић, Чвокић, Паунић, Живковић, Стајић, Радојчин, Совиљ, Стојановић, Босанац, Чибуровић, Штрбац и Цмиљанић.
Opa,trojica sa Ozrena.Moguce da je i moja aktivnoct po drustvenim mrezama u toj regiji i tema o Ozrencima dala rezultat :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #6 послато: Март 18, 2018, 11:13:37 поподне »
Opa,trojica sa Ozrena.Moguce da je i moja aktivnoct po drustvenim mrezama u toj regiji i tema o Ozrencima dala rezultat :)

То сам и ја помислио. Драго ми је што су се одазвали. Биће сјајно ако их буде још. Тај простор је занимљив, а има само пар тестираних. Само напред. ;)



Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #7 послато: Март 18, 2018, 11:32:35 поподне »
То сам и ја помислио. Драго ми је што су се одазвали. Биће сјајно ако их буде још. Тај простор је занимљив, а има само пар тестираних. Само напред. ;)
Bit ce nas osmorica sad.Upravo sam poslao da objave na Petrovo info jos jednom link za ovu akciju.

Демића страна

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #8 послато: Март 18, 2018, 11:41:27 поподне »
Мркобрада, Мекињар, Удбина, Аранђеловдан

Ово је већ трећи огранак Мркобрада.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #9 послато: Март 19, 2018, 11:47:53 пре подне »
Ово је већ трећи огранак Мркобрада.

То ће бити занимљиво видети, иако постоје велике шансе да ће бити иста хаплогрупа као и остале Мркобраде. У сваком случају, имаћемо једно специфично презиме из три различита региона и тестиране који сигурно последњих 300 година немају никакве везе једни с другима.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #10 послато: Март 27, 2018, 09:58:32 поподне »
Jel ide novi spisak ?

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #11 послато: Март 27, 2018, 10:08:42 поподне »
Jel ide novi spisak ?
Сутра ћемо објавити допуну списка.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #12 послато: Март 28, 2018, 10:39:50 поподне »
Moželise proširiti ovaj prostor htiosam da okačim audio snimak 550kb

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #13 послато: Март 28, 2018, 10:43:17 поподне »
Moželise proširiti ovaj prostor htiosam da okačim audio snimak 550kb

Не може, али може овде: https://vocaroo.com/?upload ;)



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #14 послато: Март 28, 2018, 11:08:04 поподне »
Сутра ћемо објавити допуну списка.

Иде ли допуна списка?  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #15 послато: Март 28, 2018, 11:45:50 поподне »
Ево новопријављених:
         
Јерковић, Рашковићи, Милићи, РС, Свети Никола
Вукић, Отпочиваљка, Прњавор, Свети Трифун
Вуковић, Меруља, Жабљак, Аранђеловдан, р. Ђурђ.
Трифковић, Трифковићи, Требевић, Сарајево, Митровдан
Ђорђевић, Шарлинце, Лесковац   Аранђеловдан
Попов, Надаљ, р. Челарево, Света Петка
Токић, Доња Грабовица, Ваљево, Св. Никола
Шорак, Михаљевац, Кореница, Лика   Св. Стефан
Иванић, Бранешци Горњи, Челинац, Ђурђевдан
Иванчајић, Неправдићи, Соколац, Ђурђевдан
Ђорђевић, Влајковци, Брус, Свети Врачи      
Куртић, Дебеља, Нова Варош, Св. Никола
Поповић, Банија, Св. Никола         
Пајић, Нови Бечеј, Теодорова субота
Грубанов, Црепаја, Св. Никола
Дејановић, Мајур, Јагодина, Аранђеловдан      
Тутуш, Кољане, Врлика, Сплит, Св. Никола
Марковић, Патковача, Бијељина, Аранђеловдан
Радусин, Доњи Петровићи, Крупа на Уни, Михољдан
Ћирковић, Ђурисело, Крагујевац, Ђурђевдан      
Станић, Херцеговачка Голеша, Прибој, Ђурђевдан
Радовић, Жеровница, Звечан, Св. Никола
Музикравић, Бечањ, Чачак, Аранђеловдан
Иветић, Бастаси, Ливањско Поље, Св. Архиђакон Стефан
Ибрахимовић, Гора, муслиман
Ђукић, Блаце, Свети Алимпије
Томовић, Беране, Ђурђевдан
Никша, Копић, Гламоч, Св. Никола         
Вукосав, Столац, Св. Никола

Најавили су се још следећи кандидати (чекамо да попуне пријаве за тестирање): Обреновић, Потребић, Манић, Стевановић, Васиљевић, Живановић, Кнежевић, Брусин и Маринковић.

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #16 послато: Март 29, 2018, 12:48:16 пре подне »
Ова друга тура је баш занимљива (Теодорова Субота, Музикравић, Тутуш). Много очекујем од Никше.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #17 послато: Март 30, 2018, 09:28:27 пре подне »
U najavi Hršum sv.Stefan Pale, RS
             Trivković   ........  Milići, RS

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #18 послато: Март 30, 2018, 12:22:46 поподне »
 Не видим пријављене моје кандидате: Станић-Хер. Голеша Прибој и Ђорђевић  - род Ковачана - Остраћани. Предати попуњени  упитници. Знам да је број  1 заузет.
 Не мари подсјећање.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #19 послато: Март 30, 2018, 12:58:46 поподне »
Не видим пријављене моје кандидате: Станић-Хер. Голеша Прибој и Ђорђевић  - род Ковачана - Остраћани. Предати попуњени  упитници. Знам да је број  1 заузет.
 Не мари подсјећање.

Ево новопријављених:
         
Ђорђевић, Влајковци, Брус, Свети Врачи      
      
Станић, Херцеговачка Голеша, Прибој, Ђурђевдан


Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #20 послато: Април 10, 2018, 02:39:09 поподне »
Зна ли се тренутно стање, број нових пријављених ;) ?
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #21 послато: Април 16, 2018, 09:34:34 поподне »
Колико до сада имамо пријављених за тестирање?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5246
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #22 послато: Април 16, 2018, 10:27:35 поподне »
Да ли нам је ова акција занимљива само из угла Српског ДНК пројекта или нам је интерес да се пријави што више кандидата без обзира на националност?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #23 послато: Април 17, 2018, 02:21:52 поподне »
Да ли нам је ова акција занимљива само из угла Српског ДНК пројекта или нам је интерес да се пријави што више кандидата без обзира на националност?

Акција се односи на све који желе, нема фаворита.



Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #24 послато: Април 17, 2018, 06:27:00 поподне »
Definitivno prijavljujem
Hršum sv,Stefan Buđ, Pale, RS
Gunjak sv.Nikola  Trebevi-Dovlići Pale, RS
Nadamse u još dvojicu...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #25 послато: Април 20, 2018, 09:00:37 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #26 послато: Април 22, 2018, 11:14:31 поподне »
Пријављен мој таст
Радић,Св. Тома,
Губин (Ливањско поље)

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 975
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #27 послато: Април 23, 2018, 08:18:11 пре подне »
Пријављујем
Божин, сада Хоргош некада Деска.

Немам тренутно више података, али имаћу у среду :)

Демића страна

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #28 послато: Април 23, 2018, 12:35:32 поподне »
Пријављујем Икача (Коларина код Бенковца, Ђурђевдан) и Туфегџића (Магаљдол код Мркоњић Града, Јовањдан).
« Последња измена: Април 23, 2018, 12:41:38 поподне Демића страна »

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #29 послато: Април 23, 2018, 02:06:56 поподне »
Јутрос сам послао узорке за:
Бабић, Никољдан, Пуцари, Козарска Дубица
Гајић, Јовањдан, Сиволинац, Орахова, Градишка
Солдат, Митровдан, Мркоњић Град
Бардак, Стевањдан, Збориште, Брод
Бувач, Никољдан, Горња Слатина, Рибник
Вртунић, Михољдан, Рибник
Стевановић, Стевањдан, Горња Бочиња (Озрен), Маглај
Живанић, Ђурђевдан, Вуковско, Купрес
Бабић, Јовањдан, Марини, Приједор

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #30 послато: Април 23, 2018, 02:10:50 поподне »
Пријављујем Икача (Коларина код Бенковца, Ђурђевдан) и Туфегџића (Магаљдол код Мркоњић Града, Јовањдан).

Јеси послао пријаву на днк@порекло.рс?



Демића страна

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #31 послато: Април 23, 2018, 02:40:51 поподне »
Јеси послао пријаву на днк@порекло.рс?

Управо сам послао.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #32 послато: Април 23, 2018, 03:02:18 поподне »
Пријављен мој таст
Радић,Св. Тома,
Губин (Ливањско поље)
Да није од ових Радића професор Радивој Радић, византолог? Он је рођен у Ливну.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #33 послато: Април 23, 2018, 03:34:42 поподне »
Послат узорак за Тошића из Бање Ковиљаче, пореклом из Крајишника (Лозница), слава Јовањдан.
Не зна се готово ништа о даљем пореклу, али будући да су Крајишници насељавани из Босанске Крајине, Лике и Северне Далмације, вероватно је даље порекло из тих крајева.

https://www.poreklo.rs/2014/04/23/poreklo-prezimena-selo-krajisnici-loznica/

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #34 послато: Април 23, 2018, 08:26:46 поподне »
Да није од ових Радића професор Радивој Радић, византолог? Он је рођен у Ливну.
Ako je ista slava onda je to verovatno.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #35 послато: Април 23, 2018, 11:43:45 поподне »
Ako je ista slava onda je to verovatno.
Не знам коју слави слави проф. Радић. Знам да је одрастао у Врњачкој Бањи и да му тамо живи брат. Не знам ни да ли је пореклом из Ливна. Знам само да је тамо рођен.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #36 послато: Април 24, 2018, 01:16:08 пре подне »
Послат узорак за Тошића из Бање Ковиљаче, пореклом из Крајишника (Лозница), слава Јовањдан.
Не зна се готово ништа о даљем пореклу, али будући да су Крајишници насељавани из Босанске Крајине, Лике и Северне Далмације, вероватно је даље порекло из тих крајева.

https://www.poreklo.rs/2014/04/23/poreklo-prezimena-selo-krajisnici-loznica/

Тошића са овом славом има у Задру, Баљцима и Ђеврскама код Книна, барем према подацима сајта бенковац.рс. То су између осталог и једини православни Тошићи са подручја Далмације. С обзиром на то да у Крајишницима код Лознице има неких презимена са простора Далмације попут презимена Сладаковић, могуће је да су Тошићи такође пореклом из Далмације.

На мрежи Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #37 послато: Април 24, 2018, 03:43:27 поподне »
Тошића са овом славом има у Задру, Баљцима и Ђеврскама код Книна, барем према подацима сајта бенковац.рс. То су између осталог и једини православни Тошићи са подручја Далмације. С обзиром на то да у Крајишницима код Лознице има неких презимена са простора Далмације попут презимена Сладаковић, могуће је да су Тошићи такође пореклом из Далмације.

Хвала Лука,
Да, има заиста доста презимена која се срећу у С.Далмацији, као и доста породица које славе Јовањдан...то је искључиво крајишко насеље било и доста затворено у односу са осталим насељима Лознице. Најгоре односе имали су са насељем Црногора  :), па је често падала и крв, о томе је писао и Цвијић...
Надам се да ће нам резултат одгонетнути имају ли Тошићи везе са Далмацијом.

Ван мреже гаша

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 76
  • I1-M227
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #38 послато: Април 24, 2018, 09:55:38 поподне »
Послао сам данас пријаву за Јевтић,Данковиће,Куршумлија. Нисам добио упутства везана за плаћање,да ли би неко могао да ми помогне по том питању?

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #39 послато: Април 24, 2018, 10:46:38 поподне »
Послао сам данас пријаву за Јевтић,Данковиће,Куршумлија. Нисам добио упутства везана за плаћање,да ли би неко могао да ми помогне по том питању?
Mozes li nam reci slave za ovu trojicu i mjesto porijekla ?

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #40 послато: Април 24, 2018, 10:56:05 поподне »
Mozes li nam reci slave za ovu trojicu i mjesto porijekla ?
Филипи, чини ми се да је у питању један кандидат.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #41 послато: Април 24, 2018, 11:21:54 поподне »
Филипи, чини ми се да је у питању један кандидат.
Aha,vidim Jevtic,Dankovice,Ok

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #42 послато: Април 25, 2018, 01:03:17 поподне »
Како иде прикупљање узорака? Кад можемо очекивати коначан списак пријављених и тестираних?

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #43 послато: Април 25, 2018, 06:42:43 поподне »
Како иде прикупљање узорака? Кад можемо очекивати коначан списак пријављених и тестираних?
Иде добро (до сада је само у Београду тестирано око 90 људи). До петка ћемо све сравнити са подацима о узорцима послатим поштом на Биолошки факултет па ћемо за викенд објавити каква је ситуација.

Ван мреже СРБ.МНЕ

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 85
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #44 послато: Мај 03, 2018, 09:44:35 поподне »
kako prodje testiranje

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #45 послато: Мај 03, 2018, 10:39:54 поподне »
kako prodje testiranje

Тестирање је у току, број тестираних за Светски ДНК дан је испунио квоту, надам се да ће Број 1 за викенд објавити колико је укупно прикупљено узорака.



Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #46 послато: Мај 07, 2018, 11:36:12 поподне »
Почињемо са објављивањем резултата са овог ДНК дана.

Бучевац, Стевањдан, Бистрица, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности 12 на 389i и комбинације 17-17 на 576/570, нема других вредности које одступају од модала за динарик значајније. Нема претерано блиских поклапања, а делује да није повезан тј. исти род са Бучевцем из Криве Реке код Чајетине (ови Бучевци су по предању раније славили такође Стевањдан).
« Последња измена: Мај 08, 2018, 12:26:27 пре подне Лука »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #47 послато: Мај 07, 2018, 11:38:16 поподне »
Брауновић, Аранђеловдан (раније Никољдан), Прекобрђе, Доња Морача, хаплогрупа J2b2-M241>Z638


Брауновићи су, уз Даниловиће и Ћировиће, једно од најстаријих братстава у Доњој Морачи, за која се верује да су ту била још у време подизања манастира Морача средином 13. века. Негде у тој групи су и Сандићи.

Рајко Раосављевић (Морача, Ровца, Колашин), каже да Брауновићи имају предање о пореклу из Куча, али да се та сеоба десила још пре доласка Богића Морачанина. Брауновића има исељених у околини Сјенице, у топличком округу, околини Чачка, итд.

Даниловиће из Мораче већ имамо тестиране као E-V13>Z5018>L241, за Ћировиће претпостављамо да би могли бити J2b1-M205, док су Брауновићи J2b2-M241>Z638, али без ближих поклапања изгледа, што још више компликује причу око њиховог даљег порекла.


Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #48 послато: Мај 07, 2018, 11:53:59 поподне »
Грцић, Јовањдан, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издвајају ниске 11 на 439 и 14 на 456. Све остале вредности су у границама модала, мада нема ближих поклапања.

Грцићи су према предању које је тестирани навео даљим пореклом из Лике. Као старо презиме Грцића тестирани је навео презиме Мишковић. У шематизму из 1882. године Грцићи са овом славом се помињу у парохији Пеуље код Босанског Грахова, док се Мишковићи са славом Јовањдан помињу у Приједору и Добром Селу код Босанске Крупе.
« Последња измена: Мај 08, 2018, 12:25:52 пре подне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #49 послато: Мај 08, 2018, 12:00:54 пре подне »
Дељанин, Ђурђиц, Топлица

Припада хаплогрупи I2-M223, могуће њеним подгранама L701>P78>A427. На 16 упоредивих маркера, има 1 разлику са тестираним Ћоћићем из Горњих Вратара код Александровца. С обзиром на релативну географску блискост, сличну славу (Ћоћић слави Ђурђевдан), нема никакве сумње да су повезани тј. исти род.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #50 послато: Мај 08, 2018, 12:02:09 пре подне »
Гвоић, Никољдан, Доње Селиште, Глина, Банија, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066


Презиме Гвоић (Гвојић) се помиње у Лици (Могорић) још 1712. године. Ови Гвојићи били су део досељеничке струје од Обровца, Книна, Буковице, Поуња и Грахова. По хаплотипу, тестирани Гвоић је најближи групи око Усораца. Од модала једино одудара вредност 11 на DYS439, али и код Павичића из Шкара је иста ситуација.

Велимир Михајловић (Српски презименик) сматра да је презиме настало по личном имену "Гвоја" (Гвозден).

Петар би нам могао рећи више о банијскиим Гвоићима.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #51 послато: Мај 08, 2018, 12:17:47 пре подне »
Иванић, Ђурђевдан, Бранешци Горњи, Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, роду Тарских Никшића. Нема потпуних поклапања унутар рода Тарских Никшића. Једина вредност која значајније код Иванића одступа од модала овог рода јесте вредност 23 на 635, сви остали припадници овог рода на том маркеру имају вредности 24 и 25. Ту је и вредност 10 на 391 коју Иванић унутар рода дели само са Миловановићем из Велике Плане.

Иванића Ђурђевштака је било на више места у Босни у шематизму из 1882. године. Овај резултат је занимљив из разлога што очито припадници овог рода на подручју врбаског под дијалекта нису ограничени само на слављенике Симеундана (Ивановић из Печенег Илове код Прњавора који припада роду Тарских Никшића такође не слави Симеундан).
« Последња измена: Мај 08, 2018, 12:21:59 пре подне Лука »

Демића страна

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #52 послато: Мај 08, 2018, 12:33:46 пре подне »
Гвоић, Никољдан, Доње Селиште, Глина, Банија, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066


Презиме Гвоић (Гвојић) се помиње у Лици (Могорић) још 1712. године. Ови Гвојићи били су део досељеничке струје од Обровца, Книна, Буковице, Поуња и Грахова. По хаплотипу, тестирани Гвоић је најближи групи око Усораца. Од модала једино одудара вредност 11 на DYS439, али и код Павичића из Шкара је иста ситуација.

Велимир Михајловић (Српски презименик) сматра да је презиме настало по личном имену "Гвоја" (Гвозден).

Петар би нам могао рећи више о банијскиим Гвоићима.

Што се тиче самих Гвојића из Селишта, њих је 1948. године било 3 куће. Потврђени су у селу 1807. године, када су имали најмање једну задругу и када је пописан Стеван Гвојић. Гвојићи су на Банији потврђени још половином XVIII вијека, а пописани су у низу банијских села у крајишким списковима из 1772. године.

Према подацима из 1883. године, Гвојићи са подручја Горњокарловачке епархије славили су Марковдан, Никољдан и Лазареву суботу. Осим на подручју Глине, Гвојића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (главнина рода) и Петриње, а били су присутни и на подручју Кордуна и Славоније.
« Последња измена: Мај 08, 2018, 12:50:53 пре подне Лука »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #53 послато: Мај 08, 2018, 07:34:53 пре подне »
Почињемо са објављивањем резултата са овог ДНК дана.

Бучевац, Стевањдан, Бистрица, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности 12 на 389i и комбинације 17-17 на 576/570, нема других вредности које одступају од модала за динарик значајније. Нема претерано блиских поклапања, а делује да није повезан тј. исти род са Бучевцем из Криве Реке код Чајетине (ови Бучевци су по предању раније славили такође Стевањдан).

Из књиге "Дико Пејатовић - Бистрица кроз време":

"Интересантна је прича о старој породици Бучеваца из
Бистрице. У Бучју испод Оштрика била је породица Јановића, а
из једне њихове куће били су бучевски попови. Због тога су
променили презиме у Поповиће. После устанка и сеоба житељи
Вучја вратили су се из збега из Ожља на огорелине. Доша им је
спахија из Пљеваља и позвао их на окуп. Наредио је да се смире,
да раде земљу те да не пропада ни њино, ни спахијско, а ни
царево. Затражио је да му доведу попа и кад је поп дошао, по
предању разговор је текао овако:
-Је ли папаз, ти ли диже буну и волики мој мал уништи. Поп
ћути. Сељаци јамче за свога попа, а спахија да би смирио сељаке
пређе преко свега, али желео је бар на неки начин да га повреди.
-Е, деде папаз узми ту тестију и донеси воде. Подне је хоћу да
клањам!
-Сељацима не би право да им овако понижава попа и да га
сведе на измећара, па ће кмет рећи:
–Честити беже, има одвдје и малђих да те послушају да не иде
стар човек...
Бег сподби камџију и поче попа тући терајући га да иде на
воду. Једно момче од Поповића кад виде како бег бије његова
стрица потеже јатаган и исече бега. Кад бег паде сејмен пружи
пушку у уби попа. Свет се разбеже, а Поповићи поново са
чељади и стоком побегоше у Ожаљ. Један део Поповића крену
на Лим, прегазе га код Кучина и дођоше у Бистрицу. Сељаци су
их задржавали да остану, највише је наваљивао кмет. Рече им да
га је пре неки дан звао муселим у Нову Варош и рекао му ко год
хоће у село нек се насели, па био крив или прав. То охрабри
Поповиће и осташе у селу, а народ их прозва Бучевци. Бучевци
су учествовали у устанку 1875. године, Раоничкој буни и другим
побунама због чега су морали бежати преко Увца, тамо остајали
и насељавали се око Ужица и на Златибору. Од Бучеваца су,
прича се настали Крџавци, и они се и данас сматрају једном
породицом, а како су узели то презиме није познато."

на другом месту пише:

"Бучевци су у Бистрици међунајстаријим породицама.
Овде су по сећањима преношеним с колена на колено
дошли одмах после велике сеобе Срба. Има их на Бари
и на Селиштини...."

а у одељку о Крџавцима:

"Крџавци су, такође, стара породица у Бистрици. Сматра се
да су се одвојили од Бучеваца по њиховм досељењу у Бистрицу
почетком ХVII века. И једни и други славе Стевањдан..."
« Последња измена: Мај 08, 2018, 07:36:49 пре подне Đorđo »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #54 послато: Мај 08, 2018, 11:01:31 пре подне »
Јевтић, Митровдан, Данковиће, Куршумлија, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066


Нисам пронашао више о овим Јевтићима из топличког округа. Можда у овом случају треба трагати на основу славе. Комбинација 15-20 на 385ab се већ јавља код неких породица са југа Србије. Географски му није далеко Ристић из околине Лебана, који такође поседује 15-20 на 385ab и вредност 22 на 635.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #55 послато: Мај 08, 2018, 11:16:57 пре подне »
Јовановић (раније Ракић, род Пуљези), Алимпијевдан (раније католици), Царина, Пецка, Осечина, хаплогрупа J2b2-M241


За род Пуљези, Љуба Павловић (Соколска нахија), каже следеће:

"Пуљези далматински и католички род који је тек овде примио православну веру. Пуљези су затекли у животу попа Трифуна, али је уместо њега поповао његов син Мијаило. Овде је дошао повелики рударски род с ушћа Неретве или с неког острва. Кад су примили православну веру, неки су се одмах и запопили, те се једна грана јави да попује у Брезовици и Равнаји, друга у Недељицама и Јадранској Бешници. Они су узели најсевернији део села испод Пуљеског Брда, где им је била прва кућа, па како су озго били стешњени Топаловићима, они се деобама помере у Гуњаке и тамо се почну ширити. Исељених Пуљеза данас има у Завлаци, Брезовици, Цветуљи, Јадранској Бешници и Горњем Добрићу. Много их се одселило по занатима, трговини и службама у Ваљево, Лозницу и Београд. Данас имају разна презимена и говоре западним дијалектом (32 куће; Св. Алимпије)."

Овде налетех на податак да су Пуљези заправо са Пељешца, а да су касније прешли у Дубровник
https://www.poreklo.rs/2013/01/24/poreklo-prezimena-selo-gunjaci-osečina/

У Дубровнику је живео и Антон Пуљези (Српска народна странка)
https://sr.wikipedia.org/sr/Историја_Дубровника

"За време Краљевине Југославије, Дубровник је припадао Зетској бановини, а владајућа Српска народна странка, коју су раније предводили Антун Пуљези, Антун Фабрис, Балдо Гради и др. (сви Срби католици), 1919. се сједињује са Народном радикалном странком, коју у Дубровнику води Стјепо Кобасица."


Генетски гледано, нема превише блиских рођака. Још један, нешто специфичнији J2b2 хаплотип. Не тако честа вредност 15-16 на DYS385ab. Релативно слични хаплотипови се појављују на Балкану и у западној Европи. Покушаћу да истражим мало више у том смеру.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #56 послато: Мај 08, 2018, 11:22:11 пре подне »
Иванић, Ђурђевдан, Бранешци Горњи, Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, роду Тарских Никшића. Нема потпуних поклапања унутар рода Тарских Никшића. Једина вредност која значајније код Иванића одступа од модала овог рода јесте вредност 23 на 635, сви остали припадници овог рода на том маркеру имају вредности 24 и 25. Ту је и вредност 10 на 391 коју Иванић унутар рода дели само са Миловановићем из Велике Плане.

Иванића Ђурђевштака је било на више места у Босни у шематизму из 1882. године. Овај резултат је занимљив из разлога што очито припадници овог рода на подручју врбаског под дијалекта нису ограничени само на слављенике Симеундана (Ивановић из Печенег Илове код Прњавора који припада роду Тарских Никшића такође не слави Симеундан).

Поставља се питање да ли се ради о истој миграцији или је постајало неколико таласа... Ако је иста миграција, немогућа је та разноликост у славама. Нека "стожерна" је морала постојати. Милетић из Посавине је добар пример да се слава мењала. Па спекулишем да је управо Св. Симеон Богопримац "главна" слава међу овим родовима, уколико се ради о једном "корпусу". Свакако би било пожељно да неко од њих уради BigY.

Да ли је Младен Иванић од ових Иванића?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #57 послато: Мај 08, 2018, 11:44:24 пре подне »
Јовановић (раније Ракић, род Пуљези), Алимпијевдан (раније католици), Царина, Пецка, Осечина, хаплогрупа J2b2-M241


Шта би значило- Пуљези. Личи ми на италијанску реч за становника Апулије- Пуље.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #58 послато: Мај 08, 2018, 11:54:34 пре подне »
Шта би значило- Пуљези. Личи ми на италијанску реч за становника Апулије- Пуље.
То тврђење сам скоро пронашао у једном извору о Пуљезима, само не могу да се сетим где сам тачно прочитао. Такође, постоји објашњење да је Пуљез (Пуљав) поспрдан надимак за особу пуних, избачених уста.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #59 послато: Мај 08, 2018, 12:08:19 поподне »
Seidel (Сајдл), Бачки Маглић (раније Буљкес), Бачки Петровац

Припада хаплогрупи R1b-U106

Резултат је очекиван јер је то типична "швапска" хаплогрупа - германска грана хаплогрупе R1b.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #60 послато: Мај 08, 2018, 12:08:26 поподне »
Поставља се питање да ли се ради о истој миграцији или је постајало неколико таласа... Ако је иста миграција, немогућа је та разноликост у славама. Нека "стожерна" је морала постојати. Милетић из Посавине је добар пример да се слава мењала. Па спекулишем да је управо Св. Симеон Богопримац "главна" слава међу овим родовима, уколико се ради о једном "корпусу". Свакако би било пожељно да неко од њих уради BigY.

Да ли је Младен Иванић од ових Иванића?
Mladenu Ivanicu je takodje slava Djurdjevdan,on je rodjen u Sanskom Mostu,od 1971 zivi u Banja Luci.Sad ne znam da li ima veze sa ovima iz Celinca.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #61 послато: Мај 08, 2018, 12:16:57 поподне »
То тврђење сам скоро пронашао у једном извору о Пуљезима, само не могу да се сетим где сам тачно прочитао. Такође, постоји објашњење да је Пуљез (Пуљав) поспрдан надимак за особу пуних, избачених уста.

На албанском pulëz значи зрно. Најчешће зрно неког воћа, нпр. грожђа- rrushi pulëz.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #62 послато: Мај 08, 2018, 12:21:51 поподне »
На албанском pulëz значи зрно. Најчешће зрно неког воћа, нпр. грожђа- rrushi pulëz.
Vrlo interesantno da se na ruskom metak kaže пуля

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #63 послато: Мај 08, 2018, 12:47:30 поподне »
Јевтић, Митровдан, Данковиће, Куршумлија, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066


Нисам пронашао више о овим Јевтићима из топличког округа. Можда у овом случају треба трагати на основу славе. Комбинација 15-20 на 385ab се већ јавља код неких породица са југа Србије. Географски му није далеко Ристић из околине Лебана, који такође поседује 15-20 на 385ab и вредност 22 на 635.

Видех у Географској енциклопедији насеља Србије да је данашње становништво села Данковиће досељено углавном са Копаоника и Косова, крајем 19. века. Вујадин Б. Рудић (Становништво Топлице, 1978.) наводи да Данковиће насељава становништо досељено из Горњег Лаба (око 80%). Остало чине досељеници са Копаоника и новији досељеници са Косова.

Име села, по предању, потиче још из средњовековног периода, када је овде боравила (данковала) војска кнеза Лазара, претпоследњи дан пред Косовску битку. У селу постоји и лепа прича о старом храсту, испод кога се, према предању, кнеза Лазар са својим војсковођама договарао пред битку. Храст је заштићен законом 1980. године.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #64 послато: Мај 08, 2018, 01:11:15 поподне »
Шта би значило- Пуљези. Личи ми на италијанску реч за становника Апулије - Пуље.

Презиме Пуљези се јавља код више истакнутих Дубровчана (политичари, адвокати, итд.). Према Антонију Вучетићу, преци су им досељени из Босне. Према старим генеалошким исправама куће Пуљези, види се да су се звали Војиновићи и да су се населили у Затон код Дубровника.

Пук их је прозвао Пуљезима зато што су одржавали трговачке везе управо са Пуљом (Апулија) у Италији.

Проф. Лаза М. Костић "Католички Срби", сматра да Пуљези, "по танкој крви", потичу од породице Ивеља-Охмучевић-Гргурић. У сваком случају интересантни за истраживање.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #65 послато: Мај 08, 2018, 01:20:27 поподне »
На албанском pulëz значи зрно. Најчешће зрно неког воћа, нпр. грожђа- rrushi pulëz.
Значи Зрно може да се представља и као Пуљез. :)

Ван мреже гаша

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 76
  • I1-M227
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #66 послато: Мај 08, 2018, 02:23:19 поподне »
Што се тиче Јевтића,то је резултат мога сестрића. Они немају предање да су пореклом из Црне Горе и Херцеговине,тако да податак да су вероватно са подручја Горњег Лаба има смисла. Око 1880 његов предак је купио велико имање од Турака у селу Данковиће,у поседу је тих тапија. Колико је његов резултат удаљен од кричког моделног?

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #67 послато: Мај 08, 2018, 02:38:18 поподне »
Што се тиче Јевтића,то је резултат мога сестрића. Они немају предање да су пореклом из Црне Горе и Херцеговине,тако да податак да су вероватно са подручја Горњег Лаба има смисла. Око 1880 његов предак је купио велико имање од Турака у селу Данковиће,у поседу је тих тапија. Колико је његов резултат удаљен од кричког моделног?

Под "кричким" тренутно подразумевамо само оне из Полимља/Потарја, тј. оне са презименом Кричка/Кричак. У односу на тај хаплотип, постоје одређене разлике (385b, 458, 576, 570). Припадници те подгране су вероватно Y22063-. Са друге стране, Јевтићи не одударају пуно од модалног хаплотипа J-Y22066. Издваја се једино та вредност 385b=20, коју срећемо код још неких породица са југа Србије и Македоније (анонимно истраживање).

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #68 послато: Мај 08, 2018, 04:30:15 поподне »
Брауновић, Аранђеловдан (раније Никољдан), Прекобрђе, Доња Морача, хаплогрупа J2b2-M241>Z638


Брауновићи су, уз Даниловиће и Ћировиће, једно од најстаријих братстава у Доњој Морачи, за која се верује да су ту била још у време подизања манастира Морача средином 13. века. Негде у тој групи су и Сандићи.

Рајко Раосављевић (Морача, Ровца, Колашин), каже да Брауновићи имају предање о пореклу из Куча, али да се та сеоба десила још пре доласка Богића Морачанина. Брауновића има исељених у околини Сјенице, у топличком округу, околини Чачка, итд.

Даниловиће из Мораче већ имамо тестиране као E-V13>Z5018>L241, за Ћировиће претпостављамо да би могли бити J2b1-M205, док су Брауновићи J2b2-M241>Z638, али без ближих поклапања изгледа, што још више компликује причу око њиховог даљег порекла.

Са једног блога, о Брауновићима:

"...potomak Braunov, Ozrija (prvi), prezimenom i Braun i Braunović došao je u 13. v. ili možda  prije, iz Kuča u Moraču..."

Кога занима детаљније:

https://www.scribd.com/document/362295462/RODOSLOV-BRAUNOVI%C4%86A
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #69 послато: Мај 08, 2018, 06:07:08 поподне »
Керкез, Ђурђевдан, Врановина, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. По самом хаплотипу нема ближих поклапања, мада би могао бити повезан са Беатовићем из Жањевице код Гацка (слави такође Ђурђевдан), као и са још неким необјављеним породицама са подручја Херцеговине које попут Беатовића имају предање да су пореклом од влаха Пилатоваца. Керкези се по шематизму из 1882. године спомињу искључиво по парохијама на крајњем западу Босне, и у свим парохијама су забележени са Ђурђевданом као крсном славом, осим у парохији Колунић код Босанског Петровца где су забежени као слављеници Никољдана.

У литератури за Керкезе из Врановине стоји:

Керкези не знају о својој старевини. Они су одавна на Врановини. Има их 12 кућа. Славе Ђурђевдан

https://www.poreklo.rs/2012/04/24/prezimena-selo-krnjeu%C5%A1a-bosanski-petrovac/

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #70 послато: Мај 08, 2018, 06:15:03 поподне »
Керкез, Ђурђевдан, Врановина, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. По самом хаплотипу нема ближих поклапања, мада би могао бити повезан са Беатовићем из Жањевице код Гацка (слави такође Ђурђевдан), као и са још неким необјављеним породицама са подручја Херцеговине које попут Беатовића имају предање да су пореклом од влаха Пилатоваца. Керкези се по шематизму из 1882. године спомињу искључиво по парохијама на крајњем западу Босне, и у свим парохијама су забележени са Ђурђевданом као крсном славом, осим у парохији Колунић код Босанског Петровца где су забежени као слављеници Никољдана.

У литератури за Керкезе из Врановине стоји:

Керкези не знају о својој старевини. Они су одавна на Врановини. Има их 12 кућа. Славе Ђурђевдан

https://www.poreklo.rs/2012/04/24/prezimena-selo-krnjeu%C5%A1a-bosanski-petrovac/

Керкеза је било и у Вођеници. Они су пореклом из околине Грачаца (Суваја, Срб).

Иначе је и њих Карановић по оној подели уврстио у староседеоце у Босни. Случајно или не, у тој групи тренутно има прилично I2-Y3120. Поред Керкеза, ту су још и Мршићи, Тесле, Врањеши, Јованићи, Орељи, Свјетлице, Станивуковићи, Ерцези, итд.


Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #71 послато: Мај 08, 2018, 06:18:47 поподне »
Сретеновић, Никољдан, Барич, Обреновац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Сретеновић је по свему судећи повезан са Живојиновићем из Сипића код Раче, јер деле заједничку, јако ниску вредност 15 на 570. Поред исте специфичне вредности, исте крсне славе, и по укупном хаплотипу су блиски, три разлике на 23 упоредива маркера, тако да нема никакве сумње у њихову међусобну повезаност. Сретеновић иначе поседује и вредност 18 на 448 попут Озринића, али њима није близак тј. не припада њиховом роду.

За Сретеновиће у Баричу се у литератури каже:

Најстарији досељеници населили су се у другој половини 18. века. То су ова четири рода:

–Јевђеновићи (40 кућа) и Сретеновићи (8. кућа) су једног рода, доселили су се из Подриња, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2013/08/23/poreklo-prezimena-selo-bari%C4%8D-obrenovac/

А за Живојиновиће у Сипићу:

-995, Рајићи (Живојиновићи, Радисављевићи и Марковићи-Маркељићи), Колубара, Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2015/05/21/poreklo-prezimena-sela-sipic-i-trska-raca/
« Последња измена: Мај 08, 2018, 06:22:32 поподне Лука »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #72 послато: Мај 08, 2018, 06:21:05 поподне »
Мркобрада, Аранђеловдан, Мекињар, Удбина, Лика, хаплогрупа J2b-M205>Y22066


Потврда да су и Мркобраде из Лике исто са својим презимењацама из Баната, тј. са Баније. Ове породице су очито давно раздвојене, али нема сумње да су генетски сви повезани. Као и код претходно тестираних и код ових се издваја мутација 16 на DYS19.

Мркобраде се у Мекињару помињу још 1712. године (13 кућа). У овом насељу већину су чинили досељеници од Бриња, Дабра, Вилића Брлога и Косиња. Гојко Кнежевић (Удбина и њена села), Мркобраде смешта у досељенике од Бриња (Вилићи).

Мркобраду из Ковина, који је тестиран преко FTDNA, на 67 маркера најближи су: Наранчић, Чирко, Милутиновић и Лакић (сви -7).

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #73 послато: Мај 08, 2018, 06:29:57 поподне »
Трифковић, Митровдан, Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Зубаца. У потпуности се уклапа у род Зубаца, мада има неке вредности попут 17 на 458 или 28 на 481 које само он у роду Зубаца поседује. Оно што је интересантно је то да једини у роду Зубаца слави Митровдан, за разлику од свих осталих припадника тог рода који славе Ђурђевдан. У шематизму из 1882. године, Трифковићи као слављеници Митровдана се помињу у парохији Мокро код Пала.

Нисам успео пронаћи ништа о пореклу ове породице у литератури, па ако неко нешто зна, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #74 послато: Мај 08, 2018, 06:42:18 поподне »
Тутуш, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Тутуш је по свему судећи повезан са неким српским породицама из Далмације исте хаплогрупе, Гагићима из Зеленграда, Јаснићима из Орлића и Вучковићима из Полаче. Са Јаснићима и Вучковићима дели исту славу.

ТУТУШ (55) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

https://www.poreklo.rs/2017/10/26/poreklo-prezimena-selo-kljane-vrlika/

О Тутушима нађох само ово, па ако неко зна још нешто, нека напише.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #75 послато: Мај 08, 2018, 06:48:35 поподне »
Тутуш, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Тутуш је по свему судећи повезан са неким српским породицама из Далмације исте хаплогрупе, Гагићима из Зеленграда, Јаснићима из Орлића и Вучковићима из Полаче. Са Јаснићима и Вучковићима дели исту славу.

ТУТУШ (55) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

https://www.poreklo.rs/2017/10/26/poreklo-prezimena-selo-kljane-vrlika/

О Тутушима нађох само ово, па ако неко зна још нешто, нека напише.

Iz knjige "Srbi u Cetinskoj krajini" Božidara Simića i Filipa Škiljana.


На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #76 послато: Мај 08, 2018, 06:51:47 поподне »
Трифковић, Митровдан, Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Зубаца. У потпуности се уклапа у род Зубаца, мада има неке вредности попут 17 на 458 или 28 на 481 које само он у роду Зубаца поседује. Оно што је интересантно је то да једини у роду Зубаца слави Митровдан, за разлику од свих осталих припадника тог рода који славе Ђурђевдан. У шематизму из 1882. године, Трифковићи као слављеници Митровдана се помињу у парохији Мокро код Пала.

Нисам успео пронаћи ништа о пореклу ове породице у литератури, па ако неко нешто зна, нека напише.

За Трифковиће (Митровдан) се каже да су пореклом Мандићи из Загорја. Доселили су почетком 19. века.

извор: Српски етнографски зборник, Поп Стјепо и Владимир Трифковић, Сарајевска околина


Од ових Трифковића су претпостављам и аутори поменуте студије

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #77 послато: Мај 08, 2018, 09:33:00 поподне »
Бозало, Аранђеловдан, Калиновик

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Можда би по самом изгледу хаплотипа могао бити повезан са Шипетићем из Граба у Лучанима, као и са Брадваровићем из Беле Цркве у Банату (и Шипетић и Брадваровић славе Аранђеловдан као Бозало).

Тестирани је навео да је ова породица по предању старином из села Тодорићи код Требиња и да је њено старо презиме Јанковић.


Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #78 послато: Мај 08, 2018, 09:46:04 поподне »
Борић, Симеон Богопримац, Бања Врућица, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, роду Тарских Никшића. Још један Тарски Никшић у овом ДНК дану. У сваком случају, ово је коначна и најважнија потврда да род Симеунштака са Имљана припада роду Тарских Никшића. Наиме, из места Стењак код Теслића од раније постоји тестирани Борић исте крсне славе који припада другој хаплогрупи, хаплогрупи R1a, међутим тестирани Борић I2-PH908 је оставио податак да нису сви Борићи са подручја Теслића који славе Симеона Богопримца исти род (конкретније, има их призећених). Такав податак даје праву слику о пореклу тестираног Борића који је R1a, и као што већ споменух на почетку, коначну потврду да род Симеунштака са Имљана припада роду Тарских Никшића. Ваља напоменути и то да Борић I2-PH908 има модални хаплотип за род Тарских Никшића, на 23 маркера има потпуно поклапање са Глишовићем из Мајдана код Горњег Милановца, Крвавцем из Трновица код Пљеваља, као и са Милетићем из Грабовца код Косовске Митровице.
« Последња измена: Мај 08, 2018, 10:01:19 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #79 послато: Мај 08, 2018, 09:54:58 поподне »
Бучевац, Стевањдан, Мокра Гора, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 23 упоредива маркера, има потпуно поклапање са Бучевцем из Бистрице код Нове Вароши, тако да нема никакве сумње да су исти род (славе и исту славу). Ни овај сада тестирани Бучевац, као ни претходно тестирани Бучевац из Бистрице код Нове Вароши, по свему судећи нису исти род тј. повезани са тестираним Бучевцем из Криве Реке код Чајетине, који додуше слави и другу славу, Никољдан.

У Мокрој Гори се за Бучевце каже:

–Бучевци* и Ристановићи су из Бучева у Херцеговини, славе Аранђеловдан.

*По њима се у Марковом Пољу зове Бучевски Дућан на једном водопаду Калмашице, где су њихови стари помоћу воде правили пушке – „бучевке“.

https://www.poreklo.rs/2014/03/26/poreklo-prezimena-selo-mokra-gora-uzice/

Једино што буни јесте податак да славе Аранђеловдан, а не Стевањдан.

Ван мреже СРБ.МНЕ

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 85
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #80 послато: Мај 08, 2018, 09:55:34 поподне »
vidim j2 u blagoj dominaciji

Ван мреже Шорак

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
  • R1a-M458
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #81 послато: Мај 08, 2018, 10:08:43 поподне »
Ima li rezultata za prezime Šorak

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #82 послато: Мај 08, 2018, 10:16:07 поподне »
Борић, Симеон Богопримац, Бања Врућица, Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, роду Тарских Никшића. Још један Тарски Никшић у овом ДНК дану. У сваком случају, ово је коначна и најважнија потврда да род Симеунштака са Имљана припада роду Тарских Никшића. Наиме, из места Стењак код Теслића од раније постоји тестирани Борић исте крсне славе који припада другој хаплогрупи, хаплогрупи R1a, међутим тестирани Борић I2-PH908 је оставио податак да нису сви Борићи са подручја Теслића који славе Симеона Богопримца исти род (конкретније, има их призећених). Такав податак даје праву слику о пореклу тестираног Борића који је R1a, и као што већ споменух на почетку, коначну потврду да род Симеунштака са Имљана припада роду Тарских Никшића. Ваља напоменути и то да Борић I2-PH908 има модални хаплотип за род Тарских Никшића, на 23 маркера има потпуно поклапање са Глишовићем из Мајдана код Горњег Милановца, Крвавцем из Трновица код Пљеваља, као и са Милетићем из Грабовца код Косовске Митровице.

Морамо Борића да Big Y- ујемо.:) У сваком случају ово говори да и 500+ година до заједничког претка могу да показују 23/23.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #83 послато: Мај 08, 2018, 10:25:55 поподне »
Грубанов, св Никола, Црепаја, Ковачица, Банат

Припада хаплогрупи R1b L51. Нема ближих поклапања са до сада тестиранима, и представља засебан род. Подграна се не може са сигурношћу утврдити, па је зато препоручљиво да Грубанов уради тестирање СНП код y seq-а.

Презиме Грубанов помиње се у Араду 1715. при првом попису становништва после тзв. Велике сеобе, у Чанаду 1720. у Панчеву 1733. где су се доселили из Поморишја после укидања поморишке војне границе, а забележени су у Јабуци 1764….по оснивању Црепаје 1774. налазе се на првом попису становништва.

Грубанови у Црепаји, према попису из 1800. године су: Спасоје, Петар, Григорије, Срдан, Филип, Недељко, Маринко, Јаков, Марјан, Јефтимије, Тома, Антоније, Захарије, Максим и Игњатије.

Почетком XX века било их је 32 домаћинства, па поједини огранци добијају тзв шпицнаме: Алибунарски, Марјанчеви, Грубанови, Пепини, Мичини, Бурдини и Кнежеви.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #84 послато: Мај 08, 2018, 10:28:12 поподне »
Цитат
Грубанови у Чанаду 1720.

Раније тестирани Каприш има различит хаплотип, али припада истој хаплогрупи, а његови преци су се населили у Кикинду из шанца Чанад. Присуство хаплогрупе R1b L51 у шанцу Чанад у Поморишкој граници врло је индикативно за правац миграција, али засад не може да се да јасан одговор о изворишту те хаплогрупе.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #85 послато: Мај 08, 2018, 10:29:17 поподне »
Ima li rezultata za prezime Šorak
Биће у току ове недеље.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #86 послато: Мај 08, 2018, 10:35:26 поподне »
Бучевац, Стевањдан, Бистрица, Нова Варош

Бучевац, Стевањдан, Мокра Гора, Ужице

Око Бучеваца постоји доста замршена прича. Овај раније тестирани из Криве Реке је пореклом из Бистрице. А видимо да има и други Бучевац из Бистрице (овај чији резултат смо добили данас), који се разликује у хаплотипу. Занимљиво је да им је свима и слава заједничка – Стевањдан, с тим што су ови из Криве Реке касније променили славу (Никољдан). Колико сам разумео причу тог раније тестираног Бучевца, они и знају да су различитог порекла, а исто презиме долази због топонима. Мене само буни што једни наводе Бучје, а други Бучево  ???

Бучевац, Никољдан, Крива Река, Чајетина
Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако има хаплотип близак модалу, нема ни једно пуно поклапање.
У литератури о Бучевцима стоји:
–Бучевци су из Кратова код Прибоја, славе Никољдан.
 

Ранија слава ових Бучеваца била је Свети Стефан (Стевањдан), па можда тај податак може бити од користи за утврђивање везе са неким другим родовима.

И да додам (данас то сазнах) да је раније презиме Бучеваца било - Поповић.
А презиме Бучевац понели су по свом изворном месту Бучју, на пола пута између Прибоја и Пљеваља.

БУЧЕВАЦ – старином су из Бучја од Јановића. Неки од њих били су бучевски попови па се прозваше Поповићи. После неког устанка и повратка из збега дошли су у сукоб са агом, убили га и побегли у збег под Ожаљ. Неки од њих прегази Лим и дође у Бистрицу те се, по амнестији, ту задржа а сељани их прозваше Бучевцима.  У милешевским свескама поменут је 1863. године Бучевац Станиша у Косатици. Сада у Пријепољу има Бучеваца који су из Бистрице. Славе Св. Стефана.
« Последња измена: Мај 08, 2018, 10:38:01 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #87 послато: Мај 08, 2018, 10:42:12 поподне »
Грубанов, св Никола, Црепаја, Ковачица, Банат

Припада хаплогрупи R1b L51. Нема ближих поклапања са до сада тестиранима, и представља засебан род. Подграна се не може са сигурношћу утврдити, па је зато препоручљиво да Грубанов уради тестирање СНП код y seq-а.

Презиме Грубанов помиње се у Араду 1715. при првом попису становништва после тзв. Велике сеобе, у Чанаду 1720. у Панчеву 1733. где су се доселили из Поморишја после укидања поморишке војне границе, а забележени су у Јабуци 1764….по оснивању Црепаје 1774. налазе се на првом попису становништва.

Грубанови у Црепаји, према попису из 1800. године су: Спасоје, Петар, Григорије, Срдан, Филип, Недељко, Маринко, Јаков, Марјан, Јефтимије, Тома, Антоније, Захарије, Максим и Игњатије.

Почетком XX века било их је 32 домаћинства, па поједини огранци добијају тзв шпицнаме: Алибунарски, Марјанчеви, Грубанови, Пепини, Мичини, Бурдини и Кнежеви.
Грубанов је истражујући пронашао да се презиме Грубановић(њихово старо)помињало у околини Скадра (наводно на територији Крича)и у Сребреници.Можда обо помогне,мада по овом резултату Крич није.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #88 послато: Мај 08, 2018, 11:30:41 поподне »
Тошића са овом славом има у Задру, Баљцима и Ђеврскама код Книна, барем према подацима сајта бенковац.рс. То су између осталог и једини православни Тошићи са подручја Далмације. С обзиром на то да у Крајишницима код Лознице има неких презимена са простора Далмације попут презимена Сладаковић, могуће је да су Тошићи такође пореклом из Далмације.
Tošića ima na Palama i Mokroj Gori.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #89 послато: Мај 09, 2018, 12:53:13 пре подне »
Око Бучеваца постоји доста замршена прича. Овај раније тестирани из Криве Реке је пореклом из Бистрице. А видимо да има и други Бучевац из Бистрице (овај чији резултат смо добили данас), који се разликује у хаплотипу. Занимљиво је да им је свима и слава заједничка – Стевањдан, с тим што су ови из Криве Реке касније променили славу (Никољдан). Колико сам разумео причу тог раније тестираног Бучевца, они и знају да су различитог порекла, а исто презиме долази због топонима. Мене само буни што једни наводе Бучје, а други Бучево  ???

Ако су различитог порекла по предању ови из Криве Реке и Бистрице, онда се то предање уклапа у генетске резултате.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #90 послато: Мај 09, 2018, 12:17:40 поподне »
Ђурић, Јовањдан, Велика Писаница, раније по предању Плавно код Книна

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Од спефицичнијих вредности, издвајају се нешто нижа 23 на 390, нешто виша 11 на ГАТАХ4 и нешто виша 11 на 643.

О Ђурићима у Плавну нађох ово:

Плавањско данашње становништво је доста старо, јер је скоро сво насељено у XVI в. из оближње Босне и то населили их Турци, да им земље раде. Само се племе Шимића населило из Голубића у XVIII в. и овде се покрстило, а и данас их зову »Буњевци«.

Ђурић, (34), који имају надимке: Шпркенда, Драгаш и Кивелић, славе Стевањдан;

https://www.poreklo.rs/2012/06/04/poreklo-prezimena-selo-plavno-knin/

Једино буни што Ђурићи из Плавна према овом извору славе Стевањдан.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #91 послато: Мај 09, 2018, 12:32:08 поподне »
Зарић, Стевањдан, Витановићи Горњи, Брчко

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има пуно блиских поклапања, али не потпуних. По самом хаплотипу и крсној слави би се лепо уклопио у род саничких/герзовачких стевањштака, али је доста далеко географски од њих па га зато нисам груписао у исти род са њима. Можда би могао бити повезан са Симићем са Озрена који такође слави Стевањдан и који му је географски нешто ближи.

О овој породици тј. њеном пореклу нисам успео пронаћи ништа, па ако неко нешто зна, нека напише.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #92 послато: Мај 09, 2018, 12:35:40 поподне »
Ђурић, Јовањдан, Велика Писаница, раније по предању Плавно код Книна

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Од спефицичнијих вредности, издвајају се нешто нижа 23 на 390, нешто виша 11 на ГАТАХ4 и нешто виша 11 на 643.

О Ђурићима у Плавну нађох ово:

Плавањско данашње становништво је доста старо, јер је скоро сво насељено у XVI в. из оближње Босне и то населили их Турци, да им земље раде. Само се племе Шимића населило из Голубића у XVIII в. и овде се покрстило, а и данас их зову »Буњевци«.

Ђурић, (34), који имају надимке: Шпркенда, Драгаш и Кивелић, славе Стевањдан;

https://www.poreklo.rs/2012/06/04/poreklo-prezimena-selo-plavno-knin/

Једино буни што Ђурићи из Плавна према овом извору славе Стевањдан.

Иако има на DYS19 вредност 15, као и друге неспецифичне маркере, приметих DYS481=31 и DYS643=11, карактеристичне за Тарске Никшиће. Каква је шанса да се код Ђурића ради о независnоj мутацији на DYS19 и да је он уствари Y56203?


Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #93 послато: Мај 09, 2018, 12:37:43 поподне »
Иако има на DYS19 вредност 15, као и друге неспецифичне маркере, приметих DYS481=31 и DYS643=11, карактеристичне за Тарске Никшиће. Каква је шанса да се код Ђурића ради о независnоj мутацији на DYS19 и да је он уствари Y56203?

То би једино разрешило тестирање Y56203.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #94 послато: Мај 09, 2018, 12:50:35 поподне »
Јовановић, Ђурђевдан, Маркова Црква, Лајковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту, међутим у необјављеним истраживањима постоји једна тестирана породица са подручја источне Херцеговине, из околине Невесиња која поред исте славе, дели и готово идентични хаплотип са Јовановићем тј. карактеристичне вредности попут комбинације 15-15 на 385a/b, нешто ниже вредности 16 на 458 и комбинације 17-17 на 576/570, тако да нема сумње у њихову међусобну повезаност.

У литератури се за Јовановиће каже:

-Јовановићи су из Маоча у Доњем Полимљу, славе Ђурђевдан.

https://www.poreklo.rs/2013/03/25/poreklo-prezimena-selo-markova-crkva-lajkovac/

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #95 послато: Мај 09, 2018, 12:54:33 поподне »
Јокић, Никољдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Черана Величана. У потпуности се уклапа у поменути род, мада нема ни једно потпуно поклапање унутар самог рода. У сваком случају, још једна потврда припадности рода Черана Величана хаплогрупи I2-PH908.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #96 послато: Мај 09, 2018, 01:03:57 поподне »
Зарић, Стевањдан, Витановићи Горњи, Брчко

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има пуно блиских поклапања, али не потпуних. По самом хаплотипу и крсној слави би се лепо уклопио у род саничких/герзовачких стевањштака, али је доста далеко географски од њих па га зато нисам груписао у исти род са њима.

Ово је интересантно. Посебно ако узмемо у обзир да и у Херцеговини има сличних хаплотипова (слава такође Стевањдан). Али остаје тај проблем што је ово доста чест PH908 хаплотип.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #97 послато: Мај 09, 2018, 01:05:09 поподне »
Ђурић, Јовањдан, Велика Писаница, раније по предању Плавно код Книна

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Од спефицичнијих вредности, издвајају се нешто нижа 23 на 390, нешто виша 11 на ГАТАХ4 и нешто виша 11 на 643.

О Ђурићима у Плавну нађох ово:

Плавањско данашње становништво је доста старо, јер је скоро сво насељено у XVI в. из оближње Босне и то населили их Турци, да им земље раде. Само се племе Шимића населило из Голубића у XVIII в. и овде се покрстило, а и данас их зову »Буњевци«.

Ђурић, (34), који имају надимке: Шпркенда, Драгаш и Кивелић, славе Стевањдан;

https://www.poreklo.rs/2012/06/04/poreklo-prezimena-selo-plavno-knin/

Једино буни што Ђурићи из Плавна према овом извору славе Стевањдан.

Да, славе се не поклапају, а презиме је доста често код Срба. Зна ли се оквирно када ови прелазе у Славонију, или је то нека даља сеоба?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #98 послато: Мај 09, 2018, 01:10:50 поподне »
Јокић, Никољдан, Велика, Плав

Гојковић, Јанковић, Јокић, Кнежевић - репрезентативна братства Черана.
Мислим да нема двојбе да је РН908 хаплогрупа овог великог братства.
Остали тестирани Величани, који се по генетици не уклапају у овај род су, по свој прилици, прибраћени родови.
 
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #99 послато: Мај 09, 2018, 01:11:47 поподне »
Остали тестирани Величани, који се по генетици не уклапају у овај род су, по свој прилици, прибраћени родови.

То је само Шаљић из Машнице код Плава, нема никог другог осим њега.


На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #100 послато: Мај 09, 2018, 01:13:55 поподне »
Илић, Никољдан, Сићево, Ниш, хаплогрупа J2a-L26>L25


Нисам пронашао више о пореклу становништва Сићева. Генетски је Илићу најближи Јевтић из околине Сврљига (Периш), који такође слави Никољдан. Иначе је то онај L26 хаплотип који се често среће на југоистоку Србије. У неким крајевима прелази и 5% (необјављена истраживања). Карактерише га вредност 9 на маркеру 391 (између осталог).

Занимљиво да међу овим породицама доминира слава Св. Никола.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #101 послато: Мај 09, 2018, 01:29:47 поподне »
То је само Шаљић из Машнице код Плава, нема никог другог осим њега.

Шта је, беше, закључено за сивачког Јокића?

Према Јовићевићу, "Шаљани" ,Черини потомци су следећи велички родови: Брковићи, Гојковићи, Голубовића, Јокићи, Кнежевићи, Касумовићи, Лакићевићи, Микићи, Радуловићи и Симоновићи.

Према Мирку Брковићу, то су: Гојковићи, Брковићи, Јанковићи, Микићи, Кнежевићи, Симоновићи, Радуловићи, Шаљићи, Јокићи.

Три (Гојковићи, Јокићи, Кнежевићи) од четири највећа братства су тестирана (по бројности, недостају још Симоновићи).
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #102 послато: Мај 09, 2018, 01:32:21 поподне »
Шта је, беше, закључено за сивачког Јокића?

Није ја мислим и даље одгонетнуто каквог је даљег порекла, али судећи према резултату Јокића из Велике код Плава, од величких Јокића сигурно није.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #103 послато: Мај 09, 2018, 01:33:52 поподне »
Којић, Михољдан, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим ниске вредности 12 на 390, остале вредности су у границама модала за динарик. Оно што је интересантно је то да је Којић по тој вредности, као и по укупном хаплотипу, близак Живановићу из Белог Потока код Књажевца (слави Мратиндан), па сам их на основу тога груписао у исти род. Иначе, Живановић је несумњиво повезан са групом родова из околине Сврљига који такође као он славе Мратиндан и имају 12 на 390. У тим крајевима би могло бити и даље порекло Којића из Бачке Паланке.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #104 послато: Мај 09, 2018, 02:47:59 поподне »
Којић, Михољдан, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим ниске вредности 12 на 390, остале вредности су у границама модала за динарик. Оно што је интересантно је то да је Којић по тој вредности, као и по укупном хаплотипу, близак Живановићу из Белог Потока код Књажевца (слави Мратиндан), па сам их на основу тога груписао у исти род. Иначе, Живановић је несумњиво повезан са групом родова из околине Сврљига који такође као он славе Мратиндан и имају 12 на 390. У тим крајевима би могло бити и даље порекло Којића из Бачке Паланке.

