Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2480059 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6560 послато: Јануар 23, 2019, 11:06:05 пре подне »
Бојић, Стевањдан, Риђане, Книн, I2-M423

Бојићи су досељени из Босне, вероватно крајем 17. века. Врло вероватно постоји веза са родовима који славе Стевањдан и припадају хаплогрупи I2-PH908.


извор: 23andMe

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6561 послато: Јануар 23, 2019, 04:06:16 поподне »
Стигао је на FTDNA резултат Шкорића из Лике

Шкорић, Никољдан, Горњи Штрбци, Доњи Лапац, R1a-Z280

Рекао бих да су Шкорићу најближи појединци процењени као R-Y2613. Веровало се да су ови Шкорићи у вези са Штрбцима. Због славе и чињенице да их у литератури неки аутори повезују. Шкорића иначе има више разнородних у Крајини, па није искључено да има и оних N-P189.2

Из Лике је и један Шкорић J2-L70 са 23andMe. Треба поменути да на 23andMe има и Шкорића R1a-Z280>CTS3402.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6562 послато: Јануар 23, 2019, 05:23:32 поподне »
Стигао је на FTDNA резултат Шкорића из Лике

Шкорић, Никољдан, Горњи Штрбци, Доњи Лапац, R1a-Z280

Рекао бих да су Шкорићу најближи појединци процењени као R-Y2613. Веровало се да су ови Шкорићи у вези са Штрбцима. Због славе и чињенице да их у литератури неки аутори повезују. Шкорића иначе има више разнородних у Крајини, па није искључено да има и оних N-P189.2

Из Лике је и један Шкорић J2-L70 са 23andMe. Треба поменути да на 23andMe има и Шкорића R1a-Z280>CTS3402.

Не бих узимао за сигурно да су Штрбци N-P189.2, на основу једног резултата, и преко тога анализирао будуће резултате. Штрбци су врло раширени и сматра се да су многа презимена настала од њих.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6563 послато: Јануар 23, 2019, 06:23:09 поподне »
Не бих узимао за сигурно да су Штрбци N-P189.2, на основу једног резултата, и преко тога анализирао будуће резултате. Штрбци су врло раширени и сматра се да су многа презимена настала од њих.

Тако је. У питању су веома разгранати и стари родови (са пуно изведених презимена), где може бити више хаплогрупа. Сличан случај видимо и код неких других већих крајишких родова попут Родића и Богуновића.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6564 послато: Јануар 23, 2019, 08:06:36 поподне »
Нови тестирани са 23andMe:


Јоловић, Сарајево, R1a-M458>YP417

Јоловићи су искључиво Срби. У БиХ их је било највише у околини Сарајева и Горњем Подрињу. Према шематизму из 1882. Јоловићи из Власеничке парохије славе Ђурђевдан. Тестирани су нажалост већ трећа генерација "преко" и немају податак о крсној слави.


Новаковић, Ђурђевдан, Војишница, Војнић, J2b-M205


Николић, Бреково, Ариље, I2-Y3120>S17250

Морам да проверим податак о слави, пошто Николићи из овог места славе Никољдан и Св. Пантелију (две гране).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6565 послато: Јануар 24, 2019, 04:59:16 поподне »
Бјелетић, Лучиндан, Прераца, Билећа, I2-Y3120>S17250

Бјелетићи су пореклом Никшићи.

"У 17. веку један део Никшића, из Требјесе од браства Милобратовића, досељен је у Херцеговину и, како се види из испитивања Дедијерових, растурили се по селима око Билеће: Подосоју, Торичу, Љубишићима, Шобадинама, Плужинама, Чуковићима, Голобрђу, Влаињи и Нарту. Сад су се овде од њих развила велика браства: Шешлије, Кокољи, Бјелетићи, Кундачине и Папићи, од којих су се нека спустила у Гацко (Шиљеговићи), Невесиње (Божовићи и Руљи) и оближња му села Братач, Миљевац и Риљи, Љубиње (Крунићи), око Стоца и Благаја, у Шуму (Бијеловићи) и Зупце (Томашевићи). Побегли су због насиља Грађана, муслимана из Никшића. Тргујући са шумадијским воловима обогатили су се и око Билеће купили имања, због чега су се наново закрвили с Турцима и неки побегли „пут Босне.“

Исељавали су се Бјелетићи и у западну Србију (Љубовија, Ваљево и Ужице). Славе Св. Луку, преслављају Велику Госпојину.




Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6566 послато: Јануар 24, 2019, 07:27:43 поподне »
Голушин, Аранђеловдан, Ново Милошево, Кикинда, E-V13>Z5018>S2979>L241

Припада роду В из табеле Српског ДНК пројекта у оквиру кога има модални хаплотип.

Голушини једно од бројних братстава из Новог Милошева, а за њих је Јован Ердељановић забележио следеће:
Голушини (41, Св. арханђел Михаил), из Аде.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6567 послато: Јануар 24, 2019, 07:29:35 поподне »
Бјелетић, Лучиндан, Прераца, Билећа, I2-Y3120>S17250

Бјелетићи су пореклом Никшићи.

"У 17. веку један део Никшића, из Требјесе од браства Милобратовића, досељен је у Херцеговину и, како се види из испитивања Дедијерових, растурили се по селима око Билеће: Подосоју, Торичу, Љубишићима, Шобадинама, Плужинама, Чуковићима, Голобрђу, Влаињи и Нарту. Сад су се овде од њих развила велика браства: Шешлије, Кокољи, Бјелетићи, Кундачине и Папићи, од којих су се нека спустила у Гацко (Шиљеговићи), Невесиње (Божовићи и Руљи) и оближња му села Братач, Миљевац и Риљи, Љубиње (Крунићи), око Стоца и Благаја, у Шуму (Бијеловићи) и Зупце (Томашевићи). Побегли су због насиља Грађана, муслимана из Никшића. Тргујући са шумадијским воловима обогатили су се и око Билеће купили имања, због чега су се наново закрвили с Турцима и неки побегли „пут Босне.“

Исељавали су се Бјелетићи и у западну Србију (Љубовија, Ваљево и Ужице). Славе Св. Луку, преслављају Велику Госпојину.

За Бјелетиће можемо рећи да су сигурни Никшићи. Док за неке друге са списка знамо да ипак нису генетски Никшићи. ;)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6568 послато: Јануар 24, 2019, 09:14:42 поподне »
Сакић, Тривуњдан, Добропољци, Бенковац, R1a-Z280>CTS3402

Сакићи из Добропољаца имају породични надимак "Марићи". Од њих су и Сакићи у Бенковачком Селу. Занимљив резултат, будући да имамо у Крајини још родова који славе Тривуњдан, а припадају R1a (Биге). Мада смо њих проценили као R-Z92.

Извор: 23andMe

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6569 послато: Јануар 24, 2019, 09:44:02 поподне »
Сакић, Тривуњдан, Добропољци, Бенковац, R1a-Z280>CTS3402

Сакићи из Добропољаца имају породични надимак "Марићи". Од њих су и Сакићи у Бенковачком Селу. Занимљив резултат, будући да имамо у Крајини још родова који славе Тривуњдан, а припадају R1a (Биге). Мада смо њих проценили као R-Z92.

Извор: 23andMe

Према подацима са сајта benkovac.rs, Сакићи из Добропољаца славе Никољдан. Трифуњдан славе само Сакићи из Бенковачког Новог Села који су ту дошли из Добропољаца "у лаштво", тако да веза са Бигама вероватно не постоји.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6570 послато: Јануар 24, 2019, 10:02:13 поподне »
Према подацима са сајта benkovac.rs, Сакићи из Добропољаца славе Никољдан. Трифуњдан славе само Сакићи из Бенковачког Новог Села који су ту дошли из Добропољаца "у лаштво", тако да веза са Бигама вероватно не постоји.

Код Бачка видех да и ови из Добропољаца славе Тривуњдан? Углавном ако им је оригинална слава Никољдан, то објашњава можда зашто нису исти кластер R1a као и Биге.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6571 послато: Јануар 25, 2019, 12:06:53 пре подне »
Код Бачка видех да и ови из Добропољаца славе Тривуњдан? Углавном ако им је оригинална слава Никољдан, то објашњава можда зашто нису исти кластер R1a као и Биге.

Бачко је доста грешио што се тиче података око крсних слава у тој књизи (Зрно може потврдити ово), нису Сакићи изолован случај.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6572 послато: Јануар 25, 2019, 09:35:49 пре подне »
Не бих узимао за сигурно да су Штрбци N-P189.2, на основу једног резултата, и преко тога анализирао будуће резултате. Штрбци су врло раширени и сматра се да су многа презимена настала од њих.

