Аутор Тема: Влахиња, општина Косовска Митровица  (Прочитано 1602 пута)

Ван мреже Милан Илић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 41
  • J2b2-M241>Z638>Z631
Влахиња, општина Косовска Митровица
« послато: Април 27, 2018, 03:03:42 поподне »
Влахиња

Село је западно од Зјаче, на косинама и странама брда: Великој Чуки (830), Србовлачком преслу, Белашкој (998) и Козматици (1064). У међама села су: Мајдан (1268), Тамнићки поток, Бугарићка – Србовачка превија. Реке су Ибар и Бистрица, а потоци: Буковик, Ваганица, Староселски поток, Почивала. Пије се вода с извора и с десетак бунара. Извори: Извор код Дугог камена, Извор у Репишту, Берамов извор, Извор на Мечиту, Извор на Стр(а)наловићу. Томографски називи за њиве и ливаде су: Старо село, Поткрш, Лозиште, Поље, „Ржник“, Решпија и Мала чука; за испаше и шуме: Каменита чука, Русалијска чука и Трлина. На Мајдану су шуме општине Шаљске.

Постоји подела села на махале: Горња мала, Старо село, Репиште, Ајзеровић мала, Фер(х)атовић мала, Мифтаровит мала.

По Девичком катастиху село Влахиња спадало је 1789. године у нурију попа Радивоја. Године 1921. у Влахињи су 60 домаћинстава с 515 чланова; 1948. године 93 домаћинства са 677 чланова.

На Русалијској чуки и на Великој чуки нема трагова од „неких старијих гробаља“. У Старом селу су остаци старог „српског“ насеља. У селу има трагова старих рударских радова.

Родови

После друге велике сеобе Срба (1739) у селу се настањују Арбанаси из Малесије. Упркос притиску дошљака у селу остаје српско становништво села све до краја 18. века. У Девичком катастиху записан је 1789. године Србин Марјан Н., приложник манастира Девича. У исто време због насиља придошлих одселили су се: Радојковићи, у село Житковац „преко Ибра“, па Ракићи, Миловићи и Милентијевићи у Рударе и Стевићи у Борчане. Данас су у Влахињи сами Арбанаси. Преци арбанашких досељеника су се настанили најпре у Горњој мали, па се одатле ширили, потискивали Србе и насељавали на местима која би Срби напустили.

ИЗВОР: „Копаник – Радослав Љ. Павловић, приредио Слободан Симоновић“, Брус 2012, страна 246, 247.
« Последња измена: Април 27, 2018, 03:07:16 поподне Милан Илић »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Влахиња, општина Косовска Митровица
« Одговор #1 послато: Април 27, 2018, 03:29:05 поподне »
.

Родови

После друге велике сеобе Срба (1739) у селу се настањују Арбанаси из Малесије. Упркос притиску дошљака у селу остаје српско становништво села све до краја 18. века. У Девичком катастиху записан је 1789. године Србин Марјан Н., приложник манастира Девича. У исто време због насиља придошлих одселили су се: Радојковићи, у село Житковац „преко Ибра“, па Ракићи, Миловићи и Милентијевићи у Рударе и Стевићи у Борчане. Данас су у Влахињи сами Арбанаси. Преци арбанашких досељеника су се настанили најпре у Горњој мали, па се одатле ширили, потискивали Србе и насељавали на местима која би Срби напустили.


Овде је грашка код Павловића ... Ракићи, Милентијевићи И Недељковићи су прешли из Влахиње у Рударе, а одатле после 1878. у суседни Грабовац. Славе Св. Враче. Родоначелник им је Максим. Један род су са Радојковићима И Раковићима из Житковца. Тестиран је један Милентијевић- R1a-Z280. Миловићи у Грабовцу живе заједно са њима у Грабовцу у засеоку Брдо, па их све називају Брђанима, али они нису исти род. Миловићи славе Лучиндан И они су Катићи из Војмислића.

Ван мреже Милан Илић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 41
  • J2b2-M241>Z638>Z631
Одг: Влахиња, општина Косовска Митровица
« Одговор #2 послато: Април 30, 2018, 12:24:29 поподне »
Поштовани Милоше,

да ли постоје неки трагови о периоду досељавања у Влахиње? Занима ме породица Стевић тј одакле и када је дошла у Влахиње. Чињеница је да су из Влахиња отишли у Борчане око 1379. године.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Влахиња, општина Косовска Митровица
« Одговор #3 послато: Мај 06, 2018, 11:13:55 пре подне »
Поштовани Милоше,

да ли постоје неки трагови о периоду досељавања у Влахиње? Занима ме породица Стевић тј одакле и када је дошла у Влахиње. Чињеница је да су из Влахиња отишли у Борчане око 1379. године.

Једини трагови су надгробни споменици, за које истраживачи сматрају да припадају "херцеговачкој струји", која је ова опустела села населила у периоду 1690-1740. Мислим да и Стевићи припадају тој струји, чему донекле и резултат иде у прилог. Другој групи припадају старинички родови, који су гравитирали око средњовековне Трепче. Писаних података нема, али се надамо да ће их, у сарадњи са нашим османистима, у догледно време бити.