Јован Ердељановић помиње Којиће у -
1)Уљми а досељене из Банатског Новог Села(слава Михољдан и Никољдан),2)из Пардања-Св.Јован,3)из Панчева-  Којић-Јагликини-Ђурђиц  и Којиће стари Панчевци што су славили Никољдан,4)Из Врачевог Гаја- Којић-Дакић Ђурђиц,5)Којиће досељинике у Алибуран из БНС-а што су славили Никољдан,6)Омољица-Којићи као једна од најстаријих фамилија што славе Никољдан и веле да су из Македоније дошли.
У књизи се не појављују пописи родова у Опову ,али поуздано знам да је тамо раније било Којића(Срета Пецињачки-Опово,као  и монографија о Опову +матице) и мислим да су они јако значајни за везу са Којићима из Бачке Паланке зато што је сеоба из Опова ка југозападу Бачке могла да буде за време Кочине Крајине 1788.године када су Турци са Али-бегом поразили српске граничаре у Банату и тада су дошли до Опова у који нису ушли али је то изазвало миграције становништва из Опова ка севернијим деловима Баната и ка Бачкој.Опово је релативно близу самој Бачкој ,ту је и Дунав тако да постоје индикације да је ово можда случај са бачким Којићима.Нажалост славу Којћа из Опова не знам,видим да их данас нема у белим странама а у књизи од Ердељановића се не помиње ниједан од родова са презименом Којић који су досељени из Опова да би тако индиректно могли да знамо славу.
 
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #105 послато: Мај 09, 2018, 02:57:53 поподне »
Комазец, Лазаревдан, Каштел Жегарски, Обровац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Жегарских Лазаревштака. Очекиван резултат који потврђује да су родови који славе Лазареву Суботу у Жегару и околини један род по мушкој линији. Оно што је интересантно је то да припадници овог рода на пројекту имају нешто удаљеније хаплотипове једни од других, што може указивати на нешто већу старост овог рода.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #106 послато: Мај 09, 2018, 02:58:05 поподне »
Мирковић, Никољдан, Ашања, Пећинци

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од вредности које значајније одступају од модала, Мирковић поседује вредности 16 на 458 и 14 на 533. На 17 упоредивих маркера, има потпуно поклапање са Милорадовићем из Великог Градишта са којим дели ниску вредност 16 на 458 и крсну славу Никољдан али је питање јесу ли међусобно ближе повезани јер је мали број маркера у питању.

Ако неко зна нешто више о пореклу ове породице, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #107 послато: Мај 09, 2018, 02:58:25 поподне »
Никша, Никољдан, Копић, Гламоч

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једина вредност која значајније одступа од модала код Никше је вредност 18 на 448 коју поседују Озринићи и још неколико породица на пројекту, али Никша не припада њима тј. није њихов род. Можда би Никши од породица које имају 18 на 448 могао бити близак Њего са Илиџе (слави Срђевдан) али су географски далеко и осим те вредности немају ни једну другу вредност која знајније одступа од модала и која би их јасно повезала тј. сврстала у исти род.

О Никшама се у литератури каже:

Никша из Доца (где је био дошао из Подглавице). Слави Св. Николу

https://www.poreklo.rs/2013/10/20/poreklo-prezimena-selo-kopic-glamoc/

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #108 послато: Мај 09, 2018, 02:58:36 поподне »
Опачић, Лучиндан, Биовичино Село, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908, по свему судећи роду Никшића. Битан резултат јер вероватно потврђује изворну припадност родова у Крајини који славе Лучиндан роду Никшића. Поред овог сада Опачића, Ерцега из Халапића код Гламоча, у необјављеним истраживањима постоји још један хаплотип из Крајине (северне Далмације) који припада роду Никшића, тачније из Мокрог Поља код Книна, које је суседно село Биовичином Селу. Генетски гледано, тај хаплотип је прелазан по појединим вредностима између Опачића и Ерцега. Што се тиче самих ближих поклапања унутар рода Никшића, Опачић има најближе поклапање са Богавцем из Велиђе код Берана, 3 разлике на 23 упоредива маркера. За род Никшића Опачић има нешто необичнију вредност 11 на 643, коју само он у роду Никшића поседује. Такође, на 12 упоредвих маркера има потпуно поклапање са Опачићем из Доњег Лапца у Лици.
« Последња измена: Мај 09, 2018, 03:00:09 поподне Лука »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #109 послато: Мај 09, 2018, 03:02:33 поподне »
Миловановић, Ђурђевдан, Ужице, хаплогрупа J2b-M205-Y22066


Често презиме, честа слава, без детаљнијег места порекла. По комбинацији маркера, па и по слави, упада у „полимско-крички” кластер, који се за сада среће искључиво код тестираних из динарског подручја.

Одлике овог хаплотипа су:

385b=18,
458=15,
576=19,
481=22




На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #110 послато: Мај 09, 2018, 03:04:21 поподне »
Комазец, Лазаревдан, Каштел Жегарски, Обровац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Жегарских Лазаревштака. Очекиван резултат који потврђује да су родови који славе Лазареву Суботу у Жегару и околини један род по мушкој линији. Оно што је интересантно је то да припадници овог рода на пројекту имају нешто удаљеније хаплотипове једни од других, што може указивати на нешто већу старост овог рода.

Одлично што за сада добро иде поклапање Жегараца који славе Лазареву Суботу. Још кад би тестирали оне из Баљака код Дрниша....

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #111 послато: Мај 09, 2018, 03:11:41 поподне »
Миловановић, Ђурђевдан, Ужице, хаплогрупа J2b-M205-Y22066


Често презиме, честа слава, без детаљнијег места порекла. По комбинацији маркера, па и по слави, упада у „полимско-крички” кластер, који се за сада среће искључиво код тестираних из динарског подручја.

Одлике овог хаплотипа су:

385b=18,
458=15,
576=19,
481=22

Најближи хаплотипови су му Марковић из Крупица код Пљеваља (слави исто Ђурђевдан) и Чамџић из Црљеница код Пљеваља (слави Аранђеловдан). Са обојицом по једна разлика на 23 упоредива маркера, на маркеру 570. Има и са муслиманом Аличковићем из Пријепоља потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера.

Демића страна

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #112 послато: Мај 09, 2018, 03:16:47 поподне »
Опачић, Лучиндан, Биовичино Село, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908, по свему судећи роду Никшића. Битан резултат јер вероватно потврђује изворну припадност родова у Крајини који славе Лучиндан роду Никшића. Поред овог сада Опачића, Ерцега из Халапића код Гламоча, у необјављеним истраживањима постоји још један хаплотип из Крајине (северне Далмације) који припада роду Никшића, тачније из Мокрог Поља код Книна, које је суседно село Биовичином Селу. Генетски гледано, тај хаплотип је прелазан по појединим вредностима између Опачића и Ерцега. Што се тиче самих ближих поклапања унутар рода Никшића, Опачић има најближе поклапање са Богавцем из Велиђе код Берана, 3 разлике на 23 упоредива маркера. За род Никшића Опачић има нешто необичнију вредност 11 на 643, коју само он у роду Никшића поседује. Такође, на 12 упоредвих маркера има потпуно поклапање са Опачићем из Доњег Лапца у Лици.

Битно је напоменути да је тај род 1709. године заведен под презименом Опачић.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #113 послато: Мај 09, 2018, 03:17:46 поподне »
Опачић, Лучиндан, Биовичино Село, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908, по свему судећи роду Никшића. Битан резултат јер вероватно потврђује изворну припадност родова у Крајини који славе Лучиндан роду Никшића. Поред овог сада Опачића, Ерцега из Халапића код Гламоча, у необјављеним истраживањима постоји још један хаплотип из Крајине (северне Далмације) који припада роду Никшића, тачније из Мокрог Поља код Книна, које је суседно село Биовичином Селу. Генетски гледано, тај хаплотип је прелазан по појединим вредностима између Опачића и Ерцега. Што се тиче самих ближих поклапања унутар рода Никшића, Опачић има најближе поклапање са Богавцем из Велиђе код Берана, 3 разлике на 23 упоредива маркера. За род Никшића Опачић има нешто необичнију вредност 11 на 643, коју само он у роду Никшића поседује. Такође, на 12 упоредвих маркера има потпуно поклапање са Опачићем из Доњег Лапца у Лици.

Честитке крајишким Никшићима на потврди! Ово одговара и предању које је забележено негде у Крајини почетком 20. века.

Нема сумње да је ово оригинална хаплогрупа Опачића, иако се међу њима по Крајини јављају још неки резултати (J2b-M241, па недавно и N2-P189.2). Слична је ситуација и код других разгранатих родова у Крајини.

За ову групу око Опачића, као и за још неке крајишке родове, није сигурно да ли су "од Никшића" дошли прво на Змијање, или у Северну Далмацију, али то није толико битно с обзиром на унутрашње миграције.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #114 послато: Мај 09, 2018, 03:17:51 поподне »
Битно је напоменути да је тај род 1709. године заведен под презименом Опачић.

Да, хвала на допуни.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #115 послато: Мај 09, 2018, 03:20:54 поподне »
За ову групу око Опачића, као и за још неке крајишке родове, није сигурно да ли су "од Никшића" дошли прво на Змијање, или у Северну Далмацију, али то није толико битно с обзиром на унутрашње миграције.

С обзиром на Ерцега из Халапића код Гламоча који слави Лучиндан (Ерцега са овом славом има или их је било и у Стражицама код Кључа, данас Рибника) могућ је такав сценарио. Не би то био први пут да нека породица из северне Далмације има јасну генетску везу са подручјем врбаског поддијалекта.

Такође, тако нешто може значити да су се родови са овом славом "измешали" тек након миграција на запад (мада у околини Гламоча постоји Париповић J2b2 који слави Лучиндан, а та област се "наслања" на област врбаског под дијалекта).
« Последња измена: Мај 09, 2018, 03:37:58 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #116 послато: Мај 09, 2018, 03:56:23 поподне »
Ћипранић, Лучиндан, Ливеровићи, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. У потпуности се уклапа у род Никшића, док са неколико тестираних дели вредност 17 на 19 унутар овог рода. Ћипранићи по предању не би требало да су по мушкој линији повезани са Никшићима (спомиње се то да је Ћипрана, ћерка Пека, претка братства Пековића била удата за неког надничара кога је Пеко довео из Лужнице у Пиперима и да су од тог надничара пореклом Ћипранићи) међутим генетика показује јасну везу са племеном Никшића.
« Последња измена: Мај 09, 2018, 06:38:52 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #117 послато: Мај 09, 2018, 04:03:59 поподне »
Туцаковић, Никољдан, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Специфичан хаплотип без ближих поклапања. Специфичне вредности које се издвајају су 23 на 390 и комбинација 15-16 на 385a/b.

Ови Туцаковићи би требали да су даљим пореклом из Честина код Кнића, где се за њих каже:

-Туцаковићи спадају у најстарије фамилије. Доселили су се из Корита. Тамо су их звали Петрушићима и има још њихово гробље тамо. Славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2015/03/15/preklo-prezimena-selo-cestin-knic/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #118 послато: Мај 09, 2018, 06:36:16 поподне »
Коначно и један резултат Никшића, а да то нису Ровчани или исељени Никшићи, већ резултат из матице.

Лука исправно пише за предање о Ћипранићима. Према свакој логици, с обзиром да су они од одиве никшићске, не би требало очекивати да су у мушкој линији генетски Никшићи.

Шта су могући одговори:

1. Надничар из Пипера је такође био племенски Никшић пореклом (веомо мало вероватно),
2. Ћипрана је већ била трудна с неким из племена Никшића, па су надничара натерали да узме "сандругу ђевојку" (вероватније),
3. Цело предање о Пековој кћери Ћипрани је плод народне маште, а заправо су Ћипранићи огранак племена Никшића, само што је људе бунило презиме изведено од женског имена, те је смишљена оваква прича (по мени - највероватније).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #119 послато: Мај 09, 2018, 07:09:33 поподне »
Geni su nepogrešivi a uvjek je bilo slatkoranih đevojaka.... ;D

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #120 послато: Мај 09, 2018, 07:37:51 поподне »
Коначно и један резултат Никшића, а да то нису Ровчани или исељени Никшићи, већ резултат из матице.

Лука исправно пише за предање о Ћипранићима. Према свакој логици, с обзиром да су они од одиве никшићске, не би требало очекивати да су у мушкој линији генетски Никшићи.

Шта су могући одговори:

1. Надничар из Пипера је такође био племенски Никшић пореклом (веомо мало вероватно),
2. Ћипрана је већ била трудна с неким из племена Никшића, па су надничара натерали да узме "сандругу ђевојку" (вероватније),
3. Цело предање о Пековој кћери Ћипрани је плод народне маште, а заправо су Ћипранићи огранак племена Никшића, само што је људе бунило презиме изведено од женског имена, те је смишљена оваква прича (по мени - највероватније).
Има и Чворовића (чија је матица из истог подручја:Заград, Жупа Никшићка) , а шта је опција од 3 понуђене за Ђипраниће, питање је...мени је два или три од понуђених одговора решење, чак двојка ми се чини опцијом (додуше, двојка би била сигурна опција једино уколико би се још неко од Ћипранића тестирао а да се покаже други резултат)
« Последња измена: Мај 09, 2018, 07:45:30 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #121 послато: Мај 09, 2018, 07:53:11 поподне »
Не само Чворовић, већ и Бечановић. То су типична презимена из Никшића. Али, ни један ни други нису из матице, већ од исељеника: Чворовић из Бајине Баште, а Бечановић из Груже.

Тестирани Ћипранић је из Ливеровића, зато кажем - коначно неко из матичне области.

двојка би била сигурна опција једино уколико би се још неко од Ћипранића тестирао а да се покаже други резултат

Мислиш на потомке од надничара? А, опет, уколико би и била ова опција, могуће је да Ћипрана и надничар нису имали заједничког потомства, или да није до данас остало мушког потомства од њих... То вероватно никад нећемо сазнати, осим ако се, као што кажеш, не појави неки резултат истог рода који није РН908 - род Никшића.

Мени најизвесније звучи трећа опција.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #122 послато: Мај 09, 2018, 08:00:57 поподне »
Коначно и један резултат Никшића, а да то нису Ровчани или исељени Никшићи, већ резултат из матице.

Лука исправно пише за предање о Ћипранићима. Према свакој логици, с обзиром да су они од одиве никшићске, не би требало очекивати да су у мушкој линији генетски Никшићи.

Шта су могући одговори:

1. Надничар из Пипера је такође био племенски Никшић пореклом (веомо мало вероватно),
2. Ћипрана је већ била трудна с неким из племена Никшића, па су надничара натерали да узме "сандругу ђевојку" (вероватније),
3. Цело предање о Пековој кћери Ћипрани је плод народне маште, а заправо су Ћипранићи огранак племена Никшића, само што је људе бунило презиме изведено од женског имена, те је смишљена оваква прича (по мени - највероватније).
И мени одмах паде на памет варијанта бр.2.  :D

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #123 послато: Мај 09, 2018, 08:07:38 поподне »
Не само Чворовић, већ и Бечановић. То су типична презимена из Никшића. Али, ни један ни други нису из матице, већ од исељеника: Чворовић из Бајине Баште, а Бечановић из Груже.

Тестирани Ћипранић је из Ливеровића, зато кажем - коначно неко из матичне области.

Мислиш на потомке од надничара? А, опет, уколико би и била ова опција, могуће је да Ћипрана и надничар нису имали заједничког потомства, или да није до данас остало мушког потомства од њих... То вероватно никад нећемо сазнати, осим ако се, као што кажеш, не појави неки резултат истог рода који није РН908 - род Никшића.

Мени најизвесније звучи трећа опција.
Да да, ово је први који је лично из матичне области...Мада бих ту ипак убројио и Чворовића, јер се зна да је од Гезимира, из Заграда, иако је исељеник, али је ово битан резултат , да кажемо "домороца" из Жупе :) Али ми је двојка као опција реална (да је Ћипрана "згрешила" са неким саплемеником, (не мора то ни блиски рођак да буде, тада се пазило да се не узимају са истим славама), и да је њен отац одлучио да је уда за надничара да би се прекинула веза која није била дозвољена, али је задржано презиме по њој, а не по том који је дошао у кућу)... У том смислу, не видим разлог зашто би се уопште измишљало предање о надничару (то је главно питање)
« Последња измена: Мај 09, 2018, 08:12:08 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #124 послато: Мај 09, 2018, 08:38:08 поподне »
Међутим, оно што колеба при другој опцији је слава...Она се уклапа са резултатом, али не и са предањем...Онда остаје опција да су их саплеменици обележили можда као "прибраћенике" , или "дођоше" из неких личних разлога, као што је и у Ровцима било случајева да неке родове сматрају "Мацурама", па су испали "прави" Никшићи...Можда се ради о унутарплеменским размирицама, па су неке једноставно покушали да делимично изопште из неког разлога (племенско одлучивање, да не кажем, микро политика)
« Последња измена: Мај 09, 2018, 08:39:55 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #125 послато: Мај 09, 2018, 09:04:01 поподне »
Комазец, Лазаревдан, Каштел Жегарски, Обровац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Жегарских Лазаревштака. Очекиван резултат који потврђује да су родови који славе Лазареву Суботу у Жегару и околини један род по мушкој линији. Оно што је интересантно је то да припадници овог рода на пројекту имају нешто удаљеније хаплотипове једни од других, што може указивати на нешто већу старост овог рода.
« Последња измена: Мај 09, 2018, 09:07:55 поподне Nikola М »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #126 послато: Мај 09, 2018, 09:52:55 поподне »
Међутим, оно што колеба при другој опцији је слава...Она се уклапа са резултатом, али не и са предањем...Онда остаје опција да су их саплеменици обележили можда као "прибраћенике" , или "дођоше" из неких личних разлога, као што је и у Ровцима било случајева да неке родове сматрају "Мацурама", па су испали "прави" Никшићи...Можда се ради о унутарплеменским размирицама, па су неке једноставно покушали да делимично изопште из неког разлога (племенско одлучивање, да не кажем, микро политика)

И ја мислим да је ово прави разлог таквог предања. Имали смо случајева и код Озринића, да неки родови по предању припадају чевљанским старинцима, а испадну чисти Озринићи. Дакле највероватније је у питању нека унутарплеменска имовинско-правна размирица; они који су "смислили" то предање о Ћипрани и надничару су вероватно били јача странка, која је успела да наметне свој наратив о Ћипранићима - не-Никшићима како би остварила неки свој тадашњи материјални циљ (јер ако нису по мушкој линији племеници, имају мање права у односу на остале).

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #127 послато: Мај 09, 2018, 10:00:20 поподне »
Засад само I2, J2 и R1b. Кад ће да крене мало шаренила (E, N, R1a, G, I1, Q, T, итд.)?  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 348
  • I2-PH908
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #128 послато: Мај 09, 2018, 10:13:48 поподне »
Иначе је то онај L26 хаплотип који се често среће на југоистоку Србије. У неким крајевима прелази и 5% (необјављена истраживања). Карактерише га вредност 9 на маркеру 391 (између осталог).
Молим за вредности које се огледају у броју тестираних и броју представника ове хаплогрупе (L26) на "југоистоку Србије".

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #129 послато: Мај 09, 2018, 10:58:09 поподне »
Молим за вредности које се огледају у броју тестираних и броју представника ове хаплогрупе (L26) на "југоистоку Србије".

Причали смо о томе на једној другој теми. Проценат J2a је на узорку за југоисточну Србију (укупно) око 10%, а конкретно ова подграна белижи сигурно око 5% у неким крајевима (као што сам и написао). Конкретно у питању је сврљишка зона. С обзиром да знате да су ти резултати још увек недоступни за ширу јавност, реч је о 4, или пет тестираних на бројку од око 80 испитаника, тј. око 5%.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #130 послато: Мај 09, 2018, 11:14:48 поподне »
Илић, Никољдан, Сићево, Ниш, хаплогрупа J2a-L26>L25


Нисам пронашао више о пореклу становништва Сићева. Генетски је Илићу најближи Јевтић из околине Сврљига (Периш), који такође слави Никољдан. Иначе је то онај L26 хаплотип који се често среће на југоистоку Србије. У неким крајевима прелази и 5% (необјављена истраживања). Карактерише га вредност 9 на маркеру 391 (између осталог).

Занимљиво да међу овим породицама доминира слава Св. Никола.

Тестирање неког низводног СНП од L25 би било одлично.
« Последња измена: Мај 09, 2018, 11:26:02 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #131 послато: Мај 09, 2018, 11:21:56 поподне »
Предлажем да тестирани уради панел J2-M172, да би се прецизно утврдила низводна грана којој припада овај род.
J2-M172 Superclade Panel

Морао би неко од њих да ради дубинско истраживање. Сада их већ има прилично. Као што рекох, највише на југоистоку Србије, али се подграна/хаплотип јавља спорадично и у другим српским крајевима.

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #132 послато: Мај 09, 2018, 11:40:23 поподне »
Засад само I2, J2 и R1b. Кад ће да крене мало шаренила (E, N, R1a, G, I1, Q, T, итд.)?  ;)

Сигурно Гуја забушава :)

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #133 послато: Мај 09, 2018, 11:44:47 поподне »
Морао би неко од њих да ради дубинско истраживање. Сада их већ има прилично. Као што рекох, највише на југоистоку Србије, али се подграна/хаплотип јавља спорадично и у другим српским крајевима.

Гледајући Ј2 пројекат:
Можда би могли гађати за почетак Z438?
DYS533=12

Или J2a-L70 што предвиђам да су:
J2a-L70
 ;)

« Последња измена: Мај 09, 2018, 11:49:25 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #134 послато: Мај 10, 2018, 12:11:45 пре подне »
Сигурно Гуја забушава :)

Крећу од сутра, Луке ми! :D

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #135 послато: Мај 10, 2018, 12:20:07 пре подне »
Крећу од сутра, Луке ми! :D

Немој у мене да се кунеш, умрећу! ;D

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #136 послато: Мај 10, 2018, 07:01:25 пре подне »
Сигурно Гуја забушава :)
E uparvusi takomi Luke  ;) ;) ;) ;) ;) ;) ;)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #137 послато: Мај 10, 2018, 09:31:56 пре подне »
Брауновић, Аранђеловдан (раније Никољдан), Прекобрђе, Доња Морача, хаплогрупа J2b2-M241>Z638

Брауновићи су, уз Даниловиће и Ћировиће, једно од најстаријих братстава у Доњој Морачи, за која се верује да су ту била још у време подизања манастира Морача средином 13. века. Негде у тој групи су и Сандићи.

Још да се тестира неки Ђурђевац - стари Сандић (Јовањдан) и неки Ћировић (Аранђеловдан) и Морача је потпуно покривена? 

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #138 послато: Мај 10, 2018, 09:54:44 пре подне »
Још да се тестира неки Ђурђевац - стари Сандић (Јовањдан) и неки Ћировић (Аранђеловдан) и Морача је потпуно покривена?
Остали су још Јасеновачка братства која воде порекло од Шћепана Херцеговца, братства из Осредака која воде порекло из Братоножића, Јанковићи из Равни према предању од Мрњавчића из Куча, и то би било то што се тиче Доње Мораче.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #139 послато: Мај 10, 2018, 10:22:25 пре подне »
За сада потпуна доминација I2a.

Ако сам добро пребројао:

I2a - 22 (РН908 - 18, СТЅ10228 - 3, М223 - 1)
Ј2b -   6 (M205 - 4, M241 - 2)
J2a -   1
R1b -  2
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #140 послато: Мај 10, 2018, 10:25:46 пре подне »
За сада потпуна доминација I2a.

Ако сам добро пребројао:

I2a - 22 (РН908 - 18, СТЅ10228 - 3, М223 - 1)
Ј2b -   6 (M205 - 4, M241 - 2)
J2a -   1
R1b -  2

Промениће се слика кад се укључи Гуја.  ;) Али свакако ће I2a доминирати, као и увек.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #141 послато: Мај 10, 2018, 11:03:34 пре подне »
Промениће се слика кад се укључи Гуја.  ;) Али свакако ће I2a доминирати, као и увек.

Моја баба је често знала рећи нама унуцима кад смо били мали: "не изазивај судбину, да те гуја љута не уједе". Човјече, твоја екипа доминира, а ти се питаш зашто нема Е1б и Р1а екипе. Изазвао си судбину и сад ћеш видјети да је моја баба била у праву.  ;D

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #142 послато: Мај 10, 2018, 11:28:04 пре подне »
Моја баба је често знала рећи нама унуцима кад смо били мали: "не изазивај судбину, да те гуја љута не уједе". Човјече, твоја екипа доминира, а ти се питаш зашто нема Е1б и Р1а екипе. Изазвао си судбину и сад ћеш видјети да је моја баба била у праву.  ;D

Моје "екипе" увек има много и зато није претерано занимљива, за разлику од "егзотике", барем мени.  ;) Имам проверене информације да ће те егзотике, "прве своје врсте" што би се рекло, бити у хаплогрупи Е. Само толико засад.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #143 послато: Мај 10, 2018, 12:46:11 поподне »
Чукић, Аранђеловдан, Трешњево, Андријевица

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246>BY14151, роду Васојевића. Поседује хаплотип близак модалном, без неких екстремнијих вредности, а најближа поклапања има са Ђукићем из Полица код Берана (1/19) и Вукићевићем из Трешњева (1/18). О роду Васојевића је већ опширно писано:

https://dnk.poreklo.rs/rod-vasojevica/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #144 послато: Мај 10, 2018, 12:59:04 поподне »
Милић, Аранђеловдан, Горњи Залуковик, Власеница

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, Петровићем (1/23), и Милутиновићем, Џагићем и Тошковићем (2/23). Једина вредност која одступа од већине осталих припадника рода је нешто нижа DYS19=16, коју дели само са Милутиновићем. Са Џагићем и Тошковићем из Завлаке код Крупња се поклапа и слава, па је врло вероватно да су ближе повезани.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #145 послато: Мај 10, 2018, 01:11:22 поподне »
Новаковић, Тривуњдан, Драгојловац, Владимирци

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>FGC11450. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Г, Дивчићем из Међуша код Сарајева (2/23) и Лопандићем из Бијељине и Соколовићем са Кордуна (3/23). Једина вредност која одудара од осталих је нешто виша DYS576=17.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #146 послато: Мај 10, 2018, 01:28:56 поподне »
Влаисављевић, Часне Вериге апостола Петра, Крбавица, Кореница, Лика

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246>BY14151. Поседује практично модални хаплотип, и велики број блиских поклапања у роду, а издвојићу блиска поклапања са Ђурђевићем из Стричића код Бањалуке (1/23), Антићем из Брвника код Шамца и Радовановићем из Пожеге (2/23), и Комљеновићем са Баније (1/13), који такође славе Часне Вериге.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #147 послато: Мај 10, 2018, 02:20:33 поподне »
Новаковић, Тривуњдан, Драгојловац, Владимирци

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>FGC11450. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Г, Дивчићем из Међуша код Сарајева (2/23) и Лопандићем из Бијељине и Соколовићем са Кордуна (3/23). Једина вредност која одудара од осталих је нешто виша DYS576=17.

Са Дивчићем и Лопандићем дели и исту славу, па с обзиром на то нема сумње у скорију повезаност са њима.
« Последња измена: Мај 13, 2018, 08:32:18 поподне Лука »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #148 послато: Мај 10, 2018, 08:52:47 поподне »
Влаисављевић, Часне Вериге апостола Петра, Крбавица, Кореница, Лика

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246>BY14151. Поседује практично модални хаплотип, и велики број блиских поклапања у роду, а издвојићу блиска поклапања са Ђурђевићем из Стричића код Бањалуке (1/23), Антићем из Брвника код Шамца и Радовановићем из Пожеге (2/23), и Комљеновићем са Баније (1/13), који такође славе Часне Вериге.

Увећава се екипа "E-V13 Часне вериге" и стиже потврда су су лички Влаисављевићи сви исти род, с обзиром да су и они из Трнавца (Кореница) такође E-V13. Влаисављевићи се иначе помињу у оквиру оне групе Усораца.

Карановић ову групу родова сврстава у досељенике с југа. Генетски гледано, најближи су им црногорски Васојевићи и неке породице из источне Херцеговине. Влаисављевића је 1915. године у Лици било чак 137 кућа.

Ван мреже msergius

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #149 послато: Мај 10, 2018, 10:41:40 поподне »
Милић, Аранђеловдан, Горњи Залуковик, Власеница

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, Петровићем (1/23), и Милутиновићем, Џагићем и Тошковићем (2/23). Једина вредност која одступа од већине осталих припадника рода је нешто нижа DYS19=16, коју дели само са Милутиновићем. Са Џагићем и Тошковићем из Завлаке код Крупња се поклапа и слава, па је врло вероватно да су ближе повезани.

Везано за братство Милића из Г. Залуковика, Власеница у РС, БиХ, само још неколико информација: 

Истраживач порекла становништва овог краја, покојни Милош Николић, је на основу црквених књига које је пронашао у архиви цетињског манастира утврдио да припадамо братству Милића из племена Бјелице и да смо у источну Босну досељени насилно, након похода Нуман паше Ћуприлића на Црну Гору, 1714. године. Израдио је и прецизан родослов, чији се почетак оквирно поклапа са 1714. годином. Родослов је пронађен у његовим рукописима, након његове смрти, са мноштвом родослова и информација о пореклу других фамилија Власенице и Милића. Нажалост, ова публикација никада није објављена, али је поседујем у рукопису.

Аутор публикације "Братство Милића", г. Ђорђије Милић из Подгорице је 2011. године утврдио везу са братством Милићима (из племена Бјелице) из Ресне и то преко Петра Милића, који је погинуо у цркви у Ресни током Ћуприлићевог похода. Његова трудна жена је са другим становништвом од стране Турака насилно пресељена у источну Босну, где је негде и родила сина Михајла, мог сукурдола, који је оснивач гране Милића, која је добила име Петровићи. Моја је претпоставка да је и слава тада промењена и као нова узета Аранђеловдан.

Ми у фамилији иначе немамо никакву стару породичну причу о нашем пореклу, осим начелног предања да водимо порекло из Црне Горе, тако да до случајног открића родослова који је израдио покојни Милош Николић нисмо имали никаву представу о нашим прецима пре друге половине 19. века. 

У наставку достављам и скен из публикације "Братство Милића", па ако још неко има информација или сугестија молим да подели...

https://ibb.co/moE8fd
https://ibb.co/iMrX6J

Ван мреже msergius

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #150 послато: Мај 10, 2018, 10:43:07 поподне »
Милић, Аранђеловдан, Горњи Залуковик, Власеница

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, Петровићем (1/23), и Милутиновићем, Џагићем и Тошковићем (2/23). Једина вредност која одступа од већине осталих припадника рода је нешто нижа DYS19=16, коју дели само са Милутиновићем. Са Џагићем и Тошковићем из Завлаке код Крупња се поклапа и слава, па је врло вероватно да су ближе повезани.

Да ли може да се утврди за потенцијалне сроднике које сте навели, у ком колену смо могли да имамо заједничког претка? Тај део Западне Србије око Лознице је увек био природан пут миграција становништва Зворничке регије, тако да и не чуди да имам сроднике баш у том крају.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #151 послато: Мај 10, 2018, 11:22:59 поподне »
Да ли може да се утврди за потенцијалне сроднике које сте навели, у ком колену смо могли да имамо заједничког претка? Тај део Западне Србије око Лознице је увек био природан пут миграција становништва Зворничке регије, тако да и не чуди да имам сроднике баш у том крају.

Тешко је рећи на Y23 без предања о заједничком поријеклу, али угрубо речено негдје се срећете у оквиру 600 година; Да имате Y37 или у најбољем случају Y67 или Y111, могло би се прецизно рећи. Слава се често показала као поуздан параметар, па би Џагић и Тошковић могли бити ближи од Петровића.

Према рачуници(одступању од модала) за Y25 а која би требала бити сличана Y23; НЗП за тестираних 11(род Z280>YP4278 Б) се креће између 1300-1450 година.

Ако је Врли Крај/Горњи Залуковик тада насељен око 1714. године, онда су и Ђурићи који су од Цицмила из Стоца(Пива), тада дошли са вама?
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #152 послато: Мај 11, 2018, 12:21:45 пре подне »
Грубанов, св Никола, Црепаја, Ковачица, Банат

Припада хаплогрупи R1b L51. Нема ближих поклапања са до сада тестиранима, и представља засебан род. Подграна се не може са сигурношћу утврдити, па је зато препоручљиво да Грубанов уради тестирање СНП код y seq-а.

Презиме Грубанов помиње се у Араду 1715. при првом попису становништва после тзв. Велике сеобе, у Чанаду 1720. у Панчеву 1733. где су се доселили из Поморишја после укидања поморишке војне границе, а забележени су у Јабуци 1764….по оснивању Црепаје 1774. налазе се на првом попису становништва.

Грубанови у Црепаји, према попису из 1800. године су: Спасоје, Петар, Григорије, Срдан, Филип, Недељко, Маринко, Јаков, Марјан, Јефтимије, Тома, Антоније, Захарије, Максим и Игњатије.

Почетком XX века било их је 32 домаћинства, па поједини огранци добијају тзв шпицнаме: Алибунарски, Марјанчеви, Грубанови, Пепини, Мичини, Бурдини и Кнежеви.

Питам у Грубаново име исто питање као и пре неки дан.У књизи Олге Зиројевић помињу се Грубановићи у околини Сребренице.Обзиром на његову хаплогрупу као западну Р1б и обзиром на руднике у Сребреници ,можда чак и присуство Саса у њима,колико је објективно да се оваква паралела повуче?Да ли је рудара Саса уопште било у тим крајевима,да ли постоје подаци о томе?Да ли се Грубанов пре даљих тестирања може мало више информисати о овој не баш честој хаплогрупи,на неком сајту или ?Да знам да му одговорим на та питања не бих овде постављао истa,па ако неко зна нека било би лепо мало да припомогне. :)
« Последња измена: Мај 11, 2018, 12:23:39 пре подне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #153 послато: Мај 11, 2018, 08:34:10 пре подне »
Питам у Грубаново име исто питање као и пре неки дан.У књизи Олге Зиројевић помињу се Грубановићи у околини Сребренице.Обзиром на његову хаплогрупу као западну Р1б и обзиром на руднике у Сребреници ,можда чак и присуство Саса у њима,колико је објективно да се оваква паралела повуче?Да ли је рудара Саса уопште било у тим крајевима,да ли постоје подаци о томе?Да ли се Грубанов пре даљих тестирања може мало више информисати о овој не баш честој хаплогрупи,на неком сајту или ?Да знам да му одговорим на та питања не бих овде постављао истa,па ако неко зна нека било би лепо мало да припомогне. :)

Препоручио бих СНП R1b-U106. Ако буде позитиван, велика шанса је да је саског порекла. Топоними у, и око, Сребрнице, иду у прилог да су Саси итекако били присутни на том подручју, што је и логични...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #154 послато: Мај 11, 2018, 08:55:35 пре подне »
онда су и Ђурићи који су од Цицмила из Стоца(Пива), тада дошли са вама?

Имамо ли резултат ових Ђурића?
Занима ме због Цицмила.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #155 послато: Мај 11, 2018, 11:24:44 пре подне »
Препоручио бих СНП R1b-U106. Ако буде позитиван, велика шанса је да је саског порекла. Топоними у, и око, Сребрнице, иду у прилог да су Саси итекако били присутни на том подручју, што је и логични...
Саси у околини Сребренице? Рудник Сасе, истоимено село и још сијасет топонима. Такође и са друге стране Дрине у Соколској нахији (мада је велики број топонима преименован приликом досељвања у 18. веку). Нажалост, у српском ДНК пројекту још увек нема тестираних припадника рударских родова из Соколске нахије који овде живе 300 и више година. Међу некима од њих мора да има "генетских Саса".

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #156 послато: Мај 11, 2018, 11:54:00 пре подне »
Саси у околини Сребренице? Рудник Сасе, истоимено село и још сијасет топонима. Такође и са друге стране Дрине у Соколској нахији (мада је велики број топонима преименован приликом досељвања у 18. веку). Нажалост, у српском ДНК пројекту још увек нема тестираних припадника рударских родова из Соколске нахије који овде живе 300 и више година. Међу некима од њих мора да има "генетских Саса".

Да, село Сасе и Шашка река код Сребрнице. Саси као рудари у Сребрници се спимињу први пут за време бана Стефана II 1339. (В. Скарић, Старо рударско прво у Србији и Босни, Београд 1939.)

mladjo

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #157 послато: Мај 11, 2018, 12:27:01 поподне »
Саси у околини Сребренице? Рудник Сасе, истоимено село и још сијасет топонима. Такође и са друге стране Дрине у Соколској нахији (мада је велики број топонима преименован приликом досељвања у 18. веку). Нажалост, у српском ДНК пројекту још увек нема тестираних припадника рударских родова из Соколске нахије који овде живе 300 и више година. Међу некима од њих мора да има "генетских Саса".


За сада имамо Филиповиће I2a (Аврамијевдан) из Узвонице за који су бавили рударством, као и њима сродним и тестираним Јаношевићима I2a.

Поред Филиповића и Јаношевића, имамо и: Андриће, Илиће, Лукиће, Мићиће, Ђорђиће и Вучетиће. До данас се очувала традиција о сродству Филиповића са Лукићима. Нема, дакле, сумње да су Лукићи огранак рода Филиповића. Остале наведене породице вероватно такође представљају огранке Филиповића, уколико се не ради о досељеницима из најновијег периода, односно из средине или друге половине 20. века.

Имамо такође и тестиране Веселиновиће из Црнче такође Аврамијевштаци припадници хаплогрупе R1a L1280, kао и родове у Љубовији који су се бавили рударством. R1a L1280 - G2a.
« Последња измена: Мај 11, 2018, 12:30:51 поподне млађо »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #158 послато: Мај 11, 2018, 01:02:27 поподне »
Препоручио бих СНП R1b-U106. Ако буде позитиван, велика шанса је да је саског порекла. Топоними у, и око, Сребрнице, иду у прилог да су Саси итекако били присутни на том подручју, што је и логични...
Хвала Молоше на одговору као и увек .Вероватно.глупо питање али претпостављам да му то дође 1 маркер који би га повезао са том хаплогрупом или еломинисао ту могућност?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #159 послато: Мај 11, 2018, 01:15:38 поподне »
Срдановић, Никољдан, Косорићка Буковица, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Са претходно тестираним Срдановићем из истог места има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #160 послато: Мај 11, 2018, 01:16:02 поподне »
Цитат
Да ли је рудара Саса уопште било у тим крајевима,да ли постоје подаци о томе?

Нема одговора на то питање. Свако може да пише овако и онако, али само генетика може да потврди или оповргне да ли данас има потомака рудара Саса.

Прилично поуздано можемо рећи да их је било у ширем рударском рејону Новог Брда. Има неколико тестираних чији су преци одатле пореклом.

За остале крајеве још нема потврде, чак изгледа као да нема таквих хаплотипова у осталим рударским рејонима. И мене јако занимају Осаћани, јер су они касније населили добар део Шумадије, али засад их има јако мали број да су тестирани - и ниједан није потомак Саса.

То значи остаје да се распетља једног дана. Иначе, ја сам јасно написао да Грубанов, иако није генетски близак тестираном Капришу, будући да обојица потичу из шанца Чанад, а деле исту не претерано честу хаплогрупу, врло вероватно припада истој миграционој струји. Ако буде тестирао дубље СНП-ове могло би се и поуздано одговорити одакле тачно потичу његови преци.

Ако мене питаш, чини ми се да Грубанов није R1b U106, иако не вреди погађати без СНП теста.

Цитат
Да ли се Грубанов пре даљих тестирања може мало више информисати о овој не баш честој хаплогрупи,на неком сајту или ?

Moже. Основне ствари написане су на еупедији

https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_R1b_Y-DNA.shtml

Мени је користан сајт академика Кљосова. Он је поставио своју теорију сеоба, која је временом оборена у великој мери, али њени обриси, о доласку R1b у Европу и даље стоје. Такође, мени се свиђа његов начин аргументовања, па и кад погреши бар занимљиво пише.

http://pereformat.ru/2014/04/arbins/

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #161 послато: Мај 11, 2018, 01:17:22 поподне »
Имамо ли резултат ових Ђурића?
Занима ме због Цицмила.

Ђурић је рекао да ће се тестирати кад прилике дозволе ;)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #162 послато: Мај 11, 2018, 01:22:13 поподне »
Нема одговора на то питање. Свако може да пише овако и онако, али само генетика може да потврди или оповргне да ли данас има потомака рудара Саса.

Прилично поуздано можемо рећи да их је било у ширем рударском рејону Новог Брда. Има неколико тестираних чији су преци одатле пореклом.

За остале крајеве још нема потврде, чак изгледа као да нема таквих хаплотипова у осталим рударским рејонима. И мене јако занимају Осаћани, јер су они касније населили добар део Шумадије, али засад их има јако мали број да су тестирани - и ниједан није потомак Саса.

То значи остаје да се распетља једног дана. Иначе, ја сам јасно написао да Грубанов, иако није генетски близак тестираном Капришу, будући да обојица потичу из шанца Чанад, а деле исту не претерано честу хаплогрупу, врло вероватно припада истој миграционој струји. Ако буде тестирао дубље СНП-ове могло би се и поуздано одговорити одакле тачно потичу његови преци.

Ако мене питаш, чини ми се да Грубанов није R1b U106, иако не вреди погађати без СНП теста.

Moже. Основне ствари написане су на еупедији

https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_R1b_Y-DNA.shtml

Мени је користан сајт академика Кљосова. Он је поставио своју теорију сеоба, која је временом оборена у великој мери, али њени обриси, о доласку R1b у Европу и даље стоје. Такође, мени се свиђа његов начин аргументовања, па и кад погреши бар занимљиво пише.

http://pereformat.ru/2014/04/arbins/
Веома занимљиво,прочитао сам то.што си за Чанад написап,ако ништа највероватније можемо да кажемо да су му преци дефинитивно били ту присутни.
А зна ли се нешто више о Капришу?О пореклу презимена ,мовућности његовог настанка..јако је необично за ове наше просторе,па и за пречанска презимена.Овако кад размишљам,слично пфезиме ми је ,макар што се настанка тиче КострЕШ,а оно је са простпра Босне ако се не варам.
Пренећу му ово,хвала пуно на помоћи.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #163 послато: Мај 11, 2018, 01:49:08 поподне »
Хвала Молоше на одговору као и увек .Вероватно.глупо питање али претпостављам да му то дође 1 маркер који би га повезао са том хаплогрупом или еломинисао ту могућност?

R1b се на основу маркера тешко може протумачити. Мислио сам на СНП тест за U106.   https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=101&osCsid=615a958c70cb52f109652b8a6c70e3a8

Па ако је позитиван и при парама, онда може панел
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=18643&osCsid=615a958c70cb52f109652b8a6c70e3a8

Мада мислим да ће Лепеничанин дати бољи савет, на основу хаплотипа.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #164 послато: Мај 11, 2018, 02:56:23 поподне »
Петровић, Никољдан, Косор, Кучи

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>Z16661, роду Куча. Близак је са већином тестираних из рода, а од раније тестираног Петровића из истог села разликује се на само 1 од 23 маркера. Једина вредност која одудара од модала је нешто нижа GATAH4=10.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #165 послато: Мај 11, 2018, 03:03:06 поподне »
Радоњић, Никољдан, Медун, Подгорица, Кучи

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>Z16661, роду Куча. Једина неуобичајена вредност која одудара од осталих из рода је нешто нижа DYS439=11. Има велики број блиских поклапања, а од раније тестираног Радоњића разликује се на само 2 од 23 маркера.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #166 послато: Мај 11, 2018, 03:16:02 поподне »
Живојиновић, Ђурђиц, Кораћица, Младеновац

Припада хаплогрупи R1a-M458. Поседује две неуобичајене вредности, прилично високу DYS439=13, и незабележено ниску DYS392=8, па нема претерано блиских поклапања. Судећи по вредности DYS456=15, требао би бити ближи тестиранима из родова Б, Б2 и В, него тестиранима из општег рода А.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #167 послато: Мај 11, 2018, 03:18:36 поподне »
Срдановић, Никољдан, Косорићка Буковица, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Са претходно тестираним Срдановићем из истог места има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера.
Ко је од до сада тестираних најближи Срдановићима?
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #168 послато: Мај 11, 2018, 03:20:24 поподне »
Живојиновић, Ђурђиц, Кораћица, Младеновац

Од ових је покојни Велимир-Бата Живојиновић.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #169 послато: Мај 11, 2018, 03:26:05 поподне »
Смиљанић, Јовањдан, Прокике, Бриње, Лика

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>FGC11450. Чини се да су му најближи тестирани из рода Г, Лопандић, Новаковић и Дивчић (3/23), и Соколовић (4/23). Од све четворице разликује се вредностима DYS385=16-18 и нешто нижом DYS635=20.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #170 послато: Мај 11, 2018, 03:29:11 поподне »
Од ових је покојни Велимир-Бата Живојиновић.

Мислим да их је били и у оквиру САНУ истраживања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #171 послато: Мај 11, 2018, 03:39:10 поподне »
Мислим да их је били и у оквиру САНУ истраживања.

Да, имамо од раније резултат истог рода, али је био нејаван.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #172 послато: Мај 11, 2018, 03:42:13 поподне »
Живојиновић, Ђурђиц, Кораћица, Младеновац

Припада хаплогрупи R1a-M458. Поседује две неуобичајене вредности, прилично високу DYS439=13, и незабележено ниску DYS392=8, па нема претерано блиских поклапања. Судећи по вредности DYS456=15, требао би бити ближи тестиранима из родова Б, Б2 и В, него тестиранима из општег рода А.

Изгледа да им је старије презиме (родовско име) гласило Ђурчић. Део су досељеничке струје од Сјенице:

Предање вели да су најстарији родови дошли од Сјенице и Пештери. Најстарији је досељеник пошао са браћом и са њома се споразумео, да сваки остане онде, где му певац запева. Једном је певац запевао у Трешњевици, другоме у Липовићу, трећем у Тополи, четвртом у Ковачевцу, а петом у Кораћици.

Потомци су тијх најстаријих досељеника од Сјенице и Пештери: Чулићи (Марковићи, Лазаревићи) укупно 9 кућа. Ђурчићи (Живојиновићи, Јанковићи, Кузмићи, Стејићи, Дакићи) укупно 31 кућа. Петковићи (Павловићи, Петровићи, Ћеримовићи, Ивановићи, Џуџићи, Миленићи, Ђурићи, Бранковићи, Радосављевићи, Сердаровићи, Бакаловићи, Цокићи, Живановићи, Миланчевићи, Милошићићи укупно 46 кућа, сви славе св. Ђурђиц. Досељени у 17. веку.

извор: https://www.poreklo.rs/2012/05/03/prezimena-selo-kora%C4%87ica-mladenovac/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #173 послато: Мај 11, 2018, 03:47:00 поподне »
Да, то су ти.

С обзиром да је један мој добар пријатељ од ових Живојиновића (Бата му је деда-стриц), да напоменем да се у њиховом роду прича да су дошли од Сјенице, али да су даљом старином са Косова.

Мислим да смо већ имали М458 на Косову, тако да ово предање звучи уверљиво.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #174 послато: Мај 11, 2018, 03:55:18 поподне »
Смиљанић, Јовањдан, Прокике, Бриње, Лика

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>FGC11450. Чини се да су му најближи тестирани из рода Г, Лопандић, Новаковић и Дивчић (3/23), и Соколовић (4/23). Од све четворице разликује се вредностима DYS385=16-18 и нешто нижом DYS635=20.

Ових Смиљанића је било 24 куће 1915. године. Веома познато крајишко презиме. У Лици их је највише било око Удбине и Бриња. Било је и католика Смиљанића, а поставља се питање да ли су ове породице све у вези (вероватно нису).

У Северној Далмацији такође има Смиљанића. Углавном су у питању досељеници из Лике. Проблем је што ови у Далмацији славе Св. Матију. Вероватно је долазило и до промене славе.

Од личких Смиљанића је и чувени харамбаша Илија Смиљанић
https://www.zapadnisrbi.com/zasluzni-srbi/istorijske-licnosti/51-ilija-smiljanic
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #175 послато: Мај 11, 2018, 04:01:49 поподне »

Мислим да смо већ имали М458 на Косову, тако да ово предање звучи уверљиво.

Ракић, Стевањдан, Угљаре, Косово Поље - R1a M458>L1029

Аксић (Крстић), Аранђеловдан, Житиње, Витина - R1a M458>A11460

С тим што Ракићи имају неко предање о Бихору...
« Последња измена: Мај 11, 2018, 04:09:48 поподне Милош »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #176 послато: Мај 11, 2018, 04:07:07 поподне »
Истраживач порекла становништва овог краја, покојни Милош Николић, је на основу црквених књига које је пронашао у архиви цетињског манастира утврдио да припадамо братству Милића из племена Бјелице и да смо у источну Босну досељени насилно, након похода Нуман паше Ћуприлића на Црну Гору, 1714. године. Израдио је и прецизан родослов, чији се почетак оквирно поклапа са 1714. годином. Родослов је пронађен у његовим рукописима, након његове смрти, са мноштвом родослова и информација о пореклу других фамилија Власенице и Милића. Нажалост, ова публикација никада није објављена, али је поседујем у рукопису.

Аутор публикације "Братство Милића", г. Ђорђије Милић из Подгорице је 2011. године утврдио везу са братством Милићима (из племена Бјелице) из Ресне и то преко Петра Милића, који је погинуо у цркви у Ресни током Ћуприлићевог похода. Његова трудна жена је са другим становништвом од стране Турака насилно пресељена у источну Босну, где је негде и родила сина Михајла, мог сукурдола, који је оснивач гране Милића, која је добила име Петровићи. Моја је претпоставка да је и слава тада промењена и као нова узета Аранђеловдан.

Ми у фамилији иначе немамо никакву стару породичну причу о нашем пореклу, осим начелног предања да водимо порекло из Црне Горе, тако да до случајног открића родослова који је израдио покојни Милош Николић нисмо имали никаву представу о нашим прецима пре друге половине 19. века. 
Повезивање на основу заједничког релативно честог презимена је у најмању руку неозбиљно, поготово сада када је ту резултат ваших Милића. Наравно, не сматрам то вашом грешком нити грешком истраживача који су вршили истраживања пре могућности које нам нуди данашњица са генетиком, али мислим да би због резултата који никако не иде у смеру потврде приче о насељавању из Бјелица требали бити мало резервисанији према тој опцији, макар док се не тестирају Милићи из Бјелица.

Њихов резултат може дефинитивно да потврди или демантује горе наведено.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #177 послато: Мај 11, 2018, 04:18:43 поподне »
Људи ово није тачно. Ја сам Лука Мркобрада и отац ми је из Мекињара код Удбине. Мркобрада је у Мекињару по том попису (Видети: Карл Касер, Попис Лике и Крбаве 1712, 155-162) било само у ЈЕДНОЈ кући (отац и четири сина). Пре последњег рата Мркобрада је у Мекињару било четири куће. Такође, Мркобраде су у Мекињар дошли из Плашког. Тај податак можете наћи и на вашој страници. Проверите то, немојте тако отприлике наводити. Поздрав свима.

Поздрав МркаБрадо,

Пермутовао сам податак који сам видео код Павичића. Вероватно мисли на 13 чланова у 4 куће. Извињавам се због непријатности. ;)

"Mekinjar i Tolić bili su nastanjeni već 1700, i srpsko stanovništvo u ta dva sela spominje Brajković u svojem opisu.782 U krajiškom popisu od 1712. zabilježene su ove porodice: Adamovići 5; 1 k.,
Banici 22, 16, 6; 8 k., Basarići 5, Bastaše 6, Bobici 7, Bosnići 6, 9, 9; 5 k., Brkići 18, 13; 2 k., Bruj ići 4, Cvjetićani 7, 9; 1 k., Čankovići 23, Dumenčići 6, Jergovci 7, Kliske 7; 5 k., Kozliće 11; 6 k., Lončari 9, Marinkovići 6, 8, 4; 13 k., Mastelice 9; 4 k., Milakovići 7, Mrkobrade 13; 4 k."

Ван мреже МркаБрада

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #178 послато: Мај 11, 2018, 04:22:57 поподне »
Хеј погледај Карла Касера. Код њега има само једна кућа Мркобрада. Немац је лоше тумачио српска имена и презимена, али се може читати.
« Последња измена: Мај 11, 2018, 04:28:14 поподне МркаБрада »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #179 послато: Мај 11, 2018, 04:36:21 поподне »
Хеј погледај Карла Касера. Код њега има само једна кућа Мркобрада. Немац је лоше тумачио српска имена и презимена, али се може читати.

Да, да, видех. 1 кућа 1712, 4 куће 1915.

Ван мреже msergius

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #180 послато: Мај 11, 2018, 05:09:24 поподне »
Повезивање на основу заједничког релативно честог презимена је у најмању руку неозбиљно, поготово сада када је ту резултат ваших Милића. Наравно, не сматрам то вашом грешком нити грешком истраживача који су вршили истраживања пре могућности које нам нуди данашњица са генетиком, али мислим да би због резултата који никако не иде у смеру потврде приче о насељавању из Бјелица требали бити мало резервисанији према тој опцији, макар док се не тестирају Милићи из Бјелица.

Њихов резултат може дефинитивно да потврди или демантује горе наведено.

Господин Милош Николић је био доста озбиљан истраживач и штета је што његови родослови никада нису објављени. Није наводио изворе у рокописима, али из текстова који их прате се види да је доста времена проводио по црквеним и другим архивама. Након похода Нуман паше Ћуприлића на Катунску нахију, процена је да је око 3 до 3.5 хиљаде људи одведено као робље и насељено на потезу све од Пала па до Сребренице, на различитим локацијама. Ово је иначе и народно предање муслиманског становништва власеничког краја  о пореклу једог дела Српског живља у Власеници, тако да могуће је итекако да су Бјелице насељене у власенички крај. Сад да ли су Милићи из Власенице Бјелице је друго питање.

Ван мреже msergius

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #181 послато: Мај 11, 2018, 05:15:08 поподне »
Тешко је рећи на Y23 без предања о заједничком поријеклу, али угрубо речено негдје се срећете у оквиру 600 година; Да имате Y37 или у најбољем случају Y67 или Y111, могло би се прецизно рећи. Слава се често показала као поуздан параметар, па би Џагић и Тошковић могли бити ближи од Петровића.

Према рачуници(одступању од модала) за Y25 а која би требала бити сличана Y23; НЗП за тестираних 11(род Z280>YP4278 Б) се креће између 1300-1450 година.

Ако је Врли Крај/Горњи Залуковик тада насељен око 1714. године, онда су и Ђурићи који су од Цицмила из Стоца(Пива), тада дошли са вама?

Тај крај је скоро опустео са православним становништвом због куге у другој половини 18. века, тако да су досељавања била етапна. Имају Ђурићи из Залуковика, али бих рекао да су дошли почетком 19. века. Има једна фамилија Цицмила у целу Тугово у Горњем Залуковику, али немам податке о пореклу.

Ван мреже msergius

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #182 послато: Мај 11, 2018, 05:34:49 поподне »
Нема одговора на то питање. Свако може да пише овако и онако, али само генетика може да потврди или оповргне да ли данас има потомака рудара Саса.

Прилично поуздано можемо рећи да их је било у ширем рударском рејону Новог Брда. Има неколико тестираних чији су преци одатле пореклом.

За остале крајеве још нема потврде, чак изгледа као да нема таквих хаплотипова у осталим рударским рејонима. И мене јако занимају Осаћани, јер су они касније населили добар део Шумадије, али засад их има јако мали број да су тестирани - и ниједан није потомак Саса.

То значи остаје да се распетља једног дана. Иначе, ја сам јасно написао да Грубанов, иако није генетски близак тестираном Капришу, будући да обојица потичу из шанца Чанад, а деле исту не претерано честу хаплогрупу, врло вероватно припада истој миграционој струји. Ако буде тестирао дубље СНП-ове могло би се и поуздано одговорити одакле тачно потичу његови преци.

Ако мене питаш, чини ми се да Грубанов није R1b U106, иако не вреди погађати без СНП теста.

Moже. Основне ствари написане су на еупедији

https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_R1b_Y-DNA.shtml

Мени је користан сајт академика Кљосова. Он је поставио своју теорију сеоба, која је временом оборена у великој мери, али њени обриси, о доласку R1b у Европу и даље стоје. Такође, мени се свиђа његов начин аргументовања, па и кад погреши бар занимљиво пише.

http://pereformat.ru/2014/04/arbins/

У првом попису санџака Босна из 1468/69 године помиње се село Далогошт у нахији Осат, Вијалет Ковачевић, као рудник са 7 домова. Ово село постоји и данас и зове се Даљегошта (Мала и Велика). Такође је наведено и село Пећишта са 7 домова, а по имену се може повезати са рударима. И ово село постоји и данас. Оба села су са већинским муслиманским становништвом. Оно што је занимљиво код овог пописа је да су суседне нахије записане као скоро па опустеле, а једино је нахија Осат још увек била пуна живота.

Ван мреже msergius

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #183 послато: Мај 11, 2018, 05:59:36 поподне »
У првом попису санџака Босна из 1468/69 године помиње се село Далогошт у нахији Осат, Вијалет Ковачевић, као рудник са 7 домова. Ово село постоји и данас и зове се Даљегошта (Мала и Велика). Такође је наведено и село Пећишта са 7 домова, а по имену се може повезати са рударима. И ово село постоји и данас. Оба села су са већинским муслиманским становништвом. Оно што је занимљиво код овог пописа је да су суседне нахије записане као скоро па опустеле, а једино је нахија Осат још увек била пуна живота.

За оба села постоји и поименични попис становништва из 1604. године.

Село Сасе се помиње у попису Зворничког санџака из 1519. године без броја становника, а у попису из 1533. се наводи као рудник сребра са 91 хришћанском кућом и 24 муслиманске.

Мала је вероватноћа да је остао ико од Саса...