Мада би било најлогичније пошто је било село Штрпци у нахији Бањани.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6573 послато: Јануар 25, 2019, 10:14:35 пре подне »
Штрбац, Никољдан, Кистање, Книн, раније Штрбачки Бук (река Буна, "код Мостара"), род. надимак Папићи.
Штрбац, Кистање, св. Никола. Имају породичне надимке: Глишановићи, Греције, Козјаци, Папићи, Павлиновићи, Ристићи, Врбановићи и Мјеркачи. Матица им је у делу Кистања који се зове Мјеркачи.
Досељени су из Босне, тачније из Унца (крај око Дрвара). Тамо постоје два насеља, која носе име по овој породици: Велики Штрпци и Мали Штрпци. У овим насељима и данас живе породице, које представљају огранке рода Штрбаца. Укупно су их биле 82 куће у периоду између два свјетска рата. Те породице носе презимена: Штрбац, Савић, Николашевић, Радановић, Мектеровић, Шпирић, Глијаковић и Гајић. Село Штрпци у Унцу се помиње у турским документима још 1541. године, што сведочи да је овај род живео у дрварском крају још у првој половини 16. века. Такође поједини Штрпци се помињу у пописима славонске и жумберачке крајине током 16. века (почевши од 1551. године). У питању су највероватније били досељеници из Унца. Вреди поменути да је кнез Островице у северној Далмацији 1499. године био Павле Штрбац Козулић. Павле, који је касније био и подбан, умро је 1523. године. Поједини аутори сматрају да би он могао бити у вези са данашњим крајишким родом Штрбаца.
Старина штрбачког рода је из Херцеговине. У ову област су се раније, поред данашње Херцеговине, рачунали и пространи предели на западу и северу данашње Црне Горе, ако и крајњи југозапад данашње Србије. За Штрбце треба напоменути да су један од најраширенијих крајишких родова са много мањих огранака. Такође је интересантно да у Бањанима у матици N1a-P189 постоји стари локалитет Штрпци са старом црквом св. Ђорђа (Ђурђевдан је поред Никољдана слава коју славе крајишки Штрпци).
Што подуздано знам да се породица Штрбац помиње у  Дечанским хрисовуљама 1335. године, они су пресељени из Херцеговине на простор Косова и Метохије. Под притиском Турака многи Срби селили су се даље на запад у Крајину, Банију, Лику итд.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6574 послато: Јануар 25, 2019, 10:56:08 пре подне »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6575 послато: Јануар 25, 2019, 11:09:53 пре подне »
ШТРПЦИ

Породице Штрбаца у Поуњу истраживао је још раније Владислав Скарић.
Велики и Мали Штрпци данас постоје више ријеке Унац, а Доњи и Горњи Штрпци ниже Кулен Вакуфа.                                                                                           
Шире подручје Поуња некада је насељавао велики број породица различитих презимена које воде поријекло од Штрбаца. Славе Ђурђевдан, а неки Никољдан. Поред самих Штрбаца којих је тамо било највише, падају: Радићи, Томићи, Замаклари, Кужети, Војводићи, Бокано, Шкорићи, Мишковићи, Стричевићи, Репије, Малиновићи и Кукавице. Веле да их је некада у горњем Поуњу било 251 кућа са 13 презимена.
Штрпци су тада били врло распрострањени у читавој области Босанске Крајине. Име су добили од топографског назива Штрб. Веле да су поријеклом од некакве Штрбине из Херцеговине и да су се тамо звали Павловићи.
Кажу да су се од тамо прво населили у Грахово па се одатле расељавали даље.
Сматра се да су Мали Радић и Суваја матица ових Штрбаца у Босанској Крајини.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6576 послато: Јануар 25, 2019, 12:05:19 поподне »
убачени са 23andMe


Јањанин, Острожин, Вргинмост, R1a-M458>YP417

Јањани из тих крајева славе више славе (Никољдан, Срђевдан, итд). Са Кордуна је пореклом и некадашњи фудбалер Црвене Звезде, Рајко Јањанин.





Лагунџин, Ђурђевдан, Иђош, Кикинда, R1a-Z280>CTS3402

Сматра се да су Ђурђулови, Обућински и Лагунџини први населили Иђош. Стари родови у Иђошу, који су напред поменути као најстарији, и они који су добили земљу, а српског су порекла чинили су старо село, око садашње цркве, које се после, кад су се почели у већем броју насељавати из Поморишја и из Банатске Црне Горе Срби и порумуњени Срби и Румуни и настављати село у продужењу тога старог села, прозвало Српски крај, за разлику од тога новог насеља које је добило име Влашки крај.