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #184 послато: Мај 11, 2018, 07:48:09 поподне »
R1b се на основу маркера тешко може протумачити. Мислио сам на СНП тест за U106.   https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=101&osCsid=615a958c70cb52f109652b8a6c70e3a8

Па ако је позитиван и при парама, онда може панел
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=18643&osCsid=615a958c70cb52f109652b8a6c70e3a8

Мада мислим да ће Лепеничанин дати бољи савет, на основу хаплотипа.
Ништа остаје само да Лепеничанин да своје мишљење на шта би онда Грубанов требао да се тестира ако не на  СНП тест за U106.
Ја бих гледао и из другог угла ,наравно онако како ми искуство и интуиција током свог начина истраживања налаже..конкретно мислим на покушај реконструкције порекла презимена Каприш и еенгуалног помињања пре Чанада.
Видећу за Каприше може ли се негде више о њима дознати.То је можда индикација преко које ћемо доћи и до даљих корака.које би Грубанов требао да предузме.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #185 послато: Мај 13, 2018, 09:50:07 поподне »
Кад ће да се настави са објављивањем резултата?  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Шорак

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
  • R1a-M458
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #186 послато: Мај 13, 2018, 10:06:36 поподне »
Nerade nedeljom ;)

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #187 послато: Мај 14, 2018, 10:34:24 пре подне »
Станојевић, Ђурђевдан, Доњи Штрпци, Прњавор

Припада хаплогрупи I1-Z63. Блиски су му сви из Z63 Општег рода В, а најближи би му могао бити Алексић из Сврзигаћа који слави исту славу (потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера).

Ако неко зна нешто више о овим Станојевићима нека напише.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #188 послато: Мај 14, 2018, 11:32:17 пре подне »
Станојевић, Ђурђевдан, Доњи Штрпци, Прњавор

Припада хаплогрупи I1-Z63. Блиски су му сви из Z63 Општег рода В, а најближи би му могао бити Алексић из Сврзигаћа који слави исту славу (потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера).

Ако неко зна нешто више о овим Станојевићима нека напише.

За сада прва генетска веза врбаског поддијалекта са Славонијом.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #189 послато: Мај 14, 2018, 04:01:38 поподне »
Илић, Никољдан, Сићево, Ниш, хаплогрупа J2a-L26>L25


Нисам пронашао више о пореклу становништва Сићева. Генетски је Илићу најближи Јевтић из околине Сврљига (Периш), који такође слави Никољдан. Иначе је то онај L26 хаплотип који се често среће на југоистоку Србије. У неким крајевима прелази и 5% (необјављена истраживања). Карактерише га вредност 9 на маркеру 391 (између осталог).

Занимљиво да међу овим породицама доминира слава Св. Никола.

У најновијем раду о J хаплогрупи, налетех на податак који је јако битан и за ову нашу групу родова L26>L70, 391=9  с југа Србије. Наиме, овај кластер J2a (често познат и под именом DYS445=6) налази се у свим крајевима који су претрпели грчку колонизацију, а има га доста и код самих Грка.

На југоистоку Србије постојао је кроз историју јак утицај грчких сточара али и других влашких катуна с југа Балкана, па можда ту треба тражити порекло наших J2a-L26.

Видех да се такви хаплотипови (доста блиски нашима) јављају и код Анадолских Грка (Фокеја, око 6%). Подсетићу да тамо имамо и припадника J2b-M205>Y22066, која је такође присутна на југоистоку Србије у солидном проценту.

Ово је закључак аутора за ту подграну J2a:

"Finally, we explored the distribution of J2a-L397 and three derived lineages within it. J2a-L397 is tightly associated with a typical DYS445 6-repeat allele. This has been hypothesized as a marker of the Greek colonizations in the Mediterranean, based on its presence in Greek Anatolia and Provence (France), a region with attested Iron Age Greek contribution. All of our chromosomes in this clade were characterized also by DYS391(9), confirming their Anatolian Greek signature."

(A finely resolved phylogeny of Y chromosome Hg J illuminates the processes of Phoenician and Greek colonizations in the Mediterranean)



На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #190 послато: Мај 14, 2018, 04:10:01 поподне »
За сада прва генетска веза врбаског поддијалекта са Славонијом.

Поред оног Туфегџића из Мркоњића, други I1 са подручја врбаског поддијалекта (од неких 100 тестираних). Није их било до сада толико, што не значи да се неће појављивати.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #191 послато: Мај 14, 2018, 04:29:58 поподне »
У најновијем раду о J хаплогрупи, налетех на податак који је јако битан и за ову нашу групу родова L26>L70, 391=9  с југа Србије. Наиме, овај кластер J2a (често познат и под именом DYS445=6) налази се у свим крајевима који су претрпели грчку колонизацију, а има га доста и код самих Грка.

Дакле та група родова дефинитивно припада подграни L70?
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #192 послато: Мај 14, 2018, 04:33:43 поподне »
Дакле та група родова дефинитивно припада подграни L70?

Биће да је тако, судећи по Y-STR.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #193 послато: Мај 14, 2018, 04:41:14 поподне »
Туфегџић, Јовањдан, Магаљдол, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских хаплотипова, али нема потпуних поклапања на 23 маркера.

Ако неко зна нешто о пореклу ових Туфегџића, нека дода.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #194 послато: Мај 14, 2018, 04:47:41 поподне »
Туфегџић, Јовањдан, Магаљдол, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских хаплотипова, али нема потпуних поклапања на 23 маркера.

Ако неко зна нешто о пореклу ових Туфегџића, нека дода.
Tufegdzici sa slavom Jovandan se spominu u Pivi,mislim u 17 vijeku.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #195 послато: Мај 14, 2018, 04:51:13 поподне »
Tufegdzici sa slavom Jovandan se spominu u Pivi,mislim u 17 vijeku.

Има их и данас тамо, по предању су сродни Аџићима, тако да не би требало да су I1-P109. Самим тим ови Туфегџићи из Мркоњића нису пореклом од пивских Туфегџића.
« Последња измена: Мај 14, 2018, 05:02:09 поподне Лука »

Ван мреже aleksa777

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #196 послато: Мај 15, 2018, 08:12:02 пре подне »
Има их и данас тамо, по предању су сродни Аџићима, тако да не би требало да су I1-P109. Самим тим ови Туфегџићи из Мркоњића нису пореклом од пивских Туфегџића.
Tufegdzici iz Pive se do sada nisu testirali a predanje o zajednickom poreklu sa Adzicima moze da bude i pogresno.Naime,Adzivukovici iz Foce su ogranak bratstva Tufegdzica koji su opet od Balotica iz Previsa(Drobnjak).Moze da bude a i nemora  da su se u seljenju na zapad zaustavili u Pivi i uzeli pivsku slavu sv.Jovana.Posle nekog vremena jedan deo krenuo je na zapad. Od njih se odvajaju i Adzivukovici koji ostaju u Foci a drugi deo nastavlja prema Bosanskoj Krajini.Zanimljivo je da se Mrkonjic  odakle su moji nalazi u podnozju planine Lisine a ista takva planina postoji u Pivi i na njoj zive Adzici.Najblizi testirani Popadici iz Prijepolja sa slavom Djurdjevdan takodje postoje u susednom selu od Magaljdola u Kopljevicima sa istom slavom.U siroj okolini postoje prezimena Adzic,Sarac,Sain i verovatno jos neka, a ista ta prezimena se srecu u Pivi.

Ван мреже Шорак

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
  • R1a-M458
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #197 послато: Мај 15, 2018, 11:37:26 пре подне »
Биће у току ове недеље.
zam da sam dosadan ali sam nestrpljiv,kad ce te nastaviti sa objavom rezultata?Zanima me moj rezultat za prezime Šorak

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #198 послато: Мај 15, 2018, 11:47:38 пре подне »
Туфегџић, Јовањдан, Магаљдол, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских хаплотипова, али нема потпуних поклапања на 23 маркера.

Ако неко зна нешто о пореклу ових Туфегџића, нека дода.

У новљанском братству Балотића био је огранак Туфекчићи. Они су се иселили из Дробњака почетком 18. века. Од њих су Аџивуковићи у Фочи. Можда постоји нека веза.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #199 послато: Мај 15, 2018, 11:48:29 пре подне »
zam da sam dosadan ali sam nestrpljiv,kad ce te nastaviti sa objavom rezultata?Zanima me moj rezultat za prezime Šorak
Данас настављамо са објављивањем. Стигла је нова тура резултата, међу којима је и Ваш. Шаљемо Вам ускоро сертификат на имејл адресу. Хвала на стрпљењу.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #200 послато: Мај 15, 2018, 12:43:27 поподне »
Грујић, Никољдан, Големо Село, Врање

Припада хаплогрупи R1b Z2103. Хаплотип је доста необичан, и за сада се може закључити само да је нека од тзв. "источних" грана, али тешко је рећи која.

Такође, ја немам податак од које је тачно фамилије тестирани...ако неко има више података нека се јави.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #201 послато: Мај 15, 2018, 06:50:10 поподне »
Вучковић, Петровдан, Заблаће, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту, иако му хаплотип не одудара превише од модала. Оно што је занимљиво тј. што би могло бити занимљиво је могућа нека даља веза родовима у Крајини који су I2-PH908 а славе такође Петровдан (Балабани и Јерковићи). Иако веза, под условом да заиста постоји, не делује скорашње (Вучковић се на 5 маркера од упоредивих 23 разликује са обојицом), свакако је не би требало искључити. Треба имати у виду и то да E1b-V13>PH1246>BY14151 крајишки род који слави Часне Вериге има несумњиво блиско поклапање у западној Србији (Радовановић из околине Пожеге).
« Последња измена: Мај 15, 2018, 07:11:58 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #202 послато: Мај 15, 2018, 07:08:48 поподне »
Зобеница, Василијевдан, Садиловац, Раковица, Кордун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако имају 4 разлике на 23 упоредива маркера, Зобеница је несумњиво повезан са Кривокућом из Стричића код Бања Луке који такође слави Василијевдан. По свему судећи је исти род и са Вуковићем из Дебеље код Нове Вароши који такође слави Василијевдан, и са још две необјављене породице ове хаплогрупе и славе (једна је из Попова Поља док је друга из северне Далмације).

Тестирани је навео предање по коме се његова породица раније презивала Вигњевић, и да су призећени међу праве Зобенице (Зобенице се на Кордуну спомињу још као слављеници Јовањдана и Никољдана), али задржавши крсну славу Вигњевића, Василијевдан. Између осталог, и Карановић наводи Вигњевиће међу крајишким породицама које славе Василијевдан:

Бајић, Баста, Бјелић, Вејновић, Јакшић, Лешић, Павковић, Шапоња, Вигњевић.

Мада међу овим породицама има оних које нису I2-PH908 (Вејновићи су тестирани као припадници хаплогрупе J2b1, Павковићи као припадници хаплогрупе R1a-M458), можда би се на основу Кривокуће из Стричића могао извести закључак да је матица из које су се I2-PH908 породице које славе Василијевдан исељавале у крајеве западније област Герзова код Мркоњић Града и Змијања, где и по шематизму из 1882. године постоји нешто већа концентрација родова са овом славом. И у осталим деловима врбаског поддијалекта по истом шематизму Василијевдан није ретка крсна слава.
« Последња измена: Мај 15, 2018, 07:10:40 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #203 послато: Мај 15, 2018, 07:26:33 поподне »
Гњидић, Никољдан, Ваћани, Скрадин

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Од хаплотипова који су му најближи на пројекту, ту су Божовић из Придворице код Зубиног Потока и Јевтовић из Лесковице код Александровца (обојица славе Митровдан). Са Божовићем се Гњидић разликује на 2 маркера од упоредивих 23, док се са Јевтовићем разликује на једном упоредивих 17. Ова блискост вероватно не значи ништа јер су и славе различите, хаплотипови не превише удаљени од модала, а и географска раздаљина је јако велика.

Гњидића је било у више далматинских места, и углавном су сви славили Никољдан. Ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #204 послато: Мај 15, 2018, 07:32:44 поподне »
Трандоски, Ваведење, Лабуништа, Струга, Македонија, хаплогрупа J1-M267


Јован Трифуноски (Охридско-струшка област) у селу Лабуништа не помиње презиме Трандоски, али тамо постоји род који слави Ваведење. У питању су Ковачевци (30-ак кућа). Деле се на Ковачевце, Марковце, Цветковце и Костановце. Кажу да су досељени са Косова, пре 200 година, из тамошњег села Ковачевице(?). Славе Ваведење и Св. Илију.

Иако су ми испрва заличали на род Радмужевића из Шекулара (J-Z18463), генетски им изгледа није далеко једна породица из Херцеговине J-L829 (необјављени резултати).

Yfull стабло J-L829:
https://www.yfull.com/tree/J-L829/

Yfull стабло J-Z18463
https://www.yfull.com/tree/J-Z18463/

Постоји у албанском ДНК пројекту један J1 хаплотип, који маркерима стоји негде између Трандоског и Радмужевића (Rusi)
https://www.familytreedna.com/public/Abanian_DNA_Poject?iframe=yresults

Нема пуно резултата из Македоније у јавним базама (укључујући и нашу), али може се наслутити да тамо постоји велика разноврсност хаплогрупа/подграна.
« Последња измена: Мај 15, 2018, 07:37:05 поподне НиколаВук »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #205 послато: Мај 15, 2018, 07:41:53 поподне »
Трандоски, Ваведење, Лабуништа, Струга, Македонија, хаплогрупа J1-M267


Јован Трифуноски (Охридско-струшка област) у селу Лабуништа не помиње презиме Трандоски, али тамо постоји род који слави Ваведење. У питању су Ковачевци (30-ак кућа). Деле се на Ковачевце, Марковце, Цветковце и Костановце. Кажу да су досељени са Косова, пре 200 година, из тамошњег села Ковачевице(?). Славе Ваведење и Св. Илију.

Иако су ми испрва заличали на род Радмужевића из Шекулара (J-Z18463), генетски им изгледа није далеко једна породица из Херцеговине J-L829 (необјављени резултати).

Yfull стабло J-L829:
https://www.yfull.com/tree/J-L829/

Yfull стабло J-Z18463
https://www.yfull.com/tree/J-Z18463/

Постоји у албанском ДНК пројекту један J1 хаплотип, који маркерима стоји негде између Трандоског и Радмужевића (Rusi)
https://www.familytreedna.com/public/Abanian_DNA_Poject?iframe=yresults

Нема пуно резултата из Македоније у јавним базама (укључујући и нашу), али може се наслутити да тамо постоји велика разноврсност хаплогрупа/подграна.

Како стоји наспрам Домазетовића из Средске? Иначе ова комбинација славе се јавља у Сиринићкој жупи...

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #206 послато: Мај 15, 2018, 07:46:21 поподне »
Како стоји наспрам Домазетовића из Средске? Иначе ова комбинација славе се јавља у Сиринићкој жупи...

Не делују превише блиско, мада у принципу може да подсећа хаплотип у неку руку (уз услов да је веома измутирао). Јако је тешко без СНП-а причати о тим стварима, чисто на основу Y-STR. Али, на основу ово разлика на 23 маркера, сигурно не постоји ближа веза.

Табела J1:
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J1

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #207 послато: Мај 15, 2018, 08:00:09 поподне »
Бошков, Томиндан, Баваниште, Ковин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања, иако нема хаплотип који превише одудара од модала (једино можда комбинација 14-16 на 385a/b). Од I2-PH908 родова који славе Томиндан на пројекту, можда би му једино могли бити блиски, али не превише, Сијерчић из Хан Пијеска (3 разлике на 17 упоредивих маркера) и Симић из Треботина код Крушевца (4 разлике на 23 упоредивих маркера).

Ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #208 послато: Мај 15, 2018, 08:12:08 поподне »
Грујић, Никољдан, Големо Село, Врање

Припада хаплогрупи R1b Z2103. Хаплотип је доста необичан, и за сада се може закључити само да је нека од тзв. "источних" грана, али тешко је рећи која.

Такође, ја немам податак од које је тачно фамилије тестирани...ако неко има више података нека се јави.

Овде ћу набројати породице из Големог Села које славе Никољдан и које су забележене у делу Ристе Николића: "Пољаница и Клисура" (истраживања вршена 1902. и 1903. године), можда се тестирани ако ово прати присети родовског надимка, па самим тим добијемо више информација о даљем пореклу:

"Павлетовци или Бајандолци, Никољдан, познати су као „старовремци“. Неки кажу да су од њих и породица;

-Гиздавкини.

-Речперци нису сви од „једне крви“. Једни воде порекло од Лингура (влашки Цигани) за кога се преудала једна жена (Неда). И данас на њима старији људи запажају неке знаке њиховог порекла. Остали Речпарци су су прави потомци она два брата, што се и по њима познаје. Најпре су се звали Метерци, односно Цигани, па су доцније названи Речпарци по некоме њиховом претку, деди Стојку – који је био „речпарин“, однсно сточни трговац. Има их 40 кућа, славе Никољдан.

-Богдановци (по старом Белчевци), славе Никољдан.

-Бугарци, Никољдан, су из данашње југозападне Бугарске, где су убили кума и добегли у Големо Село. Због тога се, веле, у њиховој породици увек нађе неко сакато чељаде.

-Ковачевци (Кржинци), Никољдан, су, по старом презимену Веселинци, досељени из села Кржинаца код Владичиног Хана где имају рођаке. Побегли су због турског зулума.

-Таратањци, Никољдан, су из Ушевца, одакле су побегли од Арнаута, који су им отели сестру и понели у Добрејанце. Деда Гмитар са браћом појури за Арнаутима и склони се у данашњу цркву Добрејенску, поред које је водио пут, којим су Арнаути пошли. Када су наишли, ови их нападну пушчаном паљбом, којом приликом су убили два Арнаута и девојку.

-Шуманци, Никољдан, су из села Шумана,одакле су им дошли прадедови.

-Цветковићи (Ђорђе), Никољдан, су из Добрејанца."
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #209 послато: Мај 15, 2018, 08:32:51 поподне »
Милићевић, Ђурђевдан, Подриње, раније Херцеговина, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066


Милићевићи су, према предању, пореклом из околине Невесиња (Лакат), а славили су Св. Николу. Како имамо већ неколико тестираних Милићевића из Херцеговине, можемо рећи да они не припадају хаплогурпи J2b1. Међутим, херцеговачки Милићевићи су веома бројни и има их на читавом потезу од Билеће, преко Невесиња, до Стоца, па није искључено да је међу њима било и J-M205 (међу тестираним Милићевићима се већ јављају две хаплогрупе).

Иначе је Милићевића са Ђуђевданом 1882. било у околини Власенице и Вишеграда (Шематизам за 1882. год.)

Позивам тестираног да каже нешто више о пореклу и одакле су тачно из Подриња.

Генетски је Милићевић доста близак оној општој групи Y22066, којој припадају и лички Усорци. Међутим, најближи су му управо хаплотипови из Херцеговине и Црне Горе (Старе Херцеговине), Хербез/Берковићи, Самарџић/Билећа, Божовић/Никшић, Ројевић/Никшић, а од оних географски удаљенијих, најближи су тестирани из западне Србије и Крајине (Костић, Јелача, итд.). Све њих карактерише 576=18, 570=18.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1102
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #210 послато: Мај 15, 2018, 09:11:53 поподне »
Не делују превише блиско, мада у принципу може да подсећа хаплотип у неку руку (уз услов да је веома измутирао). Јако је тешко без СНП-а причати о тим стварима, чисто на основу Y-STR. Али, на основу ово разлика на 23 маркера, сигурно не постоји ближа веза.
Код сличних Ј1 хаплотипова је тешко без СНП-а ишта рећи. DYS388<14 је карактерстичан за Z1828 грану(Радмужевић), а DYS388>15 одређује P58 грану (Домазетовић). Нажалост овај маркер се не ради код нас.
Овај Албанац је  Z1828 грана.

Има ли Невски коментар на процјену Ј1 хаплотипове?

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #211 послато: Мај 15, 2018, 09:16:31 поподне »
Ђукановић, Никољдан, Оправдићи, Братунац.

Припада хаплогрупи R1b, њеној грани BY611.

Тестирани може видети на табели српског ДНК пројекта који су све родови код нас припадници те гране.
После Дробњаковића из Полимља, ево једног припадника те гране у Подрињу...



Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #212 послато: Мај 15, 2018, 09:34:55 поподне »
Карић, Лазаревдан, Гориња, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Жегарских Лазаревштака. Занимљив резултат, јер су ови Карићи по предању од разгранатог рода Ступара, који се Лазаревданом као крсном славом помињу у више парохија западне Босне у шематизму из 1882. године. И у самој Горињи Ступари су по попису из 1991. године били бројни, што би ишло у прилог томе да су Карићи њихов огранак. Ови Ступари би требало да су даљим пореклом из Ивошеваца у северној Далмацији (где је до 1995. године било Ступара са истом крсном славом). Још даље порекло би свакако могло бити из Жегара. Што се тиче самог хаплотипа, Карићев хаплотип по појединим вредностима делује прелазно између двојице лазаревштака са Кордуна (Мацута и још једног необјављеног) и родова у Жегару и околини (Кубат, Љубичић и Комазец). Једина специфичнија вредност која одудара од динарског модала и од модала овог рода је ниска вредност 14 на 456.
« Последња измена: Мај 15, 2018, 09:40:15 поподне Лука »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #213 послато: Мај 15, 2018, 09:51:07 поподне »
Карић, Лазаревдан, Гориња, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Жегарских Лазаревштака. Занимљив резултат, јер су ови Карићи по предању од разгранатог рода Ступара, који се Лазаревданом као крсном славом помињу у више парохија западне Босне у шематизму из 1882. године. И у самој Горињи Ступари су по попису из 1991. године били бројни, што би ишло у прилог томе да су Карићи њихов огранак. Ови Ступари би требало да су даљим пореклом из Ивошеваца у северној Далмацији (где је до 1995. године било Ступара са истом крсном славом). Још даље порекло би свакако могло бити из Жегара. Што се тиче самог хаплотипа, Карићев хаплотип по појединим вредностима делује прелазно између двојице лазаревштака са Кордуна (Мацута и још једног необјављеног) и родова у Жегару и околини (Кубат, Љубичић и Комазец). Једина специфичнија вредност која одудара од динарског модала и од модала овог рода је ниска вредност 14 на 456.

Ово тестирање је донело потврду многим I2-PH908 родовима из Крајине, али и шире. Група која слави Лазаревдан, Василијевдан, Стевањдан, па ови из Имљана са славом Св. Симеон Богопримац, итд.

Ступари су се у Крајину селили углавном из Далмације, иако код Рађеновића постоји податак да су једни Ступари у околину Петровца прешли из кључког среза. То би ипак могла бити само етапна станица на путу из Северне Далмације, с обзиром на матицу крајишких Лазаревштака.

Ово је битан резултат и за мене лично, с обзиром да ми је прабаба од крајишких Ступара (Лазаревдан). 

Презиме је надимачког карактера, па ће у Крајини бити више несродних Ступара. Једни су од Трнинића, други од Родића, међутим, ови што славе Лазаревдан би требало да су сви исти род.
« Последња измена: Мај 15, 2018, 10:06:57 поподне Небојша »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1367
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #214 послато: Мај 15, 2018, 09:55:53 поподне »
Грујић, Никољдан, Големо Село, Врање

Припада хаплогрупи R1b Z2103. Хаплотип је доста необичан, и за сада се може закључити само да је нека од тзв. "источних" грана, али тешко је рећи која.

 Припада вјероватно грани R-Z2110>PH317 којој припада Бугарин Ночев из Челопеча. (YF01886)
https://www.yfull.com/tree/R-Z2110*/

 На 19 упоредивих маркера има поклапање на 16, али врло битно поклапа се на за ту грану уникатној  комбинацији dys390=22, dys19=15, dys391=10. Разлике су dys392, Грујић има 13 што је стандардно за R1b, Ночев има 14, друга разлика је dys389i, Грујић има 12, те на 481. Ова прва разлика могуће није тако важна јер је врло необична а ако су у вези и недавна, те због поклапања на осталим укључујући и необичну комбинацију dys390=22, dys19=15, dys391=10 мислим да припада овој грани. Ова грана је чини се доста изолована, па тиме и вјероватно трачка.
« Последња измена: Мај 15, 2018, 09:58:37 поподне Zor »

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #215 послато: Мај 15, 2018, 10:13:42 поподне »
Цитат
Ова грана је чини се доста изолована, па тиме и вјероватно трачка

Одлично запажање. Вероватно је тако. Нисам проверавао Бугаре, а требало је.

Међутим, ваља знати да ипак без СНП тестирања не можемо бити сигурни. Конкретно и код L277, заступљене мећу Јерменима, јављају се слични хаплотипови.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #216 послато: Мај 15, 2018, 10:16:01 поподне »
Икач, Ђурђевдан, Коларина, Бенковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичнијих, вредности, једино се издваја висока вредност 19 на 458. По тој вредности би Икач могао имати неке везе са Вујмиловићима из Кадињана код Лакташа (слава Јовањдан) или Рељићима из Гојчина код Калесије (слава такође Јовањдан). Вредност 19 на 458 поседује и Ћутковић из места Кола код Бања Луке који слави исту славу као Икач, али је по хаплотипу ипак нешто даљи.

Ако неко зна нешто о пореклу ове фамилије, нека напише.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #217 послато: Мај 15, 2018, 10:20:49 поподне »
Трандоски, Ваведење, Лабуништа, Струга, Македонија, хаплогрупа J1-M267


Јован Трифуноски (Охридско-струшка област) у селу Лабуништа не помиње презиме Трандоски, али тамо постоји род који слави Ваведење. У питању су Ковачевци (30-ак кућа). Деле се на Ковачевце, Марковце, Цветковце и Костановце. Кажу да су досељени са Косова, пре 200 година, из тамошњег села Ковачевице(?). Славе Ваведење и Св. Илију.

Иако су ми испрва заличали на род Радмужевића из Шекулара (J-Z18463), генетски им изгледа није далеко једна породица из Херцеговине J-L829 (необјављени резултати).

Yfull стабло J-L829:
https://www.yfull.com/tree/J-L829/

Yfull стабло J-Z18463
https://www.yfull.com/tree/J-Z18463/

Постоји у албанском ДНК пројекту један J1 хаплотип, који маркерима стоји негде између Трандоског и Радмужевића (Rusi)
https://www.familytreedna.com/public/Abanian_DNA_Poject?iframe=yresults

Нема пуно резултата из Македоније у јавним базама (укључујући и нашу), али може се наслутити да тамо постоји велика разноврсност хаплогрупа/подграна.


И ја сам најпре посмислио да су иста грана као и Радмужевићи, међутим Гуја ми је указао на поједине специфичне маркере који су карактеристични за L829 грану:
https://www.yfull.com/tree/J-L829/
Према Невгену тестирани припада овој грани 83,7% вероватноће.

Старо презиме им је Трандофиловић, а у Лабуништу и данас постоји једна махала која се по овом братству зове Трандовци. Према предању су досељени из Лаба на Косову по коме је село и добило назив. Иако су Лабуниште основали српски досељеници, временом су касније досељени муслимани постали убедљива већина у селу.

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #218 послато: Мај 15, 2018, 10:25:16 поподне »
Ђукановић, Никољдан, Оправдићи, Братунац.

Припада хаплогрупи R1b, њеној грани BY611.

Тестирани може видети на табели српског ДНК пројекта који су све родови код нас припадници те гране.
После Дробњаковића из Полимља, ево једног припадника те гране у Подрињу...

Имају већ двојица у Подрињу (један с истом славом), само нису објављени. С друге стране границе, на мање од 10 км удаљености.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #219 послато: Мај 15, 2018, 10:32:10 поподне »
Јовановић, Ђурђевдан, Златибор

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Можда би по укупном хаплотипу и карактеристичној, ниској вредности 27 на 481, Јовановић могао имати неке везе са Божовићем из Придворице код Зубног Потока. Неких других ближи поклапања нема.

Тестирани је оставио предање по ком су старином из места Челице код Прибоја и да су се раније презивали Гудурић. Овакво предање је због неких необјављених резултата, упитно.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1367
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #220 послато: Мај 15, 2018, 10:37:19 поподне »
Одлично запажање. Вероватно је тако. Нисам проверавао Бугаре, а требало је.

 Овај Ночев је члан бугарског пројекта (N112116), имају двојица тестираних са истим презименом.


Међутим, ваља знати да ипак без СНП тестирања не можемо бити сигурни. Конкретно и код L277, заступљене мећу Јерменима, јављају се слични хаплотипови.

 Има али L277 карактерише dys389ii=15 (Грујић као и Ночев имају 16), и dys392=14, Грујић има стандардних 13, Ночев има 14 али то је јако необично за Z2106. Тако да Грујић нема вриједности које посједују скоро сви L277, а такођер и његов 390=22 не постоји код L277. Не постоје потврђени L277 који немају барем једно од то двоје (389ii=15, 392=14)
 
 Међутим грана L277 постоји на балкану, примјетио сам L277 у анонимним студијама Грка.

 Наравно СНП је пожељан али вјероватно ће то испасти, није ни географски јако удаљен. Иначе ова грана је врло ријетка, и баш ме занима одакле је овај нови што се појавио недавно на Yfull-у. На оној анонимној студији Бугарске (808), од 250 доступних нема овог хаплотипа.

 

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #221 послато: Мај 15, 2018, 10:46:39 поподне »
Јоановић, Стевањдан, Доњи Град, Осијек

Припада хаплогрупи I2-PH908, свакако роду 393=14. Несумњиво припада роду са карактеристичном вредношћу 14 на 393, чак је код Јоановића вредност на том маркеру отишла и за једну вредност више, на "екстремну" за динарик вредност 15. У сваком случају, јасна припадност овом роду.

Тестирани је навео да су Јоановићи по предању цинцарског порекла. Тако нешто није немогуће, али би се косило са генетиком тј. генетском припадношћу поменутом роду са 393=14 коме је матично подручје очито источна Херцеговина.
« Последња измена: Мај 15, 2018, 10:48:39 поподне Лука »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #222 послато: Мај 15, 2018, 11:46:45 поподне »
Статистика закључно са Јоановићем:

I2a..........30 (РН908 - 24, СТЅ10228 - 5, М223 - 1)
I1.............3 (P109 – 2, Z63 – 1)
E1b V13....6
Ј2b...........7 (M205 - 5, M241 - 2)
J2a...........1
J1.............1 
R1a...........2
R1b...........5
« Последња измена: Мај 16, 2018, 12:02:04 пре подне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #223 послато: Мај 16, 2018, 12:00:01 пре подне »
Статистика закључно са Јоановићем:

I2a..........29 (РН908 - 23, СТЅ10228 - 5, М223 - 1)


Изоставио си једног, сад сам двапут избројао, има их 24.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #224 послато: Мај 16, 2018, 12:01:31 пре подне »
Изоставио си једног, сад сам двапут избројао, има их 24.

Ајд, ако кажеш. Ево, исправљено.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Љубодраг Грујић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #225 послато: Мај 16, 2018, 01:30:03 пре подне »
Поздрав, ја сам тај Трачанин, Грујић, само да вежем Кербера о дрво.

Док чекам да ме побугарите по мушкој линији, ево укратко причице са мушке стране до не баш пуно у прошлост.

Мој деда Станко Ристић - а Ристић није Грујић како год да гледаш - рођен је и живео је релативно срећно у Големом Селу до Другог светског рата, би капитулација, ћапише га нацисти и остатак рата је провео у и око Маутхаузена, невесео логор, без пуно забавних активности. Био је кројач па им је био користан аи био је званичан заробљениг па није прошо ко бандит. После рата је мало премишљао да се врати кући јер је чуо да је сад тамо много црвено а он је био много ројалиста али млада жена чека, јел, ред је. Кад оно, другарица отишла за другог! Ту се деди смучи живот и све напусти и пешке оде на север и скрасио се тек у селу Ботош у Банату, где је са мојом бабом имао сина Љубомира, оца мога. Презиме Грујић је тако, ето, нашло се, паз да вам не кажем.

Проблем је што се деди Станку све смучило, злопатио се до краја живота и умро рано са 64 године и није ни хтео да прича пуно осим наравно сакривене краљеве слике и тако то, мада је мрзео Дражине до зла Бога, брат му био у затвору јер је био са тим певачким друштвом. Сва остала породица ми је лалинска, да не улазимо сад у то, јел, Магда, Букасар, Жарков, Бировљев итд, има и страшније. А све Срби (сем, кхм, оних који не да нису него нису ал јбг, Раци преживели маларију а мукица из Лорене и није а секељска грофица није грлодојмила деду Лалу комунисту) и то у времја оно кад није било лако рећи да си Србин. Ту има пуно ови из другог певачког друштва, оног за ЈБТ.

Елем, ако неко зна, из Големог Села је чукундеда, Риста Илић.

Шала мала: ништа, ако је моја хаплогрупа овде од раног бронзаног доба, јел ми ви сад сви дођете дођоши?


Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #226 послато: Мај 16, 2018, 03:07:31 пре подне »
Поздрав, ја сам тај Трачанин, Грујић, само да вежем Кербера о дрво.

Док чекам да ме побугарите по мушкој линији, ево укратко причице са мушке стране до не баш пуно у прошлост.

Мој деда Станко Ристић - а Ристић није Грујић како год да гледаш - рођен је и живео је релативно срећно у Големом Селу до Другог светског рата, би капитулација, ћапише га нацисти и остатак рата је провео у и око Маутхаузена, невесео логор, без пуно забавних активности. Био је кројач па им је био користан аи био је званичан заробљениг па није прошо ко бандит. После рата је мало премишљао да се врати кући јер је чуо да је сад тамо много црвено а он је био много ројалиста али млада жена чека, јел, ред је. Кад оно, другарица отишла за другог! Ту се деди смучи живот и све напусти и пешке оде на север и скрасио се тек у селу Ботош у Банату, где је са мојом бабом имао сина Љубомира, оца мога. Презиме Грујић је тако, ето, нашло се, паз да вам не кажем.

Проблем је што се деди Станку све смучило, злопатио се до краја живота и умро рано са 64 године и није ни хтео да прича пуно осим наравно сакривене краљеве слике и тако то, мада је мрзео Дражине до зла Бога, брат му био у затвору јер је био са тим певачким друштвом. Сва остала породица ми је лалинска, да не улазимо сад у то, јел, Магда, Букасар, Жарков, Бировљев итд, има и страшније. А све Срби (сем, кхм, оних који не да нису него нису ал јбг, Раци преживели маларију а мукица из Лорене и није а секељска грофица није грлодојмила деду Лалу комунисту) и то у времја оно кад није било лако рећи да си Србин. Ту има пуно ови из другог певачког друштва, оног за ЈБТ.

Елем, ако неко зна, из Големог Села је чукундеда, Риста Илић.

Шала мала: ништа, ако је моја хаплогрупа овде од раног бронзаног доба, јел ми ви сад сви дођете дођоши?

Честитке на откривеној Y-DNK хаплогрупи за нашег хералдичког уметника. Веома оригинално писаније. :)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #227 послато: Мај 16, 2018, 08:20:36 пре подне »
Поздрав, ја сам тај Трачанин, Грујић, само да вежем Кербера о дрво.

Док чекам да ме побугарите по мушкој линији, ево укратко причице са мушке стране до не баш пуно у прошлост.

Мој деда Станко Ристић - а Ристић није Грујић како год да гледаш - рођен је и живео је релативно срећно у Големом Селу до Другог светског рата, би капитулација, ћапише га нацисти и остатак рата је провео у и око Маутхаузена, невесео логор, без пуно забавних активности. Био је кројач па им је био користан аи био је званичан заробљениг па није прошо ко бандит. После рата је мало премишљао да се врати кући јер је чуо да је сад тамо много црвено а он је био много ројалиста али млада жена чека, јел, ред је. Кад оно, другарица отишла за другог! Ту се деди смучи живот и све напусти и пешке оде на север и скрасио се тек у селу Ботош у Банату, где је са мојом бабом имао сина Љубомира, оца мога. Презиме Грујић је тако, ето, нашло се, паз да вам не кажем.

Проблем је што се деди Станку све смучило, злопатио се до краја живота и умро рано са 64 године и није ни хтео да прича пуно осим наравно сакривене краљеве слике и тако то, мада је мрзео Дражине до зла Бога, брат му био у затвору јер је био са тим певачким друштвом. Сва остала породица ми је лалинска, да не улазимо сад у то, јел, Магда, Букасар, Жарков, Бировљев итд, има и страшније. А све Срби (сем, кхм, оних који не да нису него нису ал јбг, Раци преживели маларију а мукица из Лорене и није а секељска грофица није грлодојмила деду Лалу комунисту) и то у времја оно кад није било лако рећи да си Србин. Ту има пуно ови из другог певачког друштва, оног за ЈБТ.

Елем, ако неко зна, из Големог Села је чукундеда, Риста Илић.

Шала мала: ништа, ако је моја хаплогрупа овде од раног бронзаног доба, јел ми ви сад сви дођете дођоши?
Како да те викамо, Грујић или Ристић, или можда Илић? ???  :) Без шале, питам због уписа у табелу, било би пожељно да у колони презиме стоји презиме које има везе са родом или породицом одакле је деда доселио у Банат. Ако презиме које носиш није презиме наслеђено по мушкој линији онда би требало у табели уписати оно које има везе са мушком линијом јер се ради о истраживању Y хромозома. Имамо већ такав случај код нашег члана који званично носи презиме по мајци али у табели је уписано презиме по оцу јер се кажем ради о пореклу по очевој линији, па је то сасвим логично да тако и буде.
На страници Порекла где је дат опис Големог Села стоји да 8 породица слави св. Николу, који су од ових родова уписаних под надимцима твоји?

https://www.poreklo.rs/2016/06/09/poreklo-prezimena-selo-golemo-selo-vranje/?script=lat

Ван мреже Љубодраг Грујић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #228 послато: Мај 16, 2018, 09:02:04 пре подне »
Отац је Љубомир Грујић, кућа је сад Грујић. Ја сам Љубодраг Љубомира Грујић, витез Великок крста ордена Круне, Велики официр ордена Белог орла, хералд и канцелар ордена Карађорђевића, викајте ме Ваша Екселенцијо. Ош тако?

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #229 послато: Мај 16, 2018, 09:33:02 пре подне »
Отац је Љубомир Грујић, кућа је сад Грујић. Ја сам Љубодраг Љубомира Грујић, витез Великок крста ордена Круне, Велики официр ордена Белог орла, хералд и канцелар ордена Карађорђевића, викајте ме Ваша Екселенцијо. Ош тако?
Мој дубоки наклон Ваша Екселенцијо!  :) Ако сам добро разумео Грујић је ипак презиме наслеђено по мушкој линији, деда је био Ристић, а чукундеда Илић? Претпостављам да је прадеда био Груја по коме је презиме Грујић? У опису порекла становништва Големог Села налази се 8 породица или родова са славом св. Никола, ако се не зна од ког од ових родова је Риста Илић онда једино би ту могао да помогне неки добар познавалац тог краја или баш тог села, у шта искрено сумњам да се може човек понадати да ће неког пронаћи. Можда и има неког од старина у селу, ко би га знао, ваљало би покушати. Сигуран метод би било то да се тестирају појединци из тих родова који такође славе св. Николу па да се тако дође до податка о пореклу Ристе Илића, али то изискује много времена, новаца и упорности, а Богами и среће. Из искуства неких наших чланова, али и свог личног, знам да се свака упорност и истрајност у том смислу на крају увек исплати.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #230 послато: Мај 16, 2018, 09:45:36 пре подне »
Статистика закључно са Јоановићем:

I2a..........30 (РН908 - 24, СТЅ10228 - 5, М223 - 1)
I1.............3 (P109 – 2, Z63 – 1)
E1b V13....6
Ј2b...........7 (M205 - 5, M241 - 2)
J2a...........1
J1.............1 
R1a...........2
R1b...........5

Не треба правити статистике на основу ово објављених резултата, с обзиром да има још пуно R1a/E/N2 за објавити. Него админи објављују различитим интезитетом. ;) Најбоље на крају направити пресек.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #231 послато: Мај 16, 2018, 09:50:38 пре подне »
Не треба правити статистике на основу ово објављених резултата, с обзиром да има још пуно R1a/E/N2 за објавити. Него админи објављују различитим интезитетом. ;) Најбоље на крају направити пресек.

Надам се да није забрањено и противно Правилнику форума  ::)

Ја то онако успут. Забавља ме.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #232 послато: Мај 16, 2018, 09:51:52 пре подне »
Надам се да није забрањено и противно Правилнику форума  ::)

Ја то онако успут. Забавља ме.

Јесте, велики прекршај. ;)

Ако те забавља, онда ок, забављај се. :)

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #233 послато: Мај 16, 2018, 09:55:10 пре подне »
И ја сам најпре посмислио да су иста грана као и Радмужевићи, међутим Гуја ми је указао на поједине специфичне маркере који су карактеристични за L829 грану:
https://www.yfull.com/tree/J-L829/
Према Невгену тестирани припада овој грани 83,7% вероватноће.

Старо презиме им је Трандофиловић, а у Лабуништу и данас постоји једна махала која се по овом братству зове Трандовци. Према предању су досељени из Лаба на Косову по коме је село и добило назив. Иако су Лабуниште основали српски досељеници, временом су касније досељени муслимани постали убедљива већина у селу.

С обзиром да се порекло имена села везује за Лаб на Косову, као и да међу овим Ковачевцима постоји живо предање о пореклу из тих крајева, можда треба очекивати овај кластер J1 међу Косовцима (будуће истраживање).

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1643
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #234 послато: Мај 16, 2018, 10:22:38 пре подне »
Зобеница, Василијевдан, Садиловац, Раковица, Кордун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако имају 4 разлике на 23 упоредива маркера, Зобеница је несумњиво повезан са Кривокућом из Стричића код Бања Луке који такође слави Василијевдан. По свему судећи је исти род и са Вуковићем из Дебеље код Нове Вароши који такође слави Василијевдан, и са још две необјављене породице ове хаплогрупе и славе (једна је из Попова Поља док је друга из северне Далмације).

Тестирани је навео предање по коме се његова породица раније презивала Вигњевић, и да су призећени међу праве Зобенице (Зобенице се на Кордуну спомињу још као слављеници Јовањдана и Никољдана), али задржавши крсну славу Вигњевића, Василијевдан. Између осталог, и Карановић наводи Вигњевиће међу крајишким породицама које славе Василијевдан:

Бајић, Баста, Бјелић, Вејновић, Јакшић, Лешић, Павковић, Шапоња, Вигњевић.

Мада међу овим породицама има оних које нису I2-PH908 (Вејновићи су тестирани као припадници хаплогрупе J2b1, Павковићи као припадници хаплогрупе R1a-M458), можда би се на основу Кривокуће из Стричића могао извести закључак да је матица из које су се I2-PH908 породице које славе Василијевдан исељавале у крајеве западније област Герзова код Мркоњић Града и Змијања, где и по шематизму из 1882. године постоји нешто већа концентрација родова са овом славом. И у осталим деловима врбаског поддијалекта по истом шематизму Василијевдан није ретка крсна слава.

Зобенице су досељене у Дрежник након Лаудоновог рата, а Вигњевићи у Дољни Ваганац. Зобенице се у Садиловац досељавају накнадно.

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #235 послато: Мај 16, 2018, 10:29:51 пре подне »
Гњидић, Никољдан, Ваћани, Скрадин

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Од хаплотипова који су му најближи на пројекту, ту су Божовић из Придворице код Зубиног Потока и Јевтовић из Лесковице код Александровца (обојица славе Митровдан). Са Божовићем се Гњидић разликује на 2 маркера од упоредивих 23, док се са Јевтовићем разликује на једном упоредивих 17. Ова блискост вероватно не значи ништа јер су и славе различите, хаплотипови не превише удаљени од модала, а и географска раздаљина је јако велика.

Гњидића је било у више далматинских места, и углавном су сви славили Никољдан. Ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Matica svih dalmatinskih Gnjidića je selo Krnjeuve između Đevrsaka i Bribira. Prema nekim arhivskim dokumentima starije prezime im je glasilo Bijelić.
Bijelići su dosta raširen i stari rod zabilježen još u mletačkom katastru iz 1709. godine, ali s mogućim spomenom u tom kraju još od 16. st. i vremena osmanlijske vlasti u sjevernoj Dalmaciji kada se spominje knez Vukman Bi(je)lić.

Ван мреже Љубодраг Грујић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #236 послато: Мај 16, 2018, 12:40:20 поподне »
Мој дубоки наклон Ваша Екселенцијо!  :) Ако сам добро разумео Грујић је ипак презиме наслеђено по мушкој линији, деда је био Ристић, а чукундеда Илић? Претпостављам да је прадеда био Груја по коме је презиме Грујић? У опису порекла становништва Големог Села налази се 8 породица или родова са славом св. Никола, ако се не зна од ког од ових родова је Риста Илић онда једино би ту могао да помогне неки добар познавалац тог краја или баш тог села, у шта искрено сумњам да се може човек понадати да ће неког пронаћи. Можда и има неког од старина у селу, ко би га знао, ваљало би покушати. Сигуран метод би било то да се тестирају појединци из тих родова који такође славе св. Николу па да се тако дође до податка о пореклу Ристе Илића, али то изискује много времена, новаца и упорности, а Богами и среће. Из искуства неких наших чланова, али и свог личног, знам да се свака упорност и истрајност у том смислу на крају увек исплати.

Хвала, слажем се, упорност се увек исплати. Наћи ће се већ нешто, мада нико од оних наведених имена не одговара у Големом Селу а инсистирају да су одатле. Са друге стране и најмања претага на неко друго име доводи до сасвим очигледних података који само мало одсупају од "предања" (читај кад се скупимо у Ботош да жедеремо за Малу госпојину). Дедин брат, Никодије Ристић, спомиње се као староседелац неких 14 километара северно у Буковој Глави, и још каже Никољдан, па мајка му стара колико Никодија Ристића може д'има на овај свет, а видим има и Илића.

https://www.poreklo.rs/2017/04/16/poreklo-prezimena-selo-bukova-glava-leskovac/?script=lat

Па да распалим:
Грујић једноставно нема никакве генетске везе са нама, дозволите мало и ми да лажемо, мажемо, претварамо се и тако, требало је преживети све те динароиде са тим вашим млађахним мутацијама. Шта сте запели за те родове и братсва, нисам Шкот. Мада, истина, припадам и једном шкотском клану али то је дуга прича. Дакле, технички, јесам и Шкот... е у першун. Не кварите ми концепцију. Ми Трачани смо насилни.

Јуровидост, м?

Озбиљно, пишите како мислите да је најбоље, мени ни из џепа ни у џеп, нисам ја ово платио, платила ми добра душа. Врло је лепо што ово Друштво постоји и потребно али да знате да су се поприлично наљутили на мене на Филозофском што сам уопште бекнуо овде. Сматрају вас преварантима и лудацима. Са друге стране, јел, то је Филозофски, па то је тек...
« Последња измена: Мај 16, 2018, 12:44:41 поподне Љубодраг Грујић »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5246
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #237 послато: Мај 16, 2018, 01:03:09 поподне »
...
Врло је лепо што ово Друштво постоји и потребно али да знате да су се поприлично наљутили на мене на Филозофском што сам уопште бекнуо овде. Сматрају вас преварантима и лудацима. Са друге стране, јел, то је Филозофски, па то је тек...

Чиме ли смо то заслужили  :(. Оно јест' да се у сваком већем друштву нађе и понеки преварант и лудак, али интересовање за родословље је ваљда старо колико и свет а генетичка генеалогија, иако нова дисциплина, је прилично егзактна и научна ствар. А наравно да се злонамерних тумачења увек нађе...
Него да ти лепо тим твојима објасниш да смо ми (углавном) нормални и добронамерни ;D
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #238 послато: Мај 16, 2018, 01:05:41 поподне »
Врло је лепо што ово Друштво постоји и потребно али да знате да су се поприлично наљутили на мене на Филозофском што сам уопште бекнуо овде. Сматрају вас преварантима и лудацима. Са друге стране, јел, то је Филозофски, па то је тек...
Jel to zato sto se ovde ljudi koriste mnogo sa brojevima i tim cudnim oznakama, I2, R1, J2, N1?
....da..nezgodni su ti brojevi, a markeri pogotovo..ko ce to...sve go ludak i prevarant

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #239 послато: Мај 16, 2018, 01:08:51 поподне »
Трандоски, Ваведење, Лабуништа, Струга, Македонија, хаплогрупа J1-M267


Јован Трифуноски (Охридско-струшка област) у селу Лабуништа не помиње презиме Трандоски, али тамо постоји род који слави Ваведење. У питању су Ковачевци (30-ак кућа). Деле се на Ковачевце, Марковце, Цветковце и Костановце. Кажу да су досељени са Косова, пре 200 година, из тамошњег села Ковачевице(?). Славе Ваведење и Св. Илију.

Иако су ми испрва заличали на род Радмужевића из Шекулара (J-Z18463), генетски им изгледа није далеко једна породица из Херцеговине J-L829 (необјављени резултати).

Yfull стабло J-L829:
https://www.yfull.com/tree/J-L829/

Yfull стабло J-Z18463
https://www.yfull.com/tree/J-Z18463/

Постоји у албанском ДНК пројекту један J1 хаплотип, који маркерима стоји негде између Трандоског и Радмужевића (Rusi)
https://www.familytreedna.com/public/Abanian_DNA_Poject?iframe=yresults

Нема пуно резултата из Македоније у јавним базама (укључујући и нашу), али може се наслутити да тамо постоји велика разноврсност хаплогрупа/подграна.

Mislim da se pre radi o J1 L1189 nego o J1 L829. U pitanju su dve različite grane koji su imali zajedničkog pretka pre 16 000 godina, ali eto, postoji bliskost markera. Ovde sam označio mesta u stablu za L1189 (skroz gore desno) i L829 (više levo). L1189 je više evropska dok je L829 više levantinska

https://drive.google.com/file/d/1eU04Tpv2TreY3IFUa_npVk9R5TCriR-B/view?usp=sharing

Za samog Trandoski nije toliko sporna pripadnost. Ima vrednost 21 na DYS448 što je česta vrednost kod grana ispod Z1828 a koja se mnogo ređe pojavljuje kod ostalih J1 grana. I ostatak haplotipa mu se sasvim dobro uklapa u grane ispod M8963 (oni su pod rednim brojem 190 u tabeli; ekvivalentan je BY69 u Viktarovom stablu koje sam gore postavio)

https://www.familytreedna.com/public/J-M267/default.aspx?section=ycolorized

Rusi, koji ima relativno bliske vrednosti Trandavilskom je iz Bitole/Monasterija, i prema vlastitom priznanju je Vlah iako danas živi u Americi i predstavlja se da je albanskog porekla. On je uradio i BigY i kao krajnjai SNP mu je označen ZS3128 koji sam isto označio na stablu J1 grupe. U tabeli J1 projekta je u grupi pod rednim brojem 194

Trandovski je iz Labuništa

https://www.google.com/maps/place/%D0%9B%D0%B0%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0,+%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0+(%D0%91%D0%88%D0%A0%D0%9C)/@41.2686578,20.5279434,12z/data=!4m5!3m4!1s0x1350e23e8fbd840f:0x5f289550e0f4168f!8m2!3d41.268539!4d20.5975242

Iz tog kraja imamo i našeg Misaljevića koji je potvrđeno L1189 ali bez STR vrednosti (bilo bi dobro kad bi uspeli nahvatati nekog Misaljevića da mu testiramo haplotip; njegov SNP već imamo). U karti koju je svojevremeno napravio Džim Haničuk označen je kao Miskali

https://www.google.com/maps/d/viewer?mid=16Js5W1sSDUl_zXDd0CcDm6V3Q0M&ie=UTF8&oe=UTF8&msa=0&ll=46.22545328373859%2C33.265641200000005&z=3

Što se tiče haplotipa iz Hercegovine, već neko vreme imamo razmišljanje da bi mogao biti Z1828 (a ne P58 i njegova nizvodna grana L829). Kod njega je najveći "problem" vrednost na DYS448 koja je 20 i time više vuče na grane nizvodno od P58, umesto da je fino lepo 21 pa da uživamo u određivanju. Najbolje da ova dva haplotipa zasad ostanu odvojena, mada intimno verujem i da je hercegovački haplotip jedna grana ispod Z1828

L118 bi lako mogao biti i kakav starosedelački, predantički haplotip koji je ostao očuvan u tom prostoru JZ Makedonije na granici sa Albanijom i Grčkom

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #240 послато: Мај 16, 2018, 01:34:05 поподне »
Вацић, Никољдан, Пирот

Припада хаплогрупи E-V13, дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Нема претерано блиских хаплотипова у табели, а од карактеристичних вредности вреди истаћи не тако честу DYS448=19. С обзиром на одређену блискост са Анђелићем са Жабљака (5/23), могуће је да припада истој грани као и род Шаранаца, међутим и од њих се разликује на неким не тако брзомутирајућим маркерима (DYS390, DYS439, DYS448, DYS635) па свакако нису ближе повезани у скоријем периоду.


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #241 послато: Мај 16, 2018, 01:46:16 поподне »
Томовић, Ђурђевдан, Беране

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z19851. Међу припадницима овог рода нема претерано блиских поклапања, пре свега зато што поседује неколико за овај род неуобичајених вредности: DYS19=14, DYS385=17-18, DYS481=23. Најближи му је Црногорац из Гослића код Никшића (3/23).

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #242 послато: Мај 16, 2018, 02:12:15 поподне »
Mislim da se pre radi o J1 L1189 nego o J1 L829. U pitanju su dve različite grane koji su imali zajedničkog pretka pre 16 000 godina, ali eto, postoji bliskost markera. Ovde sam označio mesta u stablu za L1189 (skroz gore desno) i L829 (više levo). L1189 je više evropska dok je L829 više levantinska

https://drive.google.com/file/d/1eU04Tpv2TreY3IFUa_npVk9R5TCriR-B/view?usp=sharing

Za samog Trandoski nije toliko sporna pripadnost. Ima vrednost 21 na DYS448 što je česta vrednost kod grana ispod Z1828 a koja se mnogo ređe pojavljuje kod ostalih J1 grana. I ostatak haplotipa mu se sasvim dobro uklapa u grane ispod M8963 (oni su pod rednim brojem 190 u tabeli; ekvivalentan je BY69 u Viktarovom stablu koje sam gore postavio)

https://www.familytreedna.com/public/J-M267/default.aspx?section=ycolorized

Rusi, koji ima relativno bliske vrednosti Trandavilskom je iz Bitole/Monasterija, i prema vlastitom priznanju je Vlah iako danas živi u Americi i predstavlja se da je albanskog porekla. On je uradio i BigY i kao krajnjai SNP mu je označen ZS3128 koji sam isto označio na stablu J1 grupe. U tabeli J1 projekta je u grupi pod rednim brojem 194

Trandovski je iz Labuništa

https://www.google.com/maps/place/%D0%9B%D0%B0%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0,+%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0+(%D0%91%D0%88%D0%A0%D0%9C)/@41.2686578,20.5279434,12z/data=!4m5!3m4!1s0x1350e23e8fbd840f:0x5f289550e0f4168f!8m2!3d41.268539!4d20.5975242

Iz tog kraja imamo i našeg Misaljevića koji je potvrđeno L1189 ali bez STR vrednosti (bilo bi dobro kad bi uspeli nahvatati nekog Misaljevića da mu testiramo haplotip; njegov SNP već imamo). U karti koju je svojevremeno napravio Džim Haničuk označen je kao Miskali

https://www.google.com/maps/d/viewer?mid=16Js5W1sSDUl_zXDd0CcDm6V3Q0M&ie=UTF8&oe=UTF8&msa=0&ll=46.22545328373859%2C33.265641200000005&z=3

Što se tiče haplotipa iz Hercegovine, već neko vreme imamo razmišljanje da bi mogao biti Z1828 (a ne P58 i njegova nizvodna grana L829). Kod njega je najveći "problem" vrednost na DYS448 koja je 20 i time više vuče na grane nizvodno od P58, umesto da je fino lepo 21 pa da uživamo u određivanju. Najbolje da ova dva haplotipa zasad ostanu odvojena, mada intimno verujem i da je hercegovački haplotip jedna grana ispod Z1828

L118 bi lako mogao biti i kakav starosedelački, predantički haplotip koji je ostao očuvan u tom prostoru JZ Makedonije na granici sa Albanijom i Grčkom

Хвала на анализи, Радоне! Значи ипак би могли бити Z1828, али ништа без СНП-а. Зар Мисаљевић није из Дубице, а пореклом из Бугојна? Немамо његов хаплотип (преко 23andMe је тестиран), али би миграциони правац за ову подграну (код нас) могао бити: Западна Македонија - Херцеговина - Средња/Западна Босна.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #243 послато: Мај 16, 2018, 02:29:14 поподне »
Вукићевић, Ђурђевдан, Милатовићи, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280, карпатско-далматинској грани Y2613>Y2608. Поседује не тако честу вредност DYS385=12-15. Од резултата из табеле, најближе поклапање има са Ајблом из Граца (2/23, род З), с тим што се на маркеру DYS458 разликују за две вредности. Релативно блиско поклапање на овом броју маркера, поготово у случају хаплогрупе R1a, и узевши у обзир разлике на DYS385 и DYS458, вероватно значи да ова два резултата ипак нису ближе повезана у скоријем периоду.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #244 послато: Мај 16, 2018, 02:37:52 поподне »
Томовић, Ђурђевдан, Беране

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z19851.

Искрено, кад сам видео податке о овом пријављеном, био сам озарен, рачунајући да је то неки од мојих Томовића - Ћетковића. Презиме, место одакле је човек и слава се сасвим уклапају.

Међутим, резултат одудара од до сада двојице тестираних Ћетковића.

Очито је да се ради о неком другом роду.

Да ли је тестирани оставио још неки битан податак о свом пореклу? Може и на ПП.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #245 послато: Мај 16, 2018, 03:11:36 поподне »
Хвала на анализи, Радоне! Значи ипак би могли бити Z1828, али ништа без СНП-а. Зар Мисаљевић није из Дубице, а пореклом из Бугојна? Немамо његов хаплотип (преко 23andMe је тестиран), али би миграциони правац за ову подграну (код нас) могао бити: Западна Македонија - Херцеговина - Средња/Западна Босна.

Ništa bez SNP-a :)
Jeste, mislim da smo na nekoj temi raspravljali o njegovom rezultatu, ali ne mogu se setiti koja je to tema bila. Takođe, ne mogu se setiti da li smo u literaturi našli o njegovom poreklu ili sam to negde pokupio na FB J1 projektu.

Što se tiče puta, mislim da smo raspravljali o direktnom putu iz Makedonije u Bugojno i kasnije po krajini. Pošto nemamo STR ne znamo koliko bi bio blizak hercegovačkom haplotipu

U svakom slučaju, bilo bi korisno nagovoriti nekog Misaljevića da se testira.  ;)

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #246 послато: Мај 16, 2018, 03:15:10 поподне »
Ništa bez SNP-a :)
Jeste, mislim da smo na nekoj temi raspravljali o njegovom rezultatu, ali ne mogu se setiti koja je to tema bila. Takođe, ne mogu se setiti da li smo u literaturi našli o njegovom poreklu ili sam to negde pokupio na FB J1 projektu.

Što se tiče puta, mislim da smo raspravljali o direktnom putu iz Makedonije u Bugojno i kasnije po krajini. Pošto nemamo STR ne znamo koliko bi bio blizak hercegovačkom haplotipu

U svakom slučaju, bilo bi korisno nagovoriti nekog Misaljevića da se testira.  ;)

Мисаљевићи би били занимљиви јако и због ретке крсне славе коју славе, светог Јевтимија. Ову крсну славу изгледа не слави више нико у БиХ осим њих. :)

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #247 послато: Мај 16, 2018, 03:19:20 поподне »
Милошевић, Ђурђиц, Матица, Звечан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Милошевић је несумњиво повезан са Ракићем (старо презиме Баиновић) из Дашиновца код Медвеђе, пре свега због ниске вредности 11 на 439, а и по укупном хаплотипу су блиски (2 разлике на 23 упоредива маркера). Због карактеристичне вредности 11 на 439, није искључена припадност ове двојице тестираних грани А13912 која би требало да је карактеристична углавном за ову грану.

Преслава Милошевића би требало да је Свети Агатоник, а то је крсна слава Ракића односно Баиновића. Овакав податак још више учвршћује њихову међусобну везу. Надам се да ће о томе и детаљније о пореклу Милошевића више написати форумаш Милош.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #248 послато: Мај 16, 2018, 03:42:36 поподне »
Шорак, Стевањдан, Михаљевац, Кореница, Лика

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближе поклапање има са Буквићем из Водотеча код Бриња у Лици (општи род А), разликују се на само 2 од 23 маркера. И слава се поклапа, па је врло могуће да припадају истом роду. Ако неко има више информација о овом роду молио бих да напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #249 послато: Мај 16, 2018, 03:46:14 поподне »
Шорак, Стевањдан, Михаљевац, Кореница, Лика

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближе поклапање има са Буквићем из Водотеча код Бриња у Лици (општи род А), разликују се на само 2 од 23 маркера. И слава се поклапа, па је врло могуће да припадају истом роду. Ако неко има више информација о овом роду молио бих да напише.

Постоји у необјављеним истраживањима и један тестирани из околине Слуња који такође припада овом роду и слави Стевањдан. Дакле, дефинитивно постоји у Крајини и R1a профилисана "екипа" са Стевањданом, поред R1b, I2-PH908, E1b-V13 и J2b1. За сада су припадници овог рода ограничени искључиво на подручје Лике и Кордуна, нема их у Босни. Можда би и добар део породица на Банији са Стевањданом као крсном славом могао припадати овом роду.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #250 послато: Мај 16, 2018, 03:52:59 поподне »
Петровић, Алимпијевдан, Оглађеновац, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Милинковићем из Докмира код Уба, а врло блиски су му и Бурмазовић из Руњана код Лознице (1/17) и Јојић из Пилице код Бајине Баште (2/23). Све ове фамилије славе такође Алимпијевдан, па нема сумње да сви припадају истом роду. Блиски су му и остали припадници овог рода који не славе Алимпијевдан: Аксић из Житиње код Витине (2/18) и Дуњићи из околине Александровца (2/17).


На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #251 послато: Мај 16, 2018, 04:15:00 поподне »
Постоји у необјављеним истраживањима и један тестирани из околине Слуња који такође припада овом роду и слави Стевањдан. Дакле, дефинитивно постоји у Крајини и R1a профилисана "екипа" са Стевањданом, поред R1b, I2-PH908, E1b-V13 и J2b1. За сада су припадници овог рода ограничени искључиво на подручје Лике и Кордуна, нема их у Босни. Можда би и добар део породица на Банији са Стевањданом као крсном славом могао припадати овом роду.

Да, Карановић је и њих уврстио у оне, давно "одељене" Ставањштаке. Делује свакако да ће њих бити више у Лици (и на Кордуну), него међу другим слављеницима Св. Стевана из Северне Даламције и Босанске Крајине.

И даље веома висок проценат R1a-M458 у Лици.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #252 послато: Мај 16, 2018, 04:17:07 поподне »
Петровић, Алимпијевдан, Оглађеновац, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Милинковићем из Докмира код Уба, а врло блиски су му и Бурмазовић из Руњана код Лознице (1/17) и Јојић из Пилице код Бајине Баште (2/23). Све ове фамилије славе такође Алимпијевдан, па нема сумње да сви припадају истом роду. Блиски су му и остали припадници овог рода који не славе Алимпијевдан: Аксић из Житиње код Витине (2/18) и Дуњићи из околине Александровца (2/17).

Петровић је мој другар.

У литератури нису поменути Петровићи у Оглађеновцу, али на основу ретке славе лако је закључити да се ради о овом роду (Љ. Павловић):

Цитат
-Бражђани и Дубљани: Први су се доселили у село Бражђани и Дубљани, који су сви од 4 брата, досељена из морачке нахије у Црној Гори, баш управо од манастира Мораче, у другој половини 17. века. Кад су се ове 4 породице доселиле, оне су под одобрњу сеоског спахије заузела места ранијих породица, које су се пре тог времена спустиле негде у шабачку нахију. Бражђана и Дубљана има 65 кућа и славе Алимпијевдан.

Јасно, данас су они присутни у селу под разним презименима. Надимак Дубљани јасно их везује за Дуб код Бајине Баште, где су Бурмази доминантни род, тако да се све слаже.

Аксић је већ писао на форуму о томе, а и сам сам бројао - почетком 20. века било је преко 250 кућа од овог рода широм Подриња, Подгорине, Тамнаве, Мачве... Скоро па читаво једно "племе".

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #253 послато: Мај 16, 2018, 04:21:33 поподне »
Милошевић, Ђурђиц, Матица, Звечан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Милошевић је несумњиво повезан са Ракићем (старо презиме Баиновић) из Дашиновца код Медвеђе, пре свега због ниске вредности 11 на 439, а и по укупном хаплотипу су блиски (2 разлике на 23 упоредива маркера). Због карактеристичне вредности 11 на 439, није искључена припадност ове двојице тестираних грани А13912 која би требало да је карактеристична углавном за ову грану.

Преслава Милошевића би требало да је Свети Агатоник, а то је крсна слава Ракића односно Баиновића. Овакав податак још више учвршћује њихову међусобну везу. Надам се да ће о томе и детаљније о пореклу Милошевића више написати форумаш Милош.

Петар Ж. Петровић је у студији "Рашка II" прилично лоше обрадио тај крај...

Милошевићи су један род са Васићима и Милутиновићима из Кориља и Живковићима у Житковцу. Предање им казује да су Коматовићи из Брњака. Али резултат, као и мала слава говоре да су од Баиновића, који су из Мојстира код Истока, где су око 1800. дошли из Шекулара, где су славили Никољдан. Вероватно је Брњак био етапна станица, где су преузели "коматовићку" славу и предање. Баиновићима вероватно припагадају и род Цурака са Косова, из Бабиног Моста и Новог Села Мађунског...

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #254 послато: Мај 16, 2018, 04:28:27 поподне »
Чиме ли смо то заслужили  :(. Оно јест' да се у сваком већем друштву нађе и понеки преварант и лудак, али интересовање за родословље је ваљда старо колико и свет а генетичка генеалогија, иако нова дисциплина, је прилично егзактна и научна ствар. А наравно да се злонамерних тумачења увек нађе...
Него да ти лепо тим твојима објасниш да смо ми (углавном) нормални и добронамерни ;D

Jel to zato sto se ovde ljudi koriste mnogo sa brojevima i tim cudnim oznakama, I2, R1, J2, N1?
....da..nezgodni su ti brojevi, a markeri pogotovo..ko ce to...sve go ludak i prevarant

Пустите ту "господу" са Филозофског, они сматрају да је врхунац археологије ако пишете о томе да ли антички балсамаријум има као украс три капљице или две капљице, о значају уреза на керамици, да ли су на леву или на десну страну, или је на дну неке посуде пронађен остатак пшенице или јечма. Не кажем да то не треба истраживати, све је то у неку руку "корисно" знати, али све то далеко заостаје за могућностима која пружа генетичка генеалогија. Њима је нпр. занимљивије да истражују шта су јела праисторијска деца, колико је било важно млеко у исхрани праисторијских људи и слично. Опет кажем, не желим да ниподаштавам ниједну тему, односно свака од ових тема је на свој начин занимљива, али зашто је онда њима толики проблем генетичка генеалогија и зашто нас етикетирају као "лудаке"? Можда зато што "добију оспице" када чују следеће појмове - "словенска генетика", "потичу од Нормана", "германске хаплогрупе" и слично? Чим тако нешто чују, вероватно нас исте секунде прогласе "нацистима" или шта ти ја знам, јер су за њих ти појмови велики "табу". Ја кажем - нека слободно наставе да се баве горе побројаним "проблемима", а ми ћемо да радимо свој посао као и до сад.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #255 послато: Мај 16, 2018, 04:34:12 поподне »
L1189 bi lako mogao biti i kakav starosedelački, predantički haplotip koji je ostao očuvan u tom prostoru JZ Makedonije na granici sa Albanijom i Grčkom

Да, ово је сасвим могуће, чак мислим да је и раширенији од македонско-албанске пограничне зоне. Видеће се то најбоље у новим тестирањима.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #256 послато: Мај 16, 2018, 04:39:28 поподне »
Петар Ж. Петровић је у студији "Рашка II" прилично лоше обрадио тај крај...

Милошевићи су један род са Васићима и Милутиновићима из Кориља и Живковићима у Житковцу. Предање им казује да су Коматовићи из Брњака. Али резултат, као и мала слава говоре да су од Баиновића, који су из Мојстира код Истока, где су око 1800. дошли из Шекулара, где су славили Никољдан. Вероватно је Брњак био етапна станица, где су преузели "коматовићку" славу и предање. Баиновићима вероватно припагадају и род Цурака са Косова, из Бабиног Моста и Новог Села Мађунског...

Хвала Милоше на допуни, генетски је Милошевић несумњиво сродан Баиновићима што говори и мала слава односно преслава. Са Коматовићима нема дефинитивно никакве везе.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #257 послато: Мај 16, 2018, 04:40:59 поподне »
Миодраг, Аранђеловдан, Гаћелези, Водице, Далмација

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Несумњиво је повезан са Бербером из Билишана код Обровца (слави Стевањдан), пре свега због ниске вредности 11 на 533 и укупне блискости (1 маркер разлике на 23 упоредива), па су с обзиром на то груписани у исти род.

Код Александра Бачка се за ову породицу наводи да је старином из Босне, али да слави Илиндан, а не Аранђеловдан.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #258 послато: Мај 16, 2018, 04:57:54 поподне »
Совиљ, Никољдан, Врточе, Босански Петровац

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851. Нема потпуних, али има велики број релативно блиских поклапања у табели. Поседује две нешто неуобичајеније вредности, DYS385=16-19 и DYS576=18. Тестирани је у упитнику навео предање да су на просторе Крајине дошли из Херцеговине, из околине Невесиња.

Ван мреже aleksa777

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #259 послато: Мај 16, 2018, 04:58:44 поподне »
У новљанском братству Балотића био је огранак Туфекчићи. Они су се иселили из Дробњака почетком 18. века. Од њих су Аџивуковићи у Фочи. Можда постоји нека веза.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #260 послато: Мај 16, 2018, 05:13:35 поподне »
Брусин, Јовањдан, Кумане, Нови Бечеј

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, Карићем из Горње Беле Реке код Нове Вароши (1/19), Мазићем из Власенице (2/23), Мирковићем из Горажда, Јовановићем из Дљина код Лучана и Копривицом из Градине код Гацког (3/23). Осим Карића, од свих осталих припадника овог рода одудара вредностима DYS448=20 и DYS458=16.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #261 послато: Мај 16, 2018, 05:15:13 поподне »
Парежанин, Лазаревдан, Паник, Билећа

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, Z17855>PH3414 роду Мириловића. У потпуности се уклапа у род Мириловића, једине две вредности које се разликују од осталих тестираних из овог рода на пројекту су вредност 18 на 458 и вредност 28 на 481. У сваком случају занимљив резултат јер Парежани ни по слави ни по предању нису сродни Мириловићима тј. њиховом роду, а по генетици свакако јесу. Према предању, Парежани би требало да су сродни херцеговаким фамилијама које такође славе Лазаревдан, а од тих фамилија су неке тестиране као припадници хаплогрупе R1a-YP4278, попут Шаренаца, Жерајића, Бабића итд. По мушкој линији, Парежани очито нису сродни овим фамилијама.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #262 послато: Мај 16, 2018, 05:21:52 поподне »
Живановић, Никољдан, Драгољ, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851. Осим нешто ређе вредности DYS635=22, поседује практично модални хаплотип, па има велики број блиских поклапања. Тестирани је оставио следеће податке:

"Живановићи из села Драгољ, општина Горњи Милановац, су пореклом из села Сугубине, на Голији. Порекло воде од Петровића, од којих су поред Живановића настали и Николићи, што се види из њихове заједничке славе – Никољдана."

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #263 послато: Мај 16, 2018, 05:32:18 поподне »
Ибрахимовић, муслиман, Гора, Призрен

Припада хаплогрупи R1a-M458. По маркерима се најбоље уклапа у општи род А, мада нема претерано блиских поклапања. Од необичнијих вредности треба поменути благо повишене DYS391=11 и DYS456=18. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #264 послато: Мај 16, 2018, 05:32:49 поподне »
Живановић, Никољдан, Драгољ, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851. Осим нешто ређе вредности DYS635=22, поседује практично модални хаплотип, па има велики број блиских поклапања. Тестирани је оставио следеће податке:

"Живановићи из села Драгољ, општина Горњи Милановац, су пореклом из села Сугубине, на Голији. Порекло воде од Петровића, од којих су поред Живановића настали и Николићи, што се види из њихове заједничке славе – Никољдана."

Овај ДНК дан је баш одличан за припаднике хаплогрупе E-V13>Z5017>Z19851. :)

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #265 послато: Мај 16, 2018, 05:37:25 поподне »
Овај ДНК дан је баш одличан за припаднике хаплогрупе E-V13>Z5017>Z19851. :)

Дајте нам неку егзотику! Не мислим на Луку....од њега не очекујем :)

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #266 послато: Мај 16, 2018, 05:40:13 поподне »
Дајте нам неку егзотику! Не мислим на Луку....од њега не очекујем :)

 ;D

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #267 послато: Мај 16, 2018, 05:41:59 поподне »
Ибрахимовић, муслиман, Гора, Призрен

Припада хаплогрупи R1a-M458. По маркерима се најбоље уклапа у општи род А, мада нема претерано блиских поклапања. Од необичнијих вредности треба поменути благо повишене DYS391=11 и DYS456=18. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу.

Јел ово први Горанац који је тестиран?

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #268 послато: Мај 16, 2018, 05:42:44 поподне »
Јел ово први Горанац који је тестиран?

Преко нас да, а има их већ пар на бошњачком ДНК пројекту.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #269 послато: Мај 16, 2018, 05:50:09 поподне »
Пајић, Теодорова субота, Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I2-PH908. Специфичан хаплотип без ближих поклапања на пројекту. Има више специфичних вредности које одударају од модала које су повишене, на маркерима 389 (14-32 комбинација), 456 (вредност 16), 533 (вредност 14), 570 (вредност 20). И крсна слава је баш попут хаплотипа, ретка и специфична.

О овој породици нисам успео наћи ништа, па ако неко нешто зна, нека напише.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #270 послато: Мај 16, 2018, 05:56:45 поподне »
Ибрахимовић, муслиман, Гора, Призрен

Припада хаплогрупи R1a-M458. По маркерима се најбоље уклапа у општи род А, мада нема претерано блиских поклапања. Од необичнијих вредности треба поменути благо повишене DYS391=11 и DYS456=18. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу.

Да ли се ради о истом роду?


Бpaими, Paдeшa- R1a-Z282-M458-L260-Y2905

Ибраими, седам кућа. Информатор Џумрет Ибраими (1947).

извор: Алија Џоговић; Ономастика Горе и Милисав Лутовац; Гора и Опоље., 1948-1953.

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #271 послато: Мај 16, 2018, 05:58:51 поподне »
Пајић, Теодорова субота, Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I2-PH908. Специфичан хаплотип без ближих поклапања на пројекту. Има више специфичних вредности које одударају од модала које су повишене, на маркерима 389 (14-32 комбинација), 456 (вредност 16), 533 (вредност 14), 570 (вредност 20). И крсна слава је баш попут хаплотипа, ретка и специфична.

О овој породици нисам успео наћи ништа, па ако неко нешто зна, нека напише.

Егзотична слава, што се не би могло рећи за хаплогрупу. Мислим да је једини тестирани који слави Теодорову суботу.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #272 послато: Мај 16, 2018, 06:01:28 поподне »
Егзотична слава, што се не би могло рећи за хаплогрупу. Мислим да је једини тестирани који слави Теодорову суботу.

Постоји и Стојкечић из Кобишнице код Неготина, хаплогрупа му је I2-CTS10228.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #273 послато: Мај 16, 2018, 06:04:13 поподне »
Челиковић, Ђурђевдан, Волујац, Ужице

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Иако има хаплотип који превише не одудара од модала, нема претерано блиских хаплотипова на пројекту.

Иако сам Волујац није обрађен у етнографској литератури, Челиковића са овом славом има и у другим местима ужичког краја, и сви су даљим пореклом од Челиковића из Заовина код Бајине Баште, тако да је то вероватно случај и са овим Челиковићима. О Челиковићима у Заовинама се каже:

Први стари заовљански род су Челиковићи. Некакав немирни и врло богати Јездимир Челик, родом из Тепаца у Тари, због заваде с домаћим Турцима, сиђе се два брата до Пљеваља, у намери да ту остане. Турци Пљевљаци прокажу га и он ноћу пребегне и спусти се Вишеграду, одакле дође у Крагујевац у Тари и ту се реши да остане. Није му се свидело него преко Коњевића превали у напуштено Старо Село и изнад њега се насели. Још ту се подели са браћом, он остане на том месту, а оба брата придигну се на извор Рзава у Бјелушу. Од њих су се многи селили; селили су се низ Дрину, ка Ужицу и даље, а има их и по градовима. Ово је данас иајпознатији заовљански род по плодности и брзом размножавању и сталком исељавању. У селу су данас у Гају, Вежањи и Бјелуши под презименима: Челиковићи (готово сви), Јездићи и Божићи (25 кућа; Св. Ђурђе).

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-zaovine-bajina-ba%C5%A1ta/
« Последња измена: Мај 16, 2018, 06:06:19 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #274 послато: Мај 16, 2018, 06:08:06 поподне »
Радовић, Аранђеловдан, Луково, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Несумњиво је исти род са већ тестираним Радовићем из Праге, са којим се разликује на 2 маркера од упоредивих 23. Оба Радовића се од остатка рода Озринића разликују по нешто нижој вредности 15 на 19 и нешто вишој вредности 16 на 456.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #275 послато: Мај 16, 2018, 06:25:16 поподне »
Совиљ, Никољдан, Врточе, Босански Петровац

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851. Нема потпуних, али има велики број релативно блиских поклапања у табели. Поседује две нешто неуобичајеније вредности, DYS385=16-19 и DYS576=18. Тестирани је у упитнику навео предање да су на просторе Крајине дошли из Херцеговине, из околине Невесиња.

Сви Совиљи из Бјелајског Поља славе Никољдан. Пореклом су из околине Грачаца, углавном из Кијана, где их је било највише у Лици.

О пореклу, Петар Рађеновић каже следеће:

"Совиљ - три куће у Горњој Вођеници. Славе Никољдан. Доселили овамо 1879. г. из Глогова код Грачаца. У Лику се населили, за време Стојана Јанковића, из Смиљчића у Далмацији. Доселе тада њих двојица браће. Набрзо потом обамре им родбина у Далмацији, па се један од ове двојице поврати натраг, на старевину. Овај, што је остао у Лици, изроди велики пород, који се нагло још јаче размножи."

(Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, 1925)

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #276 послато: Мај 16, 2018, 06:38:53 поподне »
Цвијановић, Ђурђевдан, Стријежевица, Добој

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од вредности које значајније одударају од модала, то су 24 на 635, 16 на 458 и 20 на 576. Нема претерано блиских поклапања.

Цвијановићи се 1882. године спомињу са Ђурђевданом као крсном славом угланом на подручју маглајског и тешањског протопрезвитерата. Ако неко зна нешто више о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #277 послато: Мај 16, 2018, 06:41:58 поподне »
Вацић, Никољдан, Пирот

Припада хаплогрупи E-V13, дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Нема претерано блиских хаплотипова у табели, а од карактеристичних вредности вреди истаћи не тако честу DYS448=19. С обзиром на одређену блискост са Анђелићем са Жабљака (5/23), могуће је да припада истој грани као и род Шаранаца, међутим и од њих се разликује на неким не тако брзомутирајућим маркерима (DYS390, DYS439, DYS448, DYS635) па свакако нису ближе повезани у скоријем периоду.

Вацић би можда могао припадати грани PH1246>BY14151.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #278 послато: Мај 16, 2018, 06:44:18 поподне »
Томовић, Ђурђевдан, Беране

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z19851. Међу припадницима овог рода нема претерано блиских поклапања, пре свега зато што поседује неколико за овај род неуобичајених вредности: DYS19=14, DYS385=17-18, DYS481=23. Најближи му је Црногорац из Гослића код Никшића (3/23).

Ово је стварно изненађујући и интересантан резултат. Колико се сећам, читајући упитник тестираног, тестирани јесте пореклом од шекуларских Ћетковића. Е сад, шта је у питању, с обзиром да двојица "Ћетковића" припадају хаплогрупи I2-CTS10228, да ли је дошло до некаквог прибраћивања, остаје тек да се види тј. утврди.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #279 послато: Мај 16, 2018, 08:06:08 поподне »
Петровић, Алимпијевдан, Оглађеновац, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Милинковићем из Докмира код Уба, а врло блиски су му и Бурмазовић из Руњана код Лознице (1/17) и Јојић из Пилице код Бајине Баште (2/23). Све ове фамилије славе такође Алимпијевдан, па нема сумње да сви припадају истом роду. Блиски су му и остали припадници овог рода који не славе Алимпијевдан: Аксић из Житиње код Витине (2/18) и Дуњићи из околине Александровца (2/17).

Дуб, Бајина Башта; Бурмази (52 к.; Св. Алимпије), досељени су с горњег Лима однекуда од Плава.
Црвица, Бајина Башта; Тадићи-Бурмази (22 к.; Св. Алимпије), из Дуба.
Црвица, Бајина Башта; Петронијевићи-Бурмази (3 к.; Св. Алимпије), из Дуба
Стрмово, Бајина Башта; Спасојевићи-Бурмази (5 к.; Св. Алимпије), из Дуба.
Пилица, Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (20 к.; Св. Алимпије), досељени из Мораче.
Злодол, Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (18 к.; Св. Алимпије), из Пилице.
Варош Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (2 к.; Св. Алимпије), из Пилице.
Солотуша, Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (7 к.; Св. Алимпије), из Пилице, прримили презиме од Доганџија Гвозденовића.

Оглађеновац, Ваљево; Бражђани-Дубљани (65 к.; Св. Алимпије), из Мораче, баш управо од манастира Мораче преко Дуба.
Миличиница, Ваљево; Добријевићи,- Бражђани-Дубљани (4 k.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Попучке, Ваљево; Милановић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Станина Река, Ваљево; Бурмази (2 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Гласинца.
Суводање, Ваљево; Бурмази (број кућа ? Св. Алимпије), из Дуба.

Гуњаци, Осечина; Симићи и Трифуновићи,- Јојићи-Гагићи (38 к.; Св. Алимпије), из Пилице.
Лопатањ, Осечина; Тадићи,- Бражђани-Дубљани (13 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Осата.

Рибашевина, Ужице; Дубњани-Бурмази (11 к.; Св Алимпије), из Дуба.
Биоска, Ужице; Јојићи-Гагићи (2 к.; једна к. Петровдан и д. Јовањдан), из Пилице, примили славе на туђим имањима.

Стубленица, УБ; Благојевићи,- Бражђани-Дубљани (2 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Новаци, УБ; Бојанићи,- Бражђани-Дубљани (2 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Новаци, УБ; Мићић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Таково, УБ; Јовановић,- Бражђани-Дубљани (1 к.;Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Слатина, УБ; Радосављевићи,- Бражђани-Дубљани (2 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Докмир, УБ; Милинковићи-Бурмази (5 к.; Св. Алимпије), из Дуба.

Дворска, Крупањ; Ковачевићи-Бурмазовићи/Бурмази (10 к.; Св. Алимпије), из Дуба.

Велико Село, Лозница; Бурмазовићи (4 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Дворске.
Руњани, Лозница; Бурмазовићи (број кућа ? Св. Алимпије), из Дуба преко Дворске.

Доња Ораховица, Љубовија; Илићи-Бурмази (4 к.; Св. Алимпије), из Дуба.

Градојевић, Коцељева; Бранковићи,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Лопатња.
Варош Коцељева; Тимотић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.

Радобић, Мионица; Бурмаз (1 к.; Св. Алимпије), из Станине Реке.

укупно: (299 кућа)

извор:
Соколска Нахија, Љуба Павловић, (1908-1913).
Колубара и Подгорина, Љуба Павловић, (1900-1907)
Рађевина и Јадар, Видосав Николић-Стојанчевић, (1900-1908).
Рађевина и Јадар, Боривоје Милојевић, (1906-1912).
Ужичка Црна Гора, Љуба Павловић, (1910-1920).
Ваљевска Тамнава, Љуба Павловић, (1906-1912).


Дреновац, Шабац; Бурмазовићи (10-2 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Дворске.
Брдарица, Коцељева; Тадић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Алимпије), из Лопатња.

извор:
Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића, (1947-1949)

За Бражђане-Дубљане сам погодио да су у сродству са Бурмазима и Јојићима: https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3159.msg84804#msg84804

Има још по западној Србији потенцијалних родова које би могли бити од њих. 

Ван мреже Шорак

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
  • R1a-M458
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #280 послато: Мај 16, 2018, 08:08:26 поподне »
Постоји у необјављеним истраживањима и један тестирани из околине Слуња који такође припада овом роду и слави Стевањдан. Дакле, дефинитивно постоји у Крајини и R1a профилисана "екипа" са Стевањданом, поред R1b, I2-PH908, E1b-V13 и J2b1. За сада су припадници овог рода ограничени искључиво на подручје Лике и Кордуна, нема их у Босни. Можда би и добар део породица на Банији са Стевањданом као крсном славом могао припадати овом роду.
Тај тестирани из околине Слуња је ли Шорак или Буквић

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #281 послато: Мај 16, 2018, 08:09:23 поподне »
Тај тестирани из околине Слуња је ли Шорак или Буквић

Није. Тренутно није за објављивање његово тачно место порекла и презиме.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #282 послато: Мај 16, 2018, 08:17:44 поподне »
Радовић, Аранђеловдан, Луково, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Несумњиво је исти род са већ тестираним Радовићем из Праге, са којим се разликује на 2 маркера од упоредивих 23. Оба Радовића се од остатка рода Озринића разликују по нешто нижој вредности 15 на 19 и нешто вишој вредности 16 на 456.
Ovaj mi daje ideju da Radovići iz sela Bogovići Pale mogu biti sa njim rod, mada se sa mojim sumnjama neće Vito složiti. Samo testiranja  ;) ;) ;)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #283 послато: Мај 16, 2018, 10:14:47 поподне »
Челиковић, Ђурђевдан, Волујац, Ужице

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Иако има хаплотип који превише не одудара од модала, нема претерано блиских хаплотипова на пројекту.

Први стари заовљански род су Челиковићи. Некакав немирни и врло богати Јездимир Челик, родом из Тепаца у Тари, због заваде с домаћим Турцима, сиђе се два брата до Пљеваља, у намери да ту остане...

Сравњивао сам маркере, јесте да их је мало, а поготово за динарце "северњаке", али ми је пажњу привукао податак о Тепцима, а и слава Ђурђевдан. На упоредивих 16 маркера, Челиковић се од Девића (Ђурђевдан, предање о пореклу из Дробњака) разликује на два маркера по једну вредност.

А ту су и Челиковићи из Пиве (а Пива је одмах ту, са оне друге стране Дурмитора), од Челика, брата Жарковог, од којег су Жарковићи. С тим што они славе Јовањдан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #284 послато: Мај 16, 2018, 10:19:44 поподне »
На радост мог имењака  :D , ево пресека после данашњих резултата:

I2a..........37 (РН908 - 28, СТЅ10228 - 8, М223 - 1)
I1.............3 (P109 – 2, Z63 – 1)
E1b V13...11
Ј2b...........7 (M205 - 5, M241 - 2)
J2a...........1
J1.............1 
R1a...........6
R1b...........5
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #285 послато: Мај 16, 2018, 10:29:10 поподне »
Ја једва чекам да стигне резултат за Мугошу, јер је у питању јако велико братство. Налази ли се његов резултат међу овом новом туром?

Ван мреже Mishoni54

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 5
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #286 послато: Мај 16, 2018, 11:12:17 поподне »
Ово је стварно изненађујући и интересантан резултат. Колико се сећам, читајући упитник тестираног, тестирани јесте пореклом од шекуларских Ћетковића. Е сад, шта је у питању, с обзиром да двојица "Ћетковића" припадају хаплогрупи I2-CTS10228, да ли је дошло до некаквог прибраћивања, остаје тек да се види тј. утврди.

Moji đed i prađed su rođeni u selu Rovca kod Berana...po predanju potičemo iz Tušine u Drobnjacima od roda Cerovića...slava je drobnjačka Đurđevdan.....Majka od oca je od Lutovaca iz Berana (Piperi)....

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #287 послато: Мај 16, 2018, 11:20:30 поподне »
За Радовиће из Боговића, нема друге но само тест на ДНК. Имају исту славу као Озринићи, али и као Морачани. Према томе, само ДНК тестирање.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #288 послато: Мај 17, 2018, 02:42:06 пре подне »
Петровић је мој другар.

У литератури нису поменути Петровићи у Оглађеновцу, али на основу ретке славе лако је закључити да се ради о овом роду (Љ. Павловић):

Јасно, данас су они присутни у селу под разним презименима. Надимак Дубљани јасно их везује за Дуб код Бајине Баште, где су Бурмази доминантни род, тако да се све слаже.

Аксић је већ писао на форуму о томе, а и сам сам бројао - почетком 20. века било је преко 250 кућа од овог рода широм Подриња, Подгорине, Тамнаве, Мачве... Скоро па читаво једно "племе".

Јесу поменути одвојено на самом почетку о опису села Оглађеновца:

У Бражђанима су: Петровићи, Тимотићи, Ристивојевићи, Теофиловићи, Димитријевићи, Павловићи, Живковићи, Милисављевићи, Максимовићи и Добрићи.

У Дубљанима су: Папићи (Марковићи), Андрићи, Живановићи, Спасенићи, Нинковићи, Јовановићи, Митровићи, Васићи, Милатовићи, Јургићи (Јовановићи), Глигорићи, Дамњановићи и Спасојевићи.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #289 послато: Мај 17, 2018, 08:36:47 пре подне »
Moji đed i prađed su rođeni u selu Rovca kod Berana...po predanju potičemo iz Tušine u Drobnjacima od roda Cerovića...slava je drobnjačka Đurđevdan.....Majka od oca je od Lutovaca iz Berana (Piperi)....

С обзиром да су твоји од шекуларских Ћетковића (све се поклапа), а да ти се резултат не уклапа у досадашње резултате два међусобно прилично удаљена рода из истог братства, за које је гентика потврдила сродност, не преостаје ти ништа друго него да нађеш још неког Томовића, али по родослову што удаљенијег од тебе, па да се и он тестира. Онда бисмо могли извући неки закључак. Овако, нисам баш паметан о чему се ради.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #290 послато: Мај 17, 2018, 08:39:03 пре подне »
Ја једва чекам да стигне резултат за Мугошу, јер је у питању јако велико братство. Налази ли се његов резултат међу овом новом туром?

Мислим да далеко највећи број људи из Порекла и са овог форума ишчекује резултате седморице тестираних Староцрногораца (а и тестирање оног осмог), што смо ми сами и финансирали.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #291 послато: Мај 17, 2018, 08:44:42 пре подне »
Јесу поменути одвојено на самом почетку о опису села Оглађеновца:
...

У праву си, Аксо.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1643
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #292 послато: Мај 17, 2018, 08:30:22 поподне »
На радост мог имењака  :D , ево пресека после данашњих резултата:

I2a..........37 (РН908 - 28, СТЅ10228 - 8, М223 - 1)
I1.............3 (P109 – 2, Z63 – 1)
E1b V13...11
Ј2b...........7 (M205 - 5, M241 - 2)
J2a...........1
J1.............1 
R1a...........6
R1b...........5

Свакако солидан број за Ј2b екипу.  Незнам шта се десило са N2, нема нас.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #293 послато: Мај 18, 2018, 11:41:02 пре подне »
Свакако солидан број за Ј2b екипу.  Незнам шта се десило са N2, нема нас.

Биће. Има један Крајишник из Приједора, како је мени јављено :-)

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #294 послато: Мај 18, 2018, 03:28:42 поподне »
Милићевић, Ђурђевдан, Подриње, раније Херцеговина, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066


Милићевићи су, према предању, пореклом из околине Невесиња (Лакат), а славили су Св. Николу. Како имамо већ неколико тестираних Милићевића из Херцеговине, можемо рећи да они не припадају хаплогурпи J2b1. Међутим, херцеговачки Милићевићи су веома бројни и има их на читавом потезу од Билеће, преко Невесиња, до Стоца, па није искључено да је међу њима било и J-M205 (међу тестираним Милићевићима се већ јављају две хаплогрупе).

Иначе је Милићевића са Ђуђевданом 1882. било у околини Власенице и Вишеграда (Шематизам за 1882. год.)

Позивам тестираног да каже нешто више о пореклу и одакле су тачно из Подриња.

Генетски је Милићевић доста близак оној општој групи Y22066, којој припадају и лички Усорци. Међутим, најближи су му управо хаплотипови из Херцеговине и Црне Горе (Старе Херцеговине), Хербез/Берковићи, Самарџић/Билећа, Божовић/Никшић, Ројевић/Никшић, а од оних географски удаљенијих, најближи су тестирани из западне Србије и Крајине (Костић, Јелача, итд.). Све њих карактерише 576=18, 570=18.

Тестирани Милићевић је из Јадранске Лешнице (Лозница). У Лешници се Милићевићи не помињу у литератури:
https://www.poreklo.rs/2014/07/15/poreklo-prezimena-selo-jadranska-lesnica-loznica/

На 23andMe постоји неки Благојевић из Лешнице, што значи да више родова у том месту припада хаплогрупи J-M205

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1643
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #295 послато: Мај 18, 2018, 04:00:19 поподне »
Биће. Има један Крајишник из Приједора, како је мени јављено :-)

Одлично! Надам се да ће нас Црна Гуја скоро обрадовати резултатима.  ;)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #296 послато: Мај 18, 2018, 04:15:20 поподне »
Бошков, Томиндан, Баваниште, Ковин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања, иако нема хаплотип који превише одудара од модала (једино можда комбинација 14-16 на 385a/b). Од I2-PH908 родова који славе Томиндан на пројекту, можда би му једино могли бити блиски, али не превише, Сијерчић из Хан Пијеска (3 разлике на 17 упоредивих маркера) и Симић из Треботина код Крушевца (4 разлике на 23 упоредивих маркера).

Ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.


  Познајем тестираног Бошкова из Баваништа.  Био је на последњој скупштини нашег друштва. Десетак дана  сам био отсутан из Баната.  Има прича да су од Бјелопавлића ( и то од Бошковића са Орје Луке). Уосталом као и многи Бошковићи не само из Црне Горе, везују се по предању за  знамениту кућу Бошковића са Орје Луке... Не знам шта је Љ. Бошков написао у упитнику?
 Занимљиво је да их Ј. Ердељановић није забиљежио у Баваништу. Али их је пописао у два јужнобантска села Делиблату и Идвору. Ердељановић каже: "Делиблато (1.Св. Јован) предак побегао из Црне Горе, убио Турчина; дошао када се почело село правити и када је било свега 7 или 9 досељених, био је чизмар и звао се Бошко, до њега зна тачно седам колена" ( Ј. Ердељановић Срби у Банату стр. 72).
 За Бошкове у Идвору Ј. Ердељановић у одељку Родови чије порекло није утврђено пише:" Бошков- Дамњанац (1. Врачеви), Бошков - Милићев (1. Св. Никола); Бошков - Зарини(1. Св. Никола), Бошков ( 1. Врачеви). Од ове четири  фамилије Бошков, ниједна није у роду са неком другом, нити су им земље заједно". (Исто: стр.  99). 
 Још три Бошкова знам и сви имају везе са Баваништем.  Не знају за везу са  Делиблатом...

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #297 послато: Мај 18, 2018, 04:31:55 поподне »
 Имао сам прилику да читам  у оригиналу родослов Бошковића са Орје Луке од попа Риста Бошковића,  давно ( прије 40. година) код покојне  стрине ( даљи род) синовице  проф. др Радослава Бошковића. Не сјећам се да је поп Ристо помињао исељене Бошковиће у Банату.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #298 послато: Мај 18, 2018, 11:42:19 поподне »
Бојанић, Ђурђевдан, Книн

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има неке не толико честе вредности за овај род (DYS19=13, DYS385b=16 и DYS448=21), па нема ближих поклапања у табели Српског ДНК пројекта.

Ако неко зна нешто о пореклу ових Бојанића нека напише.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #299 послато: Мај 18, 2018, 11:50:58 поподне »
Иванчајић, Ђурђевдан, Неправдићи, Соколац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских резултата, а потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Миливојчевићем из Кремана.

Тестирани је у упитнику навео да су Иванчајићи најстарија породица у гласиначком крају, као и да немају предање о томе да су се из неке друге области доселили на Гласинац.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #300 послато: Мај 19, 2018, 10:09:43 пре подне »
Бојанић, Ђурђевдан, Книн

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има неке не толико честе вредности за овај род (DYS19=13, DYS385b=16 и DYS448=21), па нема ближих поклапања у табели Српског ДНК пројекта.

Ако неко зна нешто о пореклу ових Бојанића нека напише.

Ово су вероватно Бојанићи из Жагровића, који су били прилично бројни. Досељени су из Босне у 17. веку.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #301 послато: Мај 19, 2018, 11:49:00 пре подне »
Ово су вероватно Бојанићи из Жагровића, који су били прилично бројни. Досељени су из Босне у 17. веку.

Тачно. Тестирани Бојанић је из Жагровића, сад ми је потврђено.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #302 послато: Мај 19, 2018, 01:32:54 поподне »
Ово су вероватно Бојанићи из Жагровића, који су били прилично бројни. Досељени су из Босне у 17. веку.
Na Palama ima Bojanića, ali neznam jel novije doseljavanje ili starije. Moždabi bilo interesantno ako je starija migracija ???

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #303 послато: Мај 19, 2018, 01:41:57 поподне »
Na Palama ima Bojanića, ali neznam jel novije doseljavanje ili starije. Moždabi bilo interesantno ako je starija migracija ???

Ово "Босна" се односи на западну Босну, нема везе са Романијом. Становништво Северне Далмације је углавном досељено из западне Босне. Ови I-P109 са Романије су углавном нешто каснији досељеници из Дробњака и околине. И једним и другима је вероватно иста матица.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #304 послато: Мај 19, 2018, 02:46:20 поподне »
Ђукић, Алимпијевдан, Блаце

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33. Од тестираних из табеле пројекта најближе поклапање има са Лукићем из Баловца код Подујева (2 разлике на 23 упоредива маркера), а деле и исту релативно ретку славу па су врло вероватно повезани.

Нисам пронашао ништа на мрежи о овим Ђукићима, а ни тестирани није оставио опширније податке о пореклу, па уколико неко зна нешто више о овим Ђукићима нека напише.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #305 послато: Мај 19, 2018, 02:47:26 поподне »
Иванчајић, Ђурђевдан, Неправдићи, Соколац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских резултата, а потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Миливојчевићем из Кремана.

Тестирани је у упитнику навео да су Иванчајићи најстарија породица у гласиначком крају, као и да немају предање о томе да су се из неке друге области доселили на Гласинац.

У литератури о Гласинцу се наводи управо тај податак за Иванчајиће (старије презиме - Ћаићи), да се они сматрају старинцима из Босне а не досељеницима из Херцеговине:



Резултат ипак указује да је Херцеговина матица и овог рода; вероватно је у питању нека старија миграција из Дробњака, пре оних из 18. и 19. века које су дале највише данашњег гласиначког становништва. По накнадним усменим информацијама оца од тестираног, Иванчајићи имају ово специфично презиме јер се предак од тестираног (чукундеда) завадио са родбином - Ћаићима, узео презиме Иванчајић и одселио за Вишеград, одакле се потом прадеда преселио за Београд. Такође, отац тестираног је пренео информацију која не постоји у литератури, а то је да су се Ћаићи у Неправдиће на Романији (постоји тамо посебан заселак који се зове - Ћаићи) преселили "од Невесиња" у неко "старије време". Да ли је то њихово старо породично предање или резултат нечијег каснијег домишљања, не бих знао рећи.
« Последња измена: Мај 19, 2018, 02:49:48 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #306 послато: Мај 19, 2018, 04:04:22 поподне »
Антонић, Марковдан, Јошавка, Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са Млађеновићем из Прњавора (слави Ђурђевдан), један маркер разлике на 23 упоредива маркера. И географски су блиски, па самим тим нема сумње да су исти род.

Антонићи се са Марковдан као крсном славом у шематизму из 1882. године помињу у парохији Ножичко код Српца и у парохији Јошавка код Челинца. Ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.


Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #307 послато: Мај 19, 2018, 04:09:45 поподне »
Белић, Ђурђевдан, Боговађа, Лајковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са Бјелићем из места Рутоши код Нове Вароши, један маркер разлике на 23 упоредива маркера. Деле исту крсну славу, а и презиме је практично исто, само што је једна верзија ијекваска, друга екавска.

У тексту који обрађује Боговађу нисам нашао Белиће, па ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #308 послато: Мај 19, 2018, 04:31:33 поподне »
Дејановић, Аранђеловдан, Мајур, Јагодина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. По појединим вредностима и по укупном хаплотипу, можда би могао бити повезан са Грцићем из Босанског Грахова, али су географски јако далеко и а и крсне славе су другачије. Није искључено да припадају истој грани испод PH908, A13912, пре свега због тога што и један и други поседују вредност 11 на 439 која је честа код ове гране.

У тексту који обрађује Мајур нисам пронашао Дејановиће, па ако неко зна нешто о пореклу ове фамилије, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #309 послато: Мај 19, 2018, 04:33:19 поподне »
Бучевац, Стевањдан, Бистрица, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 23 упоредива маркера, разликује се на по једном од већ тестираних Бучеваца са истом славом из Бистрице и Мокре Горе, тако да нема сумње да су сви исти род.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #310 послато: Мај 19, 2018, 04:46:07 поподне »
Макрагић, Ђурђиц, Крушевац, хаплогрупа J1-P58


Макрагићи су по свему судећи пореклом из копаоничког краја, с обзиром да их је било у селу Ковиоци, слава Ђурђиц и Ђурђевдан. (Радослав Љ. Павловић, "Копаоник")

Генетски би могли бити најближи Мијајловићу из околине Александровца, род J-Z2313, који ни географски није далеко. Много су ипак ближа она поклапања која се срећу у анонимним истраживањима за Србију. Истраживање "103", као и оно из 2017. (Згоњанин, Јужна Србија). На оба постоји по један припадник ове подгране J1 (око 1%), чија би карактеристика могла бити вредност 18.2 на DYS458.

Yfull стабло J-Z2312:
https://www.yfull.com/tree/J-Z2313/

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #311 послато: Мај 19, 2018, 04:56:05 поподне »
Дејановић, Аранђеловдан, Мајур, Јагодина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. По појединим вредностима и по укупном хаплотипу, можда би могао бити повезан са Грцићем из Босанског Грахова, али су географски јако далеко и а и крсне славе су другачије. Није искључено да припадају истој грани испод PH908, A13912, пре свега због тога што и један и други поседују вредност 11 на 439 која је честа код ове гране.

У тексту који обрађује Мајур нисам пронашао Дејановиће, па ако неко зна нешто о пореклу ове фамилије, нека напише.

Знам неке Дејановиће из Јагодине, а Мајур је практично приградско насеље, па су можда исти. Само што ови које знам нису староседеоци. Једни су из Урошевца а други негде са Баније.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #312 послато: Мај 19, 2018, 05:35:11 поподне »
Вукосав, Никољдан, Столац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичнијих вредности, издваја се једино 16 на 456. Остале вредности не одступају превише од модала.

Ристо Милићевић, у својој књизи "Херцеговачка презимена" за Вукосаве наводи да су старином из Љубомира код Требиња и да су огранак породице Пухало. С обзиром на неке податке из необјављених истраживања, ово предање је вероватно тачно.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #313 послато: Мај 19, 2018, 06:49:26 поподне »
У литератури о Гласинцу се наводи управо тај податак за Иванчајиће (старије презиме - Ћаићи), да се они сматрају старинцима из Босне а не досељеницима из Херцеговине:



Резултат ипак указује да је Херцеговина матица и овог рода; вероватно је у питању нека старија миграција из Дробњака, пре оних из 18. и 19. века које су дале највише данашњег гласиначког становништва. По накнадним усменим информацијама оца од тестираног, Иванчајићи имају ово специфично презиме јер се предак од тестираног (чукундеда) завадио са родбином - Ћаићима, узео презиме Иванчајић и одселио за Вишеград, одакле се потом прадеда преселио за Београд. Такође, отац тестираног је пренео информацију која не постоји у литератури, а то је да су се Ћаићи у Неправдиће на Романији (постоји тамо посебан заселак који се зове - Ћаићи) преселили "од Невесиња" у неко "старије време". Да ли је то њихово старо породично предање или резултат нечијег каснијег домишљања, не бих знао рећи.

 Za Ćaiće iz Nepravdića/Sokolac potvrđujem da su uz Pelemiše naj stariji na južnoj strani Glasinca. Igrom slučaja neki su mi i rod...
Ako su doseljenici to je sigurno prije 1800. godine, od toga nemogu ništa preciznije reći.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #314 послато: Мај 19, 2018, 07:28:57 поподне »
Ђукић, Алимпијевдан, Блаце

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33. Од тестираних из табеле пројекта најближе поклапање има са Лукићем из Баловца код Подујева (2 разлике на 23 упоредива маркера), а деле и исту релативно ретку славу па су врло вероватно повезани.

Нисам пронашао ништа на мрежи о овим Ђукићима, а ни тестирани није оставио опширније податке о пореклу, па уколико неко зна нешто више о овим Ђукићима нека напише.

Претпостављам да се овде ради о Ђукићима из села Алабана код Блаца, који су досељени 1879. из Плоча које се налази у Копаонику, приближно на пола пута између Александровца и Јошаничке Бање.

Чини ми се да овде имамо посреди два збратимљена генетска рода који су живели у истом селу (Плоче), носе исто презиме и славе исту ретку славу. Ако не грешим, један Ђукић са истом славом је тестиран у оквиру тестирања Жупљана и испао је Динарик.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #315 послато: Мај 19, 2018, 07:39:43 поподне »
Ждралић, Ђурђевдан, Домановићи, Чапљина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближе поклапање на пројекту има са Теслом из Иванковић Села на Кордуну (3 маркера разлике на 23 упоредива маркера). Поред исте крсне славе, деле и специфичну вредност 12 на 389i, тако да би нека веза заиста могла постојати.

Ристо Милићевић, у својој књизи "Херцеговачка презимена" за Ждралиће из околине Чапљине наводи да су старином од породице Ждрале из Баљака код Билеће која такође слави Ђурђевдан, и која се у Баљке по предању доселила из Приградине у Бањанима (данашња општина Никшић).

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #316 послато: Мај 20, 2018, 02:04:28 поподне »
Ждралић, Ђурђевдан, Домановићи, Чапљина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближе поклапање на пројекту има са Теслом из Иванковић Села на Кордуну (3 маркера разлике на 23 упоредива маркера). Поред исте крсне славе, деле и специфичну вредност 12 на 389i, тако да би нека веза заиста могла постојати.

Ристо Милићевић, у својој књизи "Херцеговачка презимена" за Ждралиће из околине Чапљине наводи да су старином од породице Ждрале из Баљака код Билеће која такође слави Ђурђевдан, и која се у Баљке по предању доселила из Приградине у Бањанима (данашња општина Никшић).

Ждралића је било у селу Војишница код Војнића на Кордуну.

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #317 послато: Мај 20, 2018, 02:43:33 поподне »
Ждралића је било у селу Војишница код Војнића на Кордуну.

У Војишници је Ждралића према попису из 1948. било 8 у 3 куће. Једина разлика је та што ови Ждралићи из Војишнице славе Јовањдан (Милан Радека, Горња Крајина - Карловачко Владичанство). Један од слободних закључака може да буде да је дошло до призећивања па се зато променила слава, али наравно то се једино тестирањем може потврдити да ли су у неким родбинским везама са Теслама. Такође Иванковић село из кога је тестирани Тесла није много далеко од Војнића и Војишнице, као и остала села у којима су живеле Тесле.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #318 послато: Мај 20, 2018, 03:41:10 поподне »
Челиковић, Ђурђевдан, Волујац, Ужице, I2-CTS10228.

"Некакав немирни и врло богати Јездимир Челик, родом из Тепаца у Тари..."

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-zaovine-bajina-ba%C5%A1ta/
[/quote]

Препоручујем Челиковићу да уради СНП на Ѕ17250. Јер, имамо већ два рода са предањем о пореклу из Дробњака, који су Ѕ17250. Притом, са шекуларским Ћетковићима се подудара и у слави, а разликују се на два брзомутирајућа маркера по једну вредност (додуше на тек 16 упоредивих).
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #319 послато: Мај 20, 2018, 03:42:54 поподне »
Живановић, Ђурђиц, Дебелица, Књажевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип који, сем вредности 9 на 643, готово да не одудара од модала. Најближе поклапање, чисто "технички", има са Вучковићем из Заблаћа код Чачка, 2 маркера разлике на 23 упоредива маркера.

Тестирани је навео да је Живановићима старије презиме Милосављевић. Живановиће и Милосављевиће нисам нашао у тексту који обрађује Дебелицу, па ако неко зна нешто више о пореклу ове фамилије, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #320 послато: Мај 20, 2018, 03:46:48 поподне »
Иветић, Стевањдан, Бастаси, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи I2-PH908, свакако роду герзовачких/саничких стевањштака. Добро се по хаплотипу уклапа у овај род, повишене вредности на 576/570 дели са неким тестираним појединцима из овог рода, мада нема потпуних и ближих поклапања. За динарик, има и јако специфичну вредност 11 на 438, и ту вредност поседује једини у роду коме припада.

Иветића са овом славом је било у више места Ливањског поља, затим у више места у околини Гламоча и Босанског Грахова. Сви би требало да су даљим пореклом од Иветића из места Цивиљане које се налази код Врлике. У Цивиљанима је до 1995. године било Иветића са истом славом, тако да ово предање Иветића који су живели у местима западне Босне вероватно јесте тачно.
« Последња измена: Мај 20, 2018, 03:49:11 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #321 послато: Мај 20, 2018, 03:47:07 поподне »
Костић, Лучиндан, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. Свакако род Никшића, мада има неке специфичне вредности за овај род и уопштено за динарик, попут 14 на 439 или 14 на 533. Вредност 14 на 533 поседују у роду Никшића поред њега једино још двојица Влаховића из Роваца, па је могуће да је њима унутар рода због те специфичне вредности и најближи. Оно што ми је нејасно је то да ли овај тестирани има неке ближе везе са братством Костић које и данас живи у Никшићкој жупи, или се ради о некој другачијој вези са племеном Никшића.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #322 послато: Мај 20, 2018, 04:12:07 поподне »
Костић, Лучиндан, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. Свакако род Никшића, мада има неке специфичне вредности за овај род и уопштено за динарик, попут 14 на 439 или 14 на 533. Вредност 14 на 533 поседују у роду Никшића поред њега једино још двојица Влаховића из Роваца, па је могуће да је њима унутар рода због те специфичне вредности и најближи. Оно што ми је нејасно је то да ли овај тестирани има неке ближе везе са братством Костић које и данас живи у Никшићкој жупи, или се ради о некој другачијој вези са племеном Никшића.

Несумњиво је у питању Костић пореклом из Трнаве
« Последња измена: Мај 20, 2018, 04:15:29 поподне Đorđo »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #323 послато: Мај 20, 2018, 04:14:37 поподне »
Несумњиво је у питању Костић пореклом из Трнаве

Ако их само ту тј. у том селу од читаве ужичке околине има, то је онда то.

–Костићи. Када је у другој половини 18. века био општи покрет никшићких жупљанских породица, доњи део села по налагу Захарића из Кремана, заузеле су четири јаке несродне жупљанске породице, прибиле се уз прву најјачу и најистакнутију, која је била у сродству са ваљевским Грбовићима, скакавачким Поповићима и креманским Захарићима. Ове су породице имале да буду овде нека стална станица за превод својих сродника, који су се покретали на север. Прва жупљанска породица су данашња свештеничка породица Костићи, која попује у овом месту више него било која породица у околини. Костићи су имали више свештеника, трговаца и угледних домаћина, да су и данас имањима, кућама, млиновима и воћњацима међу првима. Из ове је породице устанак на Турке извео на површину два-три попа и сељака, који су се умели достојно одужити своме народу. Костићи су данас под Границом, над Караном и у Црнокоси, у врло лепој и склоњеној жупици; има их 13 кућа, славе Лучиндан.

https://www.poreklo.rs/2014/02/13/poreklo-prezimena-selo-trnava-uzice/
« Последња измена: Мај 20, 2018, 04:20:33 поподне Лука »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #324 послато: Мај 20, 2018, 04:18:33 поподне »
Костић, Лучиндан, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. Свакако род Никшића, мада има неке специфичне вредности за овај род и уопштено за динарик, попут 14 на 439 или 14 на 533. Вредност 14 на 533 поседују у роду Никшића поред њега једино још двојица Влаховића из Роваца, па је могуће да је њима унутар рода због те специфичне вредности и најближи. Оно што ми је нејасно је то да ли овај тестирани има неке ближе везе са братством Костић које и данас живи у Никшићкој жупи, или се ради о некој другачијој вези са племеном Никшића.

Најчувенија је свакако фамилија Радоњића-Захарића (и др.) из Кремана, Поповића из Скакаваца и Субјела и Костића из Трнаве. Требало би да је извесно да су из Жупе. Чувена свештеничка породица. Сељаци су некад давно држали да је овај род "од Немањића".

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #325 послато: Мај 20, 2018, 04:51:34 поподне »
Радојичић, Јовањдан, Тавник, Краљево

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855, роду Шекулараца. Добро се уклапа у род Шекулараца, али нема претерано блиских поклапања унутар самог рода. У самом роду се код Радојичића издваја нешто виша вредност 25 на 390, која је и за модал динарика висока.

Радојичићи из Тавника би требало да су огранак великог рода Шушића/Шуша којег има у више краљевачких села:

ШУШЕ (Радоичићи, Марићи, Недовићи), славе Св. Јована. У Тамник су дошли из села Којиновића (ужички окр.), а у Којиновиће из Будожеље, у срезу моравичком.

https://www.poreklo.rs/2012/06/12/poreklo-prezimena-selo-tavnik-kraljevo/

Шушићи (14 кућа) су дошљаци из Придворице на тромеђи Црне Горе, Херцеговине и Санџака. Досељени су у XVIII веку. Јован Ердељановић је забележио да су стигли из предела Колашина, а Радомир Илић каже: „Шуше су старином из Будожеље (ср. моравички), но прво су се населили у Којиновиће, па се одатле због куге раселе и сад их има у Лађевцима, Цветкама, Тамнику, Гучи и Бијелом Пољу.“.

https://www.poreklo.rs/2014/04/19/poreklo-prezimena-selo-lipnica-cacak/

–Шушићи (Радисављевићи, Пројовићи, Велимановићи, Томићи, Радивојевићи и Раденковићи), славе Јовањдан. О досељењу ове породице прича се да су из села Којиновића у ужичком округу дошла четири брата: Симон, Јован, Петар и Видоје. Симон оде у Тамник, Видоје у Цветке а Јован и Петар остану у Лађевцима. Шуше су старином из Будожеље, срез моравички, прво су се доселили у Којиновиће, па одатле због куге раселе и сада их има у Лађевцима, Цветкама, Тамнику, Гучи и Бијелом Пољу. Да је њихово расељење из Којиновића било пре Карађорђа види се из тога што се зна да су двојица Шуша из Лађевца ишли у ратове са Карађорђем и погинули у боју на Пониквама. То су били Мијаило и Раденко Шуше.

https://www.poreklo.rs/2014/07/28/poreklo-prezimena-selo-ladjevci-kraljevo/

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #326 послато: Мај 20, 2018, 04:54:28 поподне »
Петрунов, Аранђеловдан, Божица, Сурдулица

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Несумњиво је повезан са Илићем из Власине код Сурдулице који слави такође Аранђеловдан, разликују се на 1 маркеру од упоредивих 23.

У самом тексту који обрађује Божицу нисам нашао Петрунове. Ово је тестирани оставио од података о даљем пореклу:

"После повлачења Аутријанаца 1737. Нису хтели са Арсенијем 4. Шакабентом на север него се попели у планине, наводно из села Лисац код Лесковца, које више не постоји или се не зове тако.
Код нас су се до друге половине 20. века задржали „патроними по деди“ тако да је линија предака по њима следећа: Петар р. 1948; Стамен р. 1921; Петрун р.~~ 1890; Гергин р. ~~1860; Гмитар (или Дмитар) р.~~ 1830"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #327 послато: Мај 20, 2018, 05:07:10 поподне »
Радојичић, Јовањдан, Тавник, Краљево

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855, роду Шекулараца. Добро се уклапа у род Шекулараца, али нема претерано блиских поклапања унутар самог рода. У самом роду се код Радојичића издваја нешто виша вредност 25 на 390, која је и за модал динарика висока.

Ово је формално и најближи хаплотип Селаковићима, постоји разлика само на два маркера од 23 у односу на Селаковића из Кремана (али на једном од та два двострука). Но, то је мање битно. Главно је да се појавио први поуздани И2а шекуларски исељеник у Србији, а то је овај разгранати род Шуша, као што нам Лука написа.
« Последња измена: Мај 17, 2021, 10:40:17 пре подне Селаковић »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #328 послато: Мај 20, 2018, 05:12:22 поподне »
Чвокић, Јовањдан, Гламоч

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, Z17855>PH3414 роду Мириловића. У потпности се уклапа у род Мириловића, мада нема ближих поклапања у самом роду.