ЛАГУНЏИНИ, једни се зову БАЂИНИ; (7, Ђурђевдан)
https://www.poreklo.rs/2012/07/23/poreklo-prezimena-idos-kikinda-gornji-banat/



Поповић, Котор, I2-Y3120>S17250

Нисам погледао код Накићеновића шта се каже о Поповићима из Боке. Сигурно их има више несродних. Чекам податак о слави.



Савовић, Јовањдан, Турица, Требиње, E-V13

Занимљиво да имамо већ тестиране појединце из овог рода (више породица) у склопу херцеговачког пројекта, али нису E-V13. О Савовићима:

САВОВИЋ (п), у Врпољу, Вјетрима и Турици (Загора, Требиње). Послије Другог свјетског рата на подручју Загоре било је шест кућа Савовића: четири у Турици и по једна у Врпољу и Вјетрима. Једно су братство са Вуковићима и Петровићима. Према предању, у Загори су живјели браћа Вуко. Петар и Саво. Њихови потомци су прозвани по имену оца. Тако је настало и презиме Савовић. Славе Јовањдан.

Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.



Ковиљац, Јовањдан, Сремска Митровица, N-P189.2

Ковиљци се на простору Бачке у изворима јављају у 18. и 19. веку. Ако неко зна више о пореклу ове продице, нека подели овде.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6577 послато: Јануар 25, 2019, 02:03:49 поподне »
Јањанин, Острожин, Вргинмост, R1a-M458>YP417

Јањани из Острожина (Вргинмост, Банија) славе Никољдан. Потврђени су у селу у XVIII вијеку, када их је било најмање двије задруге.

Ускоро ће се тестирати и Перенчевићи из Острожина, а надам се да ћемо наћи и неког од тамошњих Мириловића.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6578 послато: Јануар 25, 2019, 03:44:14 поподне »
Деспотовић, Лазарева субота, Перућац, Бајина Башта

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Ћумурлија. Најближи му је један из матице Ћумурлија, из Дучића код Мионице, са којима има три разлике на 17 упоредивих маркера, а спајају их два карактеристична маркера: DYS385=14-16, DYS635=21,као и ретка крсна слава. Релативно су му блиски и Стајићи из околине Лајковца и Нешић из околине Рековца. Једини има ретку вредност 11 на DYS438.

О Ћумурлијама се писало и раније на Форуму:

У оквиру хаплогрупе I2-PH908 има неколико родова који славе Лазареву Суботу,а који су прилично добро генетички профилисани. Иако највејроватније ти родови нису повезани међусобно,  навео бих их у једној теми и покушао написати понешто о поријеклу сваког од родова. На жалост, добар дио родова се налази у још необјављеним резултатима, али покушаћу дати бар назнаке које су битне за општу причу.

Успио сам изоловати 4 рода која славе Лазареву Суботу, а припадају I2-PH908. Назваћу их условно по најстаријим презименима.

1. Ћумурије, разгранат род у селима Дучић, Мионица; Ћелије, Лајковац и Драгијевица, Осечина. У Драгијевици су познати и под називом Аврузи. Ради се о досељеницима из Херцеговине, по свему судећи из Дабарског или Фатничког Поља. На наки начин су повезани са родом Шаренаца у Херцеговини, можда по женским линијама, можда по заједничком мјесту поријекла. Назив села Дучић код Мионице су они донијели из Херцеговине (село се раније звало Кацапа), па је могуће да им је старије презиме било и Дучић. Од јавних резултата овом роду припадају Стојић из Ћелија, Лајковац и Живковић из Драгијевице, Осечина. Имају још два необјављена резултата.

https://www.poreklo.rs/2013/04/07/poreklo-prezimena-selo-dučić-mionica/

О Деспотовићима нисам нашао ништа, па је свака помоћ добродошла. У Перућцу са славом Лазаревдан се помињу:

"Петрићевиће (3 к.; Св. Лазар) из Д. Бјелица; од њих су се две породице одселиле у Ваљево.

Власти су населиле и Ђорђевиће (7 к.; Св. Лазар) од Пријепоља.
".

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-perućac-bajina-bašta/

« Последња измена: Јануар 25, 2019, 03:47:25 поподне Милош »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6579 послато: Јануар 25, 2019, 03:50:15 поподне »
Деспотовић, Лазарева субота, Перућац, Бајина Башта

Деспотовић је кандидат нашег "Француза" Аце Михаиловића.
Надам се да је он пронашао неке податке о овом роду.
Што се литературе тиче, и ја сам покушавао нешто да нађем, али узалуд.
"Наша мука ваља за причешћа"