Чвокићима би матица требала да буде у Красинцу код Гламоча:

Чвокићи су Станивуци, дакле пореклом из Херцеговине, као и они у Пријанима. Овде су одавна

https://www.poreklo.rs/2013/10/16/poreklo-prezimena-selo-krasinac-glamoc/

Станивука је старо презиме Палибиљетине. С њима су род Марковићи и у великој старини имали су заједничку земљу. Славе Св. Јована. Они су се доселили давно из Херцеговине и кућа им је прво била на Поду. На месту садашње куће била је шума, где су им ишла говеда. На садашње место преселили су се по савету неких калуђера. Њихов прадед је био „потребит“, па је служио бега и уз њега и војевао. Бег му је поклонио земљу, па су хранећи и подмићујући Турке, имали своју земљу и за турског времена.

https://www.poreklo.rs/2013/10/13/poreklo-prezimena-selo-prijani-glamoc/

Станивука/Станивуковића је било са више крсних слава на западу Босне по шематизму из 1882. године, међутим у околини Гламоча се спомињу само они са Јовањданом као крсном славом. Са том славом се поред Гламоча спомињу и у околини Бања Луке.
« Последња измена: Мај 20, 2018, 05:14:50 поподне Лука »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #329 послато: Мај 20, 2018, 06:20:53 поподне »
Ово је формално и најближи хаплотип Селаковићима, постоји разлика само на два маркера од 23 у односу на Селаковића из Кремана (али на једном од та два двострука). Но, то је мање битно. Главно је да се појавио први поуздани И2а шекуларски исељеник у Србији, а то је овај разгранати род Шуша, као што нам Лука написа.

Јаче је од мене:

<a href="https://www.youtube.com/v/MsGflASGVRw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/MsGflASGVRw</a>

Реч је наравно о Улици у Шекулару.  :D

Честитам Селаче! Права нумера за недељу послеподне. Само да ли се зна је л Срећко од твојих или дробњачких Шушића? Чим је из Краљева, одговор се сам по себи намеће. :)

Иветић, Стевањдан, Бастаси, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи I2-PH908, свакако роду герзовачких/саничких стевањштака. Добро се по хаплотипу уклапа у овај род, повишене вредности на 576/570 дели са неким тестираним појединцима из овог рода, мада нема потпуних и ближих поклапања. За динарик, има и јако специфичну вредност 11 на 438, и ту вредност поседује једини у роду коме припада.

Иветића са овом славом је било у више места Ливањског поља, затим у више места у околини Гламоча и Босанског Грахова. Сви би требало да су даљим пореклом од Иветића из места Цивиљане које се налази код Врлике. У Цивиљанима је до 1995. године било Иветића са истом славом, тако да ово предање Иветића који су живели у местима западне Босне вероватно јесте тачно.

Честитке и Огију. Омашили смо у предикцији због Иветића са 23andMe, али је опет испао подграна која се већ среће код Стевањштака из Крајине. Северна Далмација је такође битна област за припанике овог рода. Одатле су пореклом лички Дукићи, а присутан је и велики број потецнијалних родова R-U152 (Св. Стеван).

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #330 послато: Мај 20, 2018, 06:39:44 поподне »
Најчувенија је свакако фамилија Радоњића-Захарића (и др.) из Кремана, Поповића из Скакаваца и Субјела и Костића из Трнаве. Требало би да је извесно да су из Жупе. Чувена свештеничка породица. Сељаци су некад давно држали да је овај род "од Немањића".
Могуће да је са њима даљи род и Миодраг Костић, МК група или "краљ шећера" ,како су га звали... Он је из Врбаса родом, а чини ми се да су се његови населили из Жупе за време колонизације после рата у Врбас
« Последња измена: Мај 20, 2018, 06:41:40 поподне ДушанВучко »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #331 послато: Мај 20, 2018, 07:40:33 поподне »
Токић, Никољдан, Грабовица, Ваљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема хаплотип који превише одудара од модала. Најближе поклапање на пројекту има са Радовићем из Гојковца код Цетинграда на Кордуну који такође слави Никољдан, 3 разлике на 23 упоредива маркера, мада је питање да ли заиста постоји нека веза.

Токићи би требало да су огранак Ђурића из Грабовице. За њих се у литератури каже:

ЂУРИЋИ (2к), ПАНИЋИ (1к) и РОСИЋИ (2к) – су из суседног села Забрдице и населили се стално у овом селу на свом купљеном имању после деобе својих задруга, а они су прешли пре 20-30 година.

https://www.poreklo.rs/2013/02/26/poreklo-prezimena-selo-grabovica-valjevo/

У Забрдици се о Ђурићима каже:

Порекло становништва и оснивање села.

Народно предање о оснивању села говори ово: Забрдицу су основала два брата, за које не може да се тврди ни да су се доселили, нити пак да су старином из овог места. Већи део сељака тврди да су досељени, али то њихово досељаваење мора да је било давно, код се о томе изгубише све традиције. Од та два брата су данашње породице, а и џемати:

-Јанковићи*, који данас у селу има само једна кућа, славе Никољдан.

-Обрадовићи, има их 33 куће и славе Никољдан.

-Ђурићи, има их 33 куће и славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2013/06/04/poreklo-prezimena-selo-zabrdica-valjevo/

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #332 послато: Мај 20, 2018, 07:57:13 поподне »
Несторовић, Ђурђиц, Кључ, Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближе поклапање на пројекту има са Тодоровићем из Освишта, 2 разлике на 23 упоредива маркера. Међутим, хаплотипови нису далеко од модала, различите су славе, а припадају и другачијим миграционим струјама у Србији (Тодоровићи из Освишта су старином из села Космовац код Беле Паланке), тако да ближа веза вероватно не постоји.

У литератури о Несторовићима стоји:

-Несторовићи су из села Шеврљуге-округ ужички, досељени после 1830. године, славе Ђурђиц.

https://www.poreklo.rs/2013/04/12/poreklo-prezimena-selo-klju%C4%8D-mionica/

С обзиром на то да се у тексту који обрађује Шеврљуге не помињу Несторовићи, ако неко зна нешто о њиховом даљем пореклу, нека напише.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #333 послато: Мај 20, 2018, 09:36:24 поподне »
Петрунов, Аранђеловдан, Божица, Сурдулица

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Несумњиво је повезан са Илићем из Власине код Сурдулице који слави такође Аранђеловдан, разликују се на 1 маркеру од упоредивих 23.

У самом тексту који обрађује Божицу нисам нашао Петрунове. Ово је тестирани оставио од података о даљем пореклу:

"После повлачења Аутријанаца 1737. Нису хтели са Арсенијем 4. Шакабентом на север него се попели у планине, ...
Тачно тако: исто образложење о селидби мојих Ристића из Пећи на Власину 1737. постоји у предању Ристића.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #334 послато: Мај 20, 2018, 10:24:20 поподне »
Радојичић, Јовањдан, Тавник, Краљево

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855, роду Шекулараца. Добро се уклапа у род Шекулараца, али нема претерано блиских поклапања унутар самог рода. У самом роду се код Радојичића издваја нешто виша вредност 25 на 390, која је и за модал динарика висока.

Радојичићи из Тавника би требало да су огранак великог рода Шушића/Шуша којег има у више краљевачких села:

ШУШЕ (Радоичићи, Марићи, Недовићи), славе Св. Јована. У Тамник су дошли из села Којиновића (ужички окр.), а у Којиновиће из Будожеље, у срезу моравичком.

https://www.poreklo.rs/2012/06/12/poreklo-prezimena-selo-tavnik-kraljevo/

Шушићи (14 кућа) су дошљаци из Придворице на тромеђи Црне Горе, Херцеговине и Санџака. Досељени су у XVIII веку. Јован Ердељановић је забележио да су стигли из предела Колашина, а Радомир Илић каже: „Шуше су старином из Будожеље (ср. моравички), но прво су се населили у Којиновиће, па се одатле због куге раселе и сад их има у Лађевцима, Цветкама, Тамнику, Гучи и Бијелом Пољу.“.

https://www.poreklo.rs/2014/04/19/poreklo-prezimena-selo-lipnica-cacak/

–Шушићи (Радисављевићи, Пројовићи, Велимановићи, Томићи, Радивојевићи и Раденковићи), славе Јовањдан. О досељењу ове породице прича се да су из села Којиновића у ужичком округу дошла четири брата: Симон, Јован, Петар и Видоје. Симон оде у Тамник, Видоје у Цветке а Јован и Петар остану у Лађевцима. Шуше су старином из Будожеље, срез моравички, прво су се доселили у Којиновиће, па одатле због куге раселе и сада их има у Лађевцима, Цветкама, Тамнику, Гучи и Бијелом Пољу. Да је њихово расељење из Којиновића било пре Карађорђа види се из тога што се зна да су двојица Шуша из Лађевца ишли у ратове са Карађорђем и погинули у боју на Пониквама. То су били Мијаило и Раденко Шуше.

https://www.poreklo.rs/2014/07/28/poreklo-prezimena-selo-ladjevci-kraljevo/

  Резултати тестирања потврђују предање о исељавању припадника старих шекуларских родова у Шумадију, све до планине Јелице и прије Првог Српског Устанка. Само да се наиђе  на кандидате.  Има око Краљева, Чачка...  потомака  Дашића и Вукољеваковића, Радмужевића, Ћетковића... из 18. вијека. О пресељеницима из  19. вијека има и писаних података.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #335 послато: Мај 21, 2018, 08:04:21 пре подне »
Марковић, Аранђеловдан, Патковача, Бијељина

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33, роду корјенићких аранђеловштака. Има практично модални хаплотип за овај род, па самим тим и велики број блиских поклапања, како међу необјављеним резултатима тестирања Херцеговаца тако и међу јавним резултатима овог рода са табеле пројекта. Једина вредност по којој се Марковићев хаплотип разликује од модалног хаплотипа овог рода јесте 21 на 635, коју уз њега од српских YSC33 поседује још Ђукић из околине Александровца.

О Марковићима ће надам се нешто више рећи наш Ацо.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #336 послато: Мај 21, 2018, 08:29:34 пре подне »
Марковић, Аранђеловдан, Патковача, Бијељина

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33, роду корјенићких аранђеловштака. Има практично модални хаплотип за овај род, па самим тим и велики број блиских поклапања, како међу необјављеним резултатима тестирања Херцеговаца тако и међу јавним резултатима овог рода са табеле пројекта. Једина вредност по којој се Марковићев хаплотип разликује од модалног хаплотипа овог рода јесте 21 на 635, коју уз њега од српских YSC33 поседује још Ђукић из околине Александровца.

О Марковићима ће надам се нешто више рећи наш Ацо.

Марковић је мој ујак, што значи да сам сазнао хаплогрупу "мушких" моје мајке. Наравно, Хг нисам ни могао да претпоставим али, за разлику од мојих Стефановића, имају бољи родослов и увјерљиво предање о поријеклу из Херцеговине. Често ми је покојни деда причао о томе; давно је то било али сестра ми потврђује да је ријеч о Љубињу. У сваком  случају не ради се о Билећи, Гацку или Невесињу. Мислим да је потврђено да славу нису мијењали, јер знам са којим породицама имају имају 1 разлике на 23 маркера. Међутим, то није јавно, тако да је могуће старије презиме Стијачић.

Патковача се налази у непосредној близини Бијељине (фактички је спојена) на магистралном путу Бијељина-Зворник. Од центра села  до ријуеке Дрине је 3 километра. Дакле, поред Семберије и Подриње. Село у неку руку представља цјелину са Ћипировинама и Голим Брдом (ту су Јелачићи са славом Климуњдан најбројнији).

Радмила Кајмаковић их у монографији "Семберија" није помињала, али има их 6 до 7 кућа у селу и врло добро знају да им је родоначелник Марко, који је највјероватније рођен почетком 19. вијека.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #337 послато: Мај 21, 2018, 08:48:48 пре подне »
Марковић, Аранђеловдан, Патковача, Бијељина

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33, роду корјенићких аранђеловштака. Има практично модални хаплотип за овај род, па самим тим и велики број блиских поклапања, како међу необјављеним резултатима тестирања Херцеговаца тако и међу јавним резултатима овог рода са табеле пројекта. Једина вредност по којој се Марковићев хаплотип разликује од модалног хаплотипа овог рода јесте 21 на 635, коју уз њега од српских YSC33 поседује још Ђукић из околине Александровца.

О Марковићима ће надам се нешто више рећи наш Ацо.
I Marković se uklapa u priču sa Popovićima, Jankovićima, Hršum, Lakić, Okiljević i Jakovljević. Sačekajmo jedan rezultat koi je upravo na obradi , reklisu do sutra da bi trebalo da bude gotov... ;)

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #338 послато: Мај 21, 2018, 11:17:27 пре подне »
Станивука/Станивуковића је било са више крсних слава на западу Босне по шематизму из 1882. године, међутим у околини Гламоча се спомињу само они са Јовањданом као крсном славом. Са том славом се поред Гламоча спомињу и у околини Бања Луке.

Станивуковић је изразито често презиме у околини Бањалуке. Већина их ипак слави Ђурђевдан, као и Станивуци, пописани са том славом 1882. у Дабру код Санског Моста. Било би добро тестирати и једне и друге Станивуковиће, али мислим да ови из околине Бањалуке који славе Јовањдан имају добре шансе да су повезани са Чвокићем. Подсјетићу и на резултат Поповића из Бистрице код Бањалуке, који такође припада роду Мириловића, а са Чвокићем дијели изразито ниску 458=16, мада се разликују на 391, гдје се Чвокић приближава Мирилу и Глумцу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #339 послато: Мај 22, 2018, 12:06:19 пре подне »
Манић, Аранђеловдан, Масурице, Сурдулица; старије презиме Станковић

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније некој од грана низводно од YP237. Нема претерано блиских хаплотипова у табели, а од неуобичајених вредности издваја се изузетно висока DYS385b=17, и нешто нижа комбинација DYS389=12-28.


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #340 послато: Мај 22, 2018, 12:21:04 пре подне »
Јанковић, Петровдан, Неузина, Сечањ

Припада хаплогрупи Е-М81. Ово је први тестирани припадник ове гране код нас, тако да нема блиских поклапања у табели. Ова прилично млада грана (најстарији заједнички предак припадника ове гране живео је пре око 2800 година) се везује пре свега за подручје Северне Африке и Берберске народе, а присутна је у значајном проценту (1-5%) и у Јужној Европи и Блиском Истоку. Највеће проценте ван Африке бележи на Иберијском полуострву, где у појединим деловима прелази и 10%, па је могуће да је управо одатле и доспела на наше просторе.


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #341 послато: Мај 22, 2018, 12:45:43 пре подне »
Милановић, Ђурђевдан и Ђурђиц, Горњи Крчин, Варварин

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92. По маркерима се најбоље уклапа у род А, мада има неколико вредности којима одудара од осталих: врло високу DYS456=18 и нешто вишу DYS438=12. Најближа поклапања има са Благојевићем (3/19), Богдановићем (3/17), и Вановцем и Марковим (4/23).

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #342 послато: Мај 22, 2018, 01:01:44 пре подне »
Стаменковић, Алимпијевдан, Тулово, Лесковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Једина вредност која мало одудара од осталих из рода А је нешто нижа DYS576=16. Најближа поклапања има са Бајовићем и Медићем из Бастаса (1/23), Медићем из Мартин Брода (1/18), Ђапом (1/17) и Новаковићем (2/23).

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #343 послато: Мај 22, 2018, 01:27:44 пре подне »
Тасић, Аранђеловдан, Горње Јабуково, Владичин Хан

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Вредност којом се разликује од свих осталих припадника рода А је DYS456=16 (сви остали имају 15), а поседује још две ређе вредности DYS389II=31 и DYS643=12. Најближа поклапања има са Даниловићем из Доње Мораче (2/23), Марчетићем и Вукићем (2/19) и Петровићем (3/23).

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #344 послато: Мај 22, 2018, 01:39:31 пре подне »
Пантовић, Јовањдан, Милићевци, Чачак

Припада хаплогрупи N2-Y6503>FGC28435. Поседује модални хаплотип, без иједне неуобичајене вредности, па има велики број блиских поклапања међу тестиранима из општег рода. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Стакићем из Томња код Крупња и Штетићем из Лике.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #345 послато: Мај 22, 2018, 01:49:38 пре подне »
Војисављевић, Ђурђиц, Драгодол, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Нема претерано блиских поклапања, мада се по вредности DYS549=12 можда може рећи да су му нешто ближи тестирани из рода Б. Поседује велики број неуобичајених и ретких вредности: DYS390=24, DYS19=16, DYS576=17 и DYS643=11.


На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #346 послато: Мај 22, 2018, 01:56:44 пре подне »
Добро Гујо, не мораш да надокнађијеш у раним јутарњим сатима :)

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #347 послато: Мај 22, 2018, 09:05:49 пре подне »
Јанковић, Петровдан, Неузина, Сечањ

Припада хаплогрупи Е-М81. Ово је први тестирани припадник ове гране код нас, тако да нема блиских поклапања у табели. Ова прилично млада грана (најстарији заједнички предак припадника ове гране живео је пре око 2800 година) се везује пре свега за подручје Северне Африке и Берберске народе, а присутна је у значајном проценту (1-5%) и у Јужној Европи и Блиском Истоку. Највеће проценте ван Африке бележи на Иберијском полуострву, где у појединим деловима прелази и 10%, па је могуће да је управо одатле и доспела на наше просторе.

Izvanredno. Da li mi to imamo tragove naseljavanja Španaca u Banat sredinom 18 st? Fenomenalno

http://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0

Stanovništvo je poreklom izgleda uglavnom bilo sa područja današnje Baskije i Katalonije (odakle i ime kolonije Nova Barselona). Kod nas se tim pitanjem bavio Filip Krčmar koji je napisao disertaciju "Tragom španskih kolonista u Banatu" koju na žalost nisam uspeo da pronađem na internetu, ali mislim da je on napisao i prethodni tekst sa Zrikipedie koji je bogat podacima o doseljenim Špancima

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #348 послато: Мај 22, 2018, 09:22:56 пре подне »
Војисављевић, Ђурђиц, Драгодол, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Нема претерано блиских поклапања, мада се по вредности DYS549=12 можда може рећи да су му нешто ближи тестирани из рода Б. Поседује велики број неуобичајених и ретких вредности: DYS390=24, DYS19=16, DYS576=17 и DYS643=11.

Војисављевићи из Драгодола су део великог рода Бобића. О Бобићима се каже следеће:

"Однекуд из околине Власенице су дошли рођена браћа Цветко и Дрпан Бобићи, Дабо, Плавша (Павао) и Бобо Бобић и друга браћа рођена, рођаци у трећем степену. Бобини потомци знају да су из Буковице у Далмацији да имају сродника око Сплита и да и данас по неким селима око Книна мора бити Бобића. По доласку, су хтели да се одаду сточарству, а не рударству, мада су зашли у рударски крај. Чим су пали овде, решили су да остану. Дошли су заједно, али се одмах при смештању поделе. Дабо узме осоје Атара, Бобо оде под Гаревине, Дрпан, заузме доњи део села и Атара, Цветко узме Пољанац, а Плавша уз њега Шибове. Бобови су били мирни сточари и рудари, јер је већ Плавша ушао и овде у руде, само им је много бриге задавао најмлађи брат Дабо, кога су тек и оженили у Драгодолу. Једног дана оде на пазар у Соко и тамо се завади с неким Турчином и потегне па га убије и побегне. Кад је дошао кући, јави Плавши шта је урадио, па се реши да бега. Случајно се баш тога дана десио у селу сеоски спахија и он се сав заложи да га на молбу браће задржи и одбрани. При свем томе Дабо рано у зору са женом и нејаким дететом побегне и упути се Сави. За њим се даду у потеру сеоски спахија и брат Плавша и стигну на скели у селу Скели, баш када се решио да се пребаци на леву страну у Купиново. Ту га и спахија и Плавша стану одвраћати да се врати, али се није дао. Плавша успе да му отме јединца Марјана, а њега пусти да оде куда зна. Марјана је довео себи у кућу, одгојио и оженио, па му после Плавшини синови предали стари Дабин крај.

Потомци свих Бобића данас се зову Бобићи (130 к.; Ђурђиц) и реч Бобић је исто што и Драгодо. Дрпанови потомци зову се Стојановићи и неки су од њих отишли у Лопатањ и тамо их је више него у овом селу. Бобини се потомци зову: Војисављевићи, Шећеровићи, Алексићи и Крстићи; једна је породица отишла у Лопатањ и тамо је од њих доста потомака. Дрпанови се потомци зову Бобићи и њих има доста у селима око Обреновца. Плавшини су потомци Плавшићи и Павловићи, а Цветкови Суботићи и Радошевићи, а од Марјана Марјановићи. Сви се ради трговине и заната и службе радо селе.

У Драгодо није са стране нико могао доћи. Ко би год дошао могао је ући у Бобиће или узети неки крај села, који нису држали Бобићи. Тако је Погаревац био изван Бобића и посели су га Скадарци"

(Љуба Павловић, "Соколска Нахија")

Бобића са славом Ђурђиц било је и у Лопатању, које је одмах до Драгодола. За њих се каже следеће:

"Мажани, Бобићи, (Живановићи у Јанчићима), Миловановићи, Павловићи, Илићи, Мијаиловићи, Пантелићи, Чкојићи (у Бобићима), Ђорђићи, Маринковићи, Томићи и Даничићи (у Мази). Сви су досељени из околине Никшића у Херцеговини, сада Црној Гори. Сви су досељени по презименом Бобићи, које данас имају понеки одсељеници из села, има их 37 кућа и славе Ђурђиц."

Павловић и Бобиће сврстава у досељеничку струју "рудара" са запада. Сада је већ упитно колико су таква предања тачна (велики број породица убацује у ту групу). С обзиром на генетику, реалније делује миграциони правац од Власенице, и/или околине Никшића, него из Буковице у Северној Далмацији.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #349 послато: Мај 22, 2018, 09:31:00 пре подне »
Izvanredno. Da li mi to imamo tragove naseljavanja Španaca u Banat sredinom 18 st? Fenomenalno

http://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0

Stanovništvo je poreklom izgleda uglavnom bilo sa područja današnje Baskije i Katalonije (odakle i ime kolonije Nova Barselona). Kod nas se tim pitanjem bavio Filip Krčmar koji je napisao disertaciju "Tragom španskih kolonista u Banatu" koju na žalost nisam uspeo da pronađem na internetu, ali mislim da je on napisao i prethodni tekst sa Zrikipedie koji je bogat podacima o doseljenim Špancima

Moguće je i da sam malo požurio sa zaključkom. Provukao sam Jankovićev haplotip kroz YHRD i izgleda da ima potpuno poklapanje u Grčkoj, a drugde ni blizu, čak ni sa minimalnim haplotipom. Veoma zanimljivo. Sad se pitam da li bi u pitanju mogla biti migracija nekog od naših grčkih rođaka, Cincara ili slično

https://drive.google.com/file/d/1cyjs9kxFD2TQX0WtMuIe7OuFCMBtzOgM/view?usp=sharing

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #350 послато: Мај 22, 2018, 10:08:08 пре подне »
Војисављевићи из Драгодола су део великог рода Бобића. О Бобићима се каже следеће:

"Однекуд из околине Власенице су дошли рођена браћа Цветко и Дрпан Бобићи, Дабо, Плавша (Павао) и Бобо Бобић и друга браћа рођена, рођаци у трећем степену. Бобини потомци знају да су из Буковице у Далмацији да имају сродника око Сплита и да и данас по неким селима око Книна мора бити Бобића. По доласку, су хтели да се одаду сточарству, а не рударству, мада су зашли у рударски крај. Чим су пали овде, решили су да остану. Дошли су заједно, али се одмах при смештању поделе. Дабо узме осоје Атара, Бобо оде под Гаревине, Дрпан, заузме доњи део села и Атара, Цветко узме Пољанац, а Плавша уз њега Шибове. Бобови су били мирни сточари и рудари, јер је већ Плавша ушао и овде у руде, само им је много бриге задавао најмлађи брат Дабо, кога су тек и оженили у Драгодолу. Једног дана оде на пазар у Соко и тамо се завади с неким Турчином и потегне па га убије и побегне. Кад је дошао кући, јави Плавши шта је урадио, па се реши да бега. Случајно се баш тога дана десио у селу сеоски спахија и он се сав заложи да га на молбу браће задржи и одбрани. При свем томе Дабо рано у зору са женом и нејаким дететом побегне и упути се Сави. За њим се даду у потеру сеоски спахија и брат Плавша и стигну на скели у селу Скели, баш када се решио да се пребаци на леву страну у Купиново. Ту га и спахија и Плавша стану одвраћати да се врати, али се није дао. Плавша успе да му отме јединца Марјана, а њега пусти да оде куда зна. Марјана је довео себи у кућу, одгојио и оженио, па му после Плавшини синови предали стари Дабин крај.

Потомци свих Бобића данас се зову Бобићи (130 к.; Ђурђиц) и реч Бобић је исто што и Драгодо. Дрпанови потомци зову се Стојановићи и неки су од њих отишли у Лопатањ и тамо их је више него у овом селу. Бобини се потомци зову: Војисављевићи, Шећеровићи, Алексићи и Крстићи; једна је породица отишла у Лопатањ и тамо је од њих доста потомака. Дрпанови се потомци зову Бобићи и њих има доста у селима око Обреновца. Плавшини су потомци Плавшићи и Павловићи, а Цветкови Суботићи и Радошевићи, а од Марјана Марјановићи. Сви се ради трговине и заната и службе радо селе.

У Драгодо није са стране нико могао доћи. Ко би год дошао могао је ући у Бобиће или узети неки крај села, који нису држали Бобићи. Тако је Погаревац био изван Бобића и посели су га Скадарци"

(Љуба Павловић, "Соколска Нахија")

Бобића са славом Ђурђиц било је и у Лопатању, које је одмах до Драгодола. За њих се каже следеће:

"Мажани, Бобићи, (Живановићи у Јанчићима), Миловановићи, Павловићи, Илићи, Мијаиловићи, Пантелићи, Чкојићи (у Бобићима), Ђорђићи, Маринковићи, Томићи и Даничићи (у Мази). Сви су досељени из околине Никшића у Херцеговини, сада Црној Гори. Сви су досељени по презименом Бобићи, које данас имају понеки одсељеници из села, има их 37 кућа и славе Ђурђиц."

Павловић и Бобиће сврстава у досељеничку струју "рудара" са запада. Сада је већ упитно колико су таква предања тачна (велики број породица убацује у ту групу). С обзиром на генетику, реалније делује миграциони правац од Власенице, и/или околине Никшића, него из Буковице у Северној Далмацији.
Ovi Subotići što se spominju , jel od njih Stanko Cane Subotić ?

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #351 послато: Мај 22, 2018, 10:52:47 пре подне »
Иванчајић, Ђурђевдан, Неправдићи, Соколац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских резултата, а потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Миливојчевићем из Кремана.

Тестирани је у упитнику навео да су Иванчајићи најстарија породица у гласиначком крају, као и да немају предање о томе да су се из неке друге области доселили на Гласинац.

Ћајићи су чврсто држали да су старосједиоци још од времена средњовјековне Босне. Кад ето и они из Херцеговине ;)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #352 послато: Мај 22, 2018, 11:13:36 пре подне »
Тасић, Аранђеловдан, Горње Јабуково, Владичин Хан

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Вредност којом се разликује од свих осталих припадника рода А је DYS456=16 (сви остали имају 15), а поседује још две ређе вредности DYS389II=31 и DYS643=12. Најближа поклапања има са Даниловићем из Доње Мораче (2/23), Марчетићем и Вукићем (2/19) и Петровићем (3/23).

Тасићи се сматрају староседеоцима у том крају:

"Стариначки родови су:

-Симончинци, Ивковци, Чукарци, Чергарци, Петковци, Богдановци, Миленковци и Вировци или Тасини. Сви славе Аранђеловдан. Сви ови родови су се развили од некадашње четири куће које су постојале уовом насељу."
https://www.poreklo.rs/2016/11/26/poreklo-prezimena-selo-gornje-jabukovo-vladicin-han/

(Јован Ф. Трифуноски, „Врањска Котлина“)

Ово је први јужни рођак ове западне групе E-L241. Опет долазимо до оне везе: јужна Србија - Црна Гора - Крајина. Питање је колико је стара та веза с обзиром да се само на основу 23 маркера то тешко може утврдити. Потребне се дубље анализе.


На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #353 послато: Мај 22, 2018, 11:27:44 пре подне »
Милановић, Ђурђевдан и Ђурђиц, Горњи Крчин, Варварин

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92. По маркерима се најбоље уклапа у род А, мада има неколико вредности којима одудара од осталих: врло високу DYS456=18 и нешто вишу DYS438=12. Најближа поклапања има са Благојевићем (3/19), Богдановићем (3/17), и Вановцем и Марковим (4/23).

Милановићи се не помињу у литератури о Горњем Крчину, али вероватно су део рода Величковића (слава Ђурђевдан и Ђурђиц, као и код Милановића). Они су досељеници из Жупе, одмах после Николића и Радовановића који су из Рамна у Топлици. Данашње место је настало пре 150-200 година.
https://www.poreklo.rs/2014/11/07/poreklo-prezimena-selo-gornji-krcin-varvarin/

Поклапање са Богдановићем из околине Александровца се уклапа у порекло из Жупе. Ако се не варам, ови Богдановићи имају предање о даљем пореклу са Косова.


Ван мреже стеф

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 65
  • J2b-M205>BY173966
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #354 послато: Мај 22, 2018, 11:40:00 пре подне »
Токић, Никољдан, Грабовица, Ваљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема хаплотип који превише одудара од модала. Најближе поклапање на пројекту има са Радовићем из Гојковца код Цетинграда на Кордуну који такође слави Никољдан, 3 разлике на 23 упоредива маркера, мада је питање да ли заиста постоји нека веза.

Токићи би требало да су огранак Ђурића из Грабовице. За њих се у литератури каже:

Хвала на постављеној литератури. Има ли тих књига у дигиталној библиотеци за чланове? Линкови на старој страни не раде.

Иначе, Токићи јесу од Ђурића (из Забрдице). Павле Ј. Ђурић је написао мемоарску књигу Мојих осам деценија 1973. које је постхумно објављена пре петнаестак година. Ту су приказана родословна стабла осам забрдичких фамилија (Ђурића, Токића и осталих) од 1717. до 1967. Ево пар одломака из књиге:

"Главни родоначелник фамилије Ђурића из Забрдице - Ђуро, доселио се од Пријепоља у времену између 1717. и 1735. године (...)

Ђуро и Чава има имали су три сина: Игњата, Марка и Милоша. (...) Марко, Ђурин син, имао је три сина: Николу, Мијаила и Илију. (...) Мијаило је такође имао два сина: Теодора и Теофила, а кога су сви звали Токо, који је вероватно дуже време био старешина домаћинства, те се по њему сви Мијаилови потомци сада зову Токићи..."

Детаљни родослов чика Павле је оставио цркви у Бранковини и требало би да се тамо налази.

Ван мреже Raven

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #355 послато: Мај 22, 2018, 11:48:36 пре подне »
Манић, Аранђеловдан, Масурице, Сурдулица; старије презиме Станковић

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније некој од грана низводно од YP237. Нема претерано блиских хаплотипова у табели, а од неуобичајених вредности издваја се изузетно висока DYS385b=17, и нешто нижа комбинација DYS389=12-28.

Masurica podseća na Poljsku oblast Mazurija

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #356 послато: Мај 22, 2018, 12:02:12 поподне »
Ћајићи су чврсто држали да су старосједиоци још од времена средњовјековне Босне. Кад ето и они из Херцеговине ;)

Ја сам наишао и на другачије предање. Да су насељени Нуман-пашом Ћуприлићем 1714. из Црне Горе, те да су "једини" у том крају преживели кугу, док су сви остали поумирали, а неки се и вратили у ЦГ.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #357 послато: Мај 22, 2018, 01:34:47 поподне »
Пантовић, Јовањдан, Милићевци, Чачак

Припада хаплогрупи N2-Y6503>FGC28435. Поседује модални хаплотип, без иједне неуобичајене вредности, па има велики број блиских поклапања међу тестиранима из општег рода. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Стакићем из Томња код Крупња и Штетићем из Лике.

Мићовићи, 7 K. (Јовањдан), истог су рода са Пантовићима. Пантовићи и Мићовићи су се саселили у Чачак, где су њихови потомци постали познати апотекари и лекари.

Солдатовићи, 4 к. (Јовањдан), од њих воде порекло фамилије Пантовића и Мићовића, које су промениле презиме из страха од освете. Ово презиме казује да потичу од солдата-војника, који су чували границу између Србије и Турске, која се протезала преко Радаљева, Лисе и Венца, све до 1833. године. Из ове фамилије је хајдук Солдатовић.

https://www.poreklo.rs/2018/05/12/poreklo-prezimena-selo-lisa-ivanjica/

О хајдуцима Солдатовићима видјети у дјелу др Стевана Игњића Ужице и околина 1862-1914, на стр. 129, издано 1967. године, од стране 115 гдје се налази поднаслов Хајдучија. Текст овог дијела Игњићеве књиге преписан је на сајту Баштина Ужица.

https://bastinauzica.weebly.com/106110721112107610911095108011121072.html

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #358 послато: Мај 22, 2018, 02:05:09 поподне »
Мићовићи, 7 K. (Јовањдан), истог су рода са Пантовићима. Пантовићи и Мићовићи су се саселили у Чачак, где су њихови потомци постали познати апотекари и лекари.
Нису у питању исти Пантовићи. Милићевачки Пантовићи су потомци Пантелије Илића који је као домаћин пописан у тефтерима чибука од 1823. до 1825. године.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Slijepcevic

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 34
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #359 послато: Мај 22, 2018, 02:10:48 поподне »
Moguće je i da sam malo požurio sa zaključkom. Provukao sam Jankovićev haplotip kroz YHRD i izgleda da ima potpuno poklapanje u Grčkoj, a drugde ni blizu, čak ni sa minimalnim haplotipom. Veoma zanimljivo. Sad se pitam da li bi u pitanju mogla biti migracija nekog od naših grčkih rođaka, Cincara ili slično

https://drive.google.com/file/d/1cyjs9kxFD2TQX0WtMuIe7OuFCMBtzOgM/view?usp=sharing

Јанковић има предање да је пореклом из Грчке, чак му се деда или прадеда звао Дионисије, што није најчешће име код нас

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #360 послато: Мај 22, 2018, 02:35:36 поподне »
Ћајићи су чврсто држали да су старосједиоци још од времена средњовјековне Босне. Кад ето и они из Херцеговине ;)

Ја сам наишао и на другачије предање. Да су насељени Нуман-пашом Ћуприлићем 1714. из Црне Горе, те да су "једини" у том крају преживели кугу, док су сви остали поумирали, а неки се и вратили у ЦГ.

Занимљиво Селаче, где си пронашао то предање? Ако су дошли почетком 18. века, свакако су врло стари досељеници а ако се томе још дода и куга, онда није чудо што је традиција великим делом "замрла" и што су преживели можда и "заборавили" који им је био првобитни завичај.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #361 послато: Мај 22, 2018, 02:37:25 поподне »
Izvanredno. Da li mi to imamo tragove naseljavanja Španaca u Banat sredinom 18 st? Fenomenalno

http://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0

Stanovništvo je poreklom izgleda uglavnom bilo sa područja današnje Baskije i Katalonije (odakle i ime kolonije Nova Barselona). Kod nas se tim pitanjem bavio Filip Krčmar koji je napisao disertaciju "Tragom španskih kolonista u Banatu" koju na žalost nisam uspeo da pronađem na internetu, ali mislim da je on napisao i prethodni tekst sa Zrikipedie koji je bogat podacima o doseljenim Špancima

Moguće je i da sam malo požurio sa zaključkom. Provukao sam Jankovićev haplotip kroz YHRD i izgleda da ima potpuno poklapanje u Grčkoj, a drugde ni blizu, čak ni sa minimalnim haplotipom. Veoma zanimljivo. Sad se pitam da li bi u pitanju mogla biti migracija nekog od naših grčkih rođaka, Cincara ili slično

https://drive.google.com/file/d/1cyjs9kxFD2TQX0WtMuIe7OuFCMBtzOgM/view?usp=sharing

Јанковић има предање да је пореклом из Грчке, чак му се деда или прадеда звао Дионисије, што није најчешће име код нас

Причао сам са тестираним, али ми није рекао ништа о предању о доласку из Грчке. Напоменуо је само да су старинци у Неузини.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #362 послато: Мај 22, 2018, 02:39:08 поподне »
Тасићи се сматрају староседеоцима у том крају:

"Стариначки родови су:

-Симончинци, Ивковци, Чукарци, Чергарци, Петковци, Богдановци, Миленковци и Вировци или Тасини. Сви славе Аранђеловдан. Сви ови родови су се развили од некадашње четири куће које су постојале уовом насељу."
https://www.poreklo.rs/2016/11/26/poreklo-prezimena-selo-gornje-jabukovo-vladicin-han/

(Јован Ф. Трифуноски, „Врањска Котлина“)

Ово је први јужни рођак ове западне групе E-L241. Опет долазимо до оне везе: јужна Србија - Црна Гора - Крајина. Питање је колико је стара та веза с обзиром да се само на основу 23 маркера то тешко може утврдити. Потребне се дубље анализе.

Колико је Тасић близак са тестираним L241 Албанцима?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #363 послато: Мај 22, 2018, 02:44:51 поподне »
Masurica podseća na Poljsku oblast Mazurija

Читао сам негде да се тај топоним по свом облику везује за источноромански супстрат, исто као и оближња Сурдулица (по румунском surd, од латинског surdus, у значењу "глуви, забачени крај", нешто слично као Глухавица за "Глуху Вас", "забачено село"). Међутим, не знам који би то тачно облик био, у модерном румунском постоји блиска реч măsură, "мера" (од латинског mensura), но нисам сигуран колико је ово етимолошки објашњиво.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #364 послато: Мај 22, 2018, 03:30:54 поподне »
Бркић, Ђурђиц, Доња Краварица, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има високе вредности 14 на 439 и 14 на 389i. По вредности 14 на 389i, крсној слави, а и предању Бркић је по свему судећи повезан са Тешовићем из Крушчице код Ариља и Пећинаром из Љубиша код Чајетине.

О Бркићима у литератури стоји:

Старији су досељеници и: Бркићи, Милекићи, Глибићи и Ђудићи.

Бркићи су се „скоро прије 150 година“ доселили из Крушчице у срезу ариљском.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #365 послато: Мај 22, 2018, 03:44:49 поподне »
Колико је Тасић близак са тестираним L241 Албанцима?

Гледам сад, нема превише разлике ни између наших L241 из рода А и рода Б. Осим можда 570 и још пар маркера. И Албанци су негде између ове две групе (по маркерима). 

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #366 послато: Мај 22, 2018, 07:45:42 поподне »
Бабић, Никољдан, Пуцари, Козарска Дубица, хаплогрупа J1-PF7263

Често презиме, честа слава, и добро профилисани род “Влаховића J1c”. У том крају иначе већ има Бабића J1-M267 на 23andMe. Они су из Бијаковца, што је одмах до Пуцара. Ову област населила је јака струја досељеника од Унца, па остаје да се види да ли су ови Бабићи одатле, или из неке друге крајишке области.

Генетски је Бабићу најближи Јањатовић из Лике, а карактерише их вредност 20 на маркеру 385b.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #367 послато: Мај 22, 2018, 07:59:03 поподне »
Бувач, Никољдан, Горња Слатина, Рибник

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33. Има практично модални хаплотип и велики број блиских поклапања (1 до 2 маркера разлике на 23 упоредива) па је сврстан у општи род.

На сајту Порекла на страници о пореклу презимена Бувач се налази предање о пореклу Бувача.

''Наши стари дједови и прадједови су причали и тако се преноси с кољена на кољено да су била три брата и да је управо један остао у Слатини испод планине Димитор, један отишао у Бардачу код Градишке а један код Дубице или Приједора. Тренутно нас Бувача из Слатине има још у Кључу, Бањалуци, Београду, Новом Саду (Темерину), Ужице, Панчеву, Тител и сви смо порјеклом Слатинци и крсна слава нам је Свети Никола.''

Занимљиво је да је ово тек други G хаплотип код Срба из Босанске Крајине. Први је такође са подручја општине Рибник, у питању је резултат Гајића из Доњег Рибника, G2a-PF3147>L91.

Од ових Бувача би требао да је Жељко Бувач, фудбалски тренер.


 
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #368 послато: Мај 22, 2018, 08:23:16 поподне »
Бувач, Никољдан, Горња Слатина, Рибник

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33. Има практично модални хаплотип и велики број блиских поклапања (1 до 2 маркера разлике на 23 упоредива) па је сврстан у општи род.

На сајту Порекла на страници о пореклу презимена Бувач се налази предање о пореклу Бувача.

''Наши стари дједови и прадједови су причали и тако се преноси с кољена на кољено да су била три брата и да је управо један остао у Слатини испод планине Димитор, један отишао у Бардачу код Градишке а један код Дубице или Приједора. Тренутно нас Бувача из Слатине има још у Кључу, Бањалуци, Београду, Новом Саду (Темерину), Ужице, Панчеву, Тител и сви смо порјеклом Слатинци и крсна слава нам је Свети Никола.''

Занимљиво је да је ово тек други G хаплотип код Срба из Босанске Крајине. Први је такође са подручја општине Рибник, у питању је резултат Гајића из Доњег Рибника, G2a-PF3147>L91.

Од ових Бувача би требао да је Жељко Бувач, фудбалски тренер.



Честитке на новом Крајишнику G2a-L497. Битан резултат, зато што може бити спона између херцеговачких и западнокрајишких G2a-L497. Ова област је свакако морала бити прелазна за западнокрајишке области.

Интересантно да у Северној Далмацији постоје презимена Бувач и Буач. Ови Бувачи би пре могли бити у вези са Буачима, зато што они славе Никољдан, док Бувачи славе Митровдан. И једни и други су досељени из Босне у 17. тј. 18 веку.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #369 послато: Мај 22, 2018, 08:40:37 поподне »
Гајић, Јовањдан, Сиволинац, Гашица, Градишка, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066

Као и у случају Бабића, овде може бити реч о досељеницима из Лике, или околине Унца. Било би занимљиво уколико је реч о старијој породици, пошто сличне хаплотипове налазимо и на Банији. Конкретно Гајиће са овом славом нисам пронашао у том крају 1882., али зато постоји презиме Гаић (Гашица и Бијаковац, слава Јовањдан)

"Св. Јована: Гаић, Дунђер, Давидовић, Вукеља, Греуљ, Звијерац, Бјеловук, Радић, Граовац, Средојевић, Ковачевић, Поповић, Чађо, Стојчић, Бабић, Плишевић."
https://www.poreklo.rs/2014/04/11/poreklo-prezimena-parohije-gasica-bijakovac-gradiska-rs/

Генетски се Гајић сасвим лепо уклапа у ону "полимско-кричку" групу J-M205. Најближа поклапања са тестиранима из Пљеваља, Пријепоља, тј. са Кричкама из Далмације. Одудара једино вредност 23 на 481, која је као и код тестираних из групе Y22063+, али и Лакића који је Y22063-.


На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #370 послато: Мај 22, 2018, 10:09:19 поподне »
Живанић, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес, хаплогрупа J2b2-M241>Z638


Живанићи из околине Купреса су део шире групе Павловића, коју чини велики број породица са тог подручја. Милојевић их је сврстао у староседеоце у тој области:

"Живанићи, Дујмићи, Аскићи, Талићи, Золотићи, Дражићи, Никићи и Малушићи (старо презиме Кнежевићи) носе заједничко презиме Павловићи и живели су овде, „кад је било Немањића царство“. Славе Св. Ђурђа. Где су сада куће Дујмића и Аскића биле су раније кошаре Павловића. Пре Аустрије су одселили једни Дражићи у Зеницу, и неки Живанићи у Зеницу и око Брчког."
https://www.poreklo.rs/2012/07/23/poreklo-prezimena-selo-donje-vukovsko-kupres-fbih/

Ово предање звучи веома интересантно, посебно зато што је у том крају морало остати Срба староседелаца према неким параметрима. Са друге стране, генетски се Живанићи савршено уклапају у род Голијана J2b2-Z631 из Старе Херцеговине, чак славе и исту славу - Ђурђевдан.
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2b

Није неуобичајена ова веза Срба из западне Босне и Старе Херцеговине. Што се предања тиче, може такође бити реч о старијим досељеницима.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #371 послато: Мај 22, 2018, 10:11:09 поподне »
Живанић, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес, хаплогрупа J2b2-M241>Z638


Живанићи из околине Купреса су део шире групе Павловића, коју чини велики број породица са тог подручја. Милојевић их је сврстао у староседеоце у тој области:

"Живанићи, Дујмићи, Аскићи, Талићи, Золотићи, Дражићи, Никићи и Малушићи (старо презиме Кнежевићи) носе заједничко презиме Павловићи и живели су овде, „кад је било Немањића царство“. Славе Св. Ђурђа. Где су сада куће Дујмића и Аскића биле су раније кошаре Павловића. Пре Аустрије су одселили једни Дражићи у Зеницу, и неки Живанићи у Зеницу и око Брчког."
https://www.poreklo.rs/2012/07/23/poreklo-prezimena-selo-donje-vukovsko-kupres-fbih/

Ово предање звучи веома интересантно, посебно зато што је у том крају морало остати Срба староседелаца према неким параметрима. Са друге стране, генетски се Живанићи савршено уклапају у род Голијана J2b2-Z631 из Старе Херцеговине, чак славе и исту славу - Ђурђевдан.
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2b

Није неуобичајена ова веза Срба из западне Босне и Старе Херцеговине. Што се предања тиче, може такође бити реч о старијим досељеницима.

Живанићи су и у оној групи Срба икаваца на Купресу и околини, па се самим тим очекивало да би могли бити Срби старинци у тим крајевима. Међутим, и они су очито досељеници из јужнијих крајева.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #372 послато: Мај 22, 2018, 10:18:43 поподне »
Музикравић, Аранђеловдан, Бечањ, Чачак

Припада хаплогрупи G2a>L497>L42>YSC33. Сврстан је у општи род јер се од свих YSC33 на пројекту издваја по 437=17, а од корјенићких аранђеловштака (чијем би генетском роду можда због славе могао припадати) и по 576=16 односно 570=18 (за њихов род су модалне вредности 15 односно 19). Не искључујем могућност да би на већем броју маркера био ближи њима, али на овом броју маркера не делује им претерано блиско.

Од тестираних на пројекту најближи му је Бојанић из Воћина у Славонији (1 разлике на 23 упоредива маркера).

На сајту Порекла у тексту о становништву Бечња о Музикравићима је написано следеће.

МУЗИКРАВИЋИ (Вујичићи, Вукадиновићи, Марићи) славе Св. Аранђела. Прво су се од некуда доселила два брата: Радован и Ђорђе Брко. Садашњи нараштај им је четврто колено. Зна се да су 1813.год. Музикравићи бежали у Аустрију па су се доцније повратили и тада је један део њих отишао у Ужице.


''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #373 послато: Мај 22, 2018, 11:06:40 поподне »
Тренутно стање:

I2a..........52 (РН908 - 40, СТЅ10228 - 11, М223 - 1)
I1.............5 (P109 - 4, Z63 - 1)
E1b.........13 (V13 - 12, M81 - 1)
Ј2b...........9 (M205 - 6, M241 - 3)
J2a...........1
J1.............3 
R1a.........10
R1b...........4
G2a...........4
N2.............1
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #374 послато: Мај 22, 2018, 11:07:14 поподне »
Цитат
Манић, Аранђеловдан, Масурице, Сурдулица; старије презиме Станковић

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније некој од грана низводно од YP237. Нема претерано блиских хаплотипова у табели, а од неуобичајених вредности издваја се изузетно висока DYS385b=17, и нешто нижа комбинација DYS389=12-28.

Тестирани припада роду Мечкари, који је у Масурицу досељен после ослобођења 1878.:

-Мечкари, Аранђеловдан, су досељени из Преображења. Имају рођаке у Биновцу, Владичином Хану и Сурдулици. И у Преображењу су били однекуда досељени, вероватно као Власи из Македоније.

https://www.poreklo.rs/2016/12/12/poreklo-prezimena-selo-masurica-surdulica/

Њихов предак у Преображењу био је призећен из пчињског села Црновце:

-Дучинци, Аранђеловдан, су пореклом из села Црновца (Врањска Пчиња у сливу Вардара). Отуда је дошао њихов прадед, деда Иван, који је доцније добио надимак Чипан. Разлог досељавања није познат. Познато је, да је из Црновца пошао у Врање, да тамо ради и живи. Уз пут заостане у селу Преображењу и ту се ожени „Влаинком“. Потом оде са женом у Врање, где је радио за трговце из Корче и на тај начин живео. Кућу није имао, него је живео под чергом у доњем делу Врања, која се и данас зове Текија. Доцније Иван Чипан напусти Врање и поново се врати да живи у Преображењу. Тамо изроди деце, те је имао три кћери и око 11 синова, од којих неки остану у селу а остали се разиђу, куд који. Прича се да је један од њих отишао у Цариград, неки у Солун, док се неки враћао у село па поново отишао из села и то на Свету Гору. Од Николе, једног од оних што су остали у селу воде порекло Дучинци, која је једна од најјачих породица у Преображењу*. Сада их је мало у селу, већина их је прешло у Врање, Владичин Хан и Сурдулицу.

https://www.poreklo.rs/2016/05/29/poreklo-prezimena-selo-preobrazenje-vranje/

Преображење је мешовито цинцарско-српско село. Предак тестираног је Србин, што и генетика доказује, јер колико знам међу Цинцарима нема таквог хаплотипа.

У необјављеном истраживању САНУ постоји и један резултат који би могао да говори да је род Дучинаца разнородан, али о том потом.

Ван мреже Stevan J.

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #375 послато: Мај 22, 2018, 11:25:22 поподне »
Moguće je i da sam malo požurio sa zaključkom. Provukao sam Jankovićev haplotip kroz YHRD i izgleda da ima potpuno poklapanje u Grčkoj, a drugde ni blizu, čak ni sa minimalnim haplotipom. Veoma zanimljivo. Sad se pitam da li bi u pitanju mogla biti migracija nekog od naših grčkih rođaka, Cincara ili slično

https://drive.google.com/file/d/1cyjs9kxFD2TQX0WtMuIe7OuFCMBtzOgM/view?usp=sharing


Ja sam ta E-M81 egzotika. :D

Zbog vrlo malo poznatog o istoriji porodice glavna pretpostavka nakon testiranja je bila da ovi Jankovići imaju veze sa španskim kolonistima međutim ovo se više poklapa sa pričom koja kruži po familiji a to je da smo došli iz Grčke. Nikada nisam čuo neke konkretnije podatke sem da mi se čukundeda zvao Dionizije, i sam koren prezimena je grčkog porekla (Ioanikije, Joanikije, odakle muško ime Janko) i da u familiji su česta, ali ne i jedina, imena sa grčkim korenom (kao što je moje, npr). Ovo poslednje je možda samo igra slučaja. Takođe, ne znam da li neku ulogu može da igra to što slavimo sv. Petra i Pavla.
Pokušao sam da nađem neke podatke o naseljavanju Grka u Banat ali nisam našao ništa.

Šta znači YHRD i kako se tumače podaci sa pointovane mape?

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #376 послато: Мај 22, 2018, 11:30:18 поподне »
Јовановић, Тривуњдан, Растиште, Бајина Башта.

Припада хаплогрупи R1b>U106, што је германска грана.

Тестирани је као место порекла навео Растиште на Тари, одакле се његов отац одселио после зидања бране на Дрини.

Јовановићи су део бројног рода Галина у том крају.

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-gao%C4%8Di%C4%87i-bajina-ba%C5%A1ta/

Галине би требало да су од староседелаца у племену Дробњак.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #377 послато: Мај 22, 2018, 11:40:19 поподне »
Јовановић, Тривуњдан, Растиште, Бајина Башта.

Припада хаплогрупи R1b>U106, што је германска грана.

Тестирани је као место порекла навео Растиште на Тари, одакле се његов отац одселио после зидања бране на Дрини.

Јовановићи су део бројног рода Галина у том крају.

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-gao%C4%8Di%C4%87i-bajina-ba%C5%A1ta/

Галине би требало да су од староседелаца у племену Дробњак.

Да ли су ово исти Јовановићи наведени у једном од најзабаченијих села Србије - Јагоштици:
Цитат
Галине или Јовановићи (10 к., Св. Трифун) су потомци Јована Галинца и његових синова, досељена из села Галине, на ободу Гатачког Поља. Јован се први пут населио на вису Штули, под Стоцем, он је и речицу тога краја и целу косу између Јагоштице и Предеовог Крста назвао Галина. Потомци му се више зову Галине, ма да се службено зову и Јовановићи.

Ван мреже Белић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 87
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #378 послато: Мај 22, 2018, 11:51:59 поподне »
Белић, Ђурђевдан, Боговађа, Лајковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са Бјелићем из места Рутоши код Нове Вароши, један маркер разлике на 23 упоредива маркера. Деле исту крсну славу, а и презиме је практично исто, само што је једна верзија ијекваска, друга екавска.

У тексту који обрађује Боговађу нисам нашао Белиће, па ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Здраво свима. Ја сам Белић из Боговађе.
У табели  са вредностима маркера нема разлике  између мене и Бјелића из Рутоша, па се питам где је грешка,  у уносу бројки у табелу, Лукином упоређивању, или можда ниједно од та два?
Први Бјелић (мој чукундеда Петар, од оца Марка) у Боговађу долази  негде око 1875-1880 године, по  једном од предања управо из села Рутоши. Жени се Павлијом Костић, која је имала сестру Ану. Костић није имао мушке деце па  се потврђује писање Љубе Павловића у "Колубара и Подгорина" "Мало после њих доселили су се Костићи из Прислонице, округа рудничког, па су данас замрли у мушкој линији."
Презиме Бјелић губи ј после 1945 у већини докумената која сам имао прилике да видим. Разлог не знам.
Фамилија Бјелић  у околини Нове Вароши је бројна, а сазнах и  да је Милан Бјелић написао и "Родослов фамилије Бјелић", до које ускоро треба да дођем.
https://zlatarinfo.rs/vest/1842/rutosi-loza-do-devetog-kolena
Хвала У хромозому и Порекло.рс  :D

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #379 послато: Мај 22, 2018, 11:57:27 поподне »
Цитат
Да ли су ово исти Јовановићи наведени у једном од најзабаченијих села Србије - Јагоштици

Јесу. Јагоштицу и Гаочиће који се налазе унутар Националног парка "Тара" географи убрајају у Растиште.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #380 послато: Мај 23, 2018, 12:05:22 пре подне »

Ja sam ta E-M81 egzotika. :D

Zbog vrlo malo poznatog o istoriji porodice glavna pretpostavka nakon testiranja je bila da ovi Jankovići imaju veze sa španskim kolonistima međutim ovo se više poklapa sa pričom koja kruži po familiji a to je da smo došli iz Grčke. Nikada nisam čuo neke konkretnije podatke sem da mi se čukundeda zvao Dionizije, i sam koren prezimena je grčkog porekla (Ioanikije, Joanikije, odakle muško ime Janko) i da u familiji su česta, ali ne i jedina, imena sa grčkim korenom (kao što je moje, npr). Ovo poslednje je možda samo igra slučaja. Takođe, ne znam da li neku ulogu može da igra to što slavimo sv. Petra i Pavla.
Pokušao sam da nađem neke podatke o naseljavanju Grka u Banat ali nisam našao ništa.


Janko je samo jedan oblika imena Ivan iliti Jovan.  Janićije je drugo ime, i od njega su prezimena Janićijević i Janićije.  Dionizije je kao ime bilo relativno često kod vojvođanskih Srba, kao i njegov hipokoristik Dina. 

U Neuzini su na popisu stanovništva 1828. zabilježena 4 domaćinstva Jankovića i jedno Jankova.  Po kućnim brojevima, to je izgledalo ovako

56.  Joca Janković
141.  Nića Jankov
182.  drugi Joca Janković
227.  Sima Janković
228.  Gaja Janković


Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #381 послато: Мај 23, 2018, 01:06:23 пре подне »
Честитке на новом Крајишнику G2a-L497. Битан резултат, зато што може бити спона између херцеговачких и западнокрајишких G2a-L497. Ова област је свакако морала бити прелазна за западнокрајишке области.

Интересантно да у Северној Далмацији постоје презимена Бувач и Буач. Ови Бувачи би пре могли бити у вези са Буачима, зато што они славе Никољдан, док Бувачи славе Митровдан. И једни и други су досељени из Босне у 17. тј. 18 веку.

Буачи, Бувачи и Бухачи су сви једно презиме. По народном говору сви се изговарају Бу'ач с нијемим х, а најстарије и најправилније је писати Бухач.

Тестиранога Предрага из Слатине сам успијешно убиједио на тестирање. Такођер сам изнашао и све остале из рода Бухача и по замислу успио сам убииједити макар по једнога члана из свакога мјеста.
Сви су показали велико занимање и спремност да се тестирају чим се буде имало могућности. Једини који је одбио тестирање био је син реченога Жељка Бувача из Њемачке. По његовим ријечима "он зна ко је и што је".
Речени Жељко је из Градине код Омарске.
Тестиран је један Бувач из Омарске, резултат ће бити готов за коју седмицу. Он се тестирао и на ипсилон, и на мтдна и аутосомални.
Бувач из Дубице сагласан је на тестирање чим се врати из Шведске.
Буач из Орлића у Далматинском Косову сагласан је на тестирање. Он живи у Торонту, па ће тамо и радити тест.
Бувачи из Слатине, Дубице и Градишке славе Никољдан и имају предање да су старином из околине Чапљине. У литератури се наводи да су Бувачи около 1660 падом Херцеговине напустили своје село са простора гдје ће касније настати Широки Бријег, гдје су живјели уз Јањчете. Завшили су у Слатини. Буачи су досељени крајем 18.в. у Далм.Косово  из Босне а мени се чини из Слатине. Ови Буачи славе Јована. Остали Бувачи су исто сви изданци из Слатине и селили се на сјевер уз ријеку Гомионицу у Подкозарје. Они из Градине славе или Јована или Николу. Они из Омарске славе Пантелију али памте да су некада славили Николу.
Постоје Бухачи из Љубушкога који су католици,. но у литератури се налази да су крајем 19.в памтили стару славу Николу. Двојица су рада тестирати се. Од ових Бухача има изданака у Илоку. Баве се виноградарством. Бухачи из Љубиња су замрли. Скора најдох Бухача из Сарајева. Србин је али не зна ништо о потеклу. Не зна ни коју славу слави.  :o

Бухачи се називају по цвијету бухачу, чији прах убива бухе и кукце, те је знани средњевјековни инсектицид. Цвијет расте само уз морску обалу до 50 км. у унутарњести копна. Крајем 19. в. је био одкривен Аустријанцима у Дубровнику, те су га почели масовно узгајати у Калифорнији, гдје је у ту сврху основана колонија Buhach. Овај инсектицид је подигао Америку на ноге повисив убир усијева из прерија, јер прије њега су гладовали усљед недостатка хране.

Драго ми је да сам успио изнаћи све Бухаче (Буваче и Буаче) и повезати их. Већ су пали предлози окупљања и сбора на Никољдан.

Још заборавих напоменути да Буачи из Орлића тврде да је старо презиме било Јаковљевић. На жалост тежко јето провјерити. Ваља сачекати исходе осталих Бувача да се провјери јесу ли сви келтске гране G2a или се ради о изму усљед женске нечедности.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1367
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #382 послато: Мај 23, 2018, 05:06:11 пре подне »
Janko je samo jedan oblika imena Ivan iliti Jovan.  Janićije je drugo ime, i od njega su prezimena Janićijević i Janićije.  Dionizije je kao ime bilo relativno često kod vojvođanskih Srba, kao i njegov hipokoristik Dina. 

 Изгледа да ово име чукундједа Дионизије ипак није случајност јер Јанковић има потпуно поклапање са анонимним Грком на 17 маркера, што значи да је са њим у блиској вези.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #383 послато: Мај 23, 2018, 07:05:45 пре подне »

Ja sam ta E-M81 egzotika. :D

Zbog vrlo malo poznatog o istoriji porodice glavna pretpostavka nakon testiranja je bila da ovi Jankovići imaju veze sa španskim kolonistima međutim ovo se više poklapa sa pričom koja kruži po familiji a to je da smo došli iz Grčke. Nikada nisam čuo neke konkretnije podatke sem da mi se čukundeda zvao Dionizije, i sam koren prezimena je grčkog porekla (Ioanikije, Joanikije, odakle muško ime Janko) i da u familiji su česta, ali ne i jedina, imena sa grčkim korenom (kao što je moje, npr). Ovo poslednje je možda samo igra slučaja. Takođe, ne znam da li neku ulogu može da igra to što slavimo sv. Petra i Pavla.
Pokušao sam da nađem neke podatke o naseljavanju Grka u Banat ali nisam našao ništa.

Šta znači YHRD i kako se tumače podaci sa pointovane mape?

Pozdrav Stevane i dobrodošao :)

YHRD je baza podataka u koju se "ubacuju" haplotipovi prikupljeni u različitim istraživanjima širom sveta. S obzirom na broj testiranih markera postoje različiti nazivi, npr sa devet markera je Minimal, sa dvanaest PowerPlex, sa sedamnaest YFiler i sa dvadeset i tri PowerPlex Y23. Baze trenutno ima oko 200 000 haplotipova, od toga oko 150 000 YPower (17 marker) haplotipova. Koristimo je uglavnom za utvrđivanje mogućih podudarnosti našeg haplotipa (ili koji već unosimo) sa nekom populacijom širom sveta i utvrđivanju mogućih puteva migracija.
Kod tebe je "problem" što si jedinstven (u pozitivnom smislu, naravno). Kad se unesu tvoji rezultati u pretraživač, pojavi se jedino potpuno poklapanje negde u Grčkoj i nigde više. Kad se pokuša opcija da se pronađu oni koji imaju blizak haplotip (+/-1) ne pojavljuje se nijedan drugi. Što je još zanimljivije, ne pojavljuje se niko blizak ni kad se stisne opcija "Minimal" a na njoj gotovo svi imamo čak i haplotipove iz drugih grupa kao bliska poklapanja. Zato je tvoj haplotip zanimljiv.
Možeš se i sam poigrati sa YHRD-om. Ja obično radim sa sedamnaest markera pošto je to dobra kombinacija brzih i sporih markera, ima dovoljno već prikupljenih haplotipova za upoređivanje i nije ni previše krupan ni previše sitan alat za lov na bliske haplotipove

https://yhrd.org/search

Stisni Manually enter, kad se otvori stranica unesi vrednosti u kvadrate i stisni Search. Kad ti obradi haplotip stisni Add feature to this report. Tad će ti izbaciti par opcija. Stisni Ancestry information (YFiler haplotype) i kad obradi idi polako do kraja stranice. Sve one tačkice predstavljaju mesta na kojima su uzimani haplotipovi (tako kažu), plavi su oni na kojima ne postoje bliski haplotipovi, crveni su oni na kojima imaš poklapanja

Haplotipo koji se poklapa sa tvojim uneli su ovi naučnici

https://yhrd.org/YP000695

Haplotipovi su bili prikupljani po celoj Grčkoj i na žalost nemamo neku mogućnost da odredimo gde je prikupljen tebi blizak haplotip. Oni su ranije napisali rad koji su verovatno kasnije nadograđivali pošto u prvoj verziji imaju samo haplotipove sa dvnaest markera, no pomaže da vidiš kako su radili

https://kundoc.com/pdf-genetic-population-study-of-11-y-chromosome-str-loci-in-greece-.html

Grci koji su ranije dolazili na prostor Banata su uglavnom bili Cincari sa severa Grčke, moguće sa grčke strane Ohridskog jezera ili nege u blizini. Koliko znam bavili su se trgovinom ili nekim zanatima. Verovatno u Zrenjaninskom arhivu ima više podataka o tome ali to bi bilo najbolje pitati Deliju. Pavovi podaci su verovatno tačni  tako da bi se tragovi dolaska na ove prostore mogli tražiti i pre 1820.

Što se tiče grane haplogrupe, imam poverenje u Aleksandrov pretraživač, no bilo bi dobro, ukoliko si u mogućnosti da uradiš i Yseq test kojim bi proverio granu. Moguće je da je E1b M81 a moguće i da je neki malo dalji E1b V13. Nadam se da Bane i Zor mogu nešto da pomognu pošto su mnogo bolje upućeni u evoluciju E1b grupe

Pozdrav
 

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #384 послато: Мај 23, 2018, 09:22:05 пре подне »
Да нису radon и Зор изнели ове податке о посебности Јанковићевог хаплотипа и у светским оквирима и само једним потпуним поклапањем у Грчкој, размишљао бих и у правцу Каталанске компаније као изворишта. Овако, добија на снази "цинцаро-грчка теза". Да ли је неко можда сачувао хаплотип Албанца Гуре из Суме близу Скадра? Он је једини албански M81, с обзиром на поклапање у Грчкој можда постоји нека балканска веза. Најизгледније ми је да су ти балкански М81 овде могли да дођу за време Рима, као део неке од северноафричких легија и кохорти. Нарочито је била изражена доминација Африканаца за време династије Севера, који су и сами потицали од домицилног становништва провинције Африке.
« Последња измена: Мај 23, 2018, 09:43:42 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #385 послато: Мај 23, 2018, 09:30:19 пре подне »
Бабић, Никољдан, Пуцари, Козарска Дубица, хаплогрупа J1-PF7263

Генетски је Бабићу најближи Јањатовић из Лике, а карактерише их вредност 20 на маркеру 385b.

Мислим да Бабић има много боље шансе за ближу везу са Шепама и Радонићем, не само због исте славе Никољдан. Не можемо само гледати блискост (разлику) по маркерима, већ и шта је модал, и ко је у ком правцу мутирао. Истина је да на DYS385a-b он као и Јањетовићи (који славе Јовањдан) има комбинацију 14-20, али обратити пажњу на DYS635, гдје су Јањетовићи са модалне вриједности 22 "отишли" на 23, а Бабић се "спустио" на 21, те засигурно нису ближе повезани, и по свему судећи се мутација на DYS385b десила независно код Бабића и Јањетовића.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #386 послато: Мај 23, 2018, 09:50:06 пре подне »
Мислим да Бабић има много боље шансе за ближу везу са Шепама и Радонићем, не само због исте славе Никољдан. Не можемо само гледати блискост (разлику) по маркерима, већ и шта је модал, и ко је у ком правцу мутирао. Истина је да на DYS385a-b он као и Јањетовићи (који славе Јовањдан) има комбинацију 14-20, али обратити пажњу на DYS635, гдје су Јањетовићи са модалне вриједности 22 "отишли" на 23, а Бабић се "спустио" на 21, те засигурно нису ближе повезани, и по свему судећи се мутација на DYS385b десила независно код Бабића и Јањетовића.

Pozdrav Sergiuse i hvala na pomoći kod testiranja Babića.

Teško je reći kod ovako bliskih haplotipova. S obzirom na geografsku bliskost sigurno je povezan sa Šepa-Radonić grupom. Moguće je da je prvo došlo do mutacije na DYS385b kod zajedničkog pretka Babića i Janjatovića, i da je Babić ostao uz gore pomenutu grupu dok su Janjatovići otišli prema Otočcu kao deo Usoraca. Kasnije je moguće došlo do mutacije na DYS635 kod jednih na gore a kod drugih na dolje u odnosu na modal. No i ovo je samo pretpostavka. Šteta što nemamo neki papirnati trag tih migracija

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #387 послато: Мај 23, 2018, 10:04:04 пре подне »
Мислим да Бабић има много боље шансе за ближу везу са Шепама и Радонићем, не само због исте славе Никољдан. Не можемо само гледати блискост (разлику) по маркерима, већ и шта је модал, и ко је у ком правцу мутирао. Истина је да на DYS385a-b он као и Јањетовићи (који славе Јовањдан) има комбинацију 14-20, али обратити пажњу на DYS635, гдје су Јањетовићи са модалне вриједности 22 "отишли" на 23, а Бабић се "спустио" на 21, те засигурно нису ближе повезани, и по свему судећи се мутација на DYS385b десила независно код Бабића и Јањетовића.

Зато сам и написао да на основу маркера Јањатовић изгледа најближе, не и да су они дефинитивно блиски рођаци. Иако вероватно нису превише удаљени међусобно ти крајишки J1c. Иначе имају 13-20 на 385ab. 14-20 има Војновић из Славоније, па делује да је вредност 20 на 385b ипак чешћа у западним крајевима.

Велике су шансе наравно да постоји ближа веза са Шепама и Радонићима. На том потезу има прилично ове подгране J1 и сви славе исту славу - Никољдан.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #388 послато: Мај 23, 2018, 10:18:29 пре подне »
Да нису radon и Зор изнели ове податке о посебности Јанковићевог хаплотипа и у светским оквирима и само једним потпуним поклапањем у Грчкој, размишљао бих и у правцу Каталанске компаније као изворишта. Овако, добија на снази "цинцаро-грчка теза". Да ли је неко можда сачувао хаплотип Албанца Гуре из Суме близу Скадра? Он је једини албански M81, с обзиром на поклапање у Грчкој можда постоји нека балканска веза. Најизгледније ми је да су ти балкански М81 овде могли да дођу за време Рима, као део неке од северноафричких легија и кохорти. Нарочито је била изражена доминација Африканаца за време династије Севера, који су и сами потицали од домицилног становништва провинције Африке.

Meni je pala na pamet numidijska konjica (nadam se da nećemo uplašiti Stevana ovim nabrajanjima). Malo sam gledao na Eupedio tekst o E1b M81 i izgleda da je širenje počela baš za vreme Rima. Verovatno zato Janković i nema bliska poklapanja ako je dosta rano stigao u Grčku i odatle se nije pomerao sem na sever prema Vojvodini
https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_E1b1b_Y-DNA.shtml#M81

Na žalost, trenutno nemam vremena za traženje po E1b tabeli ali rado bih to učinio jednostavno da vidim koji su haplotipovi ipak najbliži, kad već nemamo vrlo bliskog

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #389 послато: Мај 23, 2018, 10:51:48 пре подне »
За Јанковића мислим да је у почетку најпаметније да SNP тестом потврди припадност М81. Релативно су му блиски поједини из E-M81>M183, али с обзиром да је хаплотип специфичан и да поклапања нису екстремно блиска, мислим да би СНП провјера била пожељна. Колико сам видио и сам Невген није сасвим сигуран у предикцију.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #390 послато: Мај 23, 2018, 12:45:44 поподне »
Бубало, Ђурђевдан, Личко Петрово Село

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има повишене вредности тј. комбинацију на маркеру 389 14-32. Могуће да је повезан са неким породицама које имају такође повишене вредности на том маркеру. Најближе поклапање има са једном таквом породицом, Бранковићем из Санице код Кључа који такође слави Ђурђевдан, 2 разлике на 23 упоредива маркера, међутим, мали је број маркера у питању, и разлика на маркеру 481 је превелика (Бранковић 27, Бубало 32) па је питање да ли веза заиста постоји.

 

Ван мреже Stevan J.

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #391 послато: Мај 23, 2018, 12:47:09 поподне »
Hvala svima na odgovorima i dobrodošlici. :)

Do kraja godine mi je u planu da uradim SNP pa da vidimo šta će to da otkrije. U međuvremenu ću pokušati da izvučem šta još mogu iz familije (npr, utvrđivanje tog popisa i možda još neki korisni podatak). Možda bih tek tada pokušao da cimam grčke naučnike koji su prikupljali podatke ukoliko mogu da mi kažu nešto više.

A što se tiče numidijskih konjica, istorijskih pretpostavki i slično, molim vas, to je potrebno, ova misterija se neće odgonetnuti bez kreativnosti. :D

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #392 послато: Мај 23, 2018, 12:54:46 поподне »
Васиљевић, Ђурђевдан, Правошево, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. На 17 маркера има потпуно поклапање са Васиљевићем из истог места. Што се тиче везе са другим хаплотиповима на пројекту, можда би нека веза могла постојати у даљој прошлости са Беатовићем из Жањевице код Гацка и Керкезом из Врановине код Босанског Петровца, пре свега због вредност 15 на 19. Иста је и слава.


Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #393 послато: Мај 23, 2018, 12:56:27 поподне »
Видаковић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Припада општем роду ове хаплогрупе. Једина вредност која одступа од модала за овај род је ниска вредност 9 на 643, све остале вредности су у границама модала.

Тестирани је навео да су Видаковићи Буњевачког порекла. Ако неко зна још нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #394 послато: Мај 23, 2018, 12:58:19 поподне »
Ђорђевић, Аранђеловдан, Удовице, Смедерево

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Има хаплотип који је јако близак модалу, па самим тим има пуно блиских поклапања, али ни једно потпуно.

У литератури за ову породицу стоји:

–Крстићи (Нешковићи и Ђорђевићи). Старином су из околине Ниша. Не каже се коју славу славе

https://www.poreklo.rs/2014/09/16/poreklo-prezimena-selo-udovice-smederevo/

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #395 послато: Мај 23, 2018, 01:05:19 поподне »
Лучар, Игњатијевдан, Дероње, Оџаци

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Делује да је по самом хаплотипу ближи "малешевској групи" која је смештена између Босне и Врбаса, него оној у Херцеговини. То се пре свега огледа у вредностима 15 на 19, 12 на 389i и повишеној вредности на маркеру 576. Најближе поклапање има управо на том подручју, са Шипрагићем из Кокора код Прњавора се разликује на 2 маркера од упоредивих 23. Има за род Малешеваца и динарик уопштено јако ниску вредност 28 на маркеру 389ii (поред њега од PH908 хаплотипова на пројекту ову вредност поседује још само Петровић из Рудиња код Пирота).

Тестирани је навео да су Лучари по предању можда старином из места Крчани код Удбине у Лици. Генетика са друге стране показује да би даље порекло ове породице могло бити на подручју између Босне и Врбаса.
« Последња измена: Мај 23, 2018, 01:11:54 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #396 послато: Мај 23, 2018, 01:09:06 поподне »
Кнежевић, Симеон Богопримац, Врчин, Гроцка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од вредности које значајније одступају од модала, ту су једино вредности 23 на 390 и 32 на 481. Остале вредности су у границама модала, али ипак Кнежевић нема ближих поклапања на пројекту.

У литератури о Кнежевићима стоји:

Тада су били у селу и:

–Кнежевићи, које зову белопољци – дошли из Бела Поља, а управо их „укоревају“ као Арнауте, јер су љути, а Вагиће као Грке – тврди на пазар као Грци. Од Кнежевића су

–Стекићи и сви славе Симеундан.

https://www.poreklo.rs/2013/12/07/poreklo-prezimena-selo-vrcin-grocka-beograd/

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #397 послато: Мај 23, 2018, 01:17:11 поподне »
Бубало, Ђурђевдан, Личко Петрово Село

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има повишене вредности тј. комбинацију на маркеру 389 14-32. Могуће да је повезан са неким породицама које имају такође повишене вредности на том маркеру. Најближе поклапање има са једном таквом породицом, Бранковићем из Санице код Кључа који такође слави Ђурђевдан, 2 разлике на 23 упоредива маркера, међутим, мали је број маркера у питању, и разлика на маркеру 481 је превелика (Бранковић 27, Бубало 32) па је питање да ли веза заиста постоји.

Бубале су из Лике мигрирале у Крајину у солидном броју, па их у шематизму, са славом Ђурђевдан, налазимо у више парохија Бихаћа, Крупе и Дубице. Бранковићу су, према књизи "Саничка жупа" Милана Карановића, дошли из Бјелајског поља, гдје такође има доста личких досељеника.

Разлика на 481 јесте велика, али је модал 30, а Бранковић се спустио на 27, Бубало отишао на 32. Није искључено.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #398 послато: Мај 23, 2018, 02:49:56 поподне »
Pozdrav Stevane i dobrodošao :)

YHRD je baza podataka u koju se "ubacuju" haplotipovi prikupljeni u različitim istraživanjima širom sveta. S obzirom na broj testiranih markera postoje različiti nazivi, npr sa devet markera je Minimal, sa dvanaest PowerPlex, sa sedamnaest YFiler i sa dvadeset i tri PowerPlex Y23. Baze trenutno ima oko 200 000 haplotipova, od toga oko 150 000 YPower (17 marker) haplotipova. Koristimo je uglavnom za utvrđivanje mogućih podudarnosti našeg haplotipa (ili koji već unosimo) sa nekom populacijom širom sveta i utvrđivanju mogućih puteva migracija.
Kod tebe je "problem" što si jedinstven (u pozitivnom smislu, naravno). Kad se unesu tvoji rezultati u pretraživač, pojavi se jedino potpuno poklapanje negde u Grčkoj i nigde više. Kad se pokuša opcija da se pronađu oni koji imaju blizak haplotip (+/-1) ne pojavljuje se nijedan drugi. Što je još zanimljivije, ne pojavljuje se niko blizak ni kad se stisne opcija "Minimal" a na njoj gotovo svi imamo čak i haplotipove iz drugih grupa kao bliska poklapanja. Zato je tvoj haplotip zanimljiv.
Možeš se i sam poigrati sa YHRD-om. Ja obično radim sa sedamnaest markera pošto je to dobra kombinacija brzih i sporih markera, ima dovoljno već prikupljenih haplotipova za upoređivanje i nije ni previše krupan ni previše sitan alat za lov na bliske haplotipove

https://yhrd.org/search

Stisni Manually enter, kad se otvori stranica unesi vrednosti u kvadrate i stisni Search. Kad ti obradi haplotip stisni Add feature to this report. Tad će ti izbaciti par opcija. Stisni Ancestry information (YFiler haplotype) i kad obradi idi polako do kraja stranice. Sve one tačkice predstavljaju mesta na kojima su uzimani haplotipovi (tako kažu), plavi su oni na kojima ne postoje bliski haplotipovi, crveni su oni na kojima imaš poklapanja

Haplotipo koji se poklapa sa tvojim uneli su ovi naučnici

https://yhrd.org/YP000695

Haplotipovi su bili prikupljani po celoj Grčkoj i na žalost nemamo neku mogućnost da odredimo gde je prikupljen tebi blizak haplotip. Oni su ranije napisali rad koji su verovatno kasnije nadograđivali pošto u prvoj verziji imaju samo haplotipove sa dvnaest markera, no pomaže da vidiš kako su radili

https://kundoc.com/pdf-genetic-population-study-of-11-y-chromosome-str-loci-in-greece-.html

Grci koji su ranije dolazili na prostor Banata su uglavnom bili Cincari sa severa Grčke, moguće sa grčke strane Ohridskog jezera ili nege u blizini. Koliko znam bavili su se trgovinom ili nekim zanatima. Verovatno u Zrenjaninskom arhivu ima više podataka o tome ali to bi bilo najbolje pitati Deliju. Pavovi podaci su verovatno tačni  tako da bi se tragovi dolaska na ove prostore mogli tražiti i pre 1820.

Što se tiče grane haplogrupe, imam poverenje u Aleksandrov pretraživač, no bilo bi dobro, ukoliko si u mogućnosti da uradiš i Yseq test kojim bi proverio granu. Moguće je da je E1b M81 a moguće i da je neki malo dalji E1b V13. Nadam se da Bane i Zor mogu nešto da pomognu pošto su mnogo bolje upućeni u evoluciju E1b grupe

Pozdrav
Баш сам гледао за пописе Сечња,Неузина али нема помена Јанковића ни у оним оскудним пописима који постоје на почетку књиге Душана Поповића о Србима у Банату у 18.веку.Оно што могу да кажем је да постоје ,опет доста оскуднији пописи Неузина и Сечња на списковима граничара 12.регименте од 1787-1823.године и претрагом постоји шанса да се нађу преци тестираног Јанковића.Што се тиче архива оно што сам на сајту епархије Банатске могао да видим,а и сам сам се уверио је да су за тај крај средњег Баната убедљиво најстарије матичне књиге.Каже се за Неузинуу да је најстарија из 1714.године што је потпуно невероватно..управо зато што пружа увид у период одмах након Сеоба Срба 1690.године.Видим да је тестирани наводио имена типа Дионизије и нека која су грчког порекла..могу рећи да исту ситуацију имам у свом родослову али су сва та имена библијског карактера и не чуди што се појављују и код наших старих.Код мене се јављају имена Антоније,Дионизије,Макрена,Елена,Константин,Теофан,Дмитра,Екатерина,Олимпијада,Сосана итд..тако да је то нормално.
Видим да је писано и о насељавању Шпанаца и формирању Нове Барселоне..то је тачно али је највећи део тих породица брзо помро и то се десило 1735.године.Треба рећи да је тај крај као и источнији део Баната насељен доста и Румунима,којих је некада па и сада готово највише било у Сечњу и Сефкерину,касније долазе Немци и Мађари.Тако да прегледом матица Неузине,спискова 12.регименте може нешто више да се каже о овој породици.Тридесете године 19.века су ипак од мањег значаја јер је до тада велики број Румуна,Грка и осталих нација у Банату ушао у српски корпус а то се види и по имена која дају деци..тако да за евентуално порекло и закључивање на основу имена битно је да се зађе што ближе средини 18.века.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #399 послато: Мај 23, 2018, 02:58:12 поподне »
Иванчајић, Ђурђевдан, Неправдићи, Соколац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских резултата, а потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Миливојчевићем из Кремана.

Тестирани је у упитнику навео да су Иванчајићи најстарија породица у гласиначком крају, као и да немају предање о томе да су се из неке друге области доселили на Гласинац.

Још нешто о Иванчајићима/Ћајићима из књиге о Гласинцу:

upload img
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #400 послато: Мај 23, 2018, 04:04:25 поподне »
Још нешто о Иванчајићима/Ћајићима из књиге о Гласинцу:

upload img
Ovo mi izgleda mnogo uvjerljivo. Posebno jer prezime Mujagić postojalo je u selu Podloznik-Pale. Što je samo preko brda. A ublizini Nepravdića postoje i danas Grčići. A da su rod sa Ćaićima nisam znao. A ti Grčići i danas nisu brojni što je interesantno kako se neke grane dugo provlače  do svog momenta ekspanzije. A i ostali toponimi se poklapaju.... Grčića ima još u Gornjoj Vinči zaseok Vinograd.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #401 послато: Мај 23, 2018, 04:07:48 поподне »
A ublizini Nepravdića postoje i danas Grčići. A da su rod sa Ćaićima nisam znao. A ti Grčići i danas nisu brojni što je interesantno kako se neke grane dugo provlače  do svog momenta ekspanzije. A i ostali toponimi se poklapaju.... Grčića ima još u Gornjoj Vinči zaseok Vinograd.

Грчићи су наредна породица о којој пише у књизи, само су се случајно заломили овде на истој страни са Иванћајићима.

image host
« Последња измена: Мај 23, 2018, 04:09:59 поподне Селаковић »

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #402 послато: Мај 23, 2018, 04:25:49 поподне »
Ršumi ili kako im je sada zvanično Hršumi koliko znam nikadanisu bili na Dobroj Vodi. malo mi ovaj dio konfuzan. Jer su od dolaska na selu Buđ, sada su to sve napušteni zaseoci....
Imali u toj knjizi da se spominju Breze ili Brezo ????

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #403 послато: Мај 23, 2018, 05:09:24 поподне »
Ovi Lelekuri ili zvanično Majkalovići su vredni ljudi. Od poznatijih je prvi komandant Sarajaeva posle 1945. Tomo Majkalović. Ali obzirom da je bio neobrazovan planinštak zaglavio na golom otoku...
Zanimame imali u Crnoj Gori Lelekura sada ?

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #404 послато: Мај 23, 2018, 05:54:29 поподне »
Ђорђевић, Петковдан (раније по предању Аранђеловдан), Паљина, Ниш

Припада хаплогрупи R1b, некој од "западних" грана испод P312, што би могло да се утврди једино СНП тестирањем.

Паљина је, као и цео тај крај, доста страдала у српско турском рату 1876. године. Дели се на Доњу и Горњу. Некада је више становника имала Горња Паљина из које потичу и Ђорђевићи, раније Бојковићи.


Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #405 послато: Мај 23, 2018, 08:09:04 поподне »
Видаковић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Припада општем роду ове хаплогрупе. Једина вредност која одступа од модала за овај род је ниска вредност 9 на 643, све остале вредности су у границама модала.

Тестирани је навео да су Видаковићи Буњевачког порекла. Ако неко зна још нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Радујем се овом новом члану Буњевцу из разлога што се на неки начин потврђује прича Ненада Лукића из Горње Бадање код Лознице.
Када сам ја добио резултате тестирања било ми је тотално чудно да припадам неком "Буњевачком кластеру", како је на форуму био назван род 19-14, али тада се о томе много мање знало него сад. Видео сам да поред мене има још један православац у кластеру, Лукић из Горње Бадање код лознице и контактирао сам га маилом. Он ми је тада написао између осталог и ово о пореклу његових Лукића
Ja sam u Dubrovačkim knjigama našao pomen iz 1412 mog najstarijeg
sačuvanog pretka u izvorima i rodonačelnika  Lukača Starčevića (posle
njega smo Lukići) i njegovog rodjaka Vidaka (od koga su Vidakovići
kojima je Austrijski car dao grad Bač u  Bačkoj - sada je srušen, a
gde su sada Bunjevci) a oni su bili mladji rodjaci (dali sinovi ili
sinovi njegovog brata) župana Dračevice (od Herceg Novog na sever se
župa prostirala skoro do Nikšića) a u dubrovačkim knjigama su zbog
sudskog procesa jer su nekom dubrovačkom trgovcu oteli zlatan pojas.
Ovo se desilo krajem XV veka. Posle toga smo preseljeni u  Liku
prateći Turke gde smo dobili 1570 Vignjerac kod Zadra kao vlaški
knezovi (o vlasima i većinu ovog ostalog sam ti već pisao ja mislim,
ali bilo je davno pa da ponovim)  i lala begovi koji su Turci tek
zauzeli , Vinjerac su već 1571 srušili mlečani topovima  . Pošto su
Austrijanci upali u Liku Vidakovići su prešli u Bač i dobili grofovsku
titulu (ima sačuvana grbovnica i plemićki list na ime djuro vidaković
iz 1690), a Lukići su pod Turcima prešli na pravoslavlje nešto ranije
i sa njima se 1699 kad su Austrijanci uzeli  Liku  zaputili u Suvu
Reku u Sokolskoj nahiji


Нисам погледао маркере Видаковића, али чим сам видео презиме, одмах сам се сетио ове приче из његовог маила.

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #406 послато: Мај 23, 2018, 08:29:11 поподне »
Радујем се овом новом члану Буњевцу из разлога што се на неки начин потврђује прича Ненада Лукића из Горње Бадање код Лознице.
Када сам ја добио резултате тестирања било ми је тотално чудно да припадам неком "Буњевачком кластеру", како је на форуму био назван род 19-14, али тада се о томе много мање знало него сад. Видео сам да поред мене има још један православац у кластеру, Лукић из Горње Бадање код лознице и контактирао сам га маилом. Он ми је тада написао између осталог и ово о пореклу његових Лукића
Ja sam u Dubrovačkim knjigama našao pomen iz 1412 mog najstarijeg
sačuvanog pretka u izvorima i rodonačelnika  Lukača Starčevića (posle
njega smo Lukići) i njegovog rodjaka Vidaka (od koga su Vidakovići
kojima je Austrijski car dao grad Bač u  Bačkoj - sada je srušen, a
gde su sada Bunjevci) a oni su bili mladji rodjaci (dali sinovi ili
sinovi njegovog brata) župana Dračevice (od Herceg Novog na sever se
župa prostirala skoro do Nikšića) a u dubrovačkim knjigama su zbog
sudskog procesa jer su nekom dubrovačkom trgovcu oteli zlatan pojas.
Ovo se desilo krajem XV veka. Posle toga smo preseljeni u  Liku
prateći Turke gde smo dobili 1570 Vignjerac kod Zadra kao vlaški
knezovi (o vlasima i većinu ovog ostalog sam ti već pisao ja mislim,
ali bilo je davno pa da ponovim)  i lala begovi koji su Turci tek
zauzeli , Vinjerac su već 1571 srušili mlečani topovima  . Pošto su
Austrijanci upali u Liku Vidakovići su prešli u Bač i dobili grofovsku
titulu (ima sačuvana grbovnica i plemićki list na ime djuro vidaković
iz 1690), a Lukići su pod Turcima prešli na pravoslavlje nešto ranije
i sa njima se 1699 kad su Austrijanci uzeli  Liku  zaputili u Suvu
Reku u Sokolskoj nahiji


Нисам погледао маркере Видаковића, али чим сам видео презиме, одмах сам се сетио ове приче из његовог маила.

Иако сам прилично скептичан према овим средњовјековним везама, ова прича као да је добила генетску потврду. Једино што ме занима да ли траг у документима заиста постоји, мислим пре свега за ову везу прије 1690. године.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #407 послато: Мај 23, 2018, 08:31:27 поподне »
Иако сам прилично скептичан према овим средњовјековним везама, ова прича као да је добила генетску потврду. Једино што ме занима да ли траг у документима заиста постоји, мислим пре свега за ову везу прије 1690. године.
Mogu da pitam Nenada putem maila o tome šta je našao u Dubrovačkim knjigama

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #408 послато: Мај 23, 2018, 08:34:19 поподне »
Mogu da pitam Nenada putem maila o tome šta je našao u Dubrovačkim knjigama

Ови његови наводи су ми интересантни јер први пут видим да неко у конкретном родослову наводи буњевачку миграцију из Далмације у Соколску нахију у 17. вијеку, што је Љуба Павловић забиљежио код више родова тзв. западног говора у Азбуковици.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #409 послато: Мај 23, 2018, 08:50:29 поподне »
Mogu da pitam Nenada putem maila o tome šta je našao u Dubrovačkim knjigama

Овим би резултатом, узимајући Лукићеве наводе као истините,  била упитна подела рода Y56203 на оне са DYS448=19 и DYS448=18...

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #410 послато: Мај 23, 2018, 10:26:10 поподне »
Овим би резултатом, узимајући Лукићеве наводе као истините,  била упитна подела рода Y56203 на оне са DYS448=19 и DYS448=18...
Не разумем се пуно у маркере, знам да су неки маркери одређујући за неке гране, типа ПХ908 и да се то може видети када се погледају маркери, без анализе СНП-ова, али за неке друге гране се то показало непоузданим, као и за друге хаплогрупе где су принципи сасвим другачији. Зато ми је та прича око маркера одређујућих неку грану мало климава, јер ради, али не увек...а логика да се одреди када ради а када не, је неухватљива

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #411 послато: Мај 23, 2018, 10:37:39 поподне »
Радујем се овом новом члану Буњевцу из разлога што се на неки начин потврђује прича Ненада Лукића из Горње Бадање код Лознице.
Када сам ја добио резултате тестирања било ми је тотално чудно да припадам неком "Буњевачком кластеру", како је на форуму био назван род 19-14, али тада се о томе много мање знало него сад. Видео сам да поред мене има још један православац у кластеру, Лукић из Горње Бадање код лознице и контактирао сам га маилом. Он ми је тада написао између осталог и ово о пореклу његових Лукића
Ja sam u Dubrovačkim knjigama našao pomen iz 1412 mog najstarijeg
sačuvanog pretka u izvorima i rodonačelnika  Lukača Starčevića (posle
njega smo Lukići) i njegovog rodjaka Vidaka (od koga su Vidakovići
kojima je Austrijski car dao grad Bač u  Bačkoj - sada je srušen, a
gde su sada Bunjevci) a oni su bili mladji rodjaci (dali sinovi ili
sinovi njegovog brata) župana Dračevice (od Herceg Novog na sever se
župa prostirala skoro do Nikšića) a u dubrovačkim knjigama su zbog
sudskog procesa jer su nekom dubrovačkom trgovcu oteli zlatan pojas.
Ovo se desilo krajem XV veka. Posle toga smo preseljeni u  Liku
prateći Turke gde smo dobili 1570 Vignjerac kod Zadra kao vlaški
knezovi (o vlasima i većinu ovog ostalog sam ti već pisao ja mislim,
ali bilo je davno pa da ponovim)  i lala begovi koji su Turci tek
zauzeli , Vinjerac su već 1571 srušili mlečani topovima  . Pošto su
Austrijanci upali u Liku Vidakovići su prešli u Bač i dobili grofovsku
titulu (ima sačuvana grbovnica i plemićki list na ime djuro vidaković
iz 1690), a Lukići su pod Turcima prešli na pravoslavlje nešto ranije
i sa njima se 1699 kad su Austrijanci uzeli  Liku  zaputili u Suvu
Reku u Sokolskoj nahiji


Нисам погледао маркере Видаковића, али чим сам видео презиме, одмах сам се сетио ове приче из његовог маила.

Старчевићи једино могу бити - Старчићи из Главске (Lucac Starcich; 1449.год)

М. Динић; Хумско-требињска властела (од стр. 25)
https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEbWZWNHNtWFZCSTg/edit
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #412 послато: Мај 23, 2018, 10:49:25 поподне »
Старчевићи једино могу бити - Старчићи из Главске (Lucac Starcich; 1449.год)

М. Динић; Хумско-требињска властела (од стр. 25)
https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEbWZWNHNtWFZCSTg/edit
Из овога може да се закључи да су Лукачу и Видаку дедови били рођена браћа, дакле Балин и Милша. Што потврђује ово што је Ненад написао.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #413 послато: Мај 23, 2018, 11:24:36 поподне »
Из овога може да се закључи да су Лукачу и Видаку дедови били рођена браћа, дакле Балин и Милша. Што потврђује ово што је Ненад написао.

Питам се, одкуд у родослову Старчића два куманска имена - Балин и Чортан.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #414 послато: Мај 24, 2018, 11:50:13 пре подне »
Лековић, Никољдан, Павино Поље, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи му је тестирани Магазин, од кога се разликује на једном од упоредива 23 маркера. Такође, Лековић се од Фуртуле који је пореклом из истог места (Павиног Поља) разликује на 3 од 23 упоредива маркера.

Код Вукоте и Акима Миљанића сам о овим Лековићима пронашао следеће:

Тршница (Вранеши) и Павино Поље (Бијело Поље) потомци су Лековића (раније Ивановићи) из Озринића (Кчево), Цетиње од њих: код Невесиња (Херцеговина) и Ужица у Расовој и Трешњици.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #415 послато: Мај 24, 2018, 12:06:35 поподне »
Лековићи из Павиног Поља се својакају с Лековићима из Црмнице - Годиње.

Годињски Лековићи имају предање да су од Леке, који се у Црмницу доселио из Груда (Диноша).

Ако је судити по овом резултату, веза између ова два братства, осим по истом презимену, не постоји.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже msergius

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #416 послато: Мај 24, 2018, 12:44:11 поподне »
Војисављевићи из Драгодола су део великог рода Бобића. О Бобићима се каже следеће:

"Однекуд из околине Власенице су дошли рођена браћа Цветко и Дрпан Бобићи, Дабо, Плавша (Павао) и Бобо Бобић и друга браћа рођена, рођаци у трећем степену. Бобини потомци знају да су из Буковице у Далмацији да имају сродника око Сплита и да и данас по неким селима око Книна мора бити Бобића. По доласку, су хтели да се одаду сточарству, а не рударству, мада су зашли у рударски крај. Чим су пали овде, решили су да остану. Дошли су заједно, али се одмах при смештању поделе. Дабо узме осоје Атара, Бобо оде под Гаревине, Дрпан, заузме доњи део села и Атара, Цветко узме Пољанац, а Плавша уз њега Шибове. Бобови су били мирни сточари и рудари, јер је већ Плавша ушао и овде у руде, само им је много бриге задавао најмлађи брат Дабо, кога су тек и оженили у Драгодолу. Једног дана оде на пазар у Соко и тамо се завади с неким Турчином и потегне па га убије и побегне. Кад је дошао кући, јави Плавши шта је урадио, па се реши да бега. Случајно се баш тога дана десио у селу сеоски спахија и он се сав заложи да га на молбу браће задржи и одбрани. При свем томе Дабо рано у зору са женом и нејаким дететом побегне и упути се Сави. За њим се даду у потеру сеоски спахија и брат Плавша и стигну на скели у селу Скели, баш када се решио да се пребаци на леву страну у Купиново. Ту га и спахија и Плавша стану одвраћати да се врати, али се није дао. Плавша успе да му отме јединца Марјана, а њега пусти да оде куда зна. Марјана је довео себи у кућу, одгојио и оженио, па му после Плавшини синови предали стари Дабин крај.

Потомци свих Бобића данас се зову Бобићи (130 к.; Ђурђиц) и реч Бобић је исто што и Драгодо. Дрпанови потомци зову се Стојановићи и неки су од њих отишли у Лопатањ и тамо их је више него у овом селу. Бобини се потомци зову: Војисављевићи, Шећеровићи, Алексићи и Крстићи; једна је породица отишла у Лопатањ и тамо је од њих доста потомака. Дрпанови се потомци зову Бобићи и њих има доста у селима око Обреновца. Плавшини су потомци Плавшићи и Павловићи, а Цветкови Суботићи и Радошевићи, а од Марјана Марјановићи. Сви се ради трговине и заната и службе радо селе.

У Драгодо није са стране нико могао доћи. Ко би год дошао могао је ући у Бобиће или узети неки крај села, који нису држали Бобићи. Тако је Погаревац био изван Бобића и посели су га Скадарци"

(Љуба Павловић, "Соколска Нахија")

Бобића са славом Ђурђиц било је и у Лопатању, које је одмах до Драгодола. За њих се каже следеће:

"Мажани, Бобићи, (Живановићи у Јанчићима), Миловановићи, Павловићи, Илићи, Мијаиловићи, Пантелићи, Чкојићи (у Бобићима), Ђорђићи, Маринковићи, Томићи и Даничићи (у Мази). Сви су досељени из околине Никшића у Херцеговини, сада Црној Гори. Сви су досељени по презименом Бобићи, које данас имају понеки одсељеници из села, има их 37 кућа и славе Ђурђиц."

Павловић и Бобиће сврстава у досељеничку струју "рудара" са запада. Сада је већ упитно колико су таква предања тачна (велики број породица убацује у ту групу). С обзиром на генетику, реалније делује миграциони правац од Власенице, и/или околине Никшића, него из Буковице у Северној Далмацији.

Колика су моја поклапања (Милић, Аранђеловдан, Власеница) са овим Војисављевићем? Видим да су по предању отишли из околине Власенице у Драгодол. Та рута кретања (из овог дела источне Босне у крај око Лознице и Крупња) је актуелна и до данашњих дана.



Ван мреже msergius

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #417 послато: Мај 24, 2018, 12:45:19 поподне »
Pozdrav Stevane i dobrodošao :)

YHRD je baza podataka u koju se "ubacuju" haplotipovi prikupljeni u različitim istraživanjima širom sveta. S obzirom na broj testiranih markera postoje različiti nazivi, npr sa devet markera je Minimal, sa dvanaest PowerPlex, sa sedamnaest YFiler i sa dvadeset i tri PowerPlex Y23. Baze trenutno ima oko 200 000 haplotipova, od toga oko 150 000 YPower (17 marker) haplotipova. Koristimo je uglavnom za utvrđivanje mogućih podudarnosti našeg haplotipa (ili koji već unosimo) sa nekom populacijom širom sveta i utvrđivanju mogućih puteva migracija.
Kod tebe je "problem" što si jedinstven (u pozitivnom smislu, naravno). Kad se unesu tvoji rezultati u pretraživač, pojavi se jedino potpuno poklapanje negde u Grčkoj i nigde više. Kad se pokuša opcija da se pronađu oni koji imaju blizak haplotip (+/-1) ne pojavljuje se nijedan drugi. Što je još zanimljivije, ne pojavljuje se niko blizak ni kad se stisne opcija "Minimal" a na njoj gotovo svi imamo čak i haplotipove iz drugih grupa kao bliska poklapanja. Zato je tvoj haplotip zanimljiv.
Možeš se i sam poigrati sa YHRD-om. Ja obično radim sa sedamnaest markera pošto je to dobra kombinacija brzih i sporih markera, ima dovoljno već prikupljenih haplotipova za upoređivanje i nije ni previše krupan ni previše sitan alat za lov na bliske haplotipove

https://yhrd.org/search

Stisni Manually enter, kad se otvori stranica unesi vrednosti u kvadrate i stisni Search. Kad ti obradi haplotip stisni Add feature to this report. Tad će ti izbaciti par opcija. Stisni Ancestry information (YFiler haplotype) i kad obradi idi polako do kraja stranice. Sve one tačkice predstavljaju mesta na kojima su uzimani haplotipovi (tako kažu), plavi su oni na kojima ne postoje bliski haplotipovi, crveni su oni na kojima imaš poklapanja

Haplotipo koji se poklapa sa tvojim uneli su ovi naučnici

https://yhrd.org/YP000695

Haplotipovi su bili prikupljani po celoj Grčkoj i na žalost nemamo neku mogućnost da odredimo gde je prikupljen tebi blizak haplotip. Oni su ranije napisali rad koji su verovatno kasnije nadograđivali pošto u prvoj verziji imaju samo haplotipove sa dvnaest markera, no pomaže da vidiš kako su radili

https://kundoc.com/pdf-genetic-population-study-of-11-y-chromosome-str-loci-in-greece-.html

Grci koji su ranije dolazili na prostor Banata su uglavnom bili Cincari sa severa Grčke, moguće sa grčke strane Ohridskog jezera ili nege u blizini. Koliko znam bavili su se trgovinom ili nekim zanatima. Verovatno u Zrenjaninskom arhivu ima više podataka o tome ali to bi bilo najbolje pitati Deliju. Pavovi podaci su verovatno tačni  tako da bi se tragovi dolaska na ove prostore mogli tražiti i pre 1820.

Što se tiče grane haplogrupe, imam poverenje u Aleksandrov pretraživač, no bilo bi dobro, ukoliko si u mogućnosti da uradiš i Yseq test kojim bi proverio granu. Moguće je da je E1b M81 a moguće i da je neki malo dalji E1b V13. Nadam se da Bane i Zor mogu nešto da pomognu pošto su mnogo bolje upućeni u evoluciju E1b grupe

Pozdrav

И ја см претраживао, имам једно поклапање у Босни, код Доњег Вакуфа, како могу да видим о коме се ради?

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #418 послато: Мај 24, 2018, 12:57:19 поподне »
Ивановић, Никољдан, Цакановац, Прешево, хаплогрупа J2a-M410

Нисам нашао монографију која обрађује прешевски крај. У Географској енциклопедији насеља Србије III, за Цакановац (раније Цакановце) се каже да је насељен после I светског рата, углавном стурјом из Горње Пчиње и околине Бујановца.

Село се иначе помиње у попису војнука још крајем 15. века, под именом Чакановце. За време турске окупације насељено је босанским муџахирима, који су се 1912. делом вратили у Босну, а делом иселили у Турску.

Судећи по маркерима, Ивановић би могао бити припадник подгране J-M319. Иначе не тако честа подграна на нашим просторима. Најзаступљенија је на Криту (5-10%), а има је широм медитеранског простора и на западу Европе. Пронађена је и на оним старим узроцима са Крита (Минојци).

Бен Афлек припада овој подграни J2a







На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #419 послато: Мај 24, 2018, 01:41:35 поподне »
И ја см претраживао, имам једно поклапање у Босни, код Доњег Вакуфа, како могу да видим о коме се ради?

То је произвољна тачка на мапи. Имате вероватно поклапање на неком од истраживања за БиХ, што не чуди с обзиром на подграну. Иначе су то анонимна истраживања (у научне сврхе), тј. нема имена и презимена.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #420 послато: Мај 24, 2018, 02:48:18 поподне »
Капетина, Никољдан, Рогачићи, Илиџа

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Поседује практично модални хаплотип за род Б. Са Мазићем из Власенице има потпуно поклапање на 23 маркера, а врло блиски су му још и Копривица из Градина код Гацког, Мирковић из Горажда и Јовановић из Дљина код Лучана (1/23), и Копривице из Вукојевца код Куршумлије и Брусин из Новог Бечеја (2/23).

КАПЕТИНЕ

"Поријеклом су из Бањана, гдје их још има, а има их у Баљцима код Билеће. Доселили су у Влаково, затим преселили на Ковачевац, па на Рогачиће гдје су се издијелили и једни остали, а други дошли на Врело Босне и у Пазарић. Славе крсну славу - Св. Ђорђа."

Јово Божић, Српско Сарајевско поље

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #421 послато: Мај 24, 2018, 02:55:14 поподне »
Капетина, Никољдан, Рогачићи, Илиџа

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Поседује практично модални хаплотип за род Б. Са Мазићем из Власенице има потпуно поклапање на 23 маркера, а врло блиски су му још и Копривица из Градина код Гацког, Мирковић из Горажда и Јовановић из Дљина код Лучана (1/23), и Копривице из Вукојевца код Куршумлије и Брусин из Новог Бечеја (2/23).

КАПЕТИНЕ

"Поријеклом су из Бањана, гдје их још има, а има их у Баљцима код Билеће. Доселили су у Влаково, затим преселили на Ковачевац, па на Рогачиће гдје су се издијелили и једни остали, а други дошли на Врело Босне и у Пазарић. Славе крсну славу - Св. Ђорђа."

Јово Божић, Српско Сарајевско поље

Поклапање са Копривицом иде у прилог предању о пореклу из Бањана.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #422 послато: Мај 24, 2018, 02:59:04 поподне »
Ристић, Никољдан, Рјечица, Озрен

Припада хаплогрупи R1a-M458. По маркерима се најбоље уклапа у општи род А, а од вредности које одступају од модала поседује једино нешто ређу вредност DYS533=13. Нема потпуних, али има велики број релативно блиских поклапања (3-5 маркера разлике). Најближи су му Аћин из Зрењанина и Кесић из Лике (3/23). Нисам успео наћи више података о овим Ристићима.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #423 послато: Мај 24, 2018, 03:12:39 поподне »
Сарић, Илиндан, Подунавци, Врњачка Бања

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92. По маркерима се најбоље уклапа у род Б, а најближа поклапања има са Бигом из Лике (3/23) и Триндићем из Уба (2/17). Од необичних вредности поседује једино нешто вишу DYS456=16. Тестирани је навео да му је прадеда по мушкој линији дошао на мираз у Подунавце из села Оџаци код Трстеника.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #424 послато: Мај 24, 2018, 03:19:55 поподне »
Грубић, Никољдан, Мартинци, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Г, Ћупом из Босанског Петровца (1/23), Панићем из Кремана код Ужица (3/23) и Ристићем из Књажевца (4/23). Са Ћупом се поклапа и слава, па се чини да могу бити ближе повезани у неком релативно скоријем периоду.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #425 послато: Мај 24, 2018, 03:21:22 поподне »
Попов, Петковдан,Надаљ, Србобран

Припада хаплогрупи R1b-P312 највероватније грани DF19. Та грана је иначе карактеристична за германске народе.

Попови су међу оснивачким родовима Надаља, који су у доба Првог српског устанка засновале српске породице расељене из Чеба (данас Челарево).

У саставу Шајкашког батаљона становници Надаља били су граничари и чинили део заједничке чете са Чуругом.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #426 послато: Мај 24, 2018, 03:26:08 поподне »
Грубић, Никољдан, Мартинци, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Г, Ћупом из Босанског Петровца (1/23), Панићем из Кремана код Ужица (3/23) и Ристићем из Књажевца (4/23). Са Ћупом се поклапа и слава, па се чини да могу бити ближе повезани у неком релативно скоријем периоду.

Грубићи би требало да су даљим пореклом са Баније, тако да веза са Ћупом из Петровца не чуди.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #427 послато: Мај 24, 2018, 03:30:16 поподне »
Ђорђевић, Митровдан (раније Никољдан), Орашац, Лесковац, (раније Мали Крчимир, Гаџин Хан)

Припада хаплогрупи R1b некој од "западних" грана испод L51

Није лако пронаћи више података о том крају Србије, а из текста о селу Орашац није најјасније којој породици тестирани припада.

https://www.poreklo.rs/2017/03/19/poreklo-prezimena-selo-orasac-leskovac/

Можда ће тестирани моћи да нешто поближе каже о пореклу своје породице.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #428 послато: Мај 24, 2018, 03:42:01 поподне »
Допуђ, Стевањдан, Крушево, Обровац

Припада хаплогрупи R1b, U152 грани Y4355.

Допуђ припада разгранатом роду у којем су такође Трнинићи из Дрвара, Добријевићи и Миљевићи. Профилисани су са вредношћу 17 на дис 448.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #429 послато: Мај 24, 2018, 10:23:26 поподне »
До сада:

I2a..........58 (РН908 - 44, СТЅ10228 - 13, М223 - 1)
I1.............6 (P109 - 5, Z63 - 1)
E1b.........15 (V13 - 14, M81 - 1)
Ј2b...........9 (M205 - 6, M241 - 3)
J2a...........2
J1.............3 
R1a.........12 (Z280 - 7, M458 - 5)
R1b...........9 *
G2a...........4
N2.............1


* Радо бих разврстао R1b на неке подгране, али ту има исувише различитих ознака да бих се снашао.
Углавном, досадашњи су:

U106 - 2
L51 - 2
Z2103 - 1
BY611 - 1
P312 - 2
U152 - 1
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже КулинБан

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #430 послато: Мај 25, 2018, 12:42:14 пре подне »
Допуђ, Стевањдан, Крушево, Обровац

Припада хаплогрупи R1b, U152 грани Y4355.

Допуђ припада разгранатом роду у којем су такође Трнинићи из Дрвара, Добријевићи и Миљевићи. Профилисани су са вредношћу 17 на дис 448.

Још сам нов у овоме, да не кажем тек у зачетку, па се баш и не разумем најбоље у све термине. Може ли ми неко појаснити шта представља грана Y4355

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #431 послато: Мај 25, 2018, 12:46:22 пре подне »
Мајски, Ђурђевдан, Чуруг, Жабаљ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако има хаплотип који готово да не одудара од модала, нема ни једно потпуно поклапање. Могуће да је због славе и географске блискости повезан са Богдановићем из Ђурђева код Жабља.

Ако неко зна нешто о даљем порекло ове породице, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #432 послато: Мај 25, 2018, 12:46:29 пре подне »
Радовић, Никољдан, Жеровница, Звечан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања, мада би можда могао бити повезан са Медином из Паштровића који слави Томиндан (четири разлике на 23 упоредива маркера, и нешто специфичнија вредност 23 на 390 коју обојица деле).

У литератури о Радовићима стоји:

По предању дошла су однекуд два брата, Драгоје и Павле, Кучи. Од њих су:

-Радовићи, 6 кућа, Божовићи, 5 кућа, Симовићи, 3 куће, Марковић, 1 кућа,  Млађовићи, 7 кућа, Лековићи, 11 кућа,  и Радовановићи, 2 куће, слава Св. Никола; Живковићи у Рудинама, на Рогозни, су од овога рода.

https://www.poreklo.rs/2018/04/14/poreklo-prezimena-selo-zerovnica-zvecan/

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #433 послато: Мај 25, 2018, 12:46:33 пре подне »
Пулетић, Лучиндан, Липово, Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. Рекло би се да има модални хаплотип за род Никшића, а и скоро па модални за динарик. Пулетићи су по предању огранак Шћепановића Ровчана, тако да је ово предање сада и генетски потврђено.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #434 послато: Мај 25, 2018, 12:46:38 пре подне »
Матић, Митровдан, Велика Река, Мали Зворник

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема ближих поклапања, иако од модала одступају значајније једино вредности 14 на 533 и 24 на 635.

С обзиром на то да Велика Река није обрађена у литератури, ако неко зна нешто више о пореклу ове породице, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #435 послато: Мај 25, 2018, 12:49:31 пре подне »
Секулић, Мратиндан, Миросавци, Лопаре

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема блиских поклапања на пројекту, иако поседује хаплотип који много не одудара од модала. 

Ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #436 послато: Мај 25, 2018, 09:36:15 пре подне »
Радовић, Никољдан, Жеровница, Звечан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања, мада би можда могао бити повезан са Медином из Паштровића који слави Томиндан (четири разлике на 23 упоредива маркера, и нешто специфичнија вредност 23 на 390 коју обојица деле).

У литератури о Радовићима стоји:

По предању дошла су однекуд два брата, Драгоје и Павле, Кучи. Од њих су:

-Радовићи, 6 кућа, Божовићи, 5 кућа, Симовићи, 3 куће, Марковић, 1 кућа,  Млађовићи, 7 кућа, Лековићи, 11 кућа,  и Радовановићи, 2 куће, слава Св. Никола; Живковићи у Рудинама, на Рогозни, су од овога рода.

https://www.poreklo.rs/2018/04/14/poreklo-prezimena-selo-zerovnica-zvecan/

Занимљиво је да их Петровић назива Кучима. Они данас такво предање немају. Имају карактеристичан надимак рода, Сурци. За њих Петровић каже када описује родове у Кривачи да су "старином однекуд из Херцеговине" (стр. 300). Такво предање и имају. Не знам шта би била етимологија овог назива, али ме подсећа на Ерце, са којима су досељени и деле исти простор живљења. Један су од најстаријих и највећих родова ибарске долине.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #437 послато: Мај 25, 2018, 03:11:26 поподне »
Солдат, Митровдан, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Због ниске вредности 27 на 481 и нешто више вредности 24 на 635, можда би могао имати неке везе са Шипком из Бања Луке, мада је у питању мали број маркере па ништа није извесно. Од специфичнијих вредности, ту се издваја још и вредност 25 на 390.

Солдати се са Митровданом као крсном славом се 1882. године спомињу, поред Мркоњић Града, и у Бистрици код Бања Луке и у Јелићима код Приједора. По предању које је тестирани Солдат оставио, ови Солдати би требало да су старином из околине Гламоча.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #438 послато: Мај 25, 2018, 03:14:06 поподне »
Стевановић, Стевањдан, Горња Бочиња, Маглај

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Најближе поклапање на пројекту, на једном маркеру од 23 упоредива маркера, има са Богдановићем из Раткова код Оџака који такође слави Стевањдан. Самим тим би можда нека веза између ове двојице тестираних могла постојати, мада је мали број маркера у питању, а ни хаплотипови обојице не одударају превише од модала.

Ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #439 послато: Мај 25, 2018, 03:20:14 поподне »
Татомировић, Никољдан, Ступари, Лукавац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближе поклапање на пројекту има са Стјепановићем из Забрђа код Угљевика, разликују се на 2 маркера од упоредивих 23. С обзиром на то да географски нису предалеко, да славе исту славу, груписани су у исти род. Што се тиче блискости са осталим хаплотиповима на пројекту, Стјепановић има потпуно поклапање са Матовићем (слави Никољдан такође) и муслиманом Челебићем из Пријепоља на 17 упоредивих маркера. Можда би нека веза могла постојати са овом двојицом тестираних из Пријепоља, али је мали број маркера у питању.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #440 послато: Мај 25, 2018, 03:22:38 поподне »
Дувњак, Никољдан, Лука, Илијаш

Припада хаплогрупи I2-M223. Специфичан хаплотип, без ближих поклапања на пројекту.

Дувњака је 1882. године са Никољданом као крсном славом, поред Илијаша, било и у Бугојну и Камену код Гламоча, па није искључено да се ради о истом роду.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #441 послато: Мај 25, 2018, 03:26:48 поподне »
Филиповић, Мратиндан, Мала Моштаница, Обреновац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип који не одудара превише од модала, тако да је тешко рећи ко му је заиста близак. Од најближих поклапања на пројекту, Филиповићи је најближи Нешић из Белушића код Рековца који слави Лазаревдан, 2 разлике на 23 упоредива маркера, међутим питање је да ли постоји веза зашто што су географски удаљени и славе другачије крсне славе.

У литератури о Филиповићима стоји:

Када је ово село засељено не може се сазнати. У селу има доста старих породица – старинаца – за чије се порекло не зна. То су:

–Вилиповићи, славе Мратиндан

https://www.poreklo.rs/2013/08/27/poreklo-prezimena-selo-mala-mo%C5%A1tanica-obrenovac/

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #442 послато: Мај 25, 2018, 05:10:22 поподне »
Дувњак, Никољдан, Лука, Илијаш

Припада хаплогрупи I2-M223. Специфичан хаплотип, без ближих поклапања на пројекту.

Дувњака је 1882. године са Никољданом као крсном славом, поред Илијаша, било и у Бугојну и Камену код Гламоча, па није искључено да се ради о истом роду.

Дувњака јесте било највише у околини Бугојна и Купреса, а презиме говори одакле су даљим пореклом. На 23andMe имамо Дувњака из Бугојна R1a.

Иначе овај Дувњак у анонимним базама има најближе поклапање на простору Румуније (Румуни).

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #443 послато: Мај 25, 2018, 05:13:55 поподне »
На 23andMe имамо Дувњака из Бугојна R1a.

У околини Бугојна је 1991. године било и доста Дувњака муслимана. Да ли си можда по личном имену тестираног успео да закључиш које је националности?

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #444 послато: Мај 25, 2018, 05:54:29 поподне »
Milenko Filipović za ove Duvnjake iz Luke kaže da su došli preko Busovače i da im je staro prezime Rašković. 

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #445 послато: Мај 25, 2018, 07:20:40 поподне »
У околини Бугојна је 1991. године било и доста Дувњака муслимана. Да ли си можда по личном имену тестираног успео да закључиш које је националности?

По имену је Србин или Хрват, муслиман није сигурно. Паво ми је баш помогао око тога на овој теми. Дошли смо до тога да су Дувњаци из Бугојна углавном Срби.
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2403.msg64246#msg64246

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #446 послато: Мај 25, 2018, 08:18:08 поподне »
Јерковић, Никољдан, Милићи, Подриње, РС, хаплогрупа J2b2-M241


Нисам нашао више података о пореклу ових Јерковића из Подриња. Помињу се са овом славом у шематизму из 1882. године у Голићима, власеники округ (данас управо општина Милићи) и Кравици (сребренички округ).

Генетски му је најближи недавно тестирани Јовановић из Осечине (раније Пуљези из Дубровника), па се чини да се овај род низ Дрину "спуштао" из Херцеговине/приморја. Није далеко маркерима ни Панић из Дубоке. Сви би они лако могли бити припадници J-CTS3617. Међу Србима има и подгране PH1602 (низводно од CTS3617). Колико ми је познато, за сада нема Албанаца који су позитивни на овај СНП.

Подсетићу да је онај стари узорак из Далмације испао CTS3617+

На овом истраживању има нешто више J2b2-M241 него иначе (око 3%). Ипак је ово веома заступљена хаплогрупа на Балкану и што је још важније, показује солидну разноврсност.

Стабло J2b2-M241>L283



Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #447 послато: Мај 25, 2018, 09:49:59 поподне »
Матић, Митровдан, Велика Река, Мали Зворник

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема ближих поклапања, иако од модала одступају значајније једино вредности 14 на 533 и 24 на 635.

С обзиром на то да Велика Река није обрађена у литератури, ако неко зна нешто више о пореклу ове породице, нека напише.
Обрађена је Велика Река, само што у време настанка Павловићеве "Соколске нахије" није била засебно село, већ у саставу села Вољевци. Матићи са славом Митровдан припадају родовској групацији Човићи (према предању Кучи).
Цитат
Човићи су Кучи, дошли у неколико не баш тако сродних породица под Илијаш у Ћелиће, једни отишли у Радаљ, други у Босну, трећи негде у Мачву, а овде остао неки момчић Ристивоје, врло жив и окретан, одмах се примио рударског чекића и ту особину пренео на све своје потомке. Он је имао доста деце и један му се истакао у селу те му се и потомци зову по њему (Матићи); иначе су сви Ристивојевићи и Човићи (16 к.; Св. Димитрије).

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #448 послато: Мај 25, 2018, 09:58:57 поподне »
До сада:

I2a..........58 (РН908 - 44, СТЅ10228 - 13, М223 - 1)
I1.............6 (P109 - 5, Z63 - 1)
E1b.........15 (V13 - 14, M81 - 1)
Ј2b...........9 (M205 - 6, M241 - 3)
J2a...........2
J1.............3 
R1a.........12 (Z280 - 7, M458 - 5)
R1b...........9 *
G2a...........4
N2.............1


* Радо бих разврстао R1b на неке подгране, али ту има исувише различитих ознака да бих се снашао.
Углавном, досадашњи су:

U106 - 2
L51 - 2
Z2103 - 1
BY611 - 1
P312 - 2
U152 - 1

У овој тури до сад има солидно R1b, мало мање него R1a.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #449 послато: Мај 25, 2018, 10:27:30 поподне »
Обрађена је Велика Река, само што у време настанка Павловићеве "Соколске нахије" није била засебно село, већ у саставу села Вољевци. Матићи са славом Митровдан припадају родовској групацији Човићи (према предању Кучи).

Постоји већ солидан број тестираних који имају предање да су из области Куча, а да нису племенски Кучи (односно носиоци ХГ Е V13, већ I2a, R1a, I1 P109). То уопште не треба да изненађује. Област племена Куча била је насељена још од старог века (Медун је потврда тога), а присуство Куча у тој области може се датирати у 15. век.

Ако занемаримо пријепољске I1 P109 са предањем о пореклу из Куча (што је посебна прича), присуство словенских ХГ у области Куча уопште не треба да изненађује. Ако погледамо литературу, наћи ћемо родове који тамо постоје још и у 20. веку, а да нису племенски Кучи, већ неки "најстарији Кучи" како их део извора назива. Јасно је да су то словенски староседеоци ове области, касније већином исељени на све стране под притиском експанзивних дошљака, што није усамљен случај у црногорским Брдима.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #450 послато: Мај 25, 2018, 10:51:38 поподне »
Постоји већ солидан број тестираних који имају предање да су из области Куча, а да нису племенски Кучи (односно носиоци ХГ Е V13, већ I2a, R1a, I1 P109). То уопште не треба да изненађује. Област племена Куча била је насељена још од старог века (Медун је потврда тога), а присуство Куча у тој области може се датирати у 15. век.

Ако занемаримо пријепољске I1 P109 са предањем о пореклу из Куча (што је посебна прича), присуство словенских ХГ у области Куча уопште не треба да изненађује. Ако погледамо литературу, наћи ћемо родове који тамо постоје још и у 20. веку, а да нису племенски Кучи, већ неки "најстарији Кучи" како их део извора назива. Јасно је да су то словенски староседеоци ове области, касније већином исељени на све стране под притиском експанзивних дошљака, што није усамљен случај у црногорским Брдима.

Један део припадника ових хаплогрупа сигурно води порекло из тих области, али бих ја један добар део одбацио на нетачна предања. Није реткост да породице преузимају предања неких јачих племенских група/родова, па ћемо тако често по Србији (али и осталим крајевима) наићи на родове са предањем о пореклу из Васојевића, из Куча, а да са тим племенима заправо немају ниаккве везе.


Ван мреже nikola milanovic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #451 послато: Мај 25, 2018, 10:55:48 поподне »
Милановићи се не помињу у литератури о Горњем Крчину, али вероватно су део рода Величковића (слава Ђурђевдан и Ђурђиц, као и код Милановића). Они су досељеници из Жупе, одмах после Николића и Радовановића који су из Рамна у Топлици. Данашње место је настало пре 150-200 година.
https://www.poreklo.rs/2014/11/07/poreklo-prezimena-selo-gornji-krcin-varvarin/

Поклапање са Богдановићем из околине Александровца се уклапа у порекло из Жупе. Ако се не варам, ови Богдановићи имају предање о даљем пореклу са Косова.

Тако је, у својој пријави за тестирање сам навео тај податак. Ја сам седма генерација Милановића. Пре мене уназад су били Мирољуб (мој тата), Богољуб (деда), Вукашин (прадеда). Пре тога нисам сигуран за редослед, али знам да су Нићифор, Милутин, а онда Милан по коме је усвојено презиме. Колико сам сазнао по усменом предању, Милан је имао два брата, од којих се један звао Јован и настали су Јовановићи. Милан и Јован су се презивали Глигоријевићи, не знам колико година је постојало то презиме, али по предању јесмо били Величковићи.
Постоји прича како смо се доселили из Бучје, из околине Крушевца. Брат и зет су у одбрану својих жена убили неке турке и у страху од одмазде су пребегли у Крчин, у део села који је тешко приступачан.
Не знам може ли днк анализа да каже нешто више?
« Последња измена: Мај 25, 2018, 11:04:39 поподне Небојша »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #452 послато: Мај 25, 2018, 11:11:47 поподне »
Један део припадника ових хаплогрупа сигурно води порекло из тих области, али бих ја један добар део одбацио на нетачна предања. Није реткост да породице преузимају предања неких јачих племенских група/родова, па ћемо тако често по Србији (али и осталим крајевима) наићи на родове са предањем о пореклу из Васојевића, из Куча, а да са тим племенима заправо немају ниаккве везе.

Па, добро, ти би их можда одбацио, али они који имају таква предања, вероватно, - не би.

Што се аргумената тиче, егал сте.

Јуче је био у Пореклу човек који је тестиран као РН908, са предањем да су његови преци из Метохије у нека времена дошли у Горње Полимље - Коњухе. Слави и прислужује Аранђеловдан / Александровдан. Сад, да ли би и то било измишљено предање о пореклу из области Васојевића...?
« Последња измена: Мај 25, 2018, 11:38:55 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #453 послато: Мај 25, 2018, 11:18:09 поподне »
По ко зна који пут:
Не можемо гледати као нешто одвајкадашње оно што је Цвијићева школа забележила почетком 20. века. Ако тада, нпр. у области Куча живе у огромној већини припадници овог племена (данас и генетски дефинисани), не значи да је таква слика била у 14-15. веку, па ни касније. А где су тек сеобе крајем 17. и у првој половини 18. века.
Мало ширине у поимању историјских токова...
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #454 послато: Мај 26, 2018, 12:00:02 пре подне »
По ко зна који пут:
Не можемо гледати као нешто одвајкадашње оно што је Цвијићева школа забележила почетком 20. века. Ако тада, нпр. у области Куча живе у огромној већини припадници овог племена (данас и генетски дефинисани), не значи да је таква слика била у 14-15. веку, па ни касније. А где су тек сеобе крајем 17. и у првој половини 18. века.
Мало ширине у поимању историјских токова...

О ширини и говорим. Морају се и предања узимати са резервом.

Посебно у случајевима када се велики број хаплогрупа јавља код потенцијалних исељеника из неког звучнијег племена. У овом случају Куча. Иначе, осим ових "словенских" хаплгорупа међу тим потенцијалним исељеницима има пуно и оних других, староседелачких, па и оних несврстаних, попут I1-P109. Тако ћемо наићи и на родове E-V13 који нису кластер Куча а имају такво предање, затим J2b2-M241, па и R1b ако се не варам. Поред тога, у расинском округу постоји један велики род J-M205 који слави Стевањдан и има предање о пореклу из Куча.

Све се то мора узети са резервом, иако постоји реална шанса да су неки, у неком историјском тренутку, боравили у том крају, или бар прошли туда. Ипак, узимајући све у обзир, остајем при томе да је један добар део покупио та предања негде успут, или у завичају, под утиском других, доминантнијих родова.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #455 послато: Мај 26, 2018, 12:49:02 пре подне »
Каралић, Александар Невски, Дајићи, Ивањица

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду 437=13 GATA H4=8. На 19 упоредивих маркера, има потпуно поклапање са Ћалићем из Срба у Лици (слави Јовањдан). Због података у необјављеним истраживањима, може се извући закључак да је матица овом роду коме Каралић припада средња Херцеговина, околина Чапљине. Оно што је занимљиво је то да би Каралић, према специфичној крсној слави, требало да буде Васојевић или барем пореклом из области тог племена, међутим, генетика тј. род коме припада јасно "вуче" порекло на Херцеговину.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #456 послато: Мај 26, 2018, 12:51:59 пре подне »
Каралић, Александар Невски, Дајићи, Ивањица

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду 437=13 GATA H4=8. На 19 упоредивих маркера, има потпуно поклапање са Ћалићем из Срба у Лици (слави Јовањдан). Због података у необјављеним истраживањима, може се извући закључак да је матица овом роду коме Каралић припада средња Херцеговина, околина Чапљине. Оно што је занимљиво је то да би Каралић, према специфичној крсној слави, требало да буде Васојевић или барем пореклом из области тог племена, међутим, генетика тј. род коме припада јасно "вуче" порекло на Херцеговину.

Још један који би на основу славе "требао", а "није". Постаје занимљиво... :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #457 послато: Мај 26, 2018, 12:53:50 пре подне »
Их, бре, Лука, каква Херцеговина!? Били смо јуче на лицу места  :D

Није он ни тврдио да је Васојевић пореклом, него да су његови преци из Метохије дошли у Коњухе, па отуд вуче корен и слава.
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #458 послато: Мај 26, 2018, 12:55:44 пре подне »
Их, бре, Лука, каква Херцеговина!? Били смо јуче на лицу места  :D

Није он ни тврдио да је Васојевић пореклом, него да су његови преци из Метохије дошли у Коњухе, па отуд вуче корен и слава.

Херцеговина би могла бити матица овог рода. Нисам ја то "измислио" тј. породице одатле које припадају истом роду као и Каралић. Овог рода у Метохији барем за сада нема.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #459 послато: Мај 26, 2018, 12:57:47 пре подне »
Херцеговина би могла бити матица овог рода. Нисам ја то "измислио" тј. породице одатле које припадају истом роду као и Каралић.

РН908  :o

Бар да славе исту славу, па и некако...
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #460 послато: Мај 26, 2018, 01:02:13 пре подне »
РН908  :o

Небо, овај род је лако препознатљив (вредност 13 на 437 и 8 на GATAH4), тако да заиста јесу исти род. Знам на шта мислиш, али ове вредности стварно јако одступају од модала за динарик, и шанса да су се обе вредности независно појавиле код свих тестираних у овом роду је равна нули.

Што се тиче славе, не треба искључити могућност да се неко призетио итд.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #461 послато: Мај 26, 2018, 01:03:02 пре подне »
Херцеговина би могла бити матица овог рода. Нисам ја то "измислио" тј. породице одатле које припадају истом роду као и Каралић. Овог рода у Метохији барем за сада нема.

Не мере се против генетике. :) Имамо ли још неког са овом славом (сва истраживања)?

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #462 послато: Мај 26, 2018, 01:03:41 пре подне »
Не мере се против генетике. :) Имамо ли још неког са овом славом (сва истраживања)?

Колико ја знам, немамо.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #463 послато: Мај 26, 2018, 08:12:55 пре подне »
У тексту о Дајићима јасно је да осим Васојевића у селу можемо очекивати и заостале породице Кулиза:

https://www.poreklo.rs/2018/05/05/poreklo-prezimena-selo-dajici-ivanjica/

-На просторима Кулизиног Села раније су живели Кулизе, племе које се одавде одселило, али је за собом оставило одређене трагове.

Моје питање је шта остали мисле да ли је хаплотип тестираног Каралића заправо хаплотип Кулиза?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #464 послато: Мај 26, 2018, 10:11:30 пре подне »
Што се тиче славе, не треба искључити могућност да се неко призетио итд.

Мислиш, призетио се и наметнуо своју славу? Не бива баш тако...
А ако је тестирани потомак призета, онда не би био ова ХГ са таквим хаплотипом.

Мени је упечатљиво што тестирани чак наводи место одакле су дошли у Стари Влах - Коњухе. Обично давнији исељеници наводе одреднице "из Васојевића", "из Куча", и сл.
Коњухе баш и нису неки велеград да би биле тако упечатљиво место за памћење у предању.

Овде можда може помоћи само тестирање на више маркера.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #465 послато: Мај 26, 2018, 10:20:25 пре подне »
О ширини и говорим. Морају се и предања узимати са резервом.

Мислим да сам јасно написао. Ширина у повезивању генетике, историјских дешавања и предања.
Конкретно код Куча. Погледај у Врањинском уговору 1455, која све племена живе на каснијем подручју племена Куча. За Куче (племе, Е1б) постоји много доказа (а и предање то говори) да су се у своју каснију племенску област на исток од Подгорице доселили из скадарског краја. Потврђују то и млетачки пописи са почетка 15. века. Зар мислиш да је пре њих та област била ненасељена?

Све се то мора узети са резервом, иако постоји реална шанса да су неки, у неком историјском тренутку, боравили у том крају, или бар прошли туда.

А неки, свакако, не само "пролазили" и "боравили", већ били у дужем раздобљу насељени, тј. били староседеоци у том крају (правно реченео - имали пребивалиште). Имаш код Ердељановића у његовом раду о Кучима.

Исто важи и за Васојевиће. Мислим на матично подручје.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #466 послато: Мај 26, 2018, 10:34:31 пре подне »
Мислим да сам јасно написао. Ширина у повезивању генетике, историјских дешавања и предања.
Конкретно код Куча. Погледај у Врањинском уговору 1455, која све племена живе на каснијем подручју племена Куча. За Куче (племе, Е1б) постоји много доказа (а и предање то говори) да су се у своју каснију племенску област на исток од Подгорице доселили из скадарског краја. Потврђују то и млетачки пописи са почетка 15. века. Зар мислиш да је пре њих та област била ненасељена?

А неки, свакако, не само "пролазили" и "боравили", већ били у дужем раздобљу насељени, тј. били староседеоци у том крају (правно реченео - имали пребивалиште). Имаш код Ердељановића у његовом раду о Кучима.

Исто важи и за Васојевиће. Мислим на матично подручје.

Небо, знаш и сам да су ова наша предања углавном новијег датума (последњих 200, 300 година). По мени је неозбиљно то повезивати са ситуацијом у 14. или 15. веку, када добро знамо да наши људи једва памте до чукундеде.

Што се саме ситуације у Кучима тиче, све то стоји, топоними, више слојева, то није спорно. Спорна су ова "новокомпонована" предања, на шта указује (најчешће) и одсуство генетске везе.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #467 послато: Мај 26, 2018, 10:37:25 пре подне »
Што се саме ситуације у Кучима тиче, све то стоји, топоними, више слојева, то није спорно. Спорна су ова "новокомпонована" предања, на шта указује (најчешће) и одсуство генетске везе.

Штета је што се нпр. у Кучима не тестирају они најстарији родови, него само ови за које већ можемо претпоставити које су генетике.

Можда предлог за неку наредну акцију планског тестирања...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #468 послато: Мај 26, 2018, 12:45:45 поподне »
Мислим да што се тиче тих родова који живе далеко од Куча, имају предање да су од њих а испадну нека "нетипична" ХГ има и случајева које спомиње Небо али и оних које спомиње Небојша. Међутим, да би били сигурни "који су који", морали би се знати хаплотипови свих тих "пре-E-V13" старинаца у Кучима, што је тешко изводљиво али није немогуће.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #469 послато: Мај 26, 2018, 02:00:08 поподне »
У тексту о Дајићима јасно је да осим Васојевића у селу можемо очекивати и заостале породице Кулиза:

https://www.poreklo.rs/2018/05/05/poreklo-prezimena-selo-dajici-ivanjica/

-На просторима Кулизиног Села раније су живели Кулизе, племе које се одавде одселило, али је за собом оставило одређене трагове.

Моје питање је шта остали мисле да ли је хаплотип тестираног Каралића заправо хаплотип Кулиза?

Књига Становништво моравичког Старог Влаха је препуна погрешних референци. Када су досељеници из Васојевића у питању, аутори редовно позивају на Вешовића и без икаквих основа повезују поједина братства са онима из Васојевића само због истог презимена. У више наврата сам наишао и на примере где се ради о очигледним грешкама тј. повезивању братстава која сигурно нису повезана. Не знам стварно шта им је то требало, ваљда су хтели да "обогате" садржај.

За Каралиће очигледно постоји предање о пореклу из Коњуха, и још даљој старини из Метохије, које није забележено у споменутој књизи. Мислим да због славе и тачног места порекла које спомињу није спорно да су заиста досељени из Васојевића, али у даље порекло из Метохије не верујем пуно јер као што Лука рече резултат јасно указује да потичу из Херцеговине. Али у сваком случају очигледно имају предање да нису по крви Васојевићи што је и генетски потврђено.

Из истраживања САНУ имамо једно братство са надимком Кулизе из Србије које слави Мратиндан, славу карактеристичну за Кулизе. Иако и тај тестирани припада I2-PH908 грани, извесно је да није сродан Каралићу.

Ван мреже spahibija

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 153
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #470 послато: Мај 26, 2018, 08:04:57 поподне »
Каралић, Александар Невски, Дајићи, Ивањица

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду 437=13 GATA H4=8. На 19 упоредивих маркера, има потпуно поклапање са Ћалићем из Срба у Лици (слави Јовањдан). Због података у необјављеним истраживањима, може се извући закључак да је матица овом роду коме Каралић припада средња Херцеговина, околина Чапљине. Оно што је занимљиво је то да би Каралић, према специфичној крсној слави, требало да буде Васојевић или барем пореклом из области тог племена, међутим, генетика тј. род коме припада јасно "вуче" порекло на Херцеговину.
Уз малу исправку, Чапљина није средња него јужна Херцеговина.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #471 послато: Мај 26, 2018, 08:29:38 поподне »
Поповић, Јовањдан, Биовичино Село, Кистање

Припада хаплогрупи I1-Z63, општем роду Б из табеле Српског ДНК пројекта. Најближи му је Ћук из Лике, са којим има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера, као и Чекић из Градишке, од кога се разликује на једном од упоредива 23 маркера.

Занимљиво је да је у Биовичином Селу било Ћукова, који славе исту славу (Никољдан) као и тестирани лички Ћук. Треба видети на који начин су повезани са овим Поповићима.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #472 послато: Мај 26, 2018, 08:58:28 поподне »
Још један тестирани који припада хаплогрупи I1-Z63, требало би општем роду Б.

Паунић, Ђурђевдан, Нови Сад

Релативно су му блиски сви из овог рода, али нико претерано јер има неке карактеристичне вредности.

Тестирани је написао да су по предању његови преци доселили са Чарнојевићем.

Паунићи се помињу у више села у Шајкашкој, попут Горњег Ковиља, Мошорина, Гардиноваца и сл. Граничар Јефта Паунић из Горњег Ковиља, чија је задруга имала 23 душе на 47 јутара земље, помиње се 1823. године у једној молби за адоптирање.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #473 послато: Мај 26, 2018, 11:01:28 поподне »
Павловић, Никољдан, Камендол, Гроцка

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања. Најближи му је Михаиловић из лазаревачке Бистрице од кога се разликује на 2 од упоредива 23 маркера.

Боривоје Дробњаковић за Павловиће у Камендолу пише следеће:

Карићи (Павловићи), славе Никољдан. Непознатог порекла.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #474 послато: Мај 26, 2018, 11:24:00 поподне »
Куртић, Никољдан, Дебеља, Нова Варош

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи му је (условно) Јегдић из Дробњака од кога се разликује на једном од 22 упоредива маркера.

Милосав Мишо Обућина у књизи Штитково помиње једно домаћинство Куртића у Дебељи, као и да су пореклом од Куртића из Штиткова.

По предању, Куртићи потичу из Црне горе или Херцеговине. Тачно се не зна. У Штитково су се доселили почетком деветнаестог века. Срећко Куртић тврди да су се прво доселили у Трудово и да су се презивали Новаковић, по неком предку Новаку. Презиме Куртић добили су по надимку неког дечака који добро знао јахати коња као агин син коме је било име Курта.

Како се звао најстарији предак који се доселио у ове крајеве, поуздано се не зна. Да ли се звао Новак, Дмитар или Љубисав или некако друго, нигде није записано. Благоје и Ранисав Куртић су мишљења да се звао Дмитар или, можда, Љубисав, док Срећко тврди да се звао Новак. Ипак, претеже, да је Дмитар био тај од којег се разгранала фамилија Куртић у Штиткову. У прилог томе, иде и чињеница да се у потомству чешће јавља то име, а Новак се скоро и не помиње.

Са Љубисавом је можда у вези Илија који је 1875. године, кад је имао пет година, у корпи на коњу однешен у Чачак.. Он је, кажу, имао сестру чије се име не зна.

Има тврдњи да Куртићи, Џекулићи из Трудова и Јелићи из Дебеље имају заједничко порекло. Све три фамилије славе исту славу – Стевањдан.

Дмитар је, кажу, имао пет синова: Милисава, Видоја, Николу, Вукосава и Милосава.


Надам се да ће се тестирани јавити са прецизнијим подацима о слави, односно да ли је неко од његових предака променио славу или је Обућина погрешио.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #475 послато: Мај 26, 2018, 11:34:19 поподне »
Павловић, Никољдан, Камендол, Гроцка

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања. Најближи му је Михаиловић из лазаревачке Бистрице од кога се разликује на 2 од упоредива 23 маркера.

Боривоје Дробњаковић за Павловиће у Камендолу пише следеће:

Карићи (Павловићи), славе Никољдан. Непознатог порекла.

Од ове фамилије је мој прадеда, отац од мајчине мајке. У суштини не знају ништа о даљем пореклу, па није сигурно да ли су огранак Карића. У сваком случају, хаплотип по комбинацији 13-15 на 385a/b и крсна слава Никољдан "вуку" на православне породице у Пријепољу које припадају овој хаплогрупи, па је њихово старије место порекла највероватније у тој области. Још старије место порекла би требало да је у Дробњаку, јер између осталог, Никољдан је стара слава читавог Дробњачког племена. Чини ми се да му је са 2 маркера разлике на 23 упоредива близак и Лековић из Павиног Поља, који такође слави Никољдан.
« Последња измена: Мај 26, 2018, 11:54:41 поподне Лука »

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #476 послато: Мај 26, 2018, 11:41:20 поподне »
Вртунић, Михољдан, Рибник

Припада хаплогрупи I1-P109, односно њеној грани FGC21732. Најближи му је један тестирани из необјављеног истраживања са којим има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера и исту славу. Такође, блиски су му и остали из Општег рода А (Татарин, Бачко и Буха).

Нисам успео пронаћи ништа о пореклу ових Вртунића осим да су у шематизму за 1882. године у парохији Рибник пописани као свечари Михољдана (уз бројна друга презимена).

Михољдан: Мацановић, Давидовић, Савић, Душановић, Шолићи, Станкељић, Орозовић, Тепићи, Вукићи, Кнежевић, Вурановић, Јовановић, Станковић, Ковачевић, Вртунић, Васиљевић, Бркић, Касан, Кузмановић, Смиљанић, Пашић, Радић, Бихар, Вирић, Валан, Димичић.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #477 послато: Мај 26, 2018, 11:46:00 поподне »
Најближи му је један тестирани из необјављеног истраживања са којим има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера и исту славу.

Тај тестирани је са подручја северозападне Србије. И што је најинтересантније, он није једини са тог подручја у том истраживању који дели и исту славу и потупуно поклапање са неким ко је из западне Босне.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #478 послато: Мај 26, 2018, 11:49:29 поподне »
Илић, Ђурђевдан, Косјерић

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Иванчајић из Неправдића и Миливојчевић из Кремана, са којима са се разликује на 2 од 23 упоредива маркера.

Ако неко зна нешто више о овим Илићима нека напише.
« Последња измена: Мај 27, 2018, 12:01:36 пре подне Clavdivs »
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #479 послато: Мај 26, 2018, 11:56:58 поподне »
Куртић, Никољдан, Дебеља, Нова Варош

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи му је (условно) Јегдић из Дробњака од кога се разликује на једном од 22 упоредива маркера.

По предању, Куртићи потичу из Црне горе или Херцеговине. Тачно се не зна. У Штитково су се доселили почетком деветнаестог века. Срећко Куртић тврди да су се прво доселили у Трудово и да су се презивали Новаковић, по неком предку Новаку.
И слава нам је иста, Никољдан. Један огранак мог братства, Балотића, се исто презива или се презивао Новаковић. То су потомци Новака Матељевића. Новак је био некакав хајдук у првој половини 18. века. После његове погибије синови му се населе у Потрљицу код Пљеваља. Можда тестирани Куртић има везе са овим Новаковићима, који су од Матељевића, а ови од Балотића. Потрљица није ни далеко од Нове Вароши, условно речено.
« Последња измена: Мај 27, 2018, 12:04:18 пре подне Дробњак »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #480 послато: Мај 26, 2018, 11:59:41 поподне »
Свилокос, Ђурђевдан, Лаћарак, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Станић из Моровића (Шид) и Јањатовића из Сомбора, са којима са се разликује на једном од 23 упоредива маркера.

Свилокоса је било на Банији, тако да тестирани вероватно води порекло одатле.

Ако неко зна нешто више о лаћарачким Свилокосима нека напише.

То би било то од I1 за Светски ДНК дан.
« Последња измена: Мај 27, 2018, 12:03:56 пре подне Clavdivs »
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #481 послато: Мај 27, 2018, 12:09:02 пре подне »
Свилокос, Ђурђевдан, Лаћарак, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Станић из Моровића (Шид) и Јањатовића из Сомбора, са којима са се разликује на једном од 23 упоредива маркера.

Свилокоса је било на Банији, тако да тестирани вероватно води порекло одатле.

Ако неко зна нешто више о лаћарачким Свилокосима нека напише.

1819. je na kućnom broju 41 u Laćarku vojnik Petrovaradinske pukovnije "Luka Swillokoss."

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #482 послато: Мај 27, 2018, 02:02:51 поподне »
Голо, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар, Херцеговина, хаплогрупа J2a-M92>S8230


Породица Голо се не помиње код Дедијера/Милићевића. На попису БиХ из 1991. презиме Голо се јавља само код Срба из околине Горажда и Чапљине.

Слава Ђурђевдан није толико заступљенима међу тестиранима који припадају овој подграни J2a-M92. Углавном славе Св. Јована. По хаплотипу, Голе одударају од модала само у неким детаљима (390, 458, 549). Слична мутација десила се и код Шантића из Пријепоља (предање Мостар). Можда ту постоји нека веза, мада имамо тестиране једне Шантиће из Мостара и нису J2a-M92.

Ова подграна J2a је у Херцеговини заступљена са око 4%.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #483 послато: Мај 27, 2018, 02:38:52 поподне »
Живановић, Никољдан, Купиново, Пећинци

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Од специфичнијих вредности, једино се издваја нешто нижа 23 на 390. Најближи хаплотип са којим Живановић има поклапање је Вараклић Седобра код Пријепоља, 3 разлике на 17 упоредивих маркера. С обзиром да Вараклић такође слави Никољдан као и Живановић и да такође има вредност 23 на 390, можда би нека везе и могла постојати, мада је мали број маркера у питању.

О овој фамилији тј. њеном пореклу нисам успео наћи ништа, па ако неко нешто зна, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #484 послато: Мај 27, 2018, 02:41:03 поподне »
Голо, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар, Херцеговина, хаплогрупа J2a-M92>S8230


Породица Голо се не помиње код Дедијера/Милићевића. На попису БиХ из 1991. презиме Голо се јавља само код Срба из околине Горажда и Чапљине.

Слава Ђурђевдан није толико заступљенима међу тестиранима који припадају овој подграни J2a-M92. Углавном славе Св. Јована. По хаплотипу, Голе одударају од модала само у неким детаљима (390, 458, 549). Слична мутација десила се и код Шантића из Пријепоља (предање Мостар). Можда ту постоји нека веза, мада имамо тестиране једне Шантиће из Мостара и нису J2a-M92.

Ова подграна J2a је у Херцеговини заступљена са око 4%.

Крсну славу у роду дели са Јаблићем из Александровца, мада је питање колико су заиста блиски.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #485 послато: Мај 27, 2018, 02:55:27 поподне »
Голо, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар, Херцеговина, хаплогрупа J2a-M92>S8230


Породица Голо се не помиње код Дедијера/Милићевића. На попису БиХ из 1991. презиме Голо се јавља само код Срба из околине Горажда и Чапљине.

Слава Ђурђевдан није толико заступљенима међу тестиранима који припадају овој подграни J2a-M92. Углавном славе Св. Јована. По хаплотипу, Голе одударају од модала само у неким детаљима (390, 458, 549). Слична мутација десила се и код Шантића из Пријепоља (предање Мостар). Можда ту постоји нека веза, мада имамо тестиране једне Шантиће из Мостара и нису J2a-M92.

Ова подграна J2a је у Херцеговини заступљена са око 4%.

Чешљај и чешљај литературу и не нађох ништа, осим да ово презиме постоји у Подгорици. Ваљало би да нам се јави Голо, да напише нешто више о својој породици.

Крсну славу у роду дели са Јаблићем из Александровца, мада је питање колико су заиста блиски.

Колико ми је познато Јабилићи су поријеклом из Призрена?, па тако да је то мало вјероватно.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #486 послато: Мај 27, 2018, 02:56:10 поподне »
Колико ми је познато Јабилићи су из Призрена?, па тако да је то мало вјероватно.

По предању, и то предање не мора бити тачно. Ионако га његов резултат "вуче" више на западне крајеве, него на Призрен.
« Последња измена: Мај 27, 2018, 03:02:07 поподне Лука »

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #487 послато: Мај 27, 2018, 03:26:10 поподне »
По предању, и то предање не мора бити тачно. Ионако га његов резултат "вуче" више на западне крајеве, него на Призрен.

Немамо покривен Призрен ни околину са резлтатима, па се не може демантовати предање, а са друге стране имамо у Македонији буразере.  ;)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #488 послато: Мај 27, 2018, 03:27:20 поподне »
а са друге стране имамо у Македонији буразере.  ;)

Ако се Јаблић добро поклапа са тим "буразерима", онда би и могао бити из крајева јужније старином тј. даљим пореклом. ;)


Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #489 послато: Мај 27, 2018, 04:22:25 поподне »
Бусарчевић, Свети Агатоник, Кнић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има скоро модални хаплотип, па има пуно блиских поклапања, али ни једно потпуно.

О овој фамилији је у литератури забележно:

-Бусарци су досељени за време Карађорђа из Корита. Фамилија су са Чампаревићима у овом месту и Милосављевићима у Грабовцу. Славе Св. Агатија.

https://www.poreklo.rs/2015/02/20/poreklo-prezimena-naselje-knic/

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #490 послато: Мај 27, 2018, 04:30:39 поподне »
Голо, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар, Херцеговина, хаплогрупа J2a-M92>S8230


Породица Голо се не помиње код Дедијера/Милићевића. На попису БиХ из 1991. презиме Голо се јавља само код Срба из околине Горажда и Чапљине.

Слава Ђурђевдан није толико заступљенима међу тестиранима који припадају овој подграни J2a-M92. Углавном славе Св. Јована. По хаплотипу, Голе одударају од модала само у неким детаљима (390, 458, 549). Слична мутација десила се и код Шантића из Пријепоља (предање Мостар). Можда ту постоји нека веза, мада имамо тестиране једне Шантиће из Мостара и нису J2a-M92.

Ова подграна J2a је у Херцеговини заступљена са око 4%.

Голо се спомиње као једно од изумрлих презимена у Вођенима крај Љубиња. Вођени су иначе станиште Угарака у другој половини 15-тог вијека.
« Последња измена: Мај 27, 2018, 04:33:34 поподне Црна Гуја »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #491 послато: Мај 27, 2018, 04:38:38 поподне »
Симеуновић, Аранђеловдан, Матијевац, Владимирци

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду 437=13 GATA H4=8. Добро се уклапа у поменути род, мада нема ни једно потпуно поклапање унутар истог.

У литератури је о Симеуновићима забележено:

Тодоровићи (3 к., Аранђеловдан). Из села Плужац, од Подгорине, за време Турака се доселили Младен, Тодор и Симеун.

Младеновићи ( 8 к.) од Младена. 7 к. у Шевића мали, а 1 к. у мали Котлини.

Симеуновићи (7 к.) од Симеуна, у Шевића мали. Све три фамилије једног порекла.

https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-matijevac-vladimirci/

У месту Плужац код Осечине, одакле су браћа Младен, Тодор и Симеун дошли у Матијевац, постоје две старије фамилије које славе Аранђеловдан, па остаје нејасно од које су од те две фамилије браћа били и да ли су уопште били од тих фамилија:

-Поповићи и Андрићи (Којићи): У доба аустријске окупације доселила се породица Поповића, као свештеничка породица из Коцељеве у Посаво-Тамнави и њима су род две куће Андрића, зване Којића. Поповића има 5 кућа и славе, као и Андрићи-Којићи, Аранђеловдан.

-Павићи, Бранковићи, Јовановићи, Крсмановићи и Сокићи: Сва Доња Мала, позната под два општа презимена Павићи и Бранковићи, досељени су уз Кочину Крајину из рађевског села Ликодре; њих је 18 кућа и славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2013/07/28/poreklo-prezimena-selo-plu%C5%BEac-ose%C4%8Dina/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #492 послато: Мај 27, 2018, 04:49:17 поподне »
Бојковић, Аранђеловдан, Београд

Припада хаплогрупи Е-V13, највероватније грани Z5017, мада не може се са сигурношћу рећи на овом броју маркера. Нема ближих поклапања па је сврстан у општи род А. Од карактеристичних вредности истичу се комбинација DYS389=13-29 и повишена вредност DYS481=24. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #493 послато: Мај 27, 2018, 05:03:45 поподне »
Тошић, Јовањдан, Крајишници, Лозница

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Г, од Грубића из Мартинаца код Сремске Митровице разликује се на само 1 од 23 маркера, и могли би заиста бити врло блиски, иако се слава не поклапа. Прилично блиски су му још и Ћуп из Босанског Петровца (2/23) и Панић из Кремана код Ужица (3/23).

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #494 послато: Мај 27, 2018, 05:12:35 поподне »
Ђорђевић, Никољдан, Грабовац, Обреновац

Припада хаплогрупи R1a-M458, општем роду А, најбројнијем код Срба. Има практично модални хаплотип за овај род, па има доста блиских поклапања. Једино потпуно поклапање има са Николићем из Ваљева, а како славе и исту славу и географски су прилично блиски, врло је вероватно да су ближе повезани у неком релативно скоријем периоду.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1102
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #495 послато: Мај 27, 2018, 05:19:24 поподне »
Бусарчевић, Свети Агатоник, Кнић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има скоро модални хаплотип, па има пуно блиских поклапања, али ни једно потпуно.

О овој фамилији је у литератури забележно:

-Бусарци су досељени за време Карађорђа из Корита. Фамилија су са Чампаревићима у овом месту и Милосављевићима у Грабовцу. Славе Св. Агатија.

https://www.poreklo.rs/2015/02/20/poreklo-prezimena-naselje-knic/
Слава Св. Агатоник је иста као код Дучића из Фатнице, још кад додамо да су Чампаре (можда су Чампаревићи од њих) живјели гдје и Дуке, ето могуће везе.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #496 послато: Мај 27, 2018, 05:23:58 поподне »
Ђорђевић, Никољдан, Грабовац, Обреновац

Припада хаплогрупи R1a-M458, општем роду А, најбројнијем код Срба. Има практично модални хаплотип за овај род, па има доста блиских поклапања. Једино потпуно поклапање има са Николићем из Ваљева, а како славе и исту славу и географски су прилично блиски, врло је вероватно да су ближе повезани у неком релативно скоријем периоду.

Интесантно да се за ове Ђорђевиће (Св. Никола) из Грабовца каже да су бугарског порекла. Мада ово бугарски може бити и у регионалном смислу. Они нису једина породица у селу која има предање о пореклу из Бугарске.

О Бугарима из Грабовца се каже следеће:

"Прави Бугари су најновији досељеници, насељени у Обреновцу, Грабовцу и Звечкој и баве се баштованским пословима. Још се упорно држе, не славе, али набавком имања и сталним насељавањем и бављењем земљорадњом мењају се, примају славу, одело и мењају говор."

Конкретно за Ђорђевиће се каже да су дошли после 1827. године из Бугарске, као баштовани.

(Антропогеографија ваљевске Тамнаве)
https://www.poreklo.rs/2013/03/05/poreklo-prezimena-selo-grabovac-obrenovac/


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #497 послато: Мај 27, 2018, 05:27:48 поподне »
Бардак, Стевањдан, Збориште, Брод

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902>Y3226. Најближе поклапање има са Петковићем из Каоца код Србца (4/23; род К). Петковић такође слави Стевањдан, а ни географски нису превише удаљени, па врло вероватно припадају истом роду. Петковић је SNP тестиран, и припада низводној грани Y3226>Y18555.


Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #498 послато: Мај 27, 2018, 05:28:33 поподне »
Бардак, Стевањдан, Збориште, Брод

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902>Y3226. Најближе поклапање има са Петковићем из Каоца код Србца (4/23; род К). Петковић такође слави Стевањдан, а ни географски нису превише удаљени, па врло вероватно припадају истом роду. Петковић је SNP тестиран, и припада низводној грани Y3226>Y18555.

Ово је већ други генетски профилисани род на простору између Босне и Врбаса који слави Стевањдан.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #499 послато: Мај 27, 2018, 05:47:36 поподне »
Бардак, Стевањдан, Збориште, Брод

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902>Y3226. Најближе поклапање има са Петковићем из Каоца код Србца (4/23; род К). Петковић такође слави Стевањдан, а ни географски нису превише удаљени, па врло вероватно припадају истом роду. Петковић је SNP тестиран, и припада низводној грани Y3226>Y18555.

Петковић му ни географски није далеко, притом је ту иста слава. И на 23andMe постоји један Бардак R1a.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #500 послато: Мај 27, 2018, 05:50:52 поподне »
Гуњак, Никољдан, Довлићи, Пале

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246>BY14151. Поседује хаплотип близак модалном, без неких неуобичајених вредности, па има велики број блиских поклапања. Најближи су му Мрдаљ из Ервеника, са којим има потпуно поклапање на 23 маркера, и Врцељ из Лике, од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #501 послато: Мај 27, 2018, 05:51:24 поподне »
Тошић, Јовањдан, Крајишници, Лозница

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Г, од Грубића из Мартинаца код Сремске Митровице разликује се на само 1 од 23 маркера, и могли би заиста бити врло блиски, иако се слава не поклапа. Прилично блиски су му још и Ћуп из Босанског Петровца (2/23) и Панић из Кремана код Ужица (3/23).

Становништво села Крајишници је углавном пореклом из Босанске Крајине, па ова блиска поклапања на том подручју не чуде превише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #502 послато: Мај 27, 2018, 05:51:36 поподне »
Гуњак, Никољдан, Довлићи, Пале

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246>BY14151. Поседује хаплотип близак модалном, без неких неуобичајених вредности, па има велики број блиских поклапања. Најближи су му Мрдаљ из Ервеника, са којим има потпуно поклапање на 23 маркера, и Врцељ из Лике, од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.

Романијски је спомињао да су старином са запада Босне, тако нешто. То би објаснило блиско поклапање са Мрдаљима и Врцељима.

Ван мреже Српска14

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 230
  • R1a-Z280>YP4278
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #503 послато: Мај 27, 2018, 06:05:03 поподне »
Гуњак, Никољдан, Довлићи, Пале

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246>BY14151. Поседује хаплотип близак модалном, без неких неуобичајених вредности, па има велики број блиских поклапања. Најближи су му Мрдаљ из Ервеника, са којим има потпуно поклапање на 23 маркера, и Врцељ из Лике, од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.

Јесте да већина Гуњака данас живи на Палама, али тестирани је очигледно оставио погрешан податак о општини којој његово село припада. Довлићи се налазе на планини Требевић и прије рата су се налазили у саставу сарајевске општине Стари град, док се данас налазе у саставу општине Источни стари град која је српски дио предратне општине Стари град.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B8

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #504 послато: Мај 27, 2018, 06:37:48 поподне »
Фулин, муслиман, Челебићи, Фоча, РС, хаплогрупа J2b2-M241>Z638


Генетски се сасвим лепо уклапају у подграну J-PH1751. Практично модални хаплотип. Најближа поклапања на простору Северне Албаније, Грчке, Централне Европе, итд.

На мрежи наиђох на податак да су ови Фулини пореклом од неког Вулета који је прешао на ислам. Три брата, Раде, Вуле и Живан, од Рада Радовићи, од Живана Живановићи и од Вулета Фулини. Било би добро да тестирани каже нешто више ако зна.

На попису БиХ из 1991., било их је и у Јелечу (Фоча).



Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #505 послато: Мај 27, 2018, 06:40:41 поподне »
Радић, Томиндан, Губин, Ливно

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851, роду "Бјелица". Поседује неколико карактеристичних/ретких вредности, па нема претерано блиских поклапања. У питању су вредности DYS385=16-19, DYS448=19, DYS570=20 и DYS635=22. Најближа поклапања има са Ђурђићем из Чемернице код Илијаша, Живановићем из Драгоља код Горњег Милановца, Црногорцем из Гослића код Никшића и Нешићем из Беле Паланке, од све четворице се разликује на 3 од 23 маркера. Тешко је рећи ко би му од наведених заиста био најближи, врло могуће Ђурђић, са којим дели вредност DYS448=19. О становништву села Губина нисам успео ништа пронаћи, али у не тако далеким Скуцанима (општина Гламоч) помињу се Радићи са славом Томиндан:

Скуцани

"Радићи су се доселили из Посавине (из околине Тузле) у првој половини 19. века. Славе Св. Тому."

Боривоје Ж. Милојевић, Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље
« Последња измена: Мај 27, 2018, 06:42:57 поподне Црна Гуја »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #506 послато: Мај 27, 2018, 06:41:34 поподне »
Фулин, муслиман, Челебићи, Фоча, РС, хаплогрупа J2b2-M241>Z638


Генетски се сасвим лепо уклапају у подграну J-PH1751. Практично модални хаплотип. Најближа поклапања на простору Северне Албаније, Грчке, Централне Европе, итд.

На мрежи наиђох на податак да су ови Фулини пореклом од неког Вулета који је прешао на ислам. Три брата, Раде, Вуле и Живан, од Рада Радовићи, од Живана Живановићи и од Вулета Фулини. Било би добро да тестирани каже нешто више ако зна.

На попису БиХ из 1991., било их је и у Јелечу (Фоча).

Постоји један хаплотип из околине Требиња у необјављеним истраживањима који са Фулином има 2 разлике на 23 упоредива маркера.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #507 послато: Мај 27, 2018, 06:42:30 поподне »
Радић, Томиндан, Губин, Ливно

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851. Поседује неколико карактеристичних/ретких вредности, па нема претерано блиских поклапања. У питању су вредности DYS385=16-19, DYS448=19, DYS570=20 и DYS635=22. Најближа поклапања има са Ђурђићем из Чемернице код Илијаша, Живановићем из Драгоља код Горњег Милановца, Црногорцем из Гослића код Никшића и Нешићем из Беле Паланке, од све четворице се разликује на 3 од 23 маркера. Тешко је рећи ко би му од наведених заиста био најближи, врло могуће Ђурђић, са којим дели вредност DYS448=19. О становништву села Губина нисам успео ништа пронаћи, али у не тако далеким Скуцанима помињу се Радићи са славом Томиндан:

Скуцани

"Радићи су се доселили из Посавине (из околине Тузле) у првој половини 19. века. Славе Св. Тому."

Боривоје Ж. Милојевић, Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље

Радивој Радић би могао бити од ових Радића, рођен је у Ливну:


Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #508 послато: Мај 27, 2018, 06:42:53 поподне »
Бабић, Јовањдан, Марини, Приједор

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FGC28435. Од специфичнијих вредности хаплотипа издваја се 392=15 коју уз Бабића имају још Томашевић и Лучић из Кленака у Бањанима, и 481=25 коју са табеле пројекта имају још Мидановић из Доњег Црњелова код Бијељине и Макевић из Дреновца код Шапца. Тестирани је навео да је по предању његов аскурђел Петар доселио негде из Средње Босне због убиства неког бега.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #509 послато: Мај 27, 2018, 06:49:42 поподне »
Фулин, муслиман, Челебићи, Фоча, РС, хаплогрупа J2b2-M241>Z638


Генетски се сасвим лепо уклапају у подграну J-PH1751. Практично модални хаплотип. Најближа поклапања на простору Северне Албаније, Грчке, Централне Европе, итд.

На мрежи наиђох на податак да су ови Фулини пореклом од неког Вулета који је прешао на ислам. Три брата, Раде, Вуле и Живан, од Рада Радовићи, од Живана Живановићи и од Вулета Фулини. Било би добро да тестирани каже нешто више ако зна.

На попису БиХ из 1991., било их је и у Јелечу (Фоча).

Фулину најближи Радичевић 22/23 Подгорица, Петров 21/23, Кавадарци, Продановић 16/17 Ириг, сви славе Никољдан  :)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #510 послато: Мај 27, 2018, 06:51:19 поподне »
Мрдић, Никољдан, Ракова Нога, Илијаш

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FGC28435. Једини у роду на пројекту поседује вредност 481=23, док су остале вредности практично модалне па самим тим има велики број блиских поклапања.

Тестирани je навео да су по предању пореклом од Ђачића из Пиве.

Ђачићи. Сад је то такође мала породица од само двије куће у Горњим Рудиницама. Славили су Никољдан. Род су са Николићима, Ђикановићима и Гутовићима, а можда и са Шућурима, из истог села. Тако су се прозвали по свом претку Ђорђију, који је учио нешто школе, па га прозвали ђаком. Ђорђије је имао синове Мира и Ђура. Мира су убили црногорски ускоци на Брезнима, а син му Митар одселио се на Гласинац. Ђуро је живио преко 100 година и имао Василија, првог поткомандира, а касније племенског капетана у Жупи пивској, Серафима, игумана Пивског манастира, и Илију.

Порекло садашњих пивских породица
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #511 послато: Мај 27, 2018, 07:00:34 поподне »
Николић, Свети Врачи, Дрежник, Ужице

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FGC28435. На овом броју маркера једина вредност по којој се Николићев хаплотип разликује од већине припадника рода јесте 389II=30 (oву вредност на пројекту имају још Богдановић из Вребца код Госпића и Бјелаковић из Унча у Пиви). Уколико неко зна нешто више о пореклу Николића нека напише.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #512 послато: Мај 27, 2018, 07:05:03 поподне »
Ђорђевић, Св. Врачи, Влајковци, Брус

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617, роду Ковачана. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Ђорђевићем из Куршумлије, Анисијевићем из Лепосавића и Бановићем из Доњег Јариња код Лепосавића, а врло блиски су му и Проловић из Доње Бреснице код Прокупља (1/23) и Милентијевић из Грабовца код Звечана (2/23).

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #513 послато: Мај 27, 2018, 07:17:52 поподне »
Гуњак, Никољдан, Довлићи, Пале

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246>BY14151. Поседује хаплотип близак модалном, без неких неуобичајених вредности, па има велики број блиских поклапања. Најближи су му Мрдаљ из Ервеника, са којим има потпуно поклапање на 23 маркера, и Врцељ из Лике, од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.
Gunjci su novija migracija iz vremena Austrougarske na prostor oko Sarajeva. Bili su u dve grane podeljeni jedni u Brezi opština Ilijaš i ovi na padinama Trebevića. Ovi na padinama Trebevića sumnjam da znaju nešto više. Za ove iz Breze neznam ali sigurnosu blizak rod. Iza nedelje napisaću više biće jedna njihova svadba.....

Ван мреже Загорац

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #514 послато: Мај 27, 2018, 07:21:39 поподне »
Иде ли нешто о Загорцима у скорије време?

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #515 послато: Мај 27, 2018, 07:22:20 поподне »
Николић, Свети Врачи, Дрежник, Ужице

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FGC28435. На овом броју маркера једина вредност по којој се Николићев хаплотип разликује од већине припадника рода јесте 389II=30 (oву вредност на пројекту имају још Богдановић из Вребца код Госпића и Бјелаковић из Унча у Пиви). Уколико неко зна нешто више о пореклу Николића нека напише.

Већ један Николић из Дрежника је тестиран али је испао друга хаплогрупа (Ј2а)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #516 послато: Мај 27, 2018, 07:26:04 поподне »
Ћирковић, Ђурђевдан, Ђурисело, Крагујевац

Припада хаплогрупи Е-V13, дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Нема претерано блиских поклапања па је сврстан у општи род А. Од карактеристичних вредности истичу се повишена DYS393=14 и DYS385=17-19. За Ћирковиће је записано да припадају роду Сеничана, и да су се доселили из села Брњице код Сјенице у периоду између 1788. и 1803.

https://www.poreklo.rs/2015/04/11/poreklo-prezimena-selo-djuriselo-stanovo-kragujevac/

Тестирани је оставио следеће податке:

"Досељени у село Ђурисело код Крагујевца, у збегу,  око 1778. године као део рода Сеничани ( 21 кућа) из села Брњице код Сјенице. Предпоставља се да им је то место била успутна тачка и да су ту били неко кратко време пре досељавања у Шумадију. Презиме добијено по предку Ћирку Степановићу. У судском документу из 1851 године пише презиме Стефановић. Један од рођака тврди да смо се презивали Шћепановић. Први са презименом Ћирковић је мој чукундеда Живојин, син Ћирков, рођен 1834. године."
« Последња измена: Мај 27, 2018, 07:28:28 поподне Црна Гуја »

Ван мреже spahibija

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 153
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #517 послато: Мај 27, 2018, 07:34:07 поподне »
Радивој Радић би могао бити од ових Радића, рођен је у Ливну:


Радића у Ливну има Хрвата, не знам да ли су и како повезани са овим Радићима Србима. Волио бих знати ако постоји нека веза.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #518 послато: Мај 27, 2018, 07:39:30 поподне »
Радића у Ливну има Хрвата, не знам да ли су и како повезани са овим Радићима Србима. Волио бих знати ако постоји нека веза.

Радивој сигурно није Хрват, ако си на то мислио. Не верујем да постоји веза између Радића Срба и Хрвата са тог подручја, није то ретко презиме.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #519 послато: Мај 27, 2018, 07:41:42 поподне »
Поповић, Никољдан, Банија

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>Z17107. Најближа поклапања има са тестиранима из рода В, од Црљића из Дервенте се разликује на само 1 од 23 маркера, а од Мандића из Томингаја у Лици на 3 од 23. Питање је колико су ова тројица у стварности блиски, географски нису превише удаљени, али сви славе различите славе. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, чак ни село, па ако неко има више информација нека напише.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #520 послато: Мај 27, 2018, 07:49:42 поподне »
Поповић, Никољдан, Банија

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>Z17107. Најближа поклапања има са тестиранима из рода В, од Црљића из Дервенте се разликује на само 1 од 23 маркера, а од Мандића из Томингаја у Лици на 3 од 23. Питање је колико су ова тројица у стварности блиски, географски нису превише удаљени, али сви славе различите славе. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, чак ни село, па ако неко има више информација нека напише.

Стара слава Мандића у Томингају је Св. Никола

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #521 послато: Мај 27, 2018, 07:50:56 поподне »
Стара слава Мандића у Томингају је Св. Никола

Питање је колико је то предање о старијој слави Мандића тачно, јер су исти род са једном необјављеном породицом из околине Гламоча која такође слави Лазаревдан. Једино ако је и та породица славила раније Никољдан.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #522 послато: Мај 27, 2018, 07:52:12 поподне »
Радивој Радић би могао бити од ових Радића, рођен је у Ливну:


Радић заиста јесте рођен у Ливну али је његов отац из Врњачке Бање, где је и он сам одрастао и школовао се, а мајка му је мислим из Ливна или околине.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #523 послато: Мај 27, 2018, 07:53:15 поподне »
Радић заиста јесте рођен у Ливну али је његов отац из Врњачке Бање, где је и он сам одрастао и школовао се, а мајка му је мислим из Ливна или околине.

Зна ли се из ког места код Врњачке Бање?

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #524 послато: Мај 27, 2018, 07:55:42 поподне »
Питање је колико је то предање о старијој слави Мандића тачно, јер су исти род са једном необјављеном породицом из околине Гламоча која такође слави Лазаревдан. Једино ако је и та породица славила раније Никољдан.

Само преносим оно што ми је речено у породици Мандић.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #525 послато: Мај 27, 2018, 08:07:56 поподне »
Зна ли се из ког места код Врњачке Бање?
Мислим да је баш из Бање. Библиотека у Бањи се зове "Др Душан Радић" и мислим да му је он био блиски рођак, можда и деда али нисам сигуран па да не лупам.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #526 послато: Мај 27, 2018, 08:11:40 поподне »
Иде ли нешто о Загорцима у скорије време?

Загорац, Никољдан, Медак, Госпић, Лика

Припада хаплогрупи R1a-M458. Поседује практично модални хаплотип, једина вредност која је ређа код припадника овог рода је нешто нижа DYS481=24. Овај род је прилично распрострањен на простору Лике, међутим Загорац нема претерано блиских поклапања. Најближи су му Кесић из Граба, Павковић из Осредаца и Шорак из Михаљевца, од све тројице се разликује на 4 од 23 маркера. Занимљиво је да ниједан од ових родова не слави Никољдан. Нисам успео наћи више података о овим Загорцима, надам се да ће тестирани моћи да напише нешто више.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #527 послато: Мај 27, 2018, 08:38:06 поподне »
Кнежевић, Никољдан, Дрвар

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Уклапа се у најбројнији род А, који је најраспрострањенији на простору Крајине. Најближа поклапања има са крајишким срђевштацима, са Богдановићем из Јелићке код Приједора има потпуно поклапање на 17 маркера, док се од Грбића из Рачића код Бихаћа разликује на само 1 од 23 маркера. Од Кнежевића из Малог Цвјетнића код Бихаћа и Јагодића из Градишке разликује се на 2 од 23 маркера. И један и други Кнежевић поседују за овај род повишене вредности на маркеру DYS570 (19 и 20), а славе и исту славу, па се по свему судећи ради о истој фамилији.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #528 послато: Мај 27, 2018, 09:03:32 поподне »
Ђоковић, Никољдан, Ивањица

Припада хаплогрупи Q2-L275>L245, роду Братоножића. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, са Спасојевићем из Доброг Дола код Куршумлије има потпуно поклапање на 17 маркера, док се од Шошкића из Улотине код Андријевице и Петровића из Зајечара разликује на само 1 од 23 маркера, а од Ђукића из Равни код Колашина на 2 од 23. Тестирани је у упитнику навео да су његови Ђоковићи досељени из Црне Горе, највероватније почетком 19. века. Најстарији званични подаци су из пописне књиге из 1863. године, где се предак тестираног помиње под садашњим презименом Ђоковић. Судећи по резултату, ово предање је највероватније тачно.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #529 послато: Мај 27, 2018, 09:17:25 поподне »
Баручић, муслиман, Бања Лука

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Нема неких специфичних/неуобичајених вредности, а по маркерима се најбоље уклапа у род Г. Најближа поклапања има са Савићем из Радманова код Бруса (1/23) и Ристићем из Дејановца код Књажевца (2/23). Немам никаквих података о овим Баручићима, ако неко има више информација нека напише.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #530 послато: Мај 27, 2018, 09:23:34 поподне »
Ђорђевић, Петковдан (раније по предању Аранђеловдан), Паљина, Ниш

Припада хаплогрупи R1b, некој од "западних" грана испод P312, што би могло да се утврди једино СНП тестирањем.

Паљина је, као и цео тај крај, доста страдала у српско турском рату 1876. године. Дели се на Доњу и Горњу. Некада је више становника имала Горња Паљина из које потичу и Ђорђевићи, раније Бојковићи.

Ђорђевић је по свему судећи повезан са групом родова из Црне Горе, пошто најближа поклапања има са Бакићем из Равни код Колашина и Жижићем из Милошевића код Шавника, од обојице се разликује на 3 од 23 маркера. У прилог овоме би ишла и ранија слава Аранђеловдан, коју славе и Бакић и Жижић.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #531 послато: Мај 27, 2018, 09:28:23 поподне »
И последњи J/J2 за овај СДД

Цмиљанић, Ђурђевдан, Поткрајци, Пљевља, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066


Још једна породица  J2b M205 из околине Пљеваља, која је, упркос разним предањима, вероватно ту доста дуго (постоји и такво предање). Најближа поклапања са тестиранима из "кричко-полимске" групе. Понављају се вредности 458=15 и 385b=18. Ту је и слава Ђурђевдан, која се најчешће јавља код тестираних M205 са тог подручја.

Нека посебност овог хаплотипа била би једино вредност 20 на маркеру 448. Остали J-Y22066 ту имају углавном 19.

О Цмиљанићима се у литератури каже следеће:

"Цмиљанићи су, према сопственом казивању, дошли из Равних Котара и населили се у околину Никшића. Ту су се задржали краће време. Због свађе, три брата су убила неког Турчина и побегла из тог места око 1600. године. Према другој верзији, они су потомци старог српског становништва из доба Немањића. Један се брат населио у Пљеваљском пољу и од њега су Прерадовићи (има их две врсте). Други је отишао у Поткрајце и од њега су Цмиљанићи, а трећи је отишао у Камену Гору. Његови се потомци презивају Смиљанићи, а негде и Цмиљанићи. Има их и око Ужица и Златибора. У Поткрајцима су нашли скоро пусту земљу, зараслу у шуму и шибље, па су крчењем добили велика имања. Касније су Селмановићи прогласили Поткрајце, Лијеску, Коријен и Дубочицу за своје читлуке. Део тих имања однели су им зетови, односно одиве, у мираз (Љухари, ћХоџићии). Цмиљанићи су држали и Коријен, али су та имања Љухари дали Ћурчићима из Матаруга."

(Милета Војиновић, "Становништво Пљеваљског краја")


Тренутно у ДНК пројекту имамо дванаесторицу тестираних из околине Пљеваља:

J2b1-M205 = 4
I2a-PH908 = 2
R1a-M417 = 2
E-V13 = 2
G2a-P303 = 1
I1-Z63 = 1







Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #532 послато: Мај 27, 2018, 09:37:05 поподне »
Резултатом Цмиљанића смо и завршили објављивање резултата за Светски ДНК дан 2018, а крајња статистика изгледа овако:

I2-Din: 70/160 = 43,75 %
---I2-PH908: 52/160 = 32,5 %
---I2-CTS10228 (x PH908): 18/160 = 11,25 %

E-V13: 21/160 = 13,125 %

R1a: 17/160 = 10,625 %

I1: 13/160 = 8,125 %

R1b: 9/160 = 5,625 %

J2b1-M205: 7/160 = 4,375 %

J2b2-M241: 5/160 = 3,125 %

N2-P189.2: 4/160 = 2,5 %

G2a-L497: 4/160 = 2,5 %

J2a: 3/160 = 1,875 %

J1: 3/160 = 1,875 %

I2a2: 2/160 = 1,25 %

Q2-L275: 1/160 = 0,625 %

Е-M81: 1/160 = 0,625 %


« Последња измена: Мај 27, 2018, 10:07:15 поподне Црна Гуја »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #533 послато: Мај 27, 2018, 09:41:49 поподне »
Хвала за пресек Гујо,

провери узорак, мислим да је око 170? Углавном су се хаплогрупе поређале по неком српском просеку, с тим што је Динарик баш одскочио овај пут. Честитке и њима и свима који су помогли да ово истраживање успе, као и тиму који је неуморно радио на обради резултата. Живели! ;)

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #534 послато: Мај 27, 2018, 09:43:10 поподне »
Кнежевић, Никољдан, Дрвар

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Уклапа се у најбројнији род А, који је најраспрострањенији на простору Крајине. Најближа поклапања има са крајишким срђевштацима, са Богдановићем из Јелићке код Приједора има потпуно поклапање на 17 маркера, док се од Грбића из Рачића код Бихаћа разликује на само 1 од 23 маркера. Од Кнежевића из Малог Цвјетнића код Бихаћа и Јагодића из Градишке разликује се на 2 од 23 маркера. И један и други Кнежевић поседују за овај род повишене вредности на маркеру DYS570 (19 и 20), а славе и исту славу, па се по свему судећи ради о истој фамилији.

Потврда за ове Кнежевиће. Иначе они из околине Дрвара имају предање да су из неког Крушева, али не знају које је Крушево у питању. Карановић каже да је од њих чуо предање да је то Крушево у Македонији, мада и у Северној Далмацији постоји место са таквим именом.

Углавном се из Северне Далмације исељавају по Крајини. Род су им још Болте/Болтићи и Аћићи.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #535 послато: Мај 27, 2018, 09:45:57 поподне »
Postojili presjek po haplo grupama za cijelu tabelu ??? Naravno sa ovim novoupisanim ?

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #536 послато: Мај 27, 2018, 09:50:54 поподне »
Загорац, Никољдан, Медак, Госпић, Лика

Припада хаплогрупи R1a-M458. Поседује практично модални хаплотип, једина вредност која је ређа код припадника овог рода је нешто нижа DYS481=24. Овај род је прилично распрострањен на простору Лике, међутим Загорац нема претерано блиских поклапања. Најближи су му Кесић из Граба, Павковић из Осредаца и Шорак из Михаљевца, од све тројице се разликује на 4 од 23 маркера. Занимљиво је да ниједан од ових родова не слави Никољдан. Нисам успео наћи више података о овим Загорцима, надам се да ће тестирани моћи да напише нешто више.

Загорци се у том крају помињу још на попису из 1712. године. Део су оне досељеничке струје из Северне Далмације (Обровац - Буковица - Книн). Загораца је у Далмацији било у Отишићу, славили су Св. Николу.

Према некој евиденцији на основу СДП, R1a-M458 у Лици износи чак 13.1% (R1a укупно око 20%).

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #537 послато: Мај 27, 2018, 09:51:39 поподне »
Недостаје Јанковић Е-М81, или је грешком урачунат заједно са V13. Шта се десило са староцрногорским родовима, они ипак нису тестирани за ДНК дан?
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #538 послато: Мај 27, 2018, 09:55:36 поподне »
Бабић, Јовањдан, Марини, Приједор

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FGC28435. Од специфичнијих вредности хаплотипа издваја се 392=15 коју уз Бабића имају још Томашевић и Лучић из Кленака у Бањанима, и 481=25 коју са табеле пројекта имају још Мидановић из Доњег Црњелова код Бијељине и Макевић из Дреновца код Шапца. Тестирани је навео да је по предању његов аскурђел Петар доселио негде из Средње Босне због убиства неког бега.

Ово би требало да су они бројни крајишки Бабићи са славом Јовањдан. Честа је слава, па и презиме, стога није сигурно да су баш сви повезани. Иначе су они пореклом из Унца (даље из Лике) и одатле су се расељавали по читавој Крајини, па и у Поткозарје.

Од тих Бабића (Јовањдан) је и чувени крајишки војвода Голуб Бабић


https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1_%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%9B

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #539 послато: Мај 27, 2018, 09:58:18 поподне »
Недостаје Јанковић Е-М81, или је грешком урачунат заједно са V13. Шта се десило са староцрногорским родовима, они ипак нису тестирани за ДНК дан?

То се и ја питам. Рекли су и да је један Мугоша тестиран. Или су се можда пријавили за тестирање независно од ове акције?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #540 послато: Мај 27, 2018, 10:00:08 поподне »
E1b...........22 (V13 - 21, M81 - 1)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #541 послато: Мај 27, 2018, 10:01:21 поподне »
Ово би требало да су они бројни крајишки Бабићи са славом Јовањдан. Честа је слава, па и презиме, стога није сигурно да су баш сви повезани. Иначе су они пореклом из Унца (даље из Лике) и одатле су се расељавали по читавој Крајини, па и у Поткозарје.

Од тих Бабића (Јовањдан) је и чувени крајишки војвода Голуб Бабић


https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1_%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%9B
Golub Babić je slavio Vartolomeja i Varnavu.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #542 послато: Мај 27, 2018, 10:04:47 поподне »
Према некој евиденцији на основу СДП, R1a-M458 у Лици износи чак 13.1% (R1a укупно око 20%).

Можда и за нијансу више ако се не рачуна Горски Котар заједно са Ликом. До сад се Горски Котар рачунао заједно са Ликом јер из Горског Котара нема довољно узорака за посебну статистику.
Исто тако су се до сад Кордун и Банија рачунали заједно. Број тестираних са Баније је сад преко 60 па мислим да би Банију и Кордун требало рачунати посебно.

Мени је интересантно да у Лици још увек није нађена R1b.  Из Горског Котара има 2 R1b ако се не варам, а из Лике ниједан.   

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #543 послато: Мај 27, 2018, 10:05:38 поподне »
Мислим да је сад крајње време да се објаве резултати шесторице тестираних Староцрногораца, чије тестирање смо финансирали ми чланови Порекла, а испоштовали смо све остале тестиране који су сами платили, па су, самим тим, имали предност у односу на ову шесторицу људи који тестирање нису платили.

Њихово тестирање јесте извршено у оквиру Светског ДНК дана.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #544 послато: Мај 27, 2018, 10:08:01 поподне »
Golub Babić je slavio Vartolomeja i Varnavu.

Одакле тај податак? Први пут чујем. То онда упућује на род Кецмана, али Бабића није било међу њима, нити је славе Св. Вартоломеј било међу крајишким Бабићима 1882. године.

Могуће да је мењао или славу, или презиме, да би заварао траг Турцима. ;)

Он је из Трубара, а тамо Бабићи славе углавом Јовањдан.

(Петар Рађеновић, "Унац")

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #545 послато: Мај 27, 2018, 10:09:13 поподне »
Недостаје Јанковић Е-М81, или је грешком урачунат заједно са V13. Шта се десило са староцрногорским родовима, они ипак нису тестирани за ДНК дан?

Грешком био урачунат као V13, исправљено је сад, хвала! :)

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #546 послато: Мај 27, 2018, 10:09:40 поподне »
Можда и за нијансу више ако се не рачуна Горски Котар заједно са Ликом. До сад се Горски Котар рачунао заједно са Ликом јер из Горског Котара нема довољно узорака за посебну статистику.
Исто тако су се до сад Кордун и Банија рачунали заједно. Број тестираних са Баније је сад преко 60 па мислим да би Банију и Кордун требало рачунати посебно.

Мени је интересантно да у Лици још увек није нађена R1b.  Из Горског Котара има 2 R1b ако се не варам, а из Лике ниједан.

Нисам овде рачунао Горски Котар, дакле само Лика. Има и један R1b из Лике међу необјављеним резултатима.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #547 послато: Мај 27, 2018, 11:22:47 поподне »
Радић, Томиндан, Губин, Ливно

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851, роду "Бјелица". Поседује неколико карактеристичних/ретких вредности, па нема претерано блиских поклапања. У питању су вредности DYS385=16-19, DYS448=19, DYS570=20 и DYS635=22. Најближа поклапања има са Ђурђићем из Чемернице код Илијаша, Живановићем из Драгоља код Горњег Милановца, Црногорцем из Гослића код Никшића и Нешићем из Беле Паланке, од све четворице се разликује на 3 од 23 маркера. Тешко је рећи ко би му од наведених заиста био најближи, врло могуће Ђурђић, са којим дели вредност DYS448=19. О становништву села Губина нисам успео ништа пронаћи, али у не тако далеким Скуцанима (општина Гламоч) помињу се Радићи са славом Томиндан:

Скуцани


"Радићи су се доселили из Посавине (из околине Тузле) у првој половини 19. века. Славе Св. Тому."

Боривоје Ж. Милојевић, Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље
Тестирани ми је таст, и резултат је занимљив, јер немају предање о томе одакле су доселили. О Радићима из Ливањског Поља пише Марио Петрић у књизи "Поријекло становништва Ливањког Поља" Радиће не помиње у Губину већ само у Прову и каже о њима следеће:

Радић, причају да су старином из Посавине, славе Св.Тому. Има их много на подручју Гламочког Поља са истом славом.

Мој таст нема ту информацију одакле су се доселили у Губин, али по овоме да их има у Гламочу са истом славом, вероватно је да су у Губин дошли из Гламоча. Од истих Радића је и некадашњи министар у влади Србије, Јовица Радић (пре 5. Октобра)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #548 послато: Мај 27, 2018, 11:34:52 поподне »
Na pravoslavnom groblju u Zastinju kod Livna(to je u biti gradsko groblje jer u XVIII i XIX stoljeću nije bilo pravoslavnog groblja u samom Livnu) su pokopana tri Radića.

Obren Radić (umro 1790.)
Ilija Radić (1834.)
Stana Radić (1851.)


На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #549 послато: Мај 28, 2018, 03:20:33 поподне »
Загорци се у том крају помињу још на попису из 1712. године. Део су оне досељеничке струје из Северне Далмације (Обровац - Буковица - Книн). Загораца је у Далмацији било у Отишићу, славили су Св. Николу.

Заборавих да имамо ове Загорце из Северне Далмације тестиране у склопу необјављеног истраживања - нису R1a.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #550 послато: Мај 28, 2018, 03:44:23 поподне »
Уредништво Српског ДНК Пројекта је у синоћњој преписци одлучило да се на овој теми објаве и резултати неколицине тестираних родова из Црне Горе, од којих су неки финансирани донацијама чланова нашег друштва. И они ће бити урачунати у крајњу статистику. Па да кренемо:

Кнежевић, Ивањдан, Грађани, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-M417. Има прилично необичан хаплотип, без ближих поклапања у табели Пројекта, па се дубља грана не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Вредност која прилично одскаче у односу на друге припаднике ове хаплогрупе је доста висока DYS458=19. Кнежевићи припадају знаменитом братству Липоваца, највећем братству у Грађанима.

„Липовци“ (Ивањ-дан) су највеће братство у Грађанима и истоименом насељу. Деле се на родове: Кнежевићи, Поповићи, Петровићи, Вуковићи и Милановићи. Кнежевићи су презиме понели по кнезу Илији Љешевићу с краја 15. столећа, који се помиње у једном документу Ђурђа Црнојевића из 1494. године, као и у дефтеру из 1521. године."

https://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/



Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #551 послато: Мај 28, 2018, 04:10:39 поподне »
Мугоша, Ђурђиц, Доња Горица, Подгорица

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z5018>L241. Најближе поклапање има са муслиманом Kомарицом из Праче (3/23; општи род А), док релативно блиска поклапања има и са појединим тестиранима из рода L241 Г: Вукајловићима, Ристићем и Баручићем (5/23). Поседује две врло карактеристичне вредности, снижену комбинацију DYS389=12-30 (сви њему блиски имају 13-31, тако да се врло вероватно ради о "приватној" мутацији), и благо повишену, али код припадника гране Е-V13 доста ретку вредност DYS438=11.

"Мугоше (Ђурђиц) – порекло Мугоша је неразјашњено: према братственом предању, они су из Кастрата, наводно од неког блиског сродника Ђурђа Кастриота; с друге стране, у Пиперима најстарији слој становништва чине Мугоше (или Мугоши) који су ту живели пре Лужана и Пипера, и сматра се да су влашког порекла; у Љешкопоље су дошли у време Ивана Црнојевића; сродни су им Поповићи из Момишића."

https://www.poreklo.rs/2016/02/01/bratstva-zete-i-ljeskopolja/?script=lat

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 348
  • I2-PH908
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #552 послато: Мај 28, 2018, 04:24:01 поподне »
Кад ће бити ажурирање табеле, планирам да је пресликам у Excel?

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #553 послато: Мај 28, 2018, 04:46:54 поподне »
Кад ће бити ажурирање табеле, планирам да је пресликам у Excel?

Табеле за Светски ДНК дан? Вероватно вечерас.

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 348
  • I2-PH908
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #554 послато: Мај 28, 2018, 04:59:58 поподне »
Табеле за Светски ДНК дан? Вероватно вечерас.
Табела која се налази на сајту. Или постоји начин да се из ње извуче Excel фајл? Покушавах ручно, не иде...

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #555 послато: Мај 28, 2018, 05:13:03 поподне »
Шћепановић, Петковдан, Загарач, раније Братоножићи

Припада хаплогрупи L1b-M317. Ово је први јавни резултат код нас који припада овој хаплогрупи, која се у малом проценту јавља од Средње Азије и Блиског Истока до Европе. Поседује јако блиска поклапања са групом родова из Херцеговине који још увек нису за објављивање. Шћепановићи припадају великом братству Радмановића из Доњег Загарача.

"Радмановићи живе у Доњем Загарачу. Деле се на два огранка: „Дубрављање“ и „Ђуриће“. Осим главног презимена Радмановић, неки огранци носе и следећа презимена: „Дубрављани“ су: Вујовићи, Ичевићи, Николићи и Пешићи (према Веселину Ђуричковићу, у „Дубрављане“ спадају и Радоњићи), а „Ђурићи“ су: Велимировићи[13], Оташевићи, Милошевићи и њихов огранак Стаматовићи, Ћупићи[14] и Шћепановићи (према Ђуричковићу, и: Мраковићи, Лазаревићи и Јанковићи). Према предању, братству Радмановића припадају и Беговићи, али ово није поуздано. Могуће је да су они старинци у Загарачу.

Према др Ђуру Вујовићу, „Ђурићи“ су: Шћепановићи и њихов огранак Беговићи, затим Велимировићи, Оташевићи, Пешовићи (који се деле на Мраковиће, Јанковиће и Лазаревиће), Стаматовићи и Ћупићи. „Дубрављани“ су Пешићи, Николићи, Вујовићи и Радоњићи-Карамани. Осим тога, он Ичевиће не сврстава у Радмановиће, већ посебно братство које је настало од једног потомка Вука Брђанина, који је ту дошао из Никшића, а његово потомство се прибратило „Дубрављанима“.

Према Ердељановићу, Радмановићи су пореклом из Братоножића, са Пелева Бријега, од братства Балевића. Предак или група сродника премешта се најпре у Пипере (где неки остају, и од њих су пиперски Вучинићи и Вукановићи), а затим у Шобајиће у Бјелопавлићима, где узимају за славу Свету Петку. Из Шобајића, због неке крви или разуре, група сродника прелази у Загарач, где део остаје, и од њих су Радмановићи. Према овој верзији порекла Радмановића, сродни су им Вукаловићи у Зубцима у Херцеговини и потомци Вука Брђанин: Звицери у Цуцама, Вујичићи у Грахову, Милошевићи у Херцеговини – Риоци, и у Боки: Ћетковићи у Ораховцу, и Илићи, Вучуровићи и Водовари у Кривошијама. Исељење предака Радмановића из Братоножића могло је бити половином 15. столећа, што је у вези са турским освајањем Брда.

Радмановићи славе Свету Петку, а прислужују Никољдан."

https://www.poreklo.rs/2017/06/19/malonsici-zagarac-komani/


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #556 послато: Мај 28, 2018, 05:29:59 поподне »
Шћепановић, Петковдан, Загарач, раније Братоножићи

Остало је још да се тестира неко од Лазаревића из Грбља, или неко од њихових огранака из Бјелопавлића, Љуботиња и Цеклина, па да се заокружи цела прича.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #557 послато: Мај 28, 2018, 05:33:01 поподне »
А одмах за њим и други:

Јанчић, Петковдан, Убли, Херцег Нови

Припада хаплогрупи L1b-M317. Од горепоменутог Шћепановића разликује се на само 1 од 23 маркера, а славе и исту славу, па без сумње припадају истом роду. Такође су му блиски и поменути херцеговачки родови.

Убли

"...Овдје станују ова братства: Васиљевићи (12 к.), Вуковићи (20 к.), Лаконићи (15), Драгојловићи (8 ), Јанчићи (12), Вукићевићи (15), Ивовићи (15), Радоничићи (10), Лалићи (8 ), Савићи (5), Вукасовићи (8 ) и Павловићи (15). Свега је у селу домова 143 (кућа 147), а душа 531. Имају своју засебну парохију, кнежину и школу.
...
Јанчићи, [дошли] из Бјелица 1687. Славе Св. Петку. Неки се иселили у Муо, код Котора."

Поп Сава Накићеновић, Бока


Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #558 послато: Мај 28, 2018, 06:14:59 поподне »
Радоман, Аранђеловдан, Љуботињ, Ријечка нахија, Црна Гора

Припада хаплогрупи R1b, балканском огранку BY611.

На дис 391 има вредност 10 уместо 11 код велике већине осталих припадника те гране. Такву вредност има још само тестирани Каналић из Бијелог Поља, као и један анонимни Гег и један анонимни Тоск из истраживања о Албанцима и Арбрешима. Од помена вредних разлика у односу на већину има вредност 9 на дис 643.

Радомани у Мужовићима и Доњим селима су потомци Ника Радомана који је у 16.  веку према предању пребегао из Бањске на Косову, због убиства неког Турчина. Заједно с њим, дошла је и његова сестра, удова Ивана Џона, са сином од којег потичу Џони (Аранђелов-дан), такође у Мужовићима. И Радоман и Џоно су старином из Овчег Поља у Македонији. Радомани су у 17. столећу били знатно братство и давали кнезове не само у Љуботињу, него и у другим крајевима Ријечке нахије.

https://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #559 послато: Мај 28, 2018, 06:24:11 поподне »
Шћепановић, Петковдан, Загарач, раније Братоножићи

Припада хаплогрупи L1b-M317.


Јанчић, Петковдан, Убли, Херцег Нови

Припада хаплогрупи L1b-M317.


Шта рекосмо за ову грану? Или уз N2 имамо још једну мистерију како је дошла на ове просторе?
« Последња измена: Мај 28, 2018, 06:27:36 поподне Милош »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #560 послато: Мај 28, 2018, 06:46:37 поподне »
Шта рекосмо за ову грану? Или уз N2 имамо још једну мистерију како је дошла на ове просторе?

По маркерима бих рекао да припадају "европској" подграни BY12542, која се од гране Y16385 у којој доминирају Турци одвојила пре скоро 13000 година. Али свакако јесте мистерија како и када је доспела на ове просторе. Ако узмемо и да им је предање о пореклу тачно ствар постаје још занимљивија, јер онда на подручју Братоножића налазимо једну до друге две, за наше просторе изразито ретке и "егзотичне" хаплогрупе (Q2a-L245 и L1b-M317).

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #561 послато: Мај 28, 2018, 06:55:43 поподне »
По маркерима бих рекао да припадају "европској" подграни BY12542, која се од гране Y16385 у којој доминирају Турци одвојила пре скоро 13000 година. Али свакако јесте мистерија како и када је доспела на ове просторе. Ако узмемо и да им је предање о пореклу тачно ствар постаје још занимљивија, јер онда на подручју Братоножића налазимо једну до друге две, за наше просторе изразито ретке и "егзотичне" хаплогрупе (Q2a-L245 и L1b-M317).

Ако је прва карактеристична за Јевреје, а друга се јавља, између осталог, и у Либану, а обе се јављају широм Медитерана, најбољи кандидати су Феничани.

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #562 послато: Мај 28, 2018, 07:01:59 поподне »
Братоножићи су, у најмању руку, као пустиња. Неплодан и кршевит крај са мало воде и још мања обрадиве земље, који никога није привлачио. Због свега тога је и могуће да се у њему одржало становништво овако егзотичног порекла. Да ли су у питању остаци романског становништва или неке касније миграције ко зна...

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2509
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #563 послато: Мај 28, 2018, 07:12:27 поподне »
Ако је прва карактеристична за Јевреје, а друга се јавља, између осталог, и у Либану, а обе се јављају широм Медитерана, најбољи кандидати су Феничани.

Или можда Јаудије?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5477
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #564 послато: Мај 28, 2018, 07:32:28 поподне »
Или можда Јаудије?

Врло могуће... али романизовано становништво у сваком случају...

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #565 послато: Мај 28, 2018, 07:45:40 поподне »
Радмановићи према предању потичу од Баљевића из Братоножоћа који припадају Q хаплогрупи, тако да се то предање може одбацити у целости јер ниједно друго братство које припада L1b роду (а има их доста) нема предање о пореклу из из тог племена. Најстарије познато место порекла L1b рода јесте село Шобајићи у Вражегрмцима.

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #566 послато: Мај 28, 2018, 08:40:13 поподне »
У вези хипотезе да Q и Л из Братоножића вуку јеврејско и блискоисточно порекло - зар нису Q код Јевреја присутни преко средњеазијских народа и немају никаквих  просторних и временских (y античком добу) додирних тачака са генетским Семитима?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #567 послато: Мај 28, 2018, 08:50:29 поподне »
Ђурић, Јовањдан, Велика Писаница, раније по предању Плавно код Книна

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Од спефицичнијих вредности, издвајају се нешто нижа 23 на 390, нешто виша 11 на ГАТАХ4 и нешто виша 11 на 643.

О Ђурићима у Плавну нађох ово:

Плавањско данашње становништво је доста старо, јер је скоро сво насељено у XVI в. из оближње Босне и то населили их Турци, да им земље раде. Само се племе Шимића населило из Голубића у XVIII в. и овде се покрстило, а и данас их зову »Буњевци«.

Ђурић, (34), који имају надимке: Шпркенда, Драгаш и Кивелић, славе Стевањдан;

https://www.poreklo.rs/2012/06/04/poreklo-prezimena-selo-plavno-knin/

Једино буни што Ђурићи из Плавна према овом извору славе Стевањдан.

Моја мајка је од Ђурића из Плавна, знам да ти знаш али да напишем због других форумаша.

Колико ја знам Ђурићи из Плавна се у задњих 100 година нису исељавали у Славонију.
Селили су се у Мајур код Шапца, Станишић код Сомбора, Македонију, Краљево, Дрвар, Бихаћ, Мартин Брод, Батајницу, Пазову, Београд, Америку и Канаду.
Могуће је да су се раније селили у Славонију, још у 18-ом или 19-ом веку па се то не памти међу Ђурићима из Плавна.  Ако је тестирани стварно даљим пореклом из Плавна од су његови преци променили славу, јер Ђурићи из Плавна славе Стевањдан.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #568 послато: Мај 28, 2018, 09:31:24 поподне »
Моја мајка је од Ђурића из Плавна, знам да ти знаш али да напишем због других форумаша.

Колико ја знам Ђурићи из Плавна се у задњих 100 година нису исељавали у Славонију.
Селили су се у Мајур код Шапца, Станишић код Сомбора, Македонију, Краљево, Дрвар, Бихаћ, Мартин Брод, Батајницу, Пазову, Београд, Америку и Канаду.
Могуће је да су се раније селили у Славонију, још у 18-ом или 19-ом веку па се то не памти међу Ђурићима из Плавна.  Ако је тестирани стварно даљим пореклом из Плавна од су његови преци променили славу, јер Ђурићи из Плавна славе Стевањдан.

Могуће да се ради о повезивању на основу презимена, а не о предању тј. то је највероватније и случај.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #569 послато: Мај 28, 2018, 10:00:02 поподне »
Шта је са осталим резултатима староцрногораца?

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #570 послато: Мај 28, 2018, 10:01:11 поподне »
Шта је са осталим резултатима староцрногораца?

Тренутно нисам у могућности да их објавим, биће сутра током дана.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #571 послато: Мај 28, 2018, 11:35:09 поподне »
Jest da ću odskočiti od teme , ali danas čuh neku priču o KARTAGINI. Pa da priupitam hoćeli neko ići na ljetovanje u Tunis da donese nekoliko briseva....   ;) ;) ;)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #572 послато: Мај 28, 2018, 11:45:05 поподне »
Радоман, Аранђеловдан, Љуботињ, Ријечка нахија, Црна Гора

Припада хаплогрупи R1b, балканском огранку BY611.

На дис 391 има вредност 10 уместо 11 код велике већине осталих припадника те гране. Такву вредност има још само тестирани Каналић из Бијелог Поља, као и један анонимни Гег и један анонимни Тоск из истраживања о Албанцима и Арбрешима. Од помена вредних разлика у односу на већину има вредност 9 на дис 643.

Радомани у Мужовићима и Доњим селима су потомци Ника Радомана који је у 16.  веку према предању пребегао из Бањске на Косову, због убиства неког Турчина. Заједно с њим, дошла је и његова сестра, удова Ивана Џона, са сином од којег потичу Џони (Аранђелов-дан), такође у Мужовићима.И Радоман и Џоно су старином из Овчег Поља у Македонији.Радомани су у 17. столећу били знатно братство и давали кнезове не само у Љуботињу, него и у другим крајевима Ријечке нахије.

https://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/

Ако је ово најстарије, овчепољско порекло по предању тачно, то је још једна повезница између BY611 и тих пограничних македонско-бугарских и бугарско-србијанских крајева.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #573 послато: Мај 28, 2018, 11:48:47 поподне »
У вези хипотезе да Q и Л из Братоножића вуку јеврејско и блискоисточно порекло - зар нису Q код Јевреја присутни преко средњеазијских народа и немају никаквих  просторних и временских (y античком добу) додирних тачака са генетским Семитима?

Та Q2 која се јавља код Јевреја и која је блиска са оном код Братоножића (L245>Y2200) се међу Хебреје "умешала" највероватније још током другог или првог миленијума п.н.е, те је самим тим учествовала у њиховим античким и средњовековним миграцијама широм Медитерана и Европе. Написан је и један научни рад на ту тему.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1643
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #574 послато: Мај 29, 2018, 12:02:15 пре подне »
Мрдић, Никољдан, Ракова Нога, Илијаш

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FGC28435. Једини у роду на пројекту поседује вредност 481=23, док су остале вредности практично модалне па самим тим има велики број блиских поклапања.

Тестирани je навео да су по предању пореклом од Ђачића из Пиве.

Ђачићи. Сад је то такође мала породица од само двије куће у Горњим Рудиницама. Славили су Никољдан. Род су са Николићима, Ђикановићима и Гутовићима, а можда и са Шућурима, из истог села. Тако су се прозвали по свом претку Ђорђију, који је учио нешто школе, па га прозвали ђаком. Ђорђије је имао синове Мира и Ђура. Мира су убили црногорски ускоци на Брезнима, а син му Митар одселио се на Гласинац. Ђуро је живио преко 100 година и имао Василија, првог поткомандира, а касније племенског капетана у Жупи пивској, Серафима, игумана Пивског манастира, и Илију.

Порекло садашњих пивских породица


Честитке тестираном Мрдићу! Мрдићевим резултатима се може додати и DYS464 = 13-13-14-14-14-14.

Ван мреже Шорак

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
  • R1a-M458
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #575 послато: Мај 29, 2018, 12:43:49 пре подне »
Шорак, Стевањдан, Михаљевац, Кореница, Лика

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближе поклапање има са Буквићем из Водотеча код Бриња у Лици (општи род А), разликују се на само 2 од 23 маркера. И слава се поклапа, па је врло могуће да припадају истом роду. Ако неко има више информација о овом роду молио бих да напише.
Ја правим родослов Шорака,углавном сам повезао све Шорке до 1770г осам колена у назад.Сви данашњи Шорци славе Стевана.Имам четри гране које не могу да споим са главним стаблом пошто немам даље никакав траг,али сам сигуран да смо сви од једног предака који је рођен око 1750г.Сви Шорци потичу са планине Пљешевице само су неки са Кореничке стране(Михаљевац) а неки са Бихаћке(Жељава,Личко Петрово Село) У попису Лике и Крбаве 1712г нас нема али на 90тој страни се спомиње Марко Шорковић из Кореничког краја и убеђен сам да сви потичемо од њега.Презиме Шорковић у тим крајевима не постоји и вероватно смо остали без ИЋ између 1712г и 1770г.Урадио сам ДНК и имамо доста блискости са Буквић,Тесла,Жакула,Кесић,Калањ,Плећаш и Путице у Херцеговони.Читајући мало о пореклу ових братских породица дошао сам до закључка да смо пореклом из старе Србије(Граница данашње Македоније,Косова и Србије) и да смо после косовског боја 1389г пред најездом турака прешли у Херцеговину у околину Гацког. Ту смо били до пада Гацког пред Турцима око 1482г и онда се селимо у Кореницу.Ту смо били 450г.1888г први Шорци емигрирају у Америку,1920г насељавају у Сомбор(Растина и Бачки Брестовац),1947г доста Шорака колонизациом прелази у Бечеј,Зрењанин,Кикинду(неки су одселили за бољим животом у Загреб,Вуковар,Шабац,Руму,Пећ,Љубљану...),1968г због изградње војног аеродрома Жељава исељени су последњи Шорци из тог места у Нову Пазову,1995г последњи Шорци из Михаљевца пребегавају у Чортановце.
Ово је што ја знам о Шорцима,волео би ако неко нешто зна више да напише око ових ранијих сеоба.Ја сам до овог закључка дошао читањем по сајту порекло.рс и спајањем са горе наведеним породицама.Можда и грешим па би волео да ме исправите.

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #576 послато: Мај 29, 2018, 09:44:12 пре подне »
Та Q2 која се јавља код Јевреја и која је блиска са оном код Братоножића (L245>Y2200) се међу Хебреје "умешала" највероватније још током другог или првог миленијума п.н.е, те је самим тим учествовала у њиховим античким и средњовековним миграцијама широм Медитерана и Европе. Написан је и један научни рад на ту тему.

Хвала!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #577 послато: Мај 29, 2018, 10:09:00 пре подне »
Захваљујем Уредништву Српског ДНК Пројекта на објављеним резултатима из наше акције тестирања староцрногорских родова.
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #578 послато: Мај 29, 2018, 01:52:14 поподне »
Ђурашковић, Никољдан, Цеклин

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855, роду Горњака из Цеклина. Свакако је повезан са Јовићевићем и Ражнатовићем, мада ни са једним од њих се не поклапа потпуно, што иде у прилог старости рода. Од специфичнијих вредности се издваја висока вредност 17 на 456.

У литератури о Ђурашковићима стоји:

„Горњаци“

Братствено име су добили по положају њиховог насеља, у горњем крају у Цеклину.

Према братственом предању, потичу од претка Леке из Климената који се крајем 15. столећа најпре иселио у Пипере, а затим прешао у Цеклин (око 1485). У Пиперима је оженио удову Радивоја Лијешевића и с њом добио сина Крстића. Удова је из првог брака с Лијешевићем имала сина Вукосава, којег је Лека посвојио. Сину и пасторку, Лека је поделио Цеклин.

Горњачки родови потичу од двојице Крстићевих потомака из 17. столећа, браће Љеша и Вулича:

Од Љешевих синова су следећа братства: од Ђураша су Ђурашковићи, од Јанка – Јанковићи, Од Косте – Костићи[9], од Радована – Татари (раније су се презивали Радовановићи и Водичани), и од Новака Зарлије, који су се истражили.

Вуличев старији син Божидар је имао сина Вука, а овај четворицу синова. Од њих су родови: од Јовића – Јовићевићи, од Пеја – Пејовићи, од Шака – Шофранци[10], а од Дамјана, који се иселио у Црмницу Машановићи и Вукославчевићи (славе Аранђелов-дан) у Папратници (племе Дупило). Од млађег Вуличевог сина Ражната су Ражнатовићи. Син Ражнатов Вучић (у запису Ражунат) помиње се у запису владике Руфима из 1631. године.

Горњаци су се, као главно и најбројније братство у Цеклину, населили у све новоосвојене области Цеклина.

Сви Горњаци славе Никољ-дан.

https://www.poreklo.rs/2016/03/10/bratstva-plemena-ceklin/

Овај резулат обара предање (по којем су од ових Ђурашковића) Ђурашковића из Будмиље код Берана (славе Ђурђиц) и који припадају хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #579 послато: Мај 29, 2018, 01:57:55 поподне »
Брновић, Петковдан, Спуж, Даниловград, Љешанска Нахија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичнијих вредности, издвајају се комбинација 14-32 на 389i и 11 на 643. Брновић је свакако исти род са Раичковићима из Љешанске Нахије, а потпуно поклапање има и са једном тестираном породицом из необјављених истраживања која је из околине Требиња, а по предању старином из Цуца (још даље по предању из Зете, што би и ишло у прилог генетској блискости са Раичевићима и Брновићима).

У литератури о Брновићима и осталим "Грачанима" стоји:

Досељеници од 16. столећа надаље:

„Грачани“ су већа група родова истог порекла, ту досељених из Херцеговине (каже се – из Грачаничке Жупе): Кажије (или Кажићи), Ковачи (или Ковачевићи) у Грацу и Жупи, Маровићи, Раичковићи и Радовићи у Грацу, Ђуришићи у Парцима, и Брновићи у Жупи Градачкој и Бриђама. Славе Свету Петку, осим Кажија који славе Светог Илију. Првобитна слава свих Грачана била је Илиндан[32], па су касније преузели да славе Свету Петку[33]. Само су Кажије задржали Илиндан, као и један огранак Раичковића. У Лужанима у Љешкопољу живе Раичковићи који, иако истог рода, имају обе ове славе – потичу од два брата од којих је један узео да слави Свету Петку, а други је задржао стару славу Илиндан. Према Ђуришићу[34], досељење Ђуришића и Раичковића пада у средину 17. столећа, док су остали наведени родови у Градац дошли раније. Исти аутор наводи да је најстарије порекло предака ових родова средња Босна – између Зенице и Травника, одакле су се, након пада средњевековне Босне под турску власт 1463. године, они преселили у Херцеговину, у место Грачаница код Гацка. Након пропасти средњевековне Херцеговине, ови се родови селе на Његуше, но због неког сукоба с Његушима, прелазе у Жупу Никшићку[35]. Средином 17. столећа, двојица браће Јововића, пореклом од ових досељеника из Босне, селе се у љешански Градац. Од једног (именом Бошко, који је погинуо око 1660. године) су Ђуришићи[36] и Раичковићи[37], од његових синова Ђурише и Раичка, а од другог (Раде), који се иселио у Момишиће, – Радовићи. Радовићи који данас живе у Грацу нису сродни Ђуришићима и Раичковићима, већ су огранак Брновића. Према једној верзији, градачки Ковачи / Ковачевићи су сродни Ђуришићима и Раичковићима, према другој, нису им сродни, али спадају у ову групу херцеговачких родова, док су, према трећој, они од граховских Ковачевића. Предање Брновића говори да су они од досељеника из Жупе Никшићке именом Брно (или Брне). Никола Вукчевић[38] за Маровиће наводи да су њих остали градачки родови затекли у Грацу по свом досељењу.

Од ових градачких родова су исељници: у Доњој Зети: Челебићи (Махала, Горичани), Брновићи и Ковачевићи (Горичани), Ђуришићи и Кажићи (Понари), у Горњој Зети: Кажићи, Ђуришићи, Раичковићи (Ботун), Ђуришићи (Забјело), у Љешкопољу: Радовићи[39] (Момишићи), Кажићи (Вранићи), Раичковићи (Лужани), Брновићи (Толоши). Брновића има и у Подгорици, Спужу и Цеклину (Бобија). Од Раичковића су Савовићи у Пећи, колонизовани после Првог светског рата. Муслимани Челебићи у Подгорици за себе кажу да су од градачких Челебића.

https://www.poreklo.rs/2017/08/21/ljesanska-nahija/

Иако, као што се из приложеног види, постоји и предање које каже да Раичковићи и Брновићи нису сродни, генетика каже да свакако јесу.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #580 послато: Мај 29, 2018, 02:01:40 поподне »
Црнојевић, Ивањдан, Грађани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичнијих вредности, једино се издваја висока вредност 19 на 458. По тој вредности, а и по укупном хаплотипу, можда би могао имати неке везе са Бездановићима из Комана, али је мали број маркера у питању, па ништа није сигурно.

О Црнојевићима у литератури стоји:

Црнојевићи или Црновићи (Ивањ-дан) у Грађанима су, према свом предању, потомци једне бочне гране Црнојевића. Јовићевић, међутим, сматра да је ово предање измишљено и да је ово братство стариначко, а да им је право презиме Црновић.

Сами, пак, Црнојевићи за себе кажу да потичу од бочних сродника Ивана Црнојевића (од Ђурђа, Ивановог брата а другог Стефаничиног сина, или од Иванових стричева Ћурашина или Којчина). Повлачећи се пред турским освајањем, Иван Црнојевић је преселио престоницу са Жабљака на Ријеку Црнојевића (1475. године), а затим на Цетиње (1485. године). Део Црнојевића је остао да живи на Ријеци, на породичном земљишном поседу. Половином 17. столећа, вероватно под притиском потурчењака (у братственом предању се каже – због крвне освете), преостали Црнојевићи селе се у Грађане. „…за цијело вријеме постојања породице Црнојевића у селу Грађане нико никада није сумњао да та породица припада потомцима славне династије, а и они сами су се тако осјећали, то слиједи да ова породица припада неком огранку ове чувене црногорске породице“.

Као један од аргумената у прилог сродству с владарском лозом Црнојевића, грађански Црнојевићи истичу и сличност имена у оба родослова, где се нарочито често јављају имена Радич (односно Раич), и Ђурашин – Ђурађ (Ђуро).

https://sites.google.com/site/crnojevicrodoslov

https://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #581 послато: Мај 29, 2018, 07:58:08 поподне »
Ђурашковић, Никољдан, Цеклин

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855, роду Горњака из Цеклина.

Овај резулат обара предање (по којем су од ових Ђурашковића) Ђурашковића из Будмиље код Берана (славе Ђурђиц) и који припадају хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851.

Јасно да веза између цеклинских и беранских Ђурашковића не постоји. Као ни Ралевића из Калудре, који су посебна грана хаплогрупе Е.

То, опет, не искључује порекло ова два полимска рода из Ријечке нахије, односно Старе Црне Горе. Ово се нарочито односи на беранске Ђурашковиће, који спадају у бјелички род. Бјелице и Цеклин су први суседи (додуше, углавном су били у непријатељству у прошлости), те није искључено да се неки бјелички род населио уз праве Ђурашковиће, те су неки њихови исељеници ову везу и причу о пореклу од Ђурашковића Горњака пренели у Полимље. С друге стране, није немогуће ни да се неки бјелички род (или појединац) звао Ђурашковићи (Ђурашко), те је након пресељења ово презиме поистовећено са великим цеклинским братством.

У сваком случају, ова енигма је сада разрешена. А за Горњаке потврђено порекло од истог претка.

Занимљиво је да се слава полимских Ђурашковића - Ђурђиц, јавља код пивљанског рода Дубљевића, који имају предање о пореклу из Бјелица.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #582 послато: Мај 29, 2018, 08:01:59 поподне »
Брновић, Петковдан, Спуж, Даниловград, Љешанска Нахија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичнијих вредности, издвајају се комбинација 14-32 на 389i и 11 на 643. Брновић је свакако исти род са Раичковићима из Љешанске Нахије,

Иако, као што се из приложеног види, постоји и предање које каже да Раичковићи и Брновићи нису сродни, генетика каже да свакако јесу.

Значајан резултат за Грачане, из којег се може закључити да сва ова братства јесу истог порекла.

Такође и са цуцким / херцеговачким братством које је Лука споменуо, старином из Горње Зете.

Можда би требало још проверити да ли се и Кажије / Кажићи уклапају у ову причу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #583 послато: Мај 29, 2018, 08:10:53 поподне »
Кнежевић, Ивањдан, Грађани, Цетиње
Припада хаплогрупи R1a-M417.

Црнојевић, Ивањдан, Грађани
Припада хаплогрупи I2-PH908.

Ова два резултата су, можда, значајни због предања које сам чуо код Кнежевића да се заправо ради о истом роду и Јовићевићеве тврдње да грађански Црнојевићи немају везе с властеоском кућом Црнојевића са краја средњег века.

Ако уклопимо ове две приче, и врло уверљиву причу Црнојевића наведену на страници овог братства (за коју је Лука поставио везицу), веома је могућно да нам резултат данашњих грађанских Црнојевића говори о генетском пореклу средњевековних Црнојевића.

У сваком случају, видимо јако присуство хаплогрупе РН908 на подручју Старе Црне Горе међу неким од најстаријих родова у тој области.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #584 послато: Мај 29, 2018, 10:32:32 поподне »
Словенска генетика просто доминира на подручју Ријечке и Љешанске нахије, а и у Катунској нахији биљежи прилично високе проценте, упркос јачини неких старобалканских родова као што су Цуце/Пјешивци и Бјелице. За Црмничку нахију још не знамо каква је ситуација, јер је мало њих тестирано.



Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #585 послато: Јун 06, 2018, 10:06:01 поподне »
Новаковић, Тривуњдан, Драгојловац, Владимирци

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>FGC11450. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Г, Дивчићем из Међуша код Сарајева (2/23) и Лопандићем из Бијељине и Соколовићем са Кордуна (3/23). Једина вредност која одудара од осталих је нешто виша DYS576=17.

У општини Владимирци не постоји насеље Драгојловац. Тестирани је вероватно из Драгојевца поред Прова.

Ван мреже nikola milanovic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #586 послато: Јун 08, 2018, 12:47:37 поподне »
Тако је, у својој пријави за тестирање сам навео тај податак. Ја сам седма генерација Милановића. Пре мене уназад су били Мирољуб (мој тата), Богољуб (деда), Вукашин (прадеда). Пре тога нисам сигуран за редослед, али знам да су Нићифор, Милутин, а онда Милан по коме је усвојено презиме. Колико сам сазнао по усменом предању, Милан је имао два брата, од којих се један звао Јован и настали су Јовановићи. Милан и Јован су се презивали Глигоријевићи, не знам колико година је постојало то презиме, али по предању јесмо били Величковићи.
Постоји прича како смо се доселили из Бучје, из околине Крушевца. Брат и зет су у одбрану својих жена убили неке турке и у страху од одмазде су пребегли у Крчин, у део села који је тешко приступачан.
Не знам може ли днк анализа да каже нешто више?

ЕДИТ: Вукашинов отац је био Витомир, а деда Нићифор. На сеоском гробљу где се сахрањују Бучани, има споменика до Нићифора. Нићифоров отац је био Милан, по коме смо добили презиме Милановић, али не знам где је он сахрањен. Остала презимена на гробљу су најчешће Јовановићи и Ђорђевићи и они су нам род. Величковићи као презиме се није одржало, али је једна породица у релативно скорије време вратила презиме Величковић.

Сестра од Величковића који се доселио из околине Крушевца (село Бучје, између Александровца и Крушевца), звала се Велика (изговара се са акцентом на ”И”, као Величковић) и на једном споменику постоји родослов њене фамилије. Окачио бих фотографију, али ми не ради опција да убацим у поруку.

Ово поклапање са Богдановићем из околине Александровца ми звучи као неки много даљи род.

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 348
  • I2-PH908
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #587 послато: Јун 08, 2018, 03:49:58 поподне »
У најновијем раду о J хаплогрупи, налетех на податак који је јако битан и за ову нашу групу родова L26>L70, 391=9  с југа Србије. Наиме, овај кластер J2a (често познат и под именом DYS445=6) налази се у свим крајевима који су претрпели грчку колонизацију, а има га доста и код самих Грка.

На југоистоку Србије постојао је кроз историју јак утицај грчких сточара али и других влашких катуна с југа Балкана, па можда ту треба тражити порекло наших J2a-L26.

Видех да се такви хаплотипови (доста блиски нашима) јављају и код Анадолских Грка (Фокеја, око 6%). Подсетићу да тамо имамо и припадника J2b-M205>Y22066, која је такође присутна на југоистоку Србије у солидном проценту.

Ово је закључак аутора за ту подграну J2a:

"Finally, we explored the distribution of J2a-L397 and three derived lineages within it. J2a-L397 is tightly associated with a typical DYS445 6-repeat allele. This has been hypothesized as a marker of the Greek colonizations in the Mediterranean, based on its presence in Greek Anatolia and Provence (France), a region with attested Iron Age Greek contribution. All of our chromosomes in this clade were characterized also by DYS391(9), confirming their Anatolian Greek signature."

(A finely resolved phylogeny of Y chromosome Hg J illuminates the processes of Phoenician and Greek colonizations in the Mediterranean)

Можда је ово траг тих Ашана-црновунаца који се помињу у предањима источне Србије?

Ван мреже boka78

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
  • Gradjanin N
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #588 послато: Јун 09, 2018, 10:27:57 пре подне »
Живанић, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес, хаплогрупа J2b2-M241>Z638


Живанићи из околине Купреса су део шире групе Павловића, коју чини велики број породица са тог подручја. Милојевић их је сврстао у староседеоце у тој области:

"Живанићи, Дујмићи, Аскићи, Талићи, Золотићи, Дражићи, Никићи и Малушићи (старо презиме Кнежевићи) носе заједничко презиме Павловићи и живели су овде, „кад је било Немањића царство“. Славе Св. Ђурђа. Где су сада куће Дујмића и Аскића биле су раније кошаре Павловића. Пре Аустрије су одселили једни Дражићи у Зеницу, и неки Живанићи у Зеницу и око Брчког."
https://www.poreklo.rs/2012/07/23/poreklo-prezimena-selo-donje-vukovsko-kupres-fbih/

Ово предање звучи веома интересантно, посебно зато што је у том крају морало остати Срба староседелаца према неким параметрима. Са друге стране, генетски се Живанићи савршено уклапају у род Голијана J2b2-Z631 из Старе Херцеговине, чак славе и исту славу - Ђурђевдан.
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2b

Није неуобичајена ова веза Срба из западне Босне и Старе Херцеговине. Што се предања тиче, може такође бити реч о старијим досељеницима.

Живанић заиста има предање да су "одувјек" на Купрешкој висоравни. Будући да је генетика показала да су и они досељеници у те крајеве њега занима у ком временском периоду су се његови претци могли доселити на Купрес??? Ако има ко од цијењених чланова форума да би знао одговорити на ово питање? Унапред хвала

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #589 послато: Јун 09, 2018, 10:49:54 пре подне »
Нико није одувијек не некој територији. Само може бити давно досељен, па да изгледа како је ту одувијек.

Ван мреже boka78

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
  • Gradjanin N
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #590 послато: Јун 09, 2018, 11:06:31 пре подне »
Нико није одувијек не некој територији. Само може бити давно досељен, па да изгледа како је ту одувијек.
То је јасно као дан. Зато сам и ставио под наводнике "одувијек"
Написао сам дословно његово предање али сам ипак ставио под наводнике. Да преформулишем питање.... у ком вијеку је могло доћи до тог давног досељавања Живанића на Купрес???

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #591 послато: Јун 09, 2018, 11:18:31 пре подне »
То је јасно као дан. Зато сам и ставио под наводнике "одувијек"
Написао сам дословно његово предање али сам ипак ставио под наводнике. Да преформулишем питање.... у ком вијеку је могло доћи до тог давног досељавања Живанића на Купрес???

Између 13. и 16. века.

Ван мреже boka78

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
  • Gradjanin N
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #592 послато: Јун 09, 2018, 11:25:47 пре подне »
Између 13. и 16. века.
Хвала на одговору Зрно.

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2331
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #593 послато: Јун 09, 2018, 11:34:39 пре подне »
Најреалније у 16. веку, након турских освајања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #594 послато: Јун 10, 2018, 12:48:42 поподне »
Мајски, Ђурђевдан, Чуруг, Жабаљ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако има хаплотип који готово да не одудара од модала, нема ни једно потпуно поклапање. Могуће да је због славе и географске блискости повезан са Богдановићем из Ђурђева код Жабља.

Ако неко зна нешто о даљем порекло ове породице, нека напише.

Имамо дојаву да чурушки Мајски славе Стевањдан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #595 послато: Јун 10, 2018, 12:53:02 поподне »
Имамо дојаву да чурушки Мајски славе Стевањдан.

Има на 17 маркера потпуно поклапање са једном необјављеном фамилијом из Мокрина у Банату (раније по предању из Бачке) која слави Стевањдан. Тако да ако заиста слави Стевањдан, могао би бити повезан са том породицом.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #596 послато: Јун 10, 2018, 04:16:51 поподне »
Пореклу се мејлом обратио господин Жарко Мајски, који наводи да та фамилија слави Стевањдан. Само преносим, нисам баш упознат са фамилијама и славама из тог краја...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #597 послато: Јун 10, 2018, 04:24:22 поподне »
Пореклу се мејлом обратио господин Жарко Мајски, који наводи да та фамилија слави Стевањдан. Само преносим, нисам баш упознат са фамилијама и славама из тог краја...

Па да, и то треба исправити где год је унето.



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #598 послато: Јун 13, 2018, 08:21:48 поподне »
Ова два резултата су, можда, значајни због предања које сам чуо код Кнежевића да се заправо ради о истом роду и Јовићевићеве тврдње да грађански Црнојевићи немају везе с властеоском кућом Црнојевића са краја средњег века.

Ако уклопимо ове две приче, и врло уверљиву причу Црнојевића наведену на страници овог братства (за коју је Лука поставио везицу), веома је могућно да нам резултат данашњих грађанских Црнојевића говори о генетском пореклу средњевековних Црнојевића.

У сваком случају, видимо јако присуство хаплогрупе РН908 на подручју Старе Црне Горе међу неким од најстаријих родова у тој области.

Nebo, да ли би могао ово горе подебљано појаснити?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #599 послато: Јун 13, 2018, 08:38:58 поподне »
Чух тако.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #600 послато: Октобар 11, 2018, 12:40:24 пре подне »
У Војишници је Ждралића према попису из 1948. било 8 у 3 куће. Једина разлика је та што ови Ждралићи из Војишнице славе Јовањдан (Милан Радека, Горња Крајина - Карловачко Владичанство). Један од слободних закључака може да буде да је дошло до призећивања па се зато променила слава, али наравно то се једино тестирањем може потврдити да ли су у неким родбинским везама са Теслама. Такође Иванковић село из кога је тестирани Тесла није много далеко од Војнића и Војишнице, као и остала села у којима су живеле Тесле.
Ждрале и Ждралић дали су исто питање је... Слава Ђурђевдан истаим је...
Ждрале живе у Миљевићима Српско Сарајево

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #601 послато: Новембар 18, 2018, 08:43:00 поподне »
Јесте да већина Гуњака данас живи на Палама, али тестирани је очигледно оставио погрешан податак о општини којој његово село припада. Довлићи се налазе на планини Требевић и прије рата су се налазили у саставу сарајевске општине Стари град, док се данас налазе у саставу општине Источни стари град која је српски дио предратне општине Стари град.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B8

Занимљиво је да Гуњака уопште није било у Довлићима према попису из 1991. године.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #602 послато: Новембар 18, 2018, 11:17:32 поподне »
Занимљиво је да Гуњака уопште није било у Довлићима према попису из 1991. године.
Zato jer su živjeli do rata u Palama i Sarajevu. Njihova druga grana je živjela u Brezi- Ilijaš.
Tako da su popisivani na tim lokacijama. Danas opet nikog nema u tom selu.
Interesantno je da su doselili iz Krajine početkom 19,vijeka. Neznaju ni približno sa kog lokaliteta.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #603 послато: Мај 24, 2020, 07:12:19 пре подне »
Живојиновић, Ђурђиц, Кораћица, Младеновац

Припада хаплогрупи R1a-M458. Поседује две неуобичајене вредности, прилично високу DYS439=13, и незабележено ниску DYS392=8, па нема претерано блиских поклапања. Судећи по вредности DYS456=15, требао би бити ближи тестиранима из родова Б, Б2 и В, него тестиранима из општег рода А.

На 23andMe се појавио неки Живојиновић из Кораћице, хаплогрупа R1a-M458>YP417.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #604 послато: Мај 24, 2020, 07:41:00 поподне »
Имамо од раније тестираних Живојиновића из Кораћице, ове хаплогрупе. То је род из којег је Велимир-Бата Живојиновић.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 878
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #605 послато: Септембар 19, 2022, 02:38:07 поподне »
У најновијем раду о J хаплогрупи, налетех на податак који је јако битан и за ову нашу групу родова L26>L70, 391=9  с југа Србије. Наиме, овај кластер J2a (често познат и под именом DYS445=6) налази се у свим крајевима који су претрпели грчку колонизацију, а има га доста и код самих Грка.

На југоистоку Србије постојао је кроз историју јак утицај грчких сточара али и других влашких катуна с југа Балкана, па можда ту треба тражити порекло наших J2a-L26.

Видех да се такви хаплотипови (доста блиски нашима) јављају и код Анадолских Грка (Фокеја, око 6%). Подсетићу да тамо имамо и припадника J2b-M205>Y22066, која је такође присутна на југоистоку Србије у солидном проценту.

Ово је закључак аутора за ту подграну J2a:

"Finally, we explored the distribution of J2a-L397 and three derived lineages within it. J2a-L397 is tightly associated with a typical DYS445 6-repeat allele. This has been hypothesized as a marker of the Greek colonizations in the Mediterranean, based on its presence in Greek Anatolia and Provence (France), a region with attested Iron Age Greek contribution. All of our chromosomes in this clade were characterized also by DYS391(9), confirming their Anatolian Greek signature."

(A finely resolved phylogeny of Y chromosome Hg J illuminates the processes of Phoenician and Greek colonizations in the Mediterranean)


Да се надовежем на ово, чукундеда по коме ја имам ту Л-70 хаплогрупу је такође славио Никољдан (кућа славе где се призетио је Петковица) а Бранковићи од којих је он имају предање да су дошли негде из Ресаве. Ресава није толико далеко од Књажевца, Сврљига и слично.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 878
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #606 послато: Март 16, 2023, 04:26:30 поподне »
У најновијем раду о J хаплогрупи, налетех на податак који је јако битан и за ову нашу групу родова L26>L70, 391=9  с југа Србије. Наиме, овај кластер J2a (често познат и под именом DYS445=6) налази се у свим крајевима који су претрпели грчку колонизацију, а има га доста и код самих Грка.

На југоистоку Србије постојао је кроз историју јак утицај грчких сточара али и других влашких катуна с југа Балкана, па можда ту треба тражити порекло наших J2a-L26.

Видех да се такви хаплотипови (доста блиски нашима) јављају и код Анадолских Грка (Фокеја, око 6%). Подсетићу да тамо имамо и припадника J2b-M205>Y22066, која је такође присутна на југоистоку Србије у солидном проценту.

Ово је закључак аутора за ту подграну J2a:

"Finally, we explored the distribution of J2a-L397 and three derived lineages within it. J2a-L397 is tightly associated with a typical DYS445 6-repeat allele. This has been hypothesized as a marker of the Greek colonizations in the Mediterranean, based on its presence in Greek Anatolia and Provence (France), a region with attested Iron Age Greek contribution. All of our chromosomes in this clade were characterized also by DYS391(9), confirming their Anatolian Greek signature."

(A finely resolved phylogeny of Y chromosome Hg J illuminates the processes of Phoenician and Greek colonizations in the Mediterranean)

Ово је остарило као старо вино  ;D баш како треба и јесте. За DYS391(9) код нас на истоку је карактеристична и слава Свети Никола па не бих искључио и то као битну везу.